KNJIEVNOST

O slinostima persijskog i srpskohrvatskog jezika

dr Mahmud Fotuhi, ana Akopdanjan

anas na Zemlji postoji oko

2976 jezika. Izuzimajui male
i izolovane jezike, lingvisti ih
svrstavaju u etiri velike porodice.
Prva porodica je poznata pod imenom
indoevropski jezici. Ovo ime je jedan
zamiljeni naziv za najveu porodicu
jezika na svetu, koja je proirena od
Aze do Evrope i Amerike.
Druga porodica nosi naziv hamitsko-semitski jezici i ine je sledei
jezici: arapski, hebrejski, sumerski,
akarski i drevni aramejski. U treu
uralsku porodicu ulaze: finski,
estonski, maarski, laponski i jezik
samojeda u Sibiru, a u etvrtu porodicu altajskih jezika spadaju turski,
mongolski, tatarski, tunguski i jezik
mandurskog naroda u Mongoli.
U svakoj od ovih porodica jezika
susreemo se sa mnogo rei istog korena koje su po pitanju jednakosti i
srodnosti glasova i znaenja veoma
bliske i na osnovu vidljivih slinosti
ili pravila fonetike i morfologe te
veze se mogu prikazati. Takvu vrstu
rei zovu osnovne rei. Na primer
lako se moe primetiti da persske
rei pedar (otac), mdar (majka),
bardar (brat) i dokhtar (erka) imaju
mnogo glasovnih slinosti sa svojim
ekvivalentima u ostalim jezicima indoevropske porodice, na primer, u
grkom, srpskom, latinskom, ruskom,
nemakom, engleskom, indskom i

patu, i istog su korena. Takoe i rei

za brojeve u ovim jezicima su istog
korena. Meutim, veza poput ove
ne moe se nai meu reima istog
znaenja arapskog, turskog i kineskog
jezika, poto svaki od njih pripada
razliitoj porodici jezika.
Ova vrsta etimologe zbog toga
to ne nauno utemeljena i ne stabilna na osnovu lingvistikih pravila,
poznata je kao popularna (narodna)
etimologa.
Lingvistika nauka moe putem
lokalnih, komparativnih i istorskih
istraivanja da pronae veze meu
jezicima jedne porodice ili izmeu
porodica jezika. Lingvisti koji se bave
prouavanjem istore jezika mogu
putem metoda rekonstrukce jezika da
se upoznaju sa reenikom konstrukcom i osnovnim renikom jezika
majke porodice indoevropskih jezika.
Meutim, do sad ne bilo uspeha u pronalaenju jednog jezika koji bi mogao
da bude pramajka svih porodica
jezika. Jezici jedne porodice su putem
kulturnih i trgovakih razmena i ratova mnogo rei jedni od drugih pozajmili. Lingvistika nauka koja se bavi
prouavanjem istore jezika moe,
sledei tragove ovih rei i na osnovu
pravila morfologe i leksikologe,
da pokae koje su rei iz kog jezika
prenete u koji jezik i kakve su se glasovne i smislene promene dogodile.

No 41 LETO 2004

63

persski i srpski jezik

Ova dva jezika, persski i srpski,
su iz porodice indoevropskih jezika.
Srpskohrvatski jezik je iz grupe slovenskih jezika koji uz romanske i germanske jezike ine tri velike grane porodice indoevropskih jezika. Filoloka
istraivanja jasno pokazuju slinosti
ova dva jezika. Ove slinosti se mogu
videti kako u osnovnom reniku, tako i
u sintaksikim, reeninim i glasovnim
konstrukcama.
persski jezik je bio kulturni i
knjievni jezik na osmanlskom carskom dvoru i zbog svojih kulturnih
i umetnikih vrednosti, vrlo brzo se
proirio po celoj teritori pod vlau
osmanlskih Turaka.
Oblast Bosne su bila ulazna vrata
za prodor persskog jezika na Balkan
i upravo zbog tog razloga, jezik bosanskih muslimana je primio najvie uticaja
iz persskog jezika. U gradovima Sarajevu i Mostaru je od XVI do XIX veka
funkcionisao centar za uenje persskog
jezika i mnogo uenih ljudi je u tim gradovima pisalo i pevalo na persskom.1
U renicima na srpskom jeziku
koji su posveeni pozajmljenim reima
u srpskohrvatskom jeziku, susreemo
se sa mnogo persskih rei koje srpski istraivai i poznaju kao persijske.2 Mogue je da neke od tih rei za
dananju mlade i novi narataj i je
maternji jezik srpski ili za Bosance nisu
poznate, zato to je u poslednjih 200
godina lingvistikom revolucom Vuka
Karadia srpskohrvatski jezik pretrpeo
veliku promenu. Dalekat srpskog
seoskog ivlja istone Bosne je postao
oficelan i kao rezultat toga mnogi od elemenata stareg jezika koji su u taj jezik
dospeli iz latinskog, grkog, turskog, per-

64

sskog i arapskog, ispali su iz upotrebe.

Uprkos svemu tome, mnoge orentalne
rei su nale svoje mesto u grai koju su
prikupili sam Vuk Karadi i pristalice
njegove kole. Ova graa se sastoji od
dela srpske narodne knjievnosti: pria,
pesama i poslovica koje su uglavnom na
istono-bosanskom dalektu.3 Naravno,
novoj generaci Srba i Hrvata jezik tih
dela ne ba blizak.
Stare osobe i oni koji poznaju taj
stari srpski jezik mnoge od tih rei znaju,
naroito itelji Bosne, junih krajeva Crne
Gore i Srbe, Makedone i Albane, ali
itelji severnih oblasti Srbe nisu mnogo
upoznati sa tim reima. Konano, itelji
oblasti koje su bile pod osmanlskom
vlau, poznaju mnogo persskih rei
koje su u njihove jezike ule posredstvom
turskog jezika i te rei se jo uvek mogu
uti u svakodnevnom govoru.
Istraivanja orentalnih rei u
jezicima Balkana
Leksikoloka orentalna istraivanja,
pored lingvistike vrednosti, takoe predstavljaju enciklopedu koja nam prua
dragocene informace o ivotu, vrstama
kulturnih razmena i drutvenim prilikama u oblastima pod osmanlskom vlau.
Istraivanjem rei koje su se u toj jezikoj
trgovini razmenljivale moemo se dobro
upoznati sa vrstama kulturnih, drutvenih
i intelektualnih veza i uticaja izmeu dva
naroda. Moda je upravo to bio razlog koji
je privukao slaviste centralne i june Evrope da zaponu istraivanja uticaja turskog jezika na jezike Balkana. Istraivanja
orentalnih rei u balkanskim jezicima
prvi su poeli evropski slavisti u XIX
veku. Slovenski lingvisti koji su filoloku
nauku uglavnom izuavali u nemakim
kolama, ovoj temi se okreu u XX veku.

KNJIEVNOST

Mada evropski slavisti orentalne jezike

nisu tano poznavali, poslu su pristupali
sa ozbiljnou i puno napora i ovaj pokret
je, iako sporo napredujui, u drugoj polovini XX veka doveo do eljenih rezultata i
postepeno je dolo do pojave pouzdanih
renika o stranim reima u srpskohrvatskom jeziku.4
Milan Vujakla
Jedan od relativno pouzdanih srpskih izvora u kojem se moe pronai
mnogo orentalnih rei je Leksikon
stranih rei i izraza Milana Vujakle koji
je prvi put tampan u Beogradu 1937.
godine. Ovaj renik je od tog vremena
doiveo vie izdanja i do 1996. godine
prodat u oko pola miliona primeraka.
Autor je svoj renik tri puta preraivao i
dopunjavao (1954 i 1980). U drugoj preradi su se nale i rei iz novih nemakih,
engleskih, francuskih, italanskih i
ruskih enciklopeda i renika izalih
posle II svetskog rata, tako da u treem
izdanju ima oko 4000 rei vie nego u
prvom. U etvrtoj preradi prireivai su
takoe dopunili sadraj. Najvie stranih
rei u srpskom jeziku potie iz latinskog,
turskog, grkog, italanskog, francuskog i engleskog jezika. Vujakla ne neto
mnogo poznavao orentalne jezike i
zato se u toj oblasti vie koristio tuim
istraivanjima, naroito nemakim. On
ponekad persske rei navodi kao turske ili arapske.
Abdulah kalji
Jedan drugi orentalista sa prostora
Balkana koji je vie od ostalih pokazivao
interesovanje za istraivanje orentalnih
rei je Abdulah ekalji. Prvo izdanje
knjige Turcizmi izalo je u Sarajevu

1957. godine i susrelo se sa lepim

premom a 8 godina kasne (1965)
izdavaka kua Svetlost objavila je
drugo izdanje u prihvatljivem obliku.
kalji u podrobnom uvodu pie o uticaju turskog jezika na jezike Balkana i
izlae elemente i faktore irenja turskih
rei u srpskohrvatskom jeziku a takoe
ih i klasifikuje. Takoe su iznesene
istorske informace o lingvistikim
istraivanjima u ovoj oblasti.
kaljiev renik turcizama sadri
ukupno 6878 odrednica, u kojima ima
oko 8742 turske rei prisutne u srpskohrvatskom jeziku, naroito u govoru
Bosanaca i lokalnih muslimana. On sve
rei iz tri orentalna jezika: turskog, arapskog i persskog, koje su putem turskog
ule u srpski jezik, predstavlja kao turske
rei i daje njihovu analizu. On ih u svom
predgovoru sve naziva turcizmi sa
obrazloenjem da sve one postoje u turskom jeziku i tako su postepeno arapske i
persske rei direktno ule u srpski jezik.
Na osnovu toga, sve te rei su turske i
naziv turcizmi je za njih odgovarajui.
Naravno, ovaj izraz ne kaljiev pronalazak. Nemaki i austrski istraivai
iz XIX veka u filolokim orentalistikim
istraivanjma jezika Balkana koriste taj
izraz i on se moe videti u naslovima
njihovih knjiga i radova.
Fehim Barjaktarevi u svojoj kritici
kaljievog renika napominje da taj izraz
ne nauni i predlae izraz orentalne
rei. kalji je imao pristup mnogim
izvorima a pre njega mnogi slavisti su
vrili istraivanja iz oblasti turskih i orijentalnih rei, ali su ona nepovezana. On
je naunim zakljuivanjem, kodifikacijom i sreivanjem uspeo da otkria iz
ove oblasti dovede u red. Njegov metod
pisanja renika je nauni i precizan.
On objanjava glasovne i semantike

No 41 LETO 2004

65

promene svake rei, njihove razliite

oblike koja postoje u jezicima Balkana
i daje primere iz srpskohrvatskih izvora
za njihovu upotrebu.
Etimologa turskih rei je bio
najtei problem za balkanske lingviste,
zato to su oni najee znali turski
jezik, a sa persskim i arapskim nisu bili
mnogo upoznati, tako da nisu mogli da
saznaju poreklo mnogih rei. Ponekad
prave grube greke i smene analoge i
iznose netana miljenja.5
Fehim Bajraktarevi
Doktor Fehim Bajraktarevi je
takoe pristupio istraivanju orentalnih rei. On koji je znao arapski, turski i
persski jezik, najbolje je mogao da prepozna orentalne rei u srpskohrvatskom jeziku. Meutim, on se ne mnogo
bavio tim poslom. Njegova leksikoloka
istraivanja se sastoje od etiri zasebna
rada. Doktor Fehim je svoj prvi rad iz
ove oblasti pod naslovom Uticaji orijentalnih jezika na srpskohrvatski jezik
izneo na Sedmom meunarodnom
kongresu filologa u Oslu 1957. godine.
Njegov drugi rad je objavljen u jednom
izraelskom asopisu. Njegova druga dva
rada su kritika i istraivanje kaljievog
renika Turcizmi.6 Bajraktarevi je
napisao dve kritike kaljievog renika.
U prvom tekstu su uglavnom bile prvobitne napomene, ali u drugom, u kojem
iznosi svoje kritike i miljenja, nali
su mesto prigovori dostojni panje.
kalji veliki deo tih greaka prihvata
i u sledeem izdanju svoje knjige ih
ispravlja. Gospoa Sneana Petrovi
kae7: Po mom miljenju kritika Fehima Bajraktarevia kaljievog rada
moe se uporediti sa kritikom F. Kraelitza o poznatom Mikloievom reniku

66

Turski elementi u jezicima jugoistone

Evrope.8 U svom drugom radu, doktor Fehim podsea da su istraivanja
orentalnih rei koja su do sad izvrena
veinom bila dela slavista i da u stvari
tim poslom treba da se bave orentalisti
koji orentalne jezike poznaju neposredno dobro i tano. to se tie orentalistike, a naroito orentalne lingvistike,
ovaj problem jo uvek mora da bude
predmet panje.
Srodnosti persskog i srpskog Jezika
Slinosti i srodnosti dva jezika,
persskog i srpskohrvatskog, mogu se
svrstati u tri grupe:
a) Osnovne slinosti iz jezike majke Indoevropljana.
b) Rei koje su dospele u srpski jezik
putem evropskih jezika, na primer pidama (pje me), alkohol i algoritam.
c) Rei koje su u srpski jezik dospele
preko turskog jezika, na primer papue
(ppue), taze (tze), tura (tori),
pimaniti (paimni), badem (bdm),
baki (bakhe), digerica (egar).
Najvie slinosti je iz ove grupe.
Ovde emo saeto da istraimo
ove tri grupe slinosti persskog i srpskohrvatskog jezika.
1. Slinosti osnovnog jezika
Ove slinosti obuhvataju osnovne
rei, gramatike konstrukce, fonetike
konstrukce i vremena.
1.1. Osnovne rei
Ovu grupu uglavnom ini osnovni
vokabular indoevropskog jezika i izvorne rei u slovenskim jezicima i persijskom jeziku drevnog Irana koji je bio u

KNJIEVNOST

upotrebi 3000 godina rane za vreme dinaste Ahamenida. Primeri ovih rei su:
persski
ta, u staropersijskom: tar i zar
abru
Bardar, stp. bratar
stp. bag
Bi ili bitar
upn
khazn
div
Ruz, stp. raua
Zemestan, stp. zim
Zan
oql
ko
gerd
gerd
galu
gisu
morde
Maqz, stp. mazka
mur
narges
nov

persski
istdan
istdan
Pokhtan
pazam
Ddan
deh
dnestan
daridan
Zistan, stp. iv, u
srednjepersskom
zivistan
Mlidan
Ga mland
Nevetan, nabtan,
naptan

srpski
vatra
obrva
brat
bog
vie
oban
jesen
div
ruak
zima
ena
akal
gde
zgrada
grad
grlo
kosa
mrtav
mozak
mrav
narcis
nov

srpski

Do, u Avesti dva

Se, u Avesti thri
ahr
Pan
Sad
divist

dva
tri
etiri
pet
sto
dvesta

srpski
ostati
stajati
pei
dati
daj
znati
derati, drati
iveti
molovati
moler
napisati

Glagol znati u drevnom hamedanskom jeziku imao je oblik zonostan

(zonom, nezonom). U jednoj pesmi Babe
Taher Arana Hamedana koja je pisana
na novom dalektu moemo proitati
nezonom del ke va delbar kodum
gde je nezonom vrlo slino i ima isto
znaenje kao srpsko ne znam.

Ove slinosti takoe obuhvataju i

neke brojeve:
persski

jezika majke i jo uvek imaju svoje

mesto u oba jezika.

Mnogo izvornih glagola persskog

i srpskog jezika takoe spada u ovu
grupu a koji se ubrajaju u osnovne rei

1.2. Gramatike konstrukce

Drugi vid slinosti izmeu dva
jezika srpskog i staropersskog jesu
gramatike konstrukce:
a) Slinosti u menjanju glagola
budan (biti); budam (budem); budim (budimo), budin (budite)
hastam (ja sam), to hasti (ti si), u
(un) hast (on je), m hastim (mi smo),
om hastid (vi ste), anh (unn) hastand (oni su)
b) Imenice i pridevi u staropersijskom jeziku kao i u srpskom imaju tri
roda: muki, enski i srednji.

No 41 LETO 2004

67

c) Imenice u staroperskom imaju

sedam padea i poslednji glas u rei na
osnovu mesta u reenici se menja. Ova
osobenost takoe postoji u srpskom
jeziku i zove se pade. Imenica se menja
u sedam padea: nominativ, akuzativ,
dativ, instrumental, lokativ, vokativ,
genitiv. U novopersskom jeziku ova
osobenost postoji samo u genitivu, kada
se imenici dodaje jedno e ili je na
kraju. Na primer ketabe trikh.
Promena imenice po padeima u
starom persskom jeziku otprilike lii
na onu u srpskom jeziku i prikazana je
u tablici ispod:
primer u starom
persskom
martiya
martiyam
martiyaa
martiyaa
martiyai
martiyaa
martiyahya

pade u srpskom
nominativ
akuzativ
dativ
instrumental
lokativ
vokativ
genitiv

d) Podobni sufiksi: u srpskom i

persskom jeziku mogu se videti slini
sufiksi:
AR: Za graenje participa prezenta
od glagolske osnove: primer parast + ar
= parastr (medicinska sestra). U srpskom pekar, lekar, novinar.
NA: Za graenje imenice od glagola
ili prideva. Hrana.
E: Sufiks za deminutiv. Prozore,
marame. Na persskom: baqe (mala
bata)
KA: Za graenje imenica od glagola. Igraka.
AR: Sufiks u znaenju onaj koji
se bavi nekim zanimanjem i poslom
kao sufiks gar i kr u persskom. Dorudgar (tesar, stolar), mes-

68

gar (kazanda, kalajda), papuar,

keramiar.
e) Slinosti u fonetikim konstrukcama rei (izgovor)
U starom persskom jeziku rei su,
kao i u srpskom, uglavnom poinjale sa
dva suglasnika: khrad, spaha, framana,
fravahar, khab.
Ove ukratko iznesene slinosti
mogu da budu jasan dokaz za srodstvo
srpskog i persskog jezika.
2. Rei koje su preko turskog jezika
ule u srpski jezik
Osmanlski Turci su se na svome
dvoru sluili persskim jezikom kao
jezikom kulture i knjievnosti i zbog
toga je on na teritori pod njihovom
vlau bio puno zastupljen meu intelektualcima i misleim ljudima i bilo
je puno njih koji su se njim koristili u
razgovoru. Privlanost persske poezije i knjievnosti a takoe i uzviene
mistike i sufijske iranske misli bile su
glavni inioci irenja persskog jezika
na Balkanu. Najvie slinosti persskog
i srpskog jezika upravo su rezulata ulaska persskog jezika ovim putem. Ovu
grupu rei moemo svrstati u nekoliko
grupa.
3. Imena cvea i biljaka
persijski

srpski

jsman
arqavn
sonbol
lle
khorm
bdenn
nren
esfen

jasmin
jorgovan
zumbul
lala
urma
patlidan
naranda
spana

KNJIEVNOST

4. Verski i mistiki izrazi

persijski

srpski

bdest
namz
Bi namz
pir
darvi
bakhe

abdest
namaz
binemazluk
pir
dervi
baki

Bzargnbi
Tarefe (ar.)
kolhduz
Bzr arzn
darzi
b
bgir
bzestn
dorduz

5. Izrazi u igrama ah, trik-trak i polo

persijski
atran
hmt
oug
ahrjek, rek

srpski
ah
ahmat
opigabn
ejrek, erek

6. Dravniki, upravljaki i vojni izrazi

persijski

srpski

divn
ke tahte
Tamq, dq
ahdnme
khate divni
daardr
brkhne
beyraqadr
Farmn, stp. framana

divan
ake tahta
dagma
ahdnama
divana
teerdar
barhane
bajraktar
ferman

7. Trgovaki i zanatlski izrazi

persijski

srpski

bzr
Bzargn

pazar
bazeran

bazerdanbai
bazerdanluk
tarifa
ulaha
vaar
terza
bada, bad
badar
bazistan, bezistan
adorda

8. Nazivi muzikih instrumenata

persijski

srpski

tanbur
nej
angi
vz
kamne
an
ang navkhtan
hang

tambura
nej
enge
avaz
emane
eng
engati
ahinjak

9. Ime sredstava i alata

persijski
qul
eko
durbin
rande
kse
gelim
hvan
erkh
kafgir
abe
ang
kqaz

No 41 LETO 2004

srpski
arul
eki
durbin
rende
asa, aa
ilim
avan
rke
evir
gajba
angal, engele
ag

69

10. Ime odee

persijski
gardanband
dib
kalepu
ukh
dor
kolh
kamar
dorab
urb
boqe

Neka od pravila fonetike promene

glasova persskih rei u srpskohrvatskom jeziku mogu se ovako objasniti:

srpski
erdan
diba
elepo
oha
ador, ator
ula
emer
arav
arapa, orapa
boa, boka

srpska re

PROMENE GOSTINSKIH REI

Gostinske rei posle ulaska u jezik
domaina moraju na osnovu glasovne i semantike strukture da doive
preobraaj. Ove promene se deavaju u
dve oblasti:
a). Glasovne promene
Za vreme svog prebacivanja iz jednog jezika u drugi rei moraju da doive
glasovne i semantike promene zbog razlika koje postoje u fonetikoj strukturi
razliitih jezika. Rei koje su u srpski
jezik dospele preko turskog jezika morale su da doive dve promene. Prvo su
morale da pretrpe izmenu u skladu sa
fonetikim ustrojstvom turskog jezika
a onda, kad su dospele u srpski jezik,
morale su da se promene po drugi
put. Na primer persska re bakht
u turskom se promenila u bakt a u
srpskom u baak (u rei baksuz). persski ahrsu, turski arsi, srpski
ara.
Ponekad je promena tolika da je
prepoznavanje izvornog oblika rei
teko. persski si pre u bosanskom
sufare. persski dastur srpski tester. persski darzi srpski terza.
persski ab buj, srpski eboj.

70

ibriim
dervi
nazi
amiir
batovan
pazar
arapa
bakt
bazi
orba
ardak
kavez
kavaz
evap
ilim
onah
spaha
megdan

persska
re
abriam
darvi
nazok
meur
bqebn
bzr
urb
bakht
darzi
urb
ahrtq
kafas
Qavaz
kabb
gelim
gonah
seph
Mejdn

srpski
glas
i
e
i
i
v
p

k
b

d
v
k

h
g

persski
glas
A
A
O
U
B
B

kh
D

T
F
q
K
G
G
H
J

U pojedinim izvedenim sloenim

reima srpskog jezika mogu se videti
razni elementi iz persskog jezika.
1. persska imenica / pridev + turski sufiks (i, luk, li, suz, siz)
badbakht = baksuz
bipul = parasuz
mode, motolok, mode + luk =
mutuluk
domani = dumanluk
ai, a + i = aa
nzli, nz + li = nazli
2. persska imenica + sufiks za
pravljenje infinitiva iti. Na ovaj nain
gradi se puno infinitiva i glagola u srpskom jeziku.
Barbar kardan = barabariti
Bzr raan = pazariti

KNJIEVNOST

3. Prefiks NA za graenje prideva

ili imenice u srpskom na poetku persijske imenice.
Azbr, na + zber: sr + pr = nazber
- azbr kardan = nazberiti
tanha = natehnane, natenane, natanane
zur, na + zor (sr + pr) = nazor
4. persska re + sufiks KA za pravljenje imenice u srpskom jeziku
Pardze = perdaica
i = ainica
Naalbandi = nalbandica
b). Semantike promene
Pored fonetske promene, rei
takoe menjaju i svoje znaenje pa u
jeziku domainu dobaju pored svog
izvornog znaenja i novo znaenje.
Ovo novo znaenje obino ima veze
sa sporednim znaenjem osnovne rei.
Primeri ovakvih promena:
ekr = iar
Sanb = singar
Zolf = zuluf
Maze = meze
Bbn = baban
Pahlevn = pehlivan
Pilevar = piljar
Rzeqi = rajee
11. persske rei koje su u srpski jezik
dospele putem evropskih jezika
- Pidama. Ova re ima koren u baludi
jeziku (pje mak=iroke pantalone).
Za vreme engleskog gospodarenja Indom i Baludistanom ove pantalone
su donete u Evropu i tamo su dobile
ime pjeame u engleskom i piama
u francuskom. Bahtari na jugu Irana
kau paume.
- Tepih. Ova re se na francuskom kae
tapis, na nemakom teppich, na italijanskom tappeto. U starom persskom

tanbse. U persskom re tanpes je

sloenica od tan + ps, vrsta tepiha koja
se proizvodi u Iranu. Isti koren se takoe
moe videti i u grkom.
- Kajk. U engleskom cake, u persskom
kk, u smislu slatki na stolu. Episkop
Adiir Kaldani u svojoj knjizi na arapskom kae: Kajk je arabizirano persijsko ime kk (okrugao hleb od brana,
mleka i eera). Sline rei u aramejskom, engleskom, italanskom ovog su
korena.
- Algoritam. Znaajna oblast sadanje
matematike i je osniva Alhorazmi,
iranski matematiar.
- Sub. U jeziku khiva i horasana ima
znaenje voda. Ova re u Borhane
qate, takoe ima znaenje voda. Sub o
pakand = voda i hleb.
- Satana. Ova re je hebrejska i arapska,
ali pozivajui se na drevne pesme, na
osnovu persskih izvora, outan znai
potomak mraka. Uzimajui u obzir
poreklo ejtana od mraka u semitskim
tekstovima a takoe i to da je on po
manihejskim tekstovima ahrimanova
tvorevina od mraka, ovo je vredno
istraivanja.
- Vino. U Borhane Qate, re vin ima
znaenje crno groe.
Rei spana, nana, patlidan,
pistai, narcis, biber, jasmin, alkohol,
takoe pripadaju ovoj grupi.
METOD RADA
Ovaj renik obuhvata rei koje
postoje u renicima ili koje su u upotrebi
u svakodnevnom govoru. Veliki deo
ovih rei postoji u dva autoritetna
renika: Vujaklinom i kaljievom. Oni
otprilike sadre i sva otkria istraivanja
koja su vrena pre njih. Sasvim sigurno jo uvek postoji puno rei koje su

No 41 LETO 2004

71

ostale skrivene pogledima filolokih

istraivaa i ukoliko istraivai koji su
strpljivi i dobro poznaju ova dva jezika
nastave ovaj posao, sigurno e se pojaviti jo persskih rei u knjievnim i
istorskim tekstovima na Balkanu.
Ukratko o metodi izraivanja i
pisanja renika koji se nalazi ispred
dragih italaca.
a) Rei se nalaze poreane na dva
naina: po srpskom i persskom alfabetu
b) U srpskim sloenicama ponekad
se pojavljuju persski elementi. Te rei
takoe navodimo u ovom reniku,
a takoe su objanjeni i etimologa i
poreklo tih elemenata. Na primer ai =
aa (a + i + ja) (pr + tr + sr)
ahdnme = ahdnama (ar + pr)
qabrestn = kabristan (ar + pr)
c) Neke persske rei u srpskom
jeziku oznaavaju imena ili prezimena
osoba. Te rei takoe ubrajamo u persske rei.
nn = danan (muko ime u Bosni)
nu = dano (muko ime u Bosni)
Daardr = Teerdarevi (prezime)
hzde = ehzada (ensko muslimansko ime)
ahina = ahina (ensko muslimansko
ime)
d) U ovom istraivanju osnovni
naglasak je na persskim reima u srpskom i turskom jeziku, ali pored njih
navodimo i neke srodne rei koje postoje
u ova dva jezika (osnovne rei) a takoe
i arapske i turske rei koje su u upotrebi
u persskom jeziku. Poreklo svake rei
pokazano je skraenicama. Primer:
abru = obrva (ind.)
brut = barut (tr.)
taarefe = tarifa (ar.)
e) Zbog toga to kaljiev renik
turcizama predstavlja poslednji rad na
srpskohrvatskom jeziku iz oblasti ori-

72

jentalne lingvistike, ova knjiga je uzeta

za osnovu a rei koje su uzete iz tog
renika postoje takoe i u izvorima pre
nje. Izvori iz kojeg su te rei preuzete
oznaene su skraenicama.
f). Izvedenice rei pokazane su ispod svake od njih znakom (-). Primer:
tu (pr.) = du
- tuirati se
- istuirati se
g) Onde gde se znaenje rei u srpskohrvatskom jeziku razlikuje od znaenja
koje poseduje u persskom, objanjeno je
pored rei na srpskom jeziku.
Literatura:
Khalafe tabrizi, Borhanodin, Borhane Qate, ed. Mahmmad
Moin, Teheran, Amirkabir, 1982
Loqatnme dehkhoda, Institut dehkhoda, Teheran,1959
Moin, Mahmmad, Farhange moin, Amir kabir, Teheran, 1996
Natel khanlari, Tarikhe Zaban Ffarsi, Tehran, Nashre Nov, 1987
Saade, Mohammad Ali, Iranske rei u engleskom jeziku, Bonjade Niabur, Teheran, 1985.
Azizi, Abdolkarim, Srpskohrvatsko-persski renik, Ambasada
I.R. Irana, Beograd, 1990.
Samare, Dr Jadollah, Udbenik perssko Jezika (Azfa 1-4), prevod na srpski, Kulturni centar I.R. Irana, 1995
Barjaktarevi, Fehim, kalji, Abdulah, Tursizmi u Srpskohrvatskom Jeziku, Beograd, Rad, 1966. str. 113-123
Khalafe tabrizi, Borhanodin, Borhane Qate, ed. Mahmmad
Moin, Teheran, Amirkabir, 1982
Loqatnme dehkhoda, Institut dehkhoda, Teheran,1959
Moin, Mahmmad, Farhange moin, Amir kabir, Teheran, 1996
Natel khanlari, Tarikhe Zaban Ffarsi, Tehran, Nashre Nov, 1987
Saade, Mohammad Ali, Iranske rei u engleskom jeziku, Bonjade Niabur, Teheran, 1985.
Azizi, Abdolkarim, Srpskohrvatsko-persski renik, Ambasada
I.R. Irana, Beograd, 1990.
Samare, Dr Jadollah, Udbenik perssko Jezika (Azfa 1-4), prevod na srpski, Kulturni centar I.R. Irana, 1995
Barjaktarevi, Fehim, kalji, Abdulah, Tursizmi u Srpskohrvatskom Jeziku, Beograd, Rad, 1966. str. 113-123
Barjaktarevi, Fehim, The Influence of Oriental Languages on
Serbo-Croat, Jerusalem, Israel Exploration society 1963. p3
Barjaktarevi, Fehim, The Influence of Orienal Languagens on
Serbo-Croat, Proceedings of the international congress of
linguists, Oslo, 1958, p. 128-130
Petrovi, Sneana, Fehim Bajraktarevi o reima istonjakog
porekla u Srpskohrvatskom Jeziku, Nur, tema broj, Fehim
Bajraktarevi, vol 12, No 40, Prolee 2004, str. 71-75
kalji, Abdulah, Tursizmi u Srpskohrvatskom Jeziku, Svetlost,
1989
Srpskohrvatsko_persski renik, Ambasada Islamske Republike
iran, Beograd, 1990
Vujakla, Milan, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd 1996/97

KNJIEVNOST

Lejla i Madnun
Nizami
Kako pria poinje
Meu arapskim beduinima nekada
je iveo jedan moan vladar, sejid, koji
je kao plemenski vojvoda zapovedao
Banu Amerima. Njegova zemlja je bila
u punom cvatu, kao ni jedna druga. Do
najudaljenih horizonata lahor je sa sobom nosio miris njegove slave. Arapski
sultan je postao zahvaljujui uspesima
i zaslugama, a po bogatstvu je liio na
persskog kreza.
Takoe, imao je milosrdno srce, i
za siromahe su njegove ruke uvek bile
otvorene. Strancima je bio velikoduan
domain i, ta god bi preduzeo, to bi mu
i uspevalo, kao da je srea njegov neodvojivi deo, poput kotice u plodu. Tako
je bar izgledalo!
On, koji je meu ljudima bio ugledan kao kalif, sebi samom je pre liio na
sveu koja bez svetlosti postepeno sagoreva. Jer duu tog velikana nagrizala je
jedna tajna patnja. Njemu, koji je inae
posedovao sve, nedostajalo je samo
jedno: sin.
On, naime, ne imao dece, i ta su
mu vredeli slava, mo i bogatstvo, kada
e ih iz ruku ipak pustiti jednoga dana, a
ne bilo naslednika koji bi ih, kada doe
vreme, iz njih primio? Zar da klasje
uvene, grana da se sasui? Ako empres
jednom padne gde da napravi gnezdo
fazan njegove sree? U oj bi senci tada
naao utoite? Jer, iv je zaista samo
onaj ko u seanju svog sina nadivi sopstvenu smrt!
Tako je razmiljao taj plemeniti
ovek; a to je stari bivao, to je snane

u njemu gorela ta elja. Ali, dugo vremena su svi njegovi zaveti bili uzaludni,
besplodna njegova davanja milostinje i
molitve: pun mesec, za kojim je tragao,
ne se uzdizao na njegovom nebu; a
seme jasmina koje je posejao, ne htelo
da nikne.
Ipak, sejid se ne mirio sa svojom
sudbinom. Zbog onoga to mu je ostalo
uskraeno, omalovaavao je sve to mu
je nebo poklonilo. Ali, ah, takvi smo mi
ljudi! Shvatamo li da nae udnje esto
za nae dobro ostaju neispunjene? Mislimo da znamo ta elimo, a ipak smo
slepi za ono to sledi. Kraj niti sudbine
lei u nevidljivom; i ono to danas lii
na katanac koji te deli od cilja, sutra e
prepoznati kao klju
Meutim, u meuvremenu se
svata moe dogoditi. Na je junak,
dakle, eleo taj jedan dragulj koji jo
ne posedovao, kao to koljka eli svoj
biser, i toliko je dugo preklinjao i molio,
sve dok mu Bog konano ne ispunio
elju.
Poklonjen mu je deak koji je izgledao kao smeak nara, kao rua koja
nou procveta, kao dragi kamen koji
tamu zemaljskog dana pretvara u istu
svetlost. Otac je od radosti zbog tog
prizora dao da se otvore irom portali
odaja sa blagom. Svakome je dao svoje
sree deo, i dogaaj je proslavljen uz
veselje i blagoslove.
Zatim je dete povereno jednoj
dojilji, da bi pod njenim pokroviteljstvom poraslo i ojaalo. I deai je
rastao. A svaki gutljaj mleka koji je
popio, u njemu je postajao zapis ver-

No 41 LETO 2004

73

nosti. Svaki zalogaj koji je pojeo, dao je

njegovom srcu komadi nenosti. Svaka
lina kane, koja je na njegovom licu bila
iscrtana kao zatita od zlog pogleda, ve
je tada zaarala njegovu duu.
Ali, ta tajna je jo bila sakrivena od
ou svih.
Ve druge nedelje nakon roenja,
dete je liilo na etrnaestodnevni mesec,
i njegovi roditelji dali su mu ime Keis.
Zatim je prola jo jedna godina, a sve
savrena je postajala deakova lepota.
I kao to svetlosni zrak zrai kroz vodu,
tako je dragulj ljubavi sao kroz plat
njegovog tela. Tako je rastao godinu za
godinom, uz igru i alu - zatien cvet
u vedrom vrtu detinjstva. Na obrazimatulipanima sedmogodinjaka izbio je
nagovetaj ljubiica prve brade; a kada

je napunio prvih deset leta, ljudi su

priali o njegovoj lepoti kao da je bajka
i ko god bi ga video, pa makar to bilo
samo iz daleka, molio bi nebesa da ga
blagoslove.
Keis i Lejla se sreu

Otac je deaka, kada je dolo vreme

za to, poslao u kolu. Poverio ga je
jednom uenom oveku kod koga su
svi ugledni Arapi iz tih predela vodili
svoju decu da ih poduava onome to je
u ovom svetu korisno znati. Umesto da
se samo igraju, sada je trebalo da vredno
rade; a trunka straha od strogog majstora, ne mogla tome tetiti.
Ubrzo se Keis, meu svim tim
uenicima, istakao kao najbolji. Sa
lakoom je uio umetnost itanja i pisanja, a
kada bi govorio, inilo
se da njegov jezik naokolo rasipa bisere. Prava
radost je bila sluati
ga. Ali, onda se dogodilo ono to niko ne
oekivao. ujmo!
Meu uenicima
tog uitelja, uvek je bilo
i nekoliko devojica.
I one su, kao i deaci,
pripadale plemenitim
rodovima raznih plemena. Dakle, tom jatu
se, jednoga dana, pridruila mala lepotica,
dragulj kakav se samo
retko sree! Stas joj je bio
poput vitkog empresa.
Bee to jedna od onih
sa oima gazele, koja je
Starica vodi Mednuna u Lejlin ator
jednim jedinim pogle(persijska minijatura, IX/15. v, London)
dom iz zasede, mogla

74

KNJIEVNOST

da probode hiljadu dua, da, jednim

jedinim treptajem da pokosi ceo svet!
Za gledanje je bila kao arapski mesec, a u pljakanju srca persski pa. Ispod senke tame njene kose, lie joj bee
svetiljka, ili, jo bolje, baklja uokvirena
gavranovim perjem; a ko bi pomislio da
takva punoa slatkoe moe izvirati iz
tako siunih usta. Zar se eerom mogu
razbiti vojske? Njoj minka zaista ne
bila potrebna; jer, ve se mleko koje je
sisala, na njenim obrazima i usnama
obojilo ruiasto, a sa garom oko ou i
belegom lepote, majka je donela na svet.
Ime tog uda meu svim stvorenim bilo
je Lejla. Zar lejl na arapskom ne znai
no? Crna, poput noi, bila je boja njenih
kovrda. e srce ne bi, kada bi ugledalo tu devojku, osetilo enju? Ali, mladi
Keis je oseao vie od toga! Utonuo je u
more ljubavi jo pre nego to je znao da
ljubav postoji!
Svoje srce je poklonio Lejli, jo pre
nego to je mogao da razmisli ta to
daje!
A Lejla? Pa, ona je prola kao i on. U
oboma je istovremeno ta vatra upaljena,
i svako je bio odsjaj onog drugog. ta su
protiv toga mogli da uine? Doao je
vrar i do vrha napunio njihove pehare.
Tako su dakle pili ono to je bilo usuto.
Bili su deca i taj im napitak ne bio
poznat. Koga udi: on ih je opio a teka
je openost od prvog vina! Teko pada,
ko nikada pre ne pao!
Zajedno su okusili miris cveta.
Ime mu je bilo nepoznato, ali njegova
arola bila je velika...i, jo uvek to niko
ne primeivao.
Tako su i dalje ispali vino i miris,
danju pili, a nou o tome sanjali; a to
su vie pili i to su dublje tonuli jedno u
drugo, njihove oi su postajale sve vie
slepe, a oi gluve za kolu i svet koji ih

je okruivao. iveli su sami na ostrvu

svoje openosti i sna. Oni su se pronali,
i vie od toga nisu eleli.
Dok su drugi naukovali
nenost su kuali njih dvoje
i uz ljubav provodili,
umesto uz gramatiku, dragoceno vreme
svoje.
Drugi su sricali i pisali;
oni su uili zajedno govora ou znaenja.
Dok su ostali do sto puta sedam brojali
njih je ljubav oslobodila brojanja.
Zaljubljeni bivaju razdvojeni
Kako su sreni bili prvi dani ljubavi
izmeu Keisa i Lejle; ali, da ne, moda,
takva srea mogla potrajati? Zar ne na
sjaju ve leala senka, iako je deca nisu
videla? ta su oni pa znali o tokovima
i zakonima ovog ljudskog sveta! Nisu
brojali sate ni dane, sve dok se iznenada
ne sruila nesrea...
Kao nekada davno Josif iz bunara,
tako se svakog jutra iznad ruba horiznota uzdie na istoku zlatni limun sunca,
poput divne nebeske igrake, i svake
veeri opet zalazi, umorno i iscrpljeno
od dnevnog toka, na zapadu natrag u
bunar.
Tako je u svom jutru procvetala i
Lejla. Svakog dana je postajala sve lepa
i lepa. Ne to video samo Keis, ve
sve vie i vie ostali kolski drubenici.
Poeli su da, skriveno ili otvoreno pilje u
tu devojku; a kada bi sa limunove brade
sa rupicom ugrabili odsjaj, ve bi liili na
zreo nar koji u svom soku skoro puca od
udnje.
Ne li Keis morao to da primeti?
Naravno, i prvi put je u miris njegove
ljubavi dunuo daak gorine. Ne vie bio

No 41 LETO 2004

75

sam sa Lejlom. Naprslo je njegovo blaeno

slepilo i naslutio je pretnju, ali prekasno!
Dok su, dakle, to dvoje pod
okriljem ljubavi svetu okrenuli lea
ispajui svoje vino zaborava i uivajui
u svom raju, oi ovog sveta ve su uveliko bile uprte u njih. Da li su te oi
mogle da razumeju ono to su videle?
Da li su uspevale da odgonetnu tajno
pismo pogleda i znakova? Ah, kako ne!
A to to su otkrile tumaile su na sopstveni prost nain. Ono to ih je pokretalo,
bila je znatielja podstaknuta ljubomorom, praena zlobom, negodovanjem i
zluradou; a kako su samo dvoje zaljubljenih nepratelju olakali postavljanje
njegovih zamki!
-Molim? tako su govorili. -Jo ne
zna? Onda sluaj. -Od usta do usta, od
uva do uva, od atora do atora, ukalo
se:
Zato to su jedno drugom poklonili vernost
srca svu
u ogovaranja mreu su upali.
Iz vela izmamljenu tajnu njihovu
odavalo je brbljanje jezika na paci.
Ono to je bilo udo od ljubavi,
iz ou i usana moglo se proitati...
Strano je buenje za takve opene
sanjare! Tek sada su Lejla i Keis primetili
kako se prstima pokazivalo na njih. uli
su prekor i porugu, aputanje iza svojih
lea; videli su mnoge tuinske oi koje su
nad njima straarile, vrebali i pratili ih.
Tada su shvatili da su bili slepi za
te lovce i njihovo oruje. Pokuali su da
zakrpe ponovo svoj pocepani veo, da
pokru svoju golu ljubav od sveta, da
sakru svoju uzajamnu enju, da pripitome svoje poglede i usne. Naumili su
da budu oprezni i strpljivi.
Ali, od kakve im je to koristi bilo?

76

Ljubav nikada ne bilo mogue

sakriti, jer je, kao i mousnu srnu, miris
odaje.To sunce prodire kroz svaki oblak.
Oprez i strpljenje nisu lanci za nekoga
ko voli, jer je on ve hiljadostruko okovan kovrdama voljene! Keis, a je
dua bila ogledalo Lejlinoj lepoti, kako
je mogao da preuti ono to je mogao da
vidi? Kako je mogao da skrene pogled sa
izvora vode svog ivota?
I te kako se on trudio da to uini,
ali dua mu se vie ne slagala sa razumom. Ako bi mu ovaj naredio da izbegava devojku, dua bi se razbolela od tuge
za zaviajem, koji je bila ona. Daleko od
nje, Keis ne nalazio mira, a kada bi je
traio, oboma im je pretila propast.
Da li je postojao izlaz iz tog raskola? Mladi ga ne pronaao. Njegovo
srce je iznenada izgubilo ravnoteu.
Palo je, kao to natovarena ivotinja
moe da posrne i padne kada dak koji
nosi pukne.
Meutim, posmatrali su ga oni koji
nikada nisu posrnuli ni pali. I govorili
su: On je Madun, ludak...
To se proulo; a to su ee ljudi
viali i uli mladia, utoliko im je lui
izgledao. Ta, ni on sam ne nita inio
da one koji su ga korili, uutka. Naprotiv, tumarao je meu njima hvalei Lejlinu lepotu, kao mesear svoju sliku iz
snova usred bela dana...A, ko ini takve
stvari?
Lejlinim ljudima je to konano bilo
previe. Zar devojina ast ne i ast
njenog roda? Da li se smelo dopustiti da
ta luda glava, taj Keis iz plemena Abu
Amer, i dalje sa njom igra svoju igru?
Da od njenog imena napravi porugu u
ustima svih? Zar stvari ne stoje ve sada
loe?
Tako su Lejlini roditelji svoju ker
zadrali kod kue. Strogo su je nadzi-

KNJIEVNOST

rali, pobrinuvi se da vie ne via

Keisa. Sakrili su mladi mesec od tog
zaluenika, tako da je deaku-gazeli od
tada bio zabranjen put na livadu. ta je
Lejla mogla da uini protiv toga? Morala
je da skriva svoje srce ispunjeno tugom;
i samo kada je bila sama, sa njega je skidala zastor i lila usamljene suze.
Keis postaje Madnun
Mladiu je razdvajanje od voljene
opljakalo zaviaj; i dok je Lejla samo
tajno plakala, on je svoj bol izloio na
videlo svima.
Pojavljivao se as ovde, as onde;
kruio je stazama pored atora, pa
onda opet po bazaru oko tezgi trgovaca
i zanatla. Hodao je bez cilja, gonjen
samo svojim ranjenim srcem, uopte ne
primeujui ljude koji su piljili u njega,
jer izmeu njegovih trepavica neprestano su izvirale suze i prelivale se preko
obraza poput divljih potoka. uz to,
pevao je pesme pune bola, kao to to u
svojoj patnji ine oni koji vole...
Dok bi iao svojim putem, ispred i
iza njega se vikalo: Gledaj, ludak! Dolazi
Madnun...Madnun...
Uzde su iskliznule iz ruku ovog
jahaa. Njegova unutranjost je bila
ogoljena kao kod prepolovljene voke.
Ne samo to je izgubio dragu, ve i vlast
nad samim sobom. Tako je svako na njegovom licu mogao da prepozna odsjaj
poara koji je sprio njegovo srce i da
vidi krv koja tee iz njegove rane.
Patio je zbog devojke, a devojka je
bila daleko. i to je to due trajalo, to je
Keis sve vie postajao Madnun. Poput
svee, noima je zaboravljao na san; a
dok je tragao za lekom za duu i telo,
i jedno i drugo je hranio smrtonosnim
bolom. Svakog sumraka ga je utvara

nade gologlavog i bosonogog gonila u

pustinju...
I tako se dogodilo to udo. Keis je
razdvojen od Lejle; tako je sada enja
za njega zaista napravila roba zarobljene
voljene. Postao je ludak i pesnik istovremeno! Postao je harfa svoje ljubavi i
patnje.
Nou, dok su jo ljudi spavali, tajno
je odlazio do atora voljene. Imao je jo
dva ili tri pratelja koji su bili u slinoj
situaci i koji su ga povremeno pratili na
njegovim hodoaima, ali uglavnom je
iao sam. Tada bi uz put recitovao svoje
stihove. Leteo bi bre od severnog vetra,
poput senke bi ljubio Lejlin prag i vraao
se pre svitanja.
Ah, kako mu je teko padao taj
povratak kui! inilo mu se kao da traje
godinama! Dok je putovao ka njoj, put je
tekao kao voda u bunar; na povratku je
puzio kao voda kroz stotinu trnovitih klisura. Da mu je sudbina namenila takvu
sreu, nikada se ne bi vratio kui! Tamo
je Mandun ionako sada postao stranac.
Njegovo je srce doivelo brodolom i sada
je plutalo po moru bez obala, a oluja je
bila beskrajna. Sve ree je Madun
sluao glasove ljudi. ne ga se ticalo ta
su govorili. Oslunuo bi samo kada bi
uo Lejlino ime. Kada se govorilo o bilo
emu drugom, zatvarao bi ui i usne.
Lutao je naokolo kao da je pan:
teturao se, padao i ponovo skakao na
noge. Uz to je neprestano plakao; a
poto je Lejlino pleme podiglo svoje
atore u brdovitom predelu Nadd, ni
on ne eleo da boravi ni na jednom
drugom mestu. Pohitao je tamo, a kada
ga je u jednom treutku napustila snaga,
istonom vetru je predao poruku za
Lejlu; a ovo su bile njegove rei:
O, istoni vetre, kreni u zoru, pomiluj njene kovrde i apni joj u uvo:

No 41 LETO 2004

77

Mednun se baca na Lejlin grob

(slika prema jednoj Hamse Amira Husreva Dehlevija, Indija, sredina IX/15. v.
neko ko je zbog tebe sve napustio, lei u
praini na putu ka tebi. On tvoj dah trai
u pirenju vetra i zemlji pria o svojoj tuzi
za tobom. Uzvrati i poalji i ti njemu
daak, kao znak da misli na njega!
O voljena, da nisam svoju duu
posvetio tebi i da ne treperim poput
vetra od enje za tobom, ona ne bi vredela ni koliko ova praina na kojoj leim,
i bolje bi bilo da je izgubljena...Vidi, ja
sagorevam u vatri svoje ljubavi i istovremeno se utapam u suzama bola. Da, ak
i sunce koje obasjava svet, biva spreno
mojim plamteim jecajima. Ti nevidljiva
sveo kue moje due, ne mui nonog
leptira koji krui oko tebe! Tvoje su oi
oarale moje, tako da san bei od njih i
danju i nou.
Patnja za tobom je uteha moga srca,
ona je njegova rana i lekoviti melem

78

istovremeno. ah, kada bi mogla da mi

od slatkoe svojih usana poalje makar
zrnce! Mesee moj, ti, od koga me je
tako naglo razdvojio zao pogled; daleko
od sonog ploda je mene, oednelog,
nepratelj oborio na tlo: prvo mi je taj
plod izbio iz ruke, a sada prstom pokazuje na smrtonosne rane. Da, ja sam
rtva zlog pogleda ovog sveta koji mi
je opljakao sve to sam posedovao!
Ko se njega ne plai? Ta ve se i deca
pokuavaju zatititi od njega plavim
amajlama; ak i sunce nosi, iz straha
od njegovog pomraenja, nebeskoplavi
veo. Mene, gle, amulet ne zatitio. Ni
jedan veo ne prekrio moju tajnu. Ni
jedna ruevina ne sakrila moje blago, i
zato, da, zato mi ga je opljakao svet...

KNJIEVNOST

Preveo: Neboja Bara

Prie iz Mesnevije

Magarac je otio, otio

Jedan sufi putnik je na svom putu
naiao na neki sufi manastir i reio je da
tu provede no. Svog magarca je napojio
i nahranio, zatvorio ga u talu i krenuo
je da se pridrui ostalim sufijima. Sufiji
su bili siromani i gladni. Avaj sirotinjo,
pratnja su ti bezverje i bezbonitvo! Sufiji su kriom prodali putnikovog magarca, kupili obilje hrane i pia i to isto
vee organizovali veliko i lepo slavlje.
Puno se jelo i pilo, a umornog putnika,
vlasnika magarca, sufisti su naroito
uvaili i ispotovali i vrlo fino ga ugostili. On je takoe puno uivao. Posle
veere poeo je uveni sufijski ples.
Nisu svi sufisti u potrazi za istinom,
niti je svi poznaju.
Od hiljadu onih koji se izdaju za
sufiste, samo je jedan zaista sufi;
Ostali ive u njegovoj senci i pod
njegovim okriljem.
Ples je poeo, muziar je zasvirao
snanu melodu i zapevao:
- Magarac je otio, otio. Magarac
je otio, otio.
Ova meloda je sufiste zagrejala i
do jutra su se veselili i igrali, pljeskali
rukama i trupkali nogama. Ugledajui
se na njih i podraavajui ih, putnik je
sav ushien i sa arom pevao:
- Magarac je otio, otio. Magarac
je otio, otio.
Kada je svanulo jutro, svi su se
oprostili i razili. Sufi putnik je uzeo svoj
tovar i krenuo do tale da nastavi svoj
put. Ali magarca u tali ne bilo. Sebi
ree:

- Sigurno ga je talski posluitelj

odveo da ga napoji.
Posluitelj doe, ali bez magarca.
Sufija ga upita:
- Gde mi je magarac? Tebi sam ga
predao i od tebe ga traim!
Posluitelj ree:
- Gladni sufisti su napali i od straha
sam ve duu predao Bogu. Magarca su
odveli i prodali. Doneo si slatko meso
meu make.
Sufi ga opet upita:
- Zato me nisi obavestio? Sada su
svi otili. Kome da se poalim? Svi su
jeli i otili!
Posluitelj odgovori:
- Bog mi je svedok, nekoliko puta
sam dolazio da te obavestim. Video sam
da si veseli od svih i kako glasne od
svih peva: Magarac je otio, otio! ta
da kaem? Bio si obaveten i znao si!
Sufi ree:
- Hrana je bila ukusna, pesma dobra i lepa, a ja sam se veoma lepo proveo. Neka je prokleto njihovo ismevanje
koje me je upropastilo.
Ovom sufisti su pohvala i lakomost
oslepeli razum i naveli ga da oponaa
druge.
preveo: Dejan Spasojevi
Zatvorenik i trgovac drvetom za
loenje
Siromaka su odveli u zatvor. On
je bio jako prodrljiv i krao je svu hranu
zatvorenicima i jeo. Zatvorenici su ga
se plaili, ali su bili snishodljivi prema

No 41 LETO 2004

79

njemu, a svoju su hranu jeli kriom. Oni

su jednoga dana uvaru zatvora rekli:
- Reci sudi da na ovaj ovek veliku
tetu nanosi, hranu za deset ljudi pojede.
Njegova gua je kao uarena pe, nikada
ne sit. Svi se od njega plae. Ili njega iz
zatvora napolje da izbaci, ili vie hrane
da dajete. Suda je posle istraivanja
i razmatranja shvatio da je prodrljiv
ovek i siromaan, te mu ree:
- Ti si slobodan, idi sovojoj kui.
Zatvorenik ree:
- Ej, sudo, ja nikog, ni posao
nemam, siromah sam, zatvor je za mene
pravi raj. Ako napolje iz zatvora odem,
umreu od gladi.
Suda ree:
- Kakvog svedoka i razloge ima?
ovek ree:
- Svi ljudi znaju i svi prisutni iz
suda i zatvorenici e posvedoiti da je
on siromah.
Suda ree:
- Njega po gradu provedite a svima
objavite njegovo siromatvo. Niko da
mu ne da ni kredit, ni pozajmicu, niti
da mu ukae ikakvo poverenje. Posle
ovoga ko se na ovog oveka ali sud
nee prihvatiti tubu.
Posle toga, ovog prodrljivog
oveka, jedan prodavac drva za loenje
je na svojoj kamili iz ulice u ulicu, iz mahale u mahalu, vodio, na paci, ispred
hamama i dame i vikao:
- Ej, ljudi! Ovog oveka dobro upoznajte. On je siromaan. Njemu zajam
ne dajite. Pozajmica njemu je lo posao.
Sa njim nemojte da imate posla. Dobro
ga pogledajte.
Uvee je siromani prodavac sa
lea kamile siknuo zatovrenika i rekao:
- Daj mi moju nadnicu i kiru za
kamilu, ja sam od jutros za tebe radio.
Zatvorenik smejui se ree:

80

- Zar ti ne zna ta si od jutros do

sada govorio. Celom svetu i gradu si
govorio, a sam nisi razumeo i kamen i
zemlja u gradu znaju da sam ja siromah,
a ti ne zna.
Pohlepa ini da se ovek izgubi
razum. Mnogi naunici uvek govore
istinu, a da nisu svesni ba kao i ovaj
prodavac drvetom.
prevela: Ljubica Brki
edan ovek na zidu
U nekom vrtu, ograenom visokim zidovima, bjee izvor. Jedan veoma
edan ovjek sa uzdahom je preko
zida posmatrao vodu. Zatim, odvali
komadi zida i baci ga u izvor. Zauo se
zvuk vode, lep i sladak, kao glas prijatelja. Za njega, voda je bila kao vino.
Toliko je uivao u njenoj vodi da je sve
ee i ee odvaljivao kamenje i bacao
unutra.
Voda povika:
- Hej, zato baca kamenje? Kakva
ti je korist od toga?
edni ree:
- O, slatka vodo! Od toga dvostruku korist imam. Prvo, to ujem zvuk
vode, a za ednog to je kao zvuk saza.
Taj zvuk, ivot znai i mrtvog oivljava,
kao kad proljetnje munje i gromovi
oivljavaju vrt. Zvuk vode je kao poklon
za siromanog, glas slobode zarobljenom, miris Boga koji je vjerom doao Muhamedu, kao miris Jusufove koulje koju
su doneli njegovom ocu Jakubu. Druga
mi je korist to sam sa svakim kamenom
koji bacim bilie vodi. Zid se smanjuje.
Saginjanje i ustajanje pred Bogom je kao
odvaljivanje zida. Kad god neki kamen
sa vlastite gomile odvali, tvoji sopstveni zidovi se smanjuju i pribliava se

KNJIEVNOST

vodi ivota i istine. to si edni bre

otrpava. Kako zvuk vode postaje mili,
podie tee kamenje.
prevela: Nikolina Mustapi
Mojse i obanin
Prorok Mojse je jednom na putu
video obanina koji razgovarae sa Bogom. Govorio je:
- Ej, Veliki Boe, reci mi gde si,
da bih mogao da ti budem sluga, cipele da Ti istim, glavu da ti eljam,
haljine da Ti perem, da te branim od
komaraca koji Ti dosauju, mleko da
ti odnosim, ruke da Ti ljubim, noge da
Ti milujem, postelju da ti spremam.
Reci gde si? Ej, Boe, sve moje koze
rtva su Tvoja. Sva moja dozivanja i
planine su zapamtile.
obanin je vikao i Boga dozivao.
Mojse mu prie i ljutito mu ree:
- Ej, budalasti ovee, ta to pria?
Sa kim razgovara?
obanin odgovori:
- Sa Onim koji je stvorio nas, zemlju,
nebo i vodu, koji je stvorio koze i ovce.
Mojse mu ree:
- Ej, jadnie, ti si svoju veru izgubio, bezvernik si postao, ne ume dobro
da se ponaa. I kakve su to prazne i
pogrene rei koje izgovara. Uuti i idi i
svoja usta zapui da bi se uguio i Bog e
ti moda oprostiti. Tvoje rune rei uprljale su svet, a veru svoju si unitio. Ako
ne uuti, gnevna Boja vatra sprie ceo
svet. Ti pria sa Bogom kao da pria sa
svojim ujakom, stricem ili bratom svojim. Bog e nas sve spriti.
obanin od straha zaplae i ree:
- Ej, Mojse, od rei tvojih zanemeo
sam, kajem se, dua mi je alosna.
Zatim haljine svoje razdera, zarida i
pobee u pustinju.

Bog se obrati Mojsu:

- Ej, proroe, zato si mog od mene
oterao? Ja sam te poslao da ljude ini
meni bliim, a ne daljim. Ja sam svakoj osobi posebno dao osoben moral i
osoben stil. Svakom sam dao jezik i rei i
svaka osoba svojim sopstvenim jezikom,
u meri svog shvatanja, sa Mnom govori.
Indusi imaju svoj jezik, Iranci takoe
svoj, a Arapi opet neki drugi jezik. Kralj
ima svoj jezik, a prosjak i obanin takoe
imaju svoj specifian jezik, stil i pogled
na svet. Mene ne interesuje razliitost
jezika, stilova i oblika, mene interesuje srce i ono to je u njemu sakriveno.
Uitvo ponaanje i nain govora su
jedno, a zaljubljenost i udnja neto
sasvim drugo. Mene interesuju oni koji
vole. Vera onih koji me vole razliita je
od vere i jezika onih koji mi se klanjaju.
Ljubav je vera zaljubljenih i u toj ljubavi,
rei i oblici ieznu i samo smisao ostane.
Jezik i oblik ozroci su razmimoilaenja.
Ja ne elim formu i prazne rei, ja elim
isto i plamtee srce.
uvi ove rei Mojse je otrao u
pustinju da potrai obanina. Sledio
je tragove obaninovih nogu. Njegove
stope, stope onoga koji ljubi, razlikovale
su se od ostalih stopa. Pronaavi
obanina, mojse ga uhvati za ruke i
ree:
- Dobra vest! Bog se javio Reci sve
to ti srce koje plamti u ljubavi prema
Bogu eli i ne obaziri se na to ako forma
tvog obraanja ne ba mnogo lepa.
preveo: Dejan Spasojevi
Medved i adaja
Jednoj adaji je neki medved pao u
ake i ova je htela da ga ube i pojede.
Medved je vikao i dozivao u pomo.

No 41 LETO 2004

81

Medved
mu
ree:
- Samo ti
mirno i spokojno spavaj, ja
u te uvati.
Odnekud
naie
neki
ovek i upita
junaka:
- ta radi
taj medved sa
tobom?
Junak mu
je odgovorio
da je medveda spasio iz
kandi strane
adaje i da mu
je ovaj postao
pratelj.
uvi ove
rei ovek mu
ree:
- Ne daj
mesta u svom
srcu prateljstvu
jednog
medveda jer
je on gori od
hiljadu neprijatelja.
Junak mu
Sejjid ahim Arab - Borba Suhraba i Gordafarida
ree:
- Ti si zaviNaiao je neki junak i medveda iz dan. Ovaj medved je moj pratelj; ja sam
kandi adaje izbavio. Videvi junak- mu pomogao i on me nee izneveriti.
ovu plemenitost medved mu je pao pred
ovek opet prozbori: Pretljstvo
noge i rekao:
i ljubav glupih mogu oveka da pre- Od sada sam tvoj sluga; gde god vare. On je opasan i zato je bolje da ga
bude iao ja u ii sa tobom.
se otarasi.
I tako su njih dvojica ili zajedno, sve
Junak mu na to odgovori:
dok nisu stigli do mesta gde je umorni
- Ej, ovee, ti si zavidan; odlazi i ne
junak hteo da se malo odmori i odspava. dosauj mi vie.

82

KNJIEVNOST

Meutim, ovek je bio uporan:

- Srce mi govori da e ti ovaj
medved veliku tetu naneti.
Poto ga je junak oterao i ne vie
hteo da ga slua, ovek je otiao. Junak
je legao da spava. Jedna muva je sletela
na njegovo lice. Medved je zamahnuo
da je udari ali je muva pobegla i opet se
vratila na junakovo lice. Nekoliko puta
je medved pokuavao da je udari ali
muva nikako ne odlazila. Medved se
razbesneo, uzeo ogroman kamen i im je
muva sletela junaku na lice bacio kamen
na muvu i tako junaku smrskao glavu.
Ljubav glupog je kao prateljstvo
medveda. Njegovo prateljstvo i neprijateljstvo su jednaki.
Pametan nepratelj te uzdie glup
pratelj u prainu te svlai.
preveo: Dejan Spasojevi
Panica i policajac
Jedan policajac je u sred noi video
panca koji je, pavi pored nekog zida,
tu ostao i da lei. Policajac mu prie i
ree:
- Ti si pan, reci ta si pio? Veliki
si greh uinio i veliki prestup napravio!
ta si pio?
Panac mu ree:
- Ono to je bilo u kragu.
Policajac ga upita:
- A ta je bilo u kragu?
Panac odgovori:
- Ono to sam popio?
Policajac opet postavi pitanje:
- A ta si popio?
Panac mu opet odgovori:
- Ono to je bilo u kragu.
I tako su se ta pitanja i odgovori
vrteli u krug i ponavljali sve dok mu
policajac ne naredi:

- Reci ah da ti omiriem dah.

Meutim panac ree hu*. Policajac se naljuti i ree:
- Ja ti rekoh da kae ah, a ti hu
govori!
Panac smejui se objasni:
- Ah je uzvik tuge, a ja sam radostan, nisam tuan. Istina je da vinope
kada su srene hu, hu govore.
Policajac se razbesne, zgrabi panca
za vrat i ree mu:
- Ti si zgreio i ja moram da te odvedem u zatvor.
Panac se opet nasmeja i ree:
- Da sam mogao da ustanem, ja bih
kui svojoj otiao, a ne u zatvor da idem.
A da sam razuma i pameti imao, iao bih
kao i svi ostali ljudi na posao ili u radnju
svoju.
Policajac mu na kraju ree:
- Dobro, onda mi daj neto, pa u da
te oslobodim.
Panac mu sa osmehom odgovori:
- Ne trudi se uzalud, kao to vidi ja
sam go i nigde nita nemam.
* Sufiji re hu upotrebljavaju kao ime za Boga.

preveo: Dejan Spasojevi

Starac i lekar
Neki stari ovek je otiao kod lekara i alio se da mu je oslabilo pamenje.
Lekar ree:
- To je zbog starosti.
Starac ree:
- Moje oi takoe dobro ne vide.
Lekar e na to:
- Ej, starino, starost je tome razlog.
Starac ree:
- Lea me jako bole.
Lekar ree:
- Ej, krhki sare, to je takoe od
starosti.
Starac ree:

No 41 LETO 2004

83

- Sve to pojedem ne dobro za

mene.
Lekar ree:
- Slabo varenje takoe dolazi sa
starou.
Starac ree:
- I kada udiem moj dah ima smetnji.
Lekar ree:
- Smetnje u disanju su takoe od
starosti. Kada stigne starost vie bolseti
dolazi sa njom.
Stari pacent se naljutio i nadao
viku:
- Ej, gulpane, ti si od sve medicinske nauke zajedno to nauio? Zar nema
pameti i ne zna da je Bog svakome
bolu dao izleenje. Ti glupi magare bez
logike si u mestu ostao.
Lekar mirno ree:
- Ej, oe, tvoj ivot je vie od
tezdeset godina. Ova tvoja ljutnja i
gorina su takoe zbog starosti. Svi
ogromni i tvoji dobri kvaliteti su postali
slabi, strpljenje i raspoloenje su oslabili.
Ti u stvari nema strpljenja da saslua
rei istine. Svi stari su isti. (Razlika je
samo kod savremenog oveka) Izuzetak
bi bio savreni ovek. Sem starosti koja
postaje pana od istine, unutar sebe ima
isti ivot.
Spolja je starost, u telu je dea
dua.
Sama, ta je? Taj pravedni ovek i
prorok.
prevela: Ljubica Brki
Mi koji je vukao kamilin ular
Neki mi je u ali zubima uhvatio
kamilin ular i krenuo, kamila je takoe
u ali pola za njim i sebi rekla:

84

- Pusti ovog malog stvora da na trenutak bude srean.

Mi je povukao ular i kamila je
pola. Mi je postao ponosan i sebi ree:
- Postao sam veliki ampion kada
ovu veliinu od kamile vodim.
Idui tako su stigli do reke, pune
vode koju ni lav ni vuk ne bi mogli da
preu. Mi se zbog toga prosto ukoio.
Kamila ree:
- Zato si stao? Zato si zaprepaen?
Ljudska noga prolazi kroz vodu, ti si
moj voa, hajde idi!
Mi ree:
- Mnogo vode je velika opasnost.
Bojim se da u se utopiti.
Kamila ree:
- Dozvoli da vidim koliko je voda
duboka?
Mi se sklonio u stranu, a kamila
svojim nogama ue u vodu. Voda je
bila kamili samo do kolena. Kamila ree
miu:
- Ej, miu, glupi slepe, zato se
plai? Voda ne vie kolena.
Mi ree:
- Voda je prema tebi kao mrav, a za
mene je kao adaja. Od kolena do kolena
je velika razlika, ako je to tvoje koleno
sto metara je vie od moje glave.
Kamila ree:
- Nemoj vie da si drzak i nevaspitan. Sa prateljima tebi ravnim se ali.
Mi sa miom. Kamila sa kamilom.
Mi ree:
- To vie ne bih uradio, to radim
za tebe. Ti si zahvaljujui Bogu mene
nainila drugom.
Kamila je bila ljubazna i rekla:
- Doi na moju grbu i sedi, ta hiljadu mieva kao ti sa lakoom bih prevela
preko vode.
prevela: Ljubica Brki

KNJIEVNOST

Traei Q-a
Nikola Malovi
Q mi je rekao da se popeo na Elburs,
na Demavend.
- to ti je to Elburs ? pitao sam.
Nisam mogao da diem. Plakao sam.
Q je potrao i stao da prekopava
po Mek Donaldsovom ubretu. Otpaci
su po ulici bili razbacani na sve strane.
Ljudi su trali.
- Uzmi rekao je Q i tutnuo mi u
ruku zapaljen papir na kome je pisalo
Big Mac.
- I, sad ta? ta da radim s tim
plamteim junk-food omotom?
- Dri ga blizu ou rekao je Q.
Plamen e koliko-toliko neutralisati
suzavac.
Dopadljivo, mislio sam. Q je medicinar, na neki nain, zna sve te fazone
sa suzavcem. Na kraju, navukao je rolku
preko nosa da ga, kao stranog studenta,
ne prepoznaju kamere, i prikljuio se,
bratski, studentskoj koloni to se 10.
marta uputila ka Terazskoj esmi. Tu
nas je policski kordon saekao kod hotela Balkan. I zasuo nas plinom.
Q ne elio da ostane u domu.
Samo je preko nosa navukao rolku i
govorio, tokom mara, da je teta to
nismo maznuli sirov krompir iz menze.
Objanjavao je, kasne, na Terazama,
da je to stoga to sirov krompir pomae
kada se krikom protrlja oko ou.
Neki su studenti leali i borili se za
vazduh.
- Astmatiari govorio je Q. Vidjelo
se u tim trenucima da on i ne vjeruje
toliko u celu stvar, najmanje da je svrgavanje tue vlasti njegov posao, ali se
ne htio odvajati od pratelja. Studirao

je stomatologu i imao je, tada, na Terazama, po jednu vatru u svakom oku.

Bio je naoit, koleginice su ga
voljele. Znao je dobro, tokom demonstraca, da pria viceve. Tek mi je
kasne, mnogo kasne, objasnio da su
to narodne ale izreene prvi put na
staroiranskom abestikom jeziku, pa
da su ive ostale i na srednjoiranskom,
pahlavu, te da su, eto, ive i da zasmejavaju i na novoiranskom, vremenom
novopersskom, ukoliko se, naravno, taj
jezik prevede na srpski.
Neki su moje kolege tvrdile da je
Q pun. On kobajagi studira stomatologu, a zapravo sve ta se deava u
dravi javlja svojoj vladi, govorili su.
Neka i javlja, mislio sam. Iran je mnogo
slini svim moguim oblicima naeg
ureenja negoli to su to bili oni, naoko pratelji svih moguih oblika naeg
ureenja...
- Q?
- Reci?
- Jesi li ti pun? pitao sam ga te
godine, ljeti, dok smo u vrelom avgustovskom Beogradu varili posljedice svih
proputenih ispitnih rokova.
- Jednom si me prilikom pitao za
Elburs.
- Jesam. Onomad. I kakve sve to
veze ima s nama danas? Kakve sve to
veze ima s pitanjem koje sam ti postavio?
- Ima. Ali, da bih ti odgovorio,
moram te prethodno upitati da li zna
to su to Tirih Mir i Kuh Ziaret?
- Pitao sam te da li si pun? Nemoj
da skree s teme?

No 41 LETO 2004

85

- I ne skreem. Ti skree. Nisi mi

odgovorio na pitanje. No, nema veze: vi
ste Srbi ionako skloni da Amerikancima
prebacujete to nikad nisu uli za Srbu,
ali se isto tako, s iranske pozice, moe
prebacivati vama da nikad niste uli za
Iran, ili, u veini sluajeva, niste uli za
nae vrhove.
Tada je Q poeo da rea, ne samo
vrhove, nego i gradove: Isfahan, Tabris,
Abadan, Hamadan, Kermanah, Ahvaz,
iraz, Kom, Mehed, Kerman, Zahedan,
Kazerun, Lar, Bam...
- Nikad uo morao sam da priznam. Pa sam uutao; Q je bio u pravu:
nita nisam znao o Iranu.
- A kad me pita da li sam pun,
jesam! Ja sam jedan od retkih koji se
popeo na vrh Elbursa, na Demavend.
Odatle se moe punirati celi Iran!
Vidi se Teheran, vidi se Kaspsko more,
vidi se slana pustinja Kevir, vide se, kad
je mlado oko, sve najvie daleke planine
desno od grada Bama! Ko se popne na
iranski vrh, sme li nazad u narod, pitam
te ja? Jer, ta bi i da se vrati? ta bi kazao
okupljenom svetu? Da je Allah Jedan?
To zna svak u mom narodu, ili, tane, u
mojim narodima. Alah je napravio krov
sveta koji se zove Elburs. Jedni vele: ko
se popne na Demavend, da bude dervi
doveka; drugi vele, ko se popne - da
drugim narodima pria kako je Allah
Jedini Bog, a kako je Muhamed Njegov
prorok. Jer ko vidi vrh, to moe biti
vie od toga? Samo spoznaja da je Allah
najvii. U tom sluaju, ja jesam pun, ali
ne u onom uobiajenom smislu rei: da
tajne drugih prevodim na persski, nego
da tajne Perse prenosim drugima.
- Crni Q? Kako mislis da bude
pun meu pravoslavnim Srbima koji
za tajnu znaju da je zajednika, da je
prateljska? I da zarad tajne ne vredi

86

kvariti prateljstvo time to bi je prevodio na bilo koji jezik?!

- Ja to znam. Zato sam i plakao kad
ste i vi plakali...
Q je, kako rekoh, bio student stomatologe. Zavidio sam mu na kolekci damantskih burga. Imao je razne,
za razne pulpe. Predloih mu, onoga
dana kada ne znao kako da Ljiljani,
djevojci iz kraja, kae kako je od roenja
ve enjen, ovo: hajde da razmenimo
ljubavne tajne, ti i ja. Na taj u nain
i ja da budem pun. Otkriu ti neto,
kazah mu, to e imati veze i s ljubavlju
i sa dravom.
- U redu, pristajem ree Q. Plakao
je. Morao je napustiti Ljiljanu iako je ova
slutila gdje se Q blii okonanju svojih
studa. Nadala se braku, ali je Q, eto, bio
enjen od roenja.
- Ti si se Q popeo na najvii od svih
vrhova, na Demavend, a ja sam, vidi,
pao do u sredite zemlje.
- ali se? ote se Q-u.
- Ne. Roen sam na Mediteranu,
podno planine koja je najvia od svih
srpskih i zove se Loven. I tako, ivio
sam neko vreme s mirisom limunovog i pomorandinog cveta, lovora,
origana, kantariona, te s mirisom soli
i s mirisom novaca steenih na toj istoj
soli. A onda se godine 1979. dogodilo
isto ono to i 1667, dogodilo se isto ono o
emu starosrpski rukopisi kazuju da se
dogodilo 1389: dogodio se katastrofalni
zemljotres! I sad: kao kad bi olovku stao
da, popridravanu palcem i kaiprstom,
pomjera tako su se pred okom stale
pomerati planine visoke do neba; tada
su se vievjekovne palate stale uvati,
kao da su od gume, i ruiti! o da, i ruiti,
ba kao to su se ruili svi na Primorju
stari gradovi, i zemlja je pucala, i mnogi
su od nas popadali u bezdan koji se

KNJIEVNOST

tom prilikom otvorio

pod naim nogama...
Da se nisam u mislima
popridrao za trostruku
pletenicu od molitve, da
nisam tada u mislima
prizvao lik ene s kojom
elim vek da provedem,
danas ti i ja, moj dobri Q,
ne bismo razgovarali o
ljubavi!
- Zemlja je pukla
i ti si dotakao sredite
zemlje? I ostao iv? To je
Boje udo!
- I ja mislim, dobri Q,
da je udo. Dok se zemlja ne nanovo zatresla i
dok se ne sasvim zatvorila, imao sam dovoljno
vremena da izaem iz
utrobe drugi put - i da
i sam postanem pun.
Od toga sam dana poeo
i sam potkazivati ljubavi
sve to je ovoj drago, kao
da je ljubav zemlja, kao
da je ljubav vinji zakon,
a ne kao da je trenutna
vlast ili pak trenutna sila
ta u u slubu ima da se
stavi ovjek. Shvaa li me?
- Da... Svejedno je: nekome Allah
dozvoli da vidi vrh, nekome dno.
- Da. Nekome Bog dozvoli da vidi
dno, da bi mu pokazao vrh. I, ako se
takvi prozorljivci nazivaju punima
onoga e je saznanje skriveno u
tajnama, tada nisu puni, nego su jedni
drugima pratelji.
- A ko bi tada bili nepratelji svima
prateljima?
- To bi bili oni koji proizvode hranu
od koje se ljudima listom kvare zubi.

H. Mekin Fam, autoportret

Jer, preko kvarnih se zuba svaka re
prelama, i svaka molitva zaudara na
stomak a ne da, kako je zapisano, mirie
na pamet.
Od toga sam dana na Q-a gledao
drugim oima. Studirao sam malakologu, nauku o koljkama, pa su mi
Q-ovi savjeti bili dragocjeni. A bila mi
je dragocjena i Q-ova kolekca damantskih stomatolokih burga. Jedino je
damant mogao probuiti rupu u koljci,
jedino je damant mogao da se nosi s
dvama najtvrim materalima na svetu:
s zubnom glei i sa sedefom u koljci.

No 41 LETO 2004

87

Dve vrste prateljstva i dve

bratske relige stopile su se u jednu.
Q mi je popravljao zube, a ja sam
njemu poklanjao nakit od koljki.
Na fakultetu sam dobao sve same
desetke zbog uspjenih stilizaca i sve
te najuspjene izvedbe poklanjao sam
Q-u. Polovinu unikatnih minatura od
sedefa Q je i dalje poklanjao Ljiljani,
zaljubljenoj curi iz kraja, a polovinu je,
onu ljepu, uvao u maramici za enu s
kojom ga bahu oenili im se rodio. Q
je drao do tradice i govorio:
- Svaka ast novim vremenima.
Neki bi rado postali dupli puni samo
da se dokopaju vlasti novih jezika, ali ja
nisam od tih. Moja ena nosie, ne zato
to mora nego zato to hoe, feredu.
- A moja e ena, rekoh Q-u, cela
veka mahati plavo-belom maramicom
s obale. I ekae me ako budem odluio
da malakologu naplatim na Zapadu.
- Zato je ne bi poveo sa sobom?
- Zato to e ona ostati na Primorju.
Ne zato to mora nego zato to e htjeti.
- A zato bi to ona htjela?
- Zato, dobri Q, to se ne bih enio
s nepametnom; a pametna bi raunala
ovako: ako je cilj povratak emu
odlaenje?!
Tako smo razgovarali u Q-ovoj
studentskoj sobi.
Sjedali smo na podu. Na trima
ilimima za koje je Q rekao da potiu,
jedan iz Isfahana, drugi iz iraza, a trei
iz Jazda.
Dok sam ja brojao vorove s nalija,
Q se molio.
Kad sam ja okretao brojanice, Q je
uio srpske pjesme napamet:
A ja to u, ali sa kime u?
Malo rukah, malena i snaga,
jedna slamka meu vihorove,
sirak tuni bez nige nikoga!

88

Pleme moje snom mrtvem spava,

suza moja nema roditelja,
nada mnom je nebo zatvoreno,
ne prima mi ni plaa ni molitve;
u ad mi se svet pretvorio,
a svi ljudi, pakleni duhovi.
- Zato plae, Q?
- Zarad vaih puteva, pratelju. Vi
ste istok na zapadu i zapad na istoku.
Neka vrsta raskrsnice... Pa vam je
teko zbog toga. A mi smo, vidi, luna
nad celim istokom. Prema nama se
orentiu svi putnici koji bi htjeli tamo
ili ovamo.
- ta je tamo-, a ta je ovamo-?
- Ne mogu ti priati za druge, no
samo za sebe. Za mene je tamo- bilo
ono to mi je danas ovdje. A danas
mi je tamo- ono to mi je nekad bilo
ovdje.
to su se Q-ove stude bliile
kraju, zubi su u studentskom domu bili
zdravi. Znao je, po pokretima neih
usana, da raspozna o kakvom se ovjeku
radi. Jednog je dana pokucao na vrata
moje sobe i tiho proslovio:
- Ona ima zube kao u ivotinje.
Mislio sam da su Q i Ljiljana po
posljednji put vodili ljubav. I da ga je
izgrizla po vratu ili gdjegod, da bi Qova ena od roenja mogla da bude
ljubomorna na neku tamo- enu do
smrti. Ali, ne se radilo o tome.
- Samo smo priali priao je Q. I
tada sam opazio ono to rane nisam.
Da spada u one koje bi rado odgizle
komad ljubavnikovog mesa samo da bi
zauvek imale djeli njega. Neko bi to
proglasio inom maksimalne ljubavi. Ja
ne. Zaboraviu je, jer je htjela da me ima
nesavrenog. Isto je pokuao da uradi
duh sa Aladinom. Kad tokom prvih
1000 godina ne mogao da umilostivi
Allaha, duh iz boce odluio je, tokom

KNJIEVNOST

drugih 1000 godina, da pogubi onog ko

e otvoriti bocu. Ne da ga spase, nego da
ga ube! Te tako i Ljiljana: umjesto da
me iz ljubavi prepustila sudbini, ona je
gotova bila zubima ujesti staklo. Time
bi polomila sav moj viegodinji trud.
Postala bi bezuba, kao i na poetku, kada
su joj se roditelji prvi put obradovali, i
kada su molili Boga da joj ovaj podari
sreu i ljubav u ivotu.
- Pravo je da pametan mukarac
spasi etiri ene kad ih nae na istoku
rekoh.
- Malo je pametno da mukarac
s istoka uopte pokuava da ostvari
ljubav koju nae na raskrsnici rekao
je Q. Ne nemogue da je nae, ali je
ejtanski teko.
Svega sam se sjeao i kad sam
diplomirao. Q se vratio za Iran. Pa, iako
je znao moju adresu, ne se javljao.
Prve mu godine nisam zamjerao.
Mislio sam gdje je povratak u carsku
palatu bio preteak ak i caru ahraru,
s obzirom na ono to je vidio. Car je
ahrah vidio gdje ga ena vara, pa
je dao da se ova pogubi, da se pogubi
svaka redom, sve do eherezade, a to
je Q mogao vidjeti u vezi sa enom s
kojom je bio vjenan od roenja, to ne
znao niko, do Allah.
Druge sam cele godine molio
Boga da ne bude onako, tamo u Iranu,
kako sam mislio da je moglo biti prve
godine. Zamiljao sam Q-a kao diplomiranog stomatologa koji se sa zapada
vraa pun pria kojim e uiniti da se
bilo koja, a ne njegova zakonita, po prvi
put zaljubi u nj.
Tree sam godine po prvi put
poalio to smo Q i ja uvek vodili
razgovore sa smislom, nikad trivalne.
Nikad ga nisam pitao odakle je. Moda
i jesam, ali se vie ne sjeam. Iranski svi

duhovni gradovi imaju teka imena, kao

ono i nai, za sve Irance pretpostavljam: ia, Studenica, iatovac, Ostrog,
Graanica...
etvrte godine pokuavao sam po
Primorju da naem bilo koga ko bi znao
da mi na koverti napie adresu koju mi je
Q onomad ostavio. Bila je ispisana arapskim pismom. Niko ne znao arapski,
pa ni ja, tako da je sasvim mogue bilo
da nisam ta udna pismena uspevao da
prepiem kako valja, ba kao to kod nas
ak prvak jedno prosto A- ne uspeva
da s table prepie u svesku za kolski
rad kako valja.
Pisati je teko, priao sam eni pete
godine. itati je tee. Jer, sve to je napisano, moe da znai i ovo i ono, i pismo
moe biti raskrsnica, ne samo zemlja,
kad je neko ko ne poznaje azbuku ita
sa strane. Iz vazduha posebno ne, mislio
sam 1999.
este sam godine zaboravio na
Q-a. Obeveze su me razvukle tamo- i
ovamo-. Nisam otiao iz zemlje jer sam
1999. odluio da to manje putujem.
Nisam, pravo govorei, imao otputovati
gdje da valja.
Sedme sam godine taman u pono
htio nazdraviti Q-u u daljini, ali sam se
sjetio da on ne rauna godine po Hristovom roenju, otud ni vjekove, otud
ni milenume, i odustao sam, njegovog
rauna radi. Nazdravio sam jedino tome
da bi se Q mogao sjetiti zapadne gluposti da 31. decembra u pono podiu ae,
pa sam, eto, i ja svoju podigao, prosto da
nam se ae kucnu u prostoru, kad ve
ne mogu u vremenu.
Osme sam godine, od samog
poetka, mnogo mislio o vremenu.
Primjera radi, koliko ovjek izgubi, a
koliko dobe ukoliko toliko i toliko
sati uloi u vertikalan uspon. Pa sam

No 41 LETO 2004

89

Emaduddin Handani - Krov pustinjske kue

90

KNJIEVNOST

se popeo na Loven. I s njega, okrenut

moru, nisam vidio nita. Lagali si svi oni
podlovenci koji su uporno tvrdili da se
s Lovena mogu vidjeti zapadne zemlje.
Mogu ipak.
Devete godine, 2003, ponadao sam
se Q-u. Jer, na Primorju umoen prst
povezan biva sa celim svetom. A prst
sam u more umakao poesto. Kao i svoju
djecu. Slao sam Q-u razglednicu. Vidi Q,
pisao sam po talasima, kako se u ljubav
pretvaraju sve rei koje smo vodili dok
smo ono jo bili beogradski studenti!
Vidi Q kako bi te imao ko doekati ukoliko bi grenog mene i grenu enu mi,
ne daj Boe, sad ugasila kia od sumpora i ognja! Doi Q! Javi se, lebac ti ljubim! Tolike godine si tamo-, a nikako
da se javi nama ovdje-?! Briga me i da
si sve vreme bio pun. Ok, znam da
si bio stari i da si u demonstracama
znao da se postavi kao da si itekako bio
obuavan za preivljavanje pod suzavcem, ali mene to ne zanima! Ne mislim
da prateljstvo, ono koje danas sjedi
na tepisima iz Isfahana, iraza i Jazda,
a kad se savu tepisi i kad musliman
poleti na njima tamo -, jednostavno
prestaje. Jesi li iv...?
Jedina mi je misao, posle svih tih
godina Q-ovog nejavljanja bila: da li je
Q uopte iv!
Da li se u ovom ili onom ratu popeo
na Elburs, na 5670 metara visok Demavend, i da li je, otud, stao da moli Alaha
da ovaj potedi njegovu brau??
Jer, Q se ne javljao. Predugo se Q
ne javlja...
Devete godine odsjekao sam
lovorov tap i s ravnog Primorja uzeo
prviput da se uspinjen na Loven, da
osvajam, potapajui se, strmi srpski
lovenski vrh. Nisam automobiliom
doao do neke kote, pa otud pjeke kao

nekad, nego sam direktno, uspravno,

od morske pjene okomito hrlio k
lovenskom vrhu.
I, gle, uda! Diplomirao sam malakologu, nauku o koljkama, a ni slutio
nisam da je put od Kotora do Vrha posut
koljkama! Istina, te su koljke bile okamenjene, mnoge od njih tek u fragmentima, mnoge od njih zarobljene stenom
s tri strane kaogod i poluostrvo to je s
morem, ali koljke! rariteti, nukulusi,
nautilusi, okamenjeni litophagi, mytilusi, puevi murexi, svi drugi, i sve je njih
zubarsko svrdo moglo probuiti oas
posla, moglo ih je stilizovati do mjere do
koje bi se svaka zapadna ena zaljubila u
kreatora takvoga krenjakoga, po postanju, nakita!
Godina je bila na umoru. Loven se
okitio kapom od snega. I sakrio celu
svoju krenjaku prolost. Najvii srpski
vrh. Korak..., dva..., jo... samo... jedan...
I eto me, na vrhu sam bio! Svojim sopstvenim nogama vozdignut! Najblii sam
u tom trenutku bio Bogu!
Oh.
Nisam mogao da vjerujem.
Pljunuo sam u dvogled kao to bih
ljeti u masku za ronjenje.
Vidio sam s te vrine - zapad!
punski sateliti brodili su nebom.
Pojavljivali su se na zapadnom delu
horizonta i nestajali ka istoku. Nikad
obratno. Po tome sam vidio da me vid
ne vara, da se ne radi o putnikim avionima. Putniki bi kad-tad morali da
vrate putnike. Ove se letjelice nikad nisu
vraale.
Utoliko mi je zazvonio mobilni
telefon.
Kako sam samo bio neoprezan!
Ne samo da je svako tokom mog
uspinjanja do previsokog Lovena
mogao da uje to apuem sebi u bra-

No 41 LETO 2004

91

du, nego je i grom mogao da me spri

u trenu, navoen signalom poteklim iz
ljubavne veze mog telefona i operatera.
Sreom po mene, nebo je toga decembarskog dana bilo vedro.
Zvala me ena s Primorja.
- ta kae! Potres je sravnio sa
zemljom iranski grad Bam?! Koliko
mrtvih...?
Poetkom desete godine sjedao
sam ispred televizora i pratio sve vesti
iz Irana.
Grad Bam, od Teherana krene li se
preko Meheda preko Zahedana ka istoku, vie ne postojao. Postojali su samo
preivjeli na ulicama. Kao ono to smo i
mi Primorci postojali pre 24 godine. Na
ulicama. Nekadanjim ulicama. Onda
kada je Bog, zato to nas voli i kada je
na samo njemu znan nain odluio da
nas opomene kako su sva vremena pred
nama u najmanju ruku teka. Da su
iskuenika. Dervika, svejedno...
Budui da nikad nisam znao
proitati Q-ovu adresu, budui da nikad
nisam spoznao koji je grad napisan
meni nepoznatim pismom, to je mogao
biti i Jazd i Kerman i Burudird i Arak
i Horamabad i Birdand i Bandar Abas
i Horamar, to je mogao biti i Bam. Q
je mogao biti itelj nekadanjeg Bama,
grada na istoku Irana, krene li se od
Teherana drumom preko Meheda
preko Zahedana.
Kako sam, ubog kao pratelj sa
zapada, ikad mogao znati da li je ili ne
- Q meu ivima? ovjek je tako stvoren
da se uvek plai najgoreg.
Ne bez razloga.
Jer, onaj ko se uspne do vrinu
kakvugod, makar i na najmanju, makar
na bilo kakav vidikovac, ve ne onaj
isti, ve ne nepoznat bogu kojemu
se klanja; neim se izdigao, neim se

92

preporuio. Razapeo je pogled do kraja

sveta, a sa tim saznanjem ne moe do
kraja ivota da ivi svak. Jer, otkako je
sveta i veka, srpska pjesma veli, ko na
brdo ak i malo stoji, vie vidi nego onaj
pod brdom. To danas, u vremenima u
kojima je dno poelo da se dii imenom
vrha, znai da su i mali ljudi, a ne samo
carevi i velikani, nego ba mali ljudi
progledali po daljini.
Q je bio mali ovjek. I spoznao je
abecedu preko azbuke zapadnog pisma.
Ta pisma vele: svaka Odiseja ima 24
pjevanja, po broju grkih slova kojima
su negdanji ljudi podelili klasino
putovanje na 24 poglavlja. Ukoliko bismo
pretpostavili da se svi junaci spasavaju
na kraju, tada je realno pretpostaviti da
pria ne umire ni u 2004. godini, niti da
ona umire 24 godine posle prie u kojoj
smo Q i ja postali pratelji zauvek.
Q se zapravo zvao Kjumaers. Bio je
Iranac.
U 21. veku moda jeste ostalo jo
3 veka za pronalaenje civilizacskog
prateljstva kao takvog, moda je ostalo
vremena da bi se pria o putovanju
istoka na zapad vjenala s priom o
povratku zapada na istok, ali u meni tog
vremena zasigurno ne bilo.
Ako kroz potomstvo proivim
naredna tri veka, kao to su primorski
preci, preko mene, proivjeli minula tri,
bie to vie nego dobro, bie to zapravo
dar od Boga.
No, kakve veze sve to ima s
Kjumaersom?
Ima.
Meni treba odgovor na pitanje danas! Da li je moj iranski pratelj Q jo
uvek u ivotu?

KNJIEVNOST