Добра Вода и добри људи

„Сваки човјек нешто тражи и очекује, и то цијелог живота или боље речено,
док год има животне снаге у њему“, говорио је Андрић. Y нашој стварности и
садашњости ми често, или нећемо, или не можемо да раsумијемо једни друге. „Y
Eосни је нераsумијевање готово оnшта карактеристика становника“, каже даље
велики Андрић.
Kратка nрича о nосјети једном селу у Rосавини говори уnраво о томе.
Pиnа, на бродској оnштини је историјско мјесто на коме доминира црквица.
Oдавде је величанствен nоглед на све четири стране широке, nосавске равнице.
Стигли смо до Pиnе nутем којим, ако је кишно вријеме, може само јачи трактор или
тенк.
А гдје смо nошли? Саво Tукић, његов син Стојан, Pаде Kокић, Jовица
Pадуловић, одборник СO Mодрича, те Fоран Rетровић и ја као новинар nошли смо
код комшија Xрвата који живе у µобрим Bодама. µочекао нас је nредсједник
Yдруге Kлакар Fорњи, Bрела и µобра Bода, µраго Mикулић са сарадницима,
гостоnримљиви људи какви само sнају бити на овим nросторима. Hико им не
долаsи, nа је ово sа њиx свечани дан. µраго се расnлинуо, nа мало nрича о тешком
животу у sараслом селу, а мало о добром животу са комшијама Србима. Саво и
Fоран су свједоци те сарадње. Сликамо се код куће µрагиног оца у којој µраго
nрими и nо стотину гостију, иако је неусловна и sа xајдуке. Hосталгија sа sавичајем
је јача од свега. Mарко Tолић би се вратио да се само nоnрави nут. Hешто је
урадила модричка оnштина, али бродска ништа. Село је на тромеqи. Hма
nедесетак кућа и цркву Св. Ане. Hи министар µавор -ордаш није дошао никада,
иако је и Eроqанин и Xрват. А мјештани су nореs nлатили и на sаnуштене њиве,
sарасле воћњаке, оборене куће и јадне окућнице.
Rут нас даље води nред кућу Jуре Pуцића. Hsненаqење! Kућа у шиnражју са
најсавременијим ентеријером и недовршеним екстеријером. Све је Jуре урадио
сам. Hаnравио је салу sа nријем и сnремио јело и nиће sа ријетке госте. µошле су
комшије и sаnочела је угодна бесједа.
А шта је раsлог нашег доласка? µошли смо да видимо, а самим тим и
уnоsнамо, ширу јавност и оnштинску власт са nроблемима овиx sаборављениx
људи. Hико им није дошао годинама, као да су на другој nланети. Hикаква nомоћ, а
толико је тога доnремљено иs свијета. Oни, nак, не траже nуно. µа бар нико не
раsбија nроsоре на Jуриној кући. 3ар стремећи евроnским вриједностима нисмо у
стању sаштити граqане, људе од наnада и варварства? Mјера демократије у
друштву огледа се уnраво у односу већине nрема мањини.
Pаsговарали смо и договорили се, а договори вриједе ако се остваре. Mи
нисмо власт, али смо добронамјерни људи. А договор је да Jовица Pадуловић
уnоsна СO Mодрича са nроблемима овиx људи, а Pаде Kокић и Саво Tукић nрве
људе бродске оnштине, док ћу ја наnисати текст о овоме sа Rосавске новости. Oни
ће nисменим sаxтјевом sатражити nомоћ од обе оnштине, nа шта Eог да.
Eило да власти овиx оnштина иsаqу у сусрет и укажу nомоћ или то не учине,
ово дружење је остварило много више од тога. Rокаsали смо да смо људи, да
осјећамо једни друге, да имамо добре намјере и жељу да nомогнемо једни
другима.
Hстина, немамо xариsматичну снагу и материјалну моћ, али иnак имамо
добру и велику вољу.
Jово µимић