Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet
Odeljenje za pedagogiju i andragogiju
2013/2014.godina

RAUNAR ILI RUSKA RAUNALJKA: ZATO JE ZA USPEH U NASTAVI VAAN

PRAVILAN IZBOR MEDIJA

Profesor:

Studenti:

Dr.doc. Saa Dubljanin

Armin Bakota PE13/15

Mina Mladenovi PE13/21
Jovana Pavlovi PE13/22
Svetlana Grkovi PE13/05
0

Sadraj:
I Uvod.........................................................................................................................................2
II Tradicionalna i savremena nastavna sredstva (nastavni mediji)......................................3
III inioci koji utiu na odabir nastavnih sredstava.............................................................7
3.1 Osobine uenika......................................................................................................7
3.2 Osobine nastavnika.................................................................................................9
3.3 Nastavni sadraj....................................................................................................10
3.4 Kontekst u kom se odvija nastava.......................................................................11
IV Primer uspenog korienja savremenih sredstava u nastavi.......................................13
V Zakljuak.............................................................................................................................16
VI Literatura...........................................................................................................................17

I UVOD

injenica da su nove tehnologije i raunari promenili nain funkcionisanja i

organizacije itavog sveta nije nikakva tajna. Raunarske mree i internet su neto bez ega
ne moemo zamisliti svakodnevni ivot. ivot uz raunar i sa raunarom postao je naa
svakodnevnica.
Promene koje se odraavaju na globalnom nivou nisu zaobile ni obrazovanje, kao
jednu od najvanijih drutvenih delatnosti. Poslednjih godina masovno korienje raunara u
kolama, stvorilo je uslove i mogunost za kvalitetnije inoviranje obrazovnih tehnologija.
Postavlja se pitanje kako utie tehnologija obrazovanja na nastavu i uenje, kao i u kojoj meri
su kole spemene za prihvatanje novih tehnologija. Reavanje ovih pitanja moe biti kljuno
za proces uenja. Ono to psiholozi i pedagozi navode kao nedostatak nastavnog procesa je
nedovoljna aktivnost dece i njihova nesamostalnost. Kao jedan od osnovnih ciljeva
obrazovanja navodi se pripremanje uenika za ivot i praktina primena steenih znanja. Ipak,
i pored toga, usvajanje znanja u naim kolama i dalje se esto svodi na reprodukciju onoga
to se nastavnik trudi da prenese. U vremenu kada znanja rastu ogromnom brzinom i kada su
svima lako dostupna, nerealno je oekivati da se u kolama na tradicionalan nain obrauju
sadraji koji e vrlo brzo biti prevazieni. U centar interesovanja postavlja se pojedinac koji
konstruktivno i stvaralaki razmilja, a ne individua koja merie injenice. Minimum
standarda modernog obrazovanja nalae bar praenje promena u savremenom svetu. injenica
je da bez elektronske komunikacije danas i nije mogue biti uspean. Kombinacija vrednosti
tradicionalnih modela i svih moguih tehnolokih razvojnih modaliteta, skriva zapravo formu
uspeha. Sve ovo ukazuje da je neophodno od sveta nainiti veliku uionicu za itavu
populaciju (Radovi, 2008).
U ovom radu baviemo se nastavnim sredstvima, odnosno pitanjem zato je za uspeh u
nastavi vaan njihov pravilan izbor. U naslovu stoji sintagma ,,raunar ili ruska ruanaljka,
kao metafora koja oslikava aktuelnu dilemu - tradicionalna ili savremena nastavna sredstva.
Na samom poetku neophodno je definisati osnovni pojam kojim emo se baviti u daljem
tekstu. Nastavna sredstva su didaktiki instrumenti rada, koji unosi specifine elemente u
nastavni process i doprinosi efikasnijem stvaranju nastavnih i vaspitno obrazovnih zadataka
kole (Trnavac i orevi, 2010).
2

II TRADICIONALNA I SAVREMENA NASTAVNA SREDSTVA (nastavni

mediji)
Savremena diaktika sve vie istie znaaj korienja ne jednog, izolovanog sredstva,
ve kompleks sredstava (povezanost medija). Iskustva iz prakse i rezultati eksperimentalnog
prouavanja pokazuju da se u radu sa uenicima postiu bolji i efikasniji rezultati
povezivanjem metode sa metodom, metoda sa nastavnim sredstvima i katkad nastavnih
sredstava sa drugim sredstvima. Pokazalo se da skup medija, koji se uzajamno dopunjavaju,
efikasnije deluju u procesu uenja. Vano je podsticati to vie senzornih oblasti, tj. ukljuiti
vei broj receptora u situaciju uenja i na taj nain doprinositi ostvarivanju obrazovnih
zadataka, potpunijem razumevanju i efikasnijem zadravanju gradiva (Trnavac i orevi,
2010).
Postoji vie pokuaja klasifikacije nastavnih sredstava, u zavisnosti od kriterijuma po
kojima se razvrstavaju. Tako neki autori klasifikuju na osnovu ulnih organa koji se najvie
koriste, dok drugi to rade sa stanovita nivoa konkretnosti ili apstraktnosti iskustava kojima se
odlikuju uenici koji treba da ih koriste. Prouavanje prakse korienja nastavnih sredstava
dozvoljava da se doe do zakljuka da su mogue razliite osnove i gledita za njihovu
klasifikaciju (Trnavac i orevi, 2010). Prema jednom od njih tradicionalna nastava uenika
postavlja u pasivan poloaj i na raspolaganje mu stavlja samo znanja o spoljanjim - ulno
oiglednim svojstvima predmeta. Uenici ne mogu da transformiu, analiziraju odnose i
karakteristike, ve je dovoljno da usvoje gotove injenice. Ueniku se uskrauje mogunost
saznavanja kroz proces koji su proli istraivai, naunici. Ne doprinosi se uenikom razvoju
sposobnosti i vetina, ve je naglasak na gradivu koje treba da se usvoji (Lukovi, 2006).
Meutim, postoje osobenosti tradiconalnih metoda koje su nezamenjive i koje stvaraju bazu
sa koje se polazi u razvoju uenikih znanja i sposobnosti. Neka znanje se najbolje i najlake
mogu usvojiti na tradicionalan nain. Sa druge strane, tehnika i nauka se svakim danom sve
vie razvijaju i uenici su veoma upueni u novine informacionih tehnologija. Raskorak
izmeu uenika i kole ne bi trebalo da postoji, pa treba napraviti vezu. Dakle, uloga
savremenih nastavnih sredstava je da se uenici to vie aktiviraju u nastavnom procesu.
S obzirom na tematiku ovog rada, u ijoj se osnovi nalazi pitanje izbora izmeu dve vrste
nastavnih sredstava, opredili smo se za sledeu podelu:

Tradicionalna (klasina) nastavna sredstva koja obuhvataju verbalna, tekstualna,

vizuelna, auditivna, audio-vizuelna, manuelna, eksperimentalna, pomona tehnika
vaspitno-obrazovna sredstva;

Savremena nastavna sredstva koja obuhvataju obrazovne raunarske softvere,

multimedije, elektronsku komunikaciju, nastavne baze znanja i slino.
Otpor dece prema uenju najee prestaje u onom trenutku kad dete iz pasivnog

poloaja postavimo u situaciju aktivnog uestvovanja. Potreba prevazilaenja tradicionalnih

naina sticanja znanja (predavanje, sluanje, pamenje, reprodukcija, ocenjivanje) gde se od
uenika oekivalo pasivno sluanje i nenaruiva disciplina, zamenjuje se idejom da deca ne
ue samo glavom, ve i rukama, pa se esto kae da opipljivost znanja doprinosi njegovom
lakem i brem usvajanju.
Poslednjih decenija svedoci smo porasta popularnosti savremenih nastavnih sredstava.
Ona su unela ivost u odeljenja, razbile uniformnu frontalnu nastavu, poveale zastupljenost
grupnog rada i doprinele osmiljavanju i razvijanju novih strategija i tehnika kooperativnog
uenja u nastavi. Potreba da se u nastavi koriste raznovrsne metode i sredstva proistie iz
savremenih saznanja o uenju (kao viedimenzionalnoj, integralnog, etapnoj, kontekstualno i
socijalno zavisnoj, aktivnoj i samodirektivnoj konstrukciji znanja), o individualnim razlikama
u procesu uenja, kao i iz saznanja o nastavi kao procesu poduavanja i uenja, planskom
iniciranju uenikog uenja i/ili obezbeivanju uslova u kojima uenici ue i razvijaju
sopstvene metode uenja. Razlozi za korienje razliitih vrsta obrazovnih aktivnosti i
razliitih metoda i sredstava u nastavi nalaze se i u kritikama tradicionalne nastave, zbog
nedovoljne funkcionalnosti, efikasnosti i ekonominosti, neodgovarajueg poloaja i uloga
aktera kolskog ivota, te zanemarivanja kontekstualne uslovljensoti formalnog obrazovanja
(Radulovi i Mitrovi, 2011).
Upotreba modernih (savremenih) nastavnih sredstava, omoguava doslednije, bogatije
i efikasnije realizovanje nastave i uenja. Vrednost primene odgovarajuih nastavnih
sredstava, ogleda se u mogunosti da se uenici lake upoznaju sa pojmovima i dogaajima,
ispoljavanje veeg stepena kreativnosti u radu (i uenika i nastavnika), uenici ue bre na
oiglednim primerima, to obezbeuje trajnije pamenje i sigurno prepoznavanje i upotrebu
nauenog. U savremenijoj literaturi, kada se govori o nastavnim sredstvima, neretko
nailazimo na pojam mediji. Pod medijima se u obrazovanju podrazumevaju posrednici
kolskih sadraja, koji proistiu iz ciljeva obrazovanja. Novim medijima se smatraju svi
4

mediji na kojima se zasniva aktuelna informaciono-komunikaciona tehnika. Oni se baziraju

na osnovama digitalne tehnike, a sadre multimedijalne elemente i omoguavaju interakciju
korisnika i medija.
Kada je re o primeni ovih sredstava u kolama, oni se koriste u sve veoj meri i to ne
samo kao objekti, ve i kao okolina uenja. Informaciono drutvo u kome ivimo, namee
pred nastavnike i uenike nove zahteve. Nastavnici moraju biti osposobljeni za korienje
novih tehnologija, moraju posedovati odreena informatika i telekomunikaciona znanja.
Samo takav nastavnik moi e da pomogne ueniku da se pripremi za izazove savremenog
drutva. Veliku koliinu informacija danas je mogue neverovatnom brzinom preneti s jednog
kraja sveta na drugi. Takoe, upravo te informacije dostupne su svima i u svakom trenutku,
ukoliko znamo kako i gde moemo do njih doi. Osnovno sredstvo prikupljanja informacija
jesu raunari i telekomunikacioni sistemi. Internet nam obezbeuje pristup najrazliitijim
tekstovima, slikama, snimcima i slino, koji se mogu koristiti kako u nastavnom procesu, tako
i u procesu uenja uopte. Ono to je potrebno jeste da znamo na koji nain dolazimo do
potrebnih informacija i kako da vrimo selekciju izmeu onih koje su pouzdane i onih koje to
nisu.
Kod savremenih nastavnih sredstava ne dolaze do izraaja jednostavno sledovanje
slika i zvukova, ve se na iv, dinamian i originalin nain izlae i pribliava stvarnost, koju
treba shvatiti i razumeti. Ova sredstva proiruju mogunost da se stvarnost uhvati istovremeno
u prostoru i vremenu, u njenoj ukupnosti. Meutim, valja imati u vidu da se njihovim
posredstvom realnost ne prikazuje u direktnoj, ve u izmenjenoj formi, esto unapred
smiljenoj perspektivi, sa skraenjima, tumaenjima, esto i posebnim sagledavanjima. To je
prednost, ali istovremeno i nedostatak ako subjekti nisu nauili da procenjuju, rasuuju,
tumae jezik medija (radija, filma, televizije). Zato je vano da nastavna sredstva budu
didaktiki organizovana. Ona treba ne samo da reprodukuju realni svet ,,da ga unesu u
uionicu, ve i da potpunije razloe predmetno-specifine funkcije, ukau na bitne aspekte i
omogue didaktiki prilaz znaajnim pitanjima.
Odreivanje funkcije savremenih sredstava nije mogue ako se polazi samo od
nastave. Funkcija ovih sredstava je prevashodno odreena drutvenim razvojem,
formulisanim vaspitnim ciljevima i sadrajem opteg obrazovanja. Dostignua nauke, tehnike
i proizvodnje postavljaju odreene zahteve kada je u pitanju funkcija nastavnih sredstava, ali
takoe omoguava i njihova realizacija. Zbog toga, savremena nastavna sredstva, pogotovo
5

ona koja automatizuju didaktiki proces, ne slue samo obogaivanju aktivnosti nastavnika,
ve takoe, a nekada i pre svega, aktivnosti uenika. Na taj, nain, nastavna sredstva, koja
doprinose veoj oiglednosti, istovremeno pruaju i informacije i omoguavaju usavravanje
umenosti i sticanje vetina. Ona esto slue razvijanju intelektualnih vetina i sposobnosti.
Motiviu se nova, ira i dublja saznanja, stvaraju interakciju izmeu nastavnika i uenika i
racionalizuju njihov rad.
Nastavna sredstva moraju biti i u funkciji razvoja miljenja. Njihova uloga nije samo
dopuna, ilustracija, demonstracija, objanjenje, prikaz nastavnih sadraja, ve aktivan uesnik
u podsticanju razvoja umnih sposobnosti uenika. Razliita znanja koja su uenici stekli uz
pomo nastavnih sredstava, podstiu ih na razlikovanja, omoguavaju im razliita
klasifikovanja i saznanja koja se iskazuju u pojmovnim sudovima, zakljucima,
uoptavanjima tj. sloenim kognitivnim procesima, to dovodi do svojevrsnih oblika
apstrahovanja (Trnavac i orevi, 2010).
Postoji sklonost da se o svim novinama, pa tako i o upotrebi novih tehnologija u
obrazovanju, esto govori u negativnom kontekstu. Navode se brojne opasnosti, upotreba
programa i sajtova koji nisu primereni deijem uzrastu i slino. Iako se moramo sloiti sa
injenicom da je rad dece na raunaru svakako dobro povremeno kontrolisati, moramo istai
da su raunari i upotreba interneta, neto to sigurno nee nestati, ve e se u budunosti samo
jo vie razvijati. Dakle, ne moemo izolovati decu od novih tehnologija, s kojima e se
susretati i kasnije, recimo na radnom mestu. Vano je uvideti prednosti koje upotreba ovih
sredstava ima u obrazovanju i sticanju novih vetina. Dakle, decu treba uputiti kako da koriste
nove tehnologije, da se sa njima upoznaju i ovladaju znanjima i vetinama neophodnim za
njihovo korienje. S druge strane, postavlja se pitanje da li svaka upotreba savremenih
nastavnih sredstava obezbeuje smislenu aktivnost i razmenu meu uenicima koja vodi
uenju, da li obezbeuje samodirekciju u uenju i integraciju razliitih vrsta iskustava i
znanja, da li neguje motivisanost, odvija li se u atmosferi meusobnog potovanja, i na kraju
krajeva da li omoguava subjekatsku poziciju uenika u procesu kolskog uenja i u stvaranju
uslova za ueniku produktivnu kulturnu ulogu u nastavi (Radulovi i Mitrovi, 2011).

III INIOCI KOJI UTIU NA ODABIR NASTAVNIH SREDSTAVA

Nastava je dinamiki proces, koji zavisi od uenika, nastavnika i nastavnog sadraja.

Privilegija odabira nastavnih sredstava u dananjoj koli pripada nastavniku. Meutim,
nastavnik treba da ima u vidu niz faktora koji utiu na pravilan odabir medija. Naime, isti
medij primenjen na istom sadraju nee dati iste rezutate u dve razliite drave, ili ak dva
razliita odeljenja. Takoe, jedna vrsta sredstava moe biti kao stvorena za jedan sadraj, ali
potpuno neprimenjiva na drugi. Na kraju, kontekst u kome se odvija nastava (broj uenika u
odeljenju, njihovi odnosi, poloaj kole, i slino) takoe je jedan od inilaca koji utiu na
odabir nastavnih sredstava.

3.1. Osobine uenika

Nastava pre svega postoji zbog uenika, pa je nuno voditi rauna o osobenostima
uenika. Vano je uoiti njihova interesovanja, sposobnosti, inteligenciju, stilove uenja, crte
linosti itd. Nastavni proces treba, u to veoj meri, prilagoavati ueniku kako bi mogao da
se razvija do maksimuma svojih sposobnosti.
Nastava ne bi trebalo da bude usmerena na prosenog uenika, pa samim tim, ne
treba birati nastavna sredstva tako da ona odgovaraju prosenom ueniku u razredu.
Meutim, nemogue je organizovati nastavu tako da se sa svakim uenikom u jednom
odeljenju radi odvojeno i svakom ueniku odredi zasebno nastavno sredstvo. Ipak, kompromis
izmeu ove dve suprotnosti mogue je nai. Jedno od reenja je korienje to vie
raznovrsnih sredstava kako bi svakom ueniku bila pruena mogunost da izvue maksimum
iz nastave u skladu sa svojim afinitetima.
O tome kako uenici ue i koji su njihovi stilovi uenja govore mnogi autori i vano
je pomenuti da postoje razliite klasifikacije i razliito definisanje stilova uenja. Kako bismo
blie pojasnili tezu da se uenici meusobno razlikuju po tome kakva organizacija nastave im
najvie odgovara, daemo primer Gardnerovog modela multiple inteligencije (prema: Saifer i
dr., 2001.). Gardnerov model multiple inteligencije razlikuje sedam vrsta inteligencije:
lingvistiku, logiko-matematiku, prostornu, telesno-kinestetiku, muziku, ekstravertnu i
introvertnu inteligenciju. Na osnovu ovog modela, moemo izvesti i sedam tipova uenika,
prema nainu uenja koji im najvie odgovara. Uzimajui u obzir inteligenciju koju uenik
poseduje nastavu treba organizovati tako da svaki uenik dobije mogunost da se razvija do
7

svog maksimuma. Potrebno je prvo uoiti koju vrstu inteligencije uenik poseduje, a nadalje
razijati njegov stil uenja pomou razliitih nastavnih sredstava (Saifer i dr., 2001).
Tabela1: Gardnerov model multiple inteligencije1
Vrsta inteligencije:

Misle

Vole

Lingvistika

Reima

itanje,
prianje

Logikomatematika

Rezonovanjem

Eksperimentisanje,
ispitivanje, slaganje
logikih
mozaika,
raunanje, itd.

Stvarima za istraivanje i miljenje, naunim

materijalima, posetama naunim ustanovama
i planetarijumima i naunim verzijama
tumaenja.

Telesno-kinestetika

Kroz
telesne
doivljaje

Plesanje,
tranje,
skakanje, vebanje,
dodir, gestikulacija,
itd.

Igranjem
uloga,
dramom,
pokretom,
predmetima za vebanje, sportskim i fizikim
igrama, ulnim iskustvima, praktinim
uenjem, itd.

Muzika

Kroz ritmove i
melodije

Plesanje, zvidanje,
pevuenje, taktirnanje
rukama i nogama,
sluanje, itd.

Dugotrajnim pevanjem, odlascima na

koncerte, sviranjem muzike u koli i kod
kue, muzikim instrumentima, itd.

Razraujui ideje
drugih ljudi

Vostvo,
organizovanje,
manipulisanje,
pregovaranje,
zabavljanja, itd.

Prijateljima, grupnim igrma, drutvenim

skupovima, zajednikim izletima, klubovima,
itd.

Duboko u sebi

Smiljanje
ciljeva,
meditiranje,
sanjarenje, da budu
tihi, planiranje, itd.

Tajnim mestima, vremenom za samou,

samostalnim projektima, izborima, itd.

U
slikama
oblicima

Dizajniranje, crtanje,
vizualnost,
jednostavnost, itd.

Umetnou, LEGO kockama, videom,

filmovima, slajdovima, izmiljanjem igara,
mozaicima,
slagalicama,
ilustrovanim
knjigama, posetama muzejima, umetnosti,
itd.

Ekstravertna

Introvertna

Prostorna

Imaju potrebu za:

pisanje,

Knjigama, kasetama, pisaim priborom,

papirom,
dnevnikom,
diskusijama,
razgovorima, raspravama, priama, itd.

U prikazanoj tabeli predstavljeni su tipovi inteligencije po Gardneru, nain na koji

osobe sa svakim tipom misle, na koji nain ue i predlozi kako se njihove potrebe za znanjem
mogu zadovoljavati.

Tabela preuzeta iz: Saifer i dr. (2001), str. 36.

Pored odreivanja intelektualnih kapaciteta uenika, odnosno stilova uenja, treba

voditi rauna i o crtama linosti uenika, porodinim prilikama, interesovanjima i ostalim
karakteristikama koje eksplicitno i implicitno utiu na celokupan proces vaspitanja i
obrazovanja.

3.2. Osobine nastavnika

Ve je reeno da je nastavnik taj koji bira nastavno sredstvo (ukoliko mu nastavnim

planom i programmom nije precizirano koja nastavna sredstva treba da koristi). Nastavnik je
taj koji treba da preispita ciljeve koje postavlja u nastavi i da, shodno njima, odabere
prikladna sredstva. Odabrano nastavno sredstvo podrazumeva da nastavnik ima kompetencije
koje mu omoguavaju da ih svrsishodno koristi. Savremena nastavna sredstva vei su izazov
jer esto predstavljaju novinu za nastavnike, koji moraju da se dodatno obuavaju kako bi
nauili njima da rukuju. Za razliku od toga, tradicionalna nastavna sredstva su neto sa im su
nastavnici, uglavnom, upoznati.
Nastavnici koji ne ele da ue neto novo ee poseu za proverenim,
tradicionalnim nastavnim sredstvima. To ne mora nuno da bude loe. Ukoliko nastavnik nije
zainteresovan da, ne samo rukuje novim nastavnim sredstvom, ve i da razume smisao
njegovog korienja, sve prednosti i mane, onda je svakako bolji izbor koristiti nastavna
sredstva koja su proverena. Korienje PowerPoint prezentacija u kombinaciji sa GoogleMaps
na asovima geografije iznova i iznova moe brzo postati dosadno uenicima. Ukoliko se na
nekom asu doda i globus ili reljefna karta, kvalitet asa se poveava. Dakle, pored
kompetencija bitnu ulogu igraju i afiniteti nastavnika. Nastavnik moe da misli da je neko
sredstvo bolje i efikasnije, jer se on bolje snalazi sa njim. Takoe, savremena nastavna
sredstva mogu predstavljati podstrek za neke nastavnike, u smislu to im pruaju mogunost
uvoenja inovacije, a samim tim im omoguavaju da ue neto novo, da se usavravaju.
Nastavnik ima vrlo vanu ulogu u kreiranju nastave. On je i dalje nezamenljiv i
najinteligentniji medij u nastavi. On je taj koji kreira okruenje za uenje, zabavu, prostor za
pitanja i odgovore, neko ko podstie ili, sa druge strane, sputava uenike sposobnosti i
interesovanja.
9

Uspeh u nastavi takoe zavisi od sposobnosti nastavnika da procene koji mediji su

najprimereniji za odreenog uenika, sadraj ili situaciju. Nastavnici uenicima pre svega
pomau da shvate i naue nastavni sadraj na nain koji je za njih najprimereniji.

2.3. Nastavni sadraj

U kolama se obrauju razliiti sadraji koji se meusobno dosta razlikuju. Neki od

sadraja pruaju veu mogunost izbora nastavnih sredstava, dok je za neke nastavne sadraje
izbor jako suen. Bilo kako bilo, ne treba prilagoavati sadraj nastave nastavnim sredstvima,
ve treba nastavna sredstva birati tako da omogue to je mogue efikasniji rad na nekom
sadraju.
Postoje nastavna sredstva koja su pogodna za korienje na razliiti sadrajima. U
grupi tradicionalnih nastavnih sredstava tu spadaju re i govor, knjige. Kod savremenih
nastavnih sredstava tu su razliiti softverski programi ili paketi programa. Sa druge strane,
postoje nastavna sredstva koja su predviena za korienje na specifinom sardaju. U grupi
tradicionalnih nastavnih sredstava to su na primer lenjiri ili geografske karte. U grupi
savremenih nastavnih sredstava to mogu biti tematske prezentacije, web stranice, snimci i
slino.
Nastavnik u odabiru nastavnog sredstva treba da preispita da li je ono prikladno
sadraju kojim se bavi i koje nastavno sredstvo je najbolja pomo prilikom predstavljanja
nekog sadraja uenicima. Neka nastavna sredstva mogu da slue uenicima da samostalno
istrauju odreene sadraje i u tom sluaju zadatak nastavnika je da obezbedi da uenici imaju
sve potrebne uslove da samostalno savladaju sadraj, bez njegove pomoi.

3.4. Kontekst u kom se odvija nastava

10

Kontekst u kome se odvija nastava je sloena dimenzija koju treba imati u vidu kada
se bira nastavno sredstvo. Sva navedena nastavna sredstva imaju iroku primenu u nastavnom
radu, meutim, da bi se ona adekvatno koristila, nastavnik mora da poznaje njihove osnovne
tehnike karakteristike i funkciju i da dobro ovlada nainima njihovog korienja. Izbor
nastavnih sredstava, redosled i nain njihove upotrebe zavisi od brojnih inilaca meu kojima
su najvaniji: vrsta nastavnog gradiva, struktura i nivo nastavne grupe, iskustvo polaznika,
nastavne metode, oblici nastavnog rada, materijalno-tehniki uslovi, nastavnikove sposobnosti
i stavovi, kao i svojstva samih nastavnih sredstva. Sve to govori da ne postoje univerzalna i
nezamenljiva nastavna sredstva, ve da svaka nova nastavna situacija zahteva primenu drugih
nastavnih sredstava.
Priroda nastavnog gradiva takoe utie na to za koje emo se nastavno sredstvo
odluiti. Nekada se bolji efekat postie primenom tradicionalnih sredstava, a nekada
primenom savremenih. Naravno, postoji materija pri ijoj obradi se mogu koristiti i
savremena i tradicionalna sredstva. Koja e se sredstva koristiti pre svega zavisi od
nastavnika, uenika, konteksta kole, kao i od pristupa koji se zauzima u odnosu na gradivo.
Izbor sredstava zavisi i od uzrasta uenika, njihove opte zrelosti, kao i od znanja
kojima raspolau. O tome kako od samih uenika zavisi izbor nastavnih sredstava ve je bilo
rei, ali bitno je pomenuti da, kada se govori o kontekstu, on ukljuuje i uenike.
Materijalno-tehniki uslovi kole, odnosno njena opremljenost, utiu na odabir
sredstava u nastavnom procesu. Ne moemo koristiti najsavremenija sredstva u nastavi
ukoliko nam opremljenost kole to ne dozvoljava.
Od metodikog oblikovanja rada zavisi izbor, priprema i izrada nastavnih sredstava.
Pravilna upotreba nastavnih sredstava direktno utie na trajnost i primenljivost znanja. Odabir
nastavnih sredstava ne treba da znai da odluka o korienju jednog nastavnog sredstva ne
treba da se promeni ukoliko doe do promene nekih okolnosti.
Odabir nastavnih sredstava zavisi i od linih svojstava nastavnika, njegovih
predznanja, odnosno sposobnosti da primeni sredstva koja zahtevaju delikatniji pristup,
otvoreniji stav, komunikativnost, sklonost ka sloenijim razmiljanjima. Nastavnik treba da
logiki sredi sredstva, prema sadraju koji se obrauje i pokazuje ih uporedo sa tumaenjem
tih nastavnih sadraja. Da bi efekat bio pozitivan bitno je odrediti i vreme korienja
odreenog nastavnog sredstva. I, na kraju, vano je spretno koriene odabranih nastavnih
11

sredstava. Stoga je obavezno savladati tehnike ukljuivanja, povezivanja, pokazivanja,

sklapanja i iskljuivanja nastavnih sredstava, jer e se, u protivnom, uenici vie zabavljati
nego nauiti. Dakle, prilino je jasno da je neophodno da se nastavnik temeljno pripremi i za
ovaj segment nastave, da bi se izbegao svaki nepoeljni i tetni oblik improvizacije (olovi,
2006).

12

IV PRIMER USPENOG KORIENJA SAVREMENIH SREDSTAVA U

NASTAVI

Kada pogledamo optu sliku obrazovanja trenutno u svetu i metoda i sredstava koje se
koriste u obrazovnom procesu, bez mnogo razmiljanja moemo rei da preovlauju sredstva
i metode koje nisu moderne, i koje, uprkos kritikama koje dobijaju od strune javnosti koja se
bavi obrazovanjem, nastavljaju da dominiraju u kolama irom sveta. Dominantni model
obrazovanja u dravnim kolskim sektorima je bazino ukorenjen u industrijskoj revoluciji
kada se od obrazovanja oekivalo da razvijaju individue sklone preciznosti, panji, i utanju
pre svega. Meutim, stvari u drutvu su se od tada promenile i, iako je 1970-ih godina
najvanije bilo da obrazovanje osposobljava decu da itaju, piu i imaju bazina znanja iz
aritmetike, ve od 90-ih godina prolog veka tri vetine koje se smatraju najvanijim i
najpotrebnijim jesu timski rad, reavanje problema i interpersonalne vetine. To znai da je
neophodno da kole trenutno nude obrazovanje koje e ii u tom smeru. Imajui to vidu
nastava, nastavne metode, ali i nastavna sredstva moraju ii u korak s vremenom i razvojem
drutva i ne smeju stagnirati. Ne u smislu da sva sredstva u nastavi koja su do sada koriena
treba kompletno ukinuti i zameniti, ve da ih treba dopuniti jo i savremenim sredstvima.
U ekonomski slabije razvijenim zemljama (ali donekle i u ekonomski stabilnim)
svakodnevno se koriste preteno tradicionalna sredstva za uenje, dok savremena najee
nisu dostpuna ba zbog nedostatka finansijske podrke. Deca su samim tim navikla na
korienje tabli, prepisivanja rukom u sveske, korienje geografskih karti, itd. Iako je
naravno neophodno da deca savladaju pravilno pisanje, to ne znai da im nije protrebno da se
osposobe za brzo kucanje na tastaturi, ili da naprave PowerPoint prezentaciju, na internetu
istrauju najrazliitije istorijske, ali i savremene mape, itd. Ono to se trenutno nudi u kolama
od sredstava koja treba da slue za unapreenje nastave ne korespondiraju uvek sa potrebama
uenika. irom sveta viamo primere kako deca ve sa tri godine, pa nadalje, ue i znaju da
koriste (u odreenoj meri) sve vrste modernih sredstava i tehnologija koja odavno postaju
svakodnevnica naih ivota (raunari, tableti, mobilni telefoni, itd), meutim nemaju
mogunosti da te svoje vetine unaprede u koli i usmere ih na dobijanje kvalitetnijeg i
upotrebljivijeg obrazovanja.
Kao ilustraciju naveemo jedan primer uspene primene savremenih metoda i
sredstava u nastavi. Projekat koji je u velikoj meri dokazao da upotreba savremenih sredstava
13

u obrazovanju dovodi do poboljanih rezultata u postignuu dece jeste projekat Sugata Mitre
koji je pokrenuo projekat Rupa u zidu (Hole in the wall). Cela ideja vue korene iz
eksperimenta koji je Mitra sam realizovao. Naime, on je u Indiji, u jednom od siromanih
naselja gde deca nikada nisu koristila raunar i obrazovala se na prilino zastareo nain,
ugradio raunar u zid, povezao ga sa internetom, i bez meanja u postupke dece, posmatrao
ta e deca uraditi sa raunarom. Ubrzo je uvideo da su deca sama, bez pomoi bilo koga
starijeg, bez ozbiljnog poznavanja engleskog jezika, i bez predznanja o kompjuterima, uspela
da naue da koriste raunar i da ga koriste za neke jednostavne radnje, kao i da surfuju
internetom. Isti eksperiment je ponovio u razliitim sredinama i kontekstima, meutim
rezultat je uvek bio isti (Mitra, 2005).
Uvidevi znaaj ovakvog razvoja situacije, Mitra nastavlja sa slinim pristupom i
isprobava ovaj metod korienja raunara za uenje dece, bez meanja nastavnika i/ili bilo
koje odrasle osobe u proces, sa decom iz drugih siromanih naselja, ne samo u Indiji, ve
kasnije i u Africi, Engleskoj, Italiji itd. Ubrzo uoava da deca koja ue na ovaj nain postiu
visoke rezultate na testovima, lake savlauju gradivo, i sa vie interesovanja obrauju teme
koje im u drugaijem kontekstu uenja nisu intrigantne. Finalna ideja je konstruisana pod
nazivom SOLE (Self Organized Learning Environment) samoorganizovana sredina za
uenje. SOLE predstavlja vie filozofiju obrazovanja i kako ceo proces treba da izgleda, ali
ako gledamo iz perspektive sredstava za nastavu, nudi nam jedno mogue reenje. Mitra
predlae da deca celokupan proces uenja pretvore u grupni rad za raunarom (predlae
idealno etvoro dece za jednim kompjuterom). Ceo prostor u kome se odvija nastava, ili bolje
rei uenje, jer nastave u klasinom obliku ne bi bilo, predstavlja sredstvo. Organizovan je
tako da deca mogu da menjaju grupe, da samostalno ue putem rada na kompjuteru i
korienjem ostalih raspoloivih medija (Mitra, 2013. i Mitra, 2005).
Na alost, ovaj pokret jo uvek nije zainteresovao naunike, pa nema obimnijih
istraivanja o njegovim efektima ukoliko se primeni na itavu kolu. Meutim, 2013. godine
itav svet je obila pria o meksikom uitelju koji radi u koli na granici Meksika i
Sjedinjenih Amerikih Drava gde je poprite sukoba narko-kartela. Od 2011. godine
nastavnik je poeo da primenjuje metod rada po uzoru na Mitrine projekte i kao krajnji
rezultat dogodilo se to da je veina dece iz njegovog odeljenja drastino poboljala rezultate
na nacionalnim testiranjima u odnosu na rezultate koje su ranije imala deca iz te kole. Deca
iz ovog kraja uvek su smatrana loim acima sa kojima, poto odrastaju u tako stranim
uslovima (siromatvo, visoka stopa kriminala u okolini), ne moe mnogo toga da se uradi.
14

Ovaj nastavnik je to opovrgnuo time to ne samo da je iz njegovog odeljenja potekla

devojica sa najviim skorom ikada zabeleenim na testu matematike, ve je desetak uenika
imalo rezultate koji ih rangiraju meu najboljih 1%. I najvanije, svi uenici su zabeleili
znatno bolje rezultate od onih koji bi se od njih mogli oekivati dve godine ranije.
Otvara se pitanje, da li bi, i uprkos pozitivnim rezultatima svih istraivanja, ovakav
model uenja i nastave bio odriv ili uopte funkcionalan na globalnom nivou i ako govorimo
o obuhvatu svih kola. Da li je mogue sve predmete uiti na ovaj nain, i ako je mogue, da
li je najefikasnije? Miljenja smo da treba biti jako obazriv pri odabiru nastavnih sredstava i
da je to jedan od najvanijih zadataka praktiara u nastavi. Na nastavnicima je da osete, i u
saradnji i dogovoru sa decom, odlue koje je najbolje sredstvo kako bi se savladala data
obrazovna jedinica. U skladu s tim, najvea odgovornost jeste na nosiocima nastave i ono to
mi smatramo da je najvanije jeste otvorenost ka novim i savremenim sredstvima, i stalno
unapreivanje sopstvenih sposobnosti za korienje tih sredstava, ali u isto vreme i
nezanemarivanje postojeih, ve proverenih, sredstava koja su u pojedinim trenucima
nezamenljiva. Takoe se mora imati u vidu da obrazovni proces ne ine samo obrazovna
sredstava koja se koriste, ve su ona samo orue koje, dobrim odabirom, moe potpomoi
itav proces ali ga svakako ne moemo shvatati kao jedini, pa ak ni bazian. S tim na umu,
moramo voditi rauna da nastavna sredstva odgovaraju afinitetima i potrebama dece i
nastavnika, da odgovaraju kontekstu u kome se nastava odvija, i da se poklapaju i mogu biti
korieni za savladavanje odreenog nastavnog sadraja.

15

V ZAKLJUAK

Ono to je neminovno jeste da se nain funkcionisanja drutva u kome ivimo

konstantno menja i da je jako teko predvideti u kom pravcu e se menjati. Meutim, ono to
moemo, jeste da se tim promena prilagoavamo i pratimo ih u stopu, ali s zadrkom da ne
treba zanemarivati proverene modele funkcionisanja koji su se ve pokazali korisnim.
Pitanje izbora adekvatnih metoda je sloeno i kompleksno, tako da povrinski i
formalan pristup ne moe reiti nedoumicu u kojoj se esto nalazi nastavnik planirajui
nastavu. Ne postoje metode koje su efikasnije od drugih ili metoda ija primena garantuje
uspeh u nastavi. Moe se samo govoriti o metodama koje, ako se adekvatno primene u
odreenoj nastavnoj situaciji i na odgovarajuem nastavnom gradivu, daju najbolje rezultate
(Dubljanin, 2010). Isto to moemo rei i za sredstva koja se koriste u nastavi. Razliiti inioci
utiu na odabir sredstava (osobine uenika, osobine nastavnika, nastavni sadraj i kontekst u
kome se odvija nastava) i treba ih sve uvaiti kako bi se napravio pravi izbor. Shodno tome,
verujemo da je prava formula uspeha, za sve koji se neposredno bave nastavom, kombinacija
tradicionalnih sa savremenim nastavnim sredstvima. Striktno odbacivanje jedne grupe
sredstava, po naem miljenju, samo vodi suavanju mogunosti za razvoj nastave to
direktno znai da njen kvalitet trpi.

16

IV LITERATURA

1. olovi, B. (2006): Uticaj izbora oblika rada, nastavnih metoda i sredstava na

napredovanje uenika, aak: Tehniki Fakultet aak.
2. Dubljanin, S. (2010): Pitanje izbora nastavnih metoda, Pedagogija, Vol. 65, br. 4, str.
713-716.
3. Lukovi, I. (2006): Nastavna sredstva i sadraj pojmova. u: Pretpostavke uspene
nastave, Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.
4. Mitra, S. (2005): Self organizing systems for mass computer literacy: Findings from
the hole in the wall experiments, International Journal of Development Issues, Vol.
4, No. 1, str. 71-81.
5. Mitra, S. (2013): SOLE How to bring self-organized learning environments to your
community. Preuzeto 15.februara 2014. sa: http://www.ted.com/pages/sole_toolkit
6. Radovi, V. (2008): Mediji i obrazovanje, Socijalna misao, Vol.15, br.2, str. 129-145.
7. Radulovi, L. i Mitrovi, M. (2011): Zato su nastavne metode u naim kolama
nedovoljno raznovrsne, Nastava i vaspitanje, Vol. 60, br. 3, str. 367-377.
8. Saifer, S. i dr. (2001): Individualizovani pristup u poduavanju, Beograd: CIP.
9. Trnavac, N. i orevi, J. (2010): Pedagogija, Beograd: Nauna KMD.

17