Biometrijsko-forenzika identifikacija leeva

Forenzika medicina
Forenzika patologija

Posebni tragovi
Insekti na telu preminule osobe
Flora ispod lea
Objekti na MKD

Forenzika entomologija
Prouava insekte i druge tetoine koje su pronaene na leu
U razliitim fazama raspada lea mogu se pronai:
Insekti
Larve insekata
Crvi

Na raspadanje leeva najee utiu muve, i u manjoj meri bube i

mravi

Miris lea

Izvor mirisa moe biti

Ljudska krv
Ljudsko tkivo
Uzorci zemlje sa mesta gde su pronaeni ljudski ostaci

Miris koji se stvara raspadom ljudskog tela je razliit od mirisa tela

ive osobe

Kako proces raspada odmie i miris se menja

Miris lea
Znaajna karakteristika pri analiziranju nastanka smrti
Raspadanje lea prouzrokuje pojavu odreenih mirisa, koji mogu biti
specifini u razliitim fazama raspadanja

Postoje psi tragaci obueni za otkrivanje specifinog mirisa lea

Metode analize: GC, MS

Post Mortem Interval

PMI je vreme proteklo izmeu trenutka smrti i trenutka pronalaenja lea
Kao vreme smrti uzima se trenutak kada se pouzdano dijagnostifikuje
modana smrt

Uvek aproksimativno!!!
Prati se stepen razvitka lenih karakteristika i promena
Spoljni pregled lea
Pregled odee
Pregled eludanog sadraja

Truljenje, raspadanje i skeletonizacija

Gnjilenje, saponifikacija i mumifikacija

Biometrijsko-forenzika identifikacija ljudskih

ostataka
Forenzika antropologija

Identifikacija preminulih osoba

Primena antropologije i osteologije u pravnom
sistemu, najee u kriminalistici, u
situacijama kada su tela rtve u poodmaklim
fazama raspada
Identifikacija mrtvih, ija tela su raspadnuta,
spaljena, osakaena ili neprepoznatljiva, kao i
utvrivanje uzroka i naina smrti
Forenzika antropologija

Forenzika patologija

Forenzika antropologija
Forenzika antropologija se bavi analizom i identifikacijom
ljudskih ostataka
Analizama se moe odrediti:

Pol
Starost
Populacijska pripadnost
Visina
Prisutnost patolokih ili traumatskih posebnosti
Posebnosti na kostima i skeletu

Sudska patologija i forenzika antropologija

Analize sudske patologije su usmerene na meka tkiva nedavno

preminulih osoba
Analize forenzike antropologije bave se prvenstveno osteolokim
ostacima

Identifikacija osoba na osnovu kostiju

Ljudski skelet
Ljudski skelet se sastoji od kostiju koje su povezane
ligamentima, tetivama, hrskavicom i miiima
Kod odrasle osobe, skelet ini oko 14% ukupne telesne
teine
U ljudskom organizmu kod odrasle osobe postoji 206
kostiju dok novoroenad imaju 270 kostiju (srastanje)
Najvea kost u telu je femur (butna kost), a najmanja je
stapes (uzengija) kost srednjeg uha

Ljudski skelet

Kosti su meusobno povezane pokretljivim zglobovima i miiima

Kosti nisu mrtva materija u naem organizmu, pa se zato

obnavljaju kad se prelome

Graa kostiju ive osobe

Kost se sastoji iz:
vrstog kotanog tkiva

Hrskavice
Sunerastog kotanog tkiva
Pokosnice

Kotane sri

vrsto kotano tkivo je proeto kanaliima kroz koje prolaze krvni sudovi i nervi
Oko kanalia su kruno poreane kotane elije
Kotane elije u meuelijski prostor izluuju Ca i P to kostima daje vrstinu

Sastav kostiju

Kosti su aktivno ivo tkivo u telu

Graene su od kotanih elija
meusobno povezanih nastavcima
Sadre:
Belanevine, osein (25%)
Vodu (10% )
Minerale (oko 65%)

Analize kostiju
Makroskopske analize morfoloke strukture
Metrike analize
Statistike analize

Posebne metode se koriste za prikupljanje i kompjutersku obradu

osteolokih podataka kao i za razliku izmeu postmortalnih oteenja i
perimortalnih/antemortalnih trauma
DNK analiza

Analize kostiju
ta je najpre neophodno utvrditi?
Da li su ostaci stvarno kosti?
Kamen, drvo ili drugi materijali mogu podseati na kosti!
Anatomski oblik i tekstura ukazuju na to da li se stvarno radi o kosti
Da li su ostaci ljudske kosti?
Anatomske i histoloke karakteristike
Seroloka testiranja utvrivanje prisustva proteina specifinih za vrstu
DNK analiza
Kom periodu pripadaju kosti?
Pronalazak kostiju koje potiu iz perioda od prethodnih 70 godina smatra
se razlogom za otvaranje istrage

Analize ljudskih ostataka

Pol
Starost
Populacijska pripadnost
Visina
Patoloke ili traumatske posebnosti
Osteoloke posebnosti skeleta

Odreivanje pola

Odreivanje primarnih (polni organi) i sekundarnih (rast grudi,

maljavost) polnih karakteristika
Pol lea je mogue utvrditi ak i u poodmakloj fazi truljenja
Uterus i prostata su veoma otporni na proces raspadanja

Pol

Pol osobe moemo ustanoviti na osnovu odreenih

karakteristika kostiju karlice, butne kosti i lobanje

Muka i enska lobanja

A kod mukarca, krov lobanje je masivniji i ravniji
B gornja kotana ivica one duplje je otrija kod
ena
C jagodina kost je izraenija kod mukaraca

D donja vilica mukaraca je etvrtastija, dok je kod

ena picastija
E mukarci imaju dublju kranijalnu masu
Ove razlike su tipine, ali uvek postoje izuzeci
(feminizacija/maskulinizacija)

Karlica
Osnovne razlike izmeu enske i muke
karlice potiu od razliitih biolokih
funkcija ene i mukarca

Muka karlica

Muka karlica (srcolika, duboka)

enska karlica (kruna, plitka)

enska karlica

Butna kost

Ugao izmeu vrata i tela butne kosti je otriji kod ena

Odreivanje starosti osobe

Uvek aproksimativno!!!
SPOLJANJI ZNACI
Polne karakteristike (pre ili posle puberteta),
Nicanje zuba, izboranost koe, pigmentacija koe, artritine promene...
Seda kosa, arcus senilis (promene u oku koje nastaju usled starenja)
UNUTRANJI ZNACI
Postojanje centara osifikacije (plod/novoroenad/deca) i epifizne pukotine
(odreivanje da li je rast kosti zavren ili ne)
Promene izazvane starenjem (ateroskleroza, osteoporoza)
Ploe rasta (srasle ili ne)
Senilne promene na kostima

Karakteristike kosti
RAST

U blizini krajeva kosti, nalaze se ploe rasta, regioni hrskavice ije se elije
dele i procesom osifikacije prelaze u elije kosti

Kost dobija na duini

Proces, traje do ranih dvadesetih godina, potom prestaje
Hormon rasta, polni hormoni
U tom periodu, ploe rasta potpuno osifikuju, i od njih ostaje samo tanka
linija (epifizna linija)

Centri osifikacije

Lakat ima 6 centara osifikacije koji se uvek javljaju tano

odreenim redom (1., 3., 5., 7., 9. i 11. godina)

Ploe rasta

Rast je proces koji se zavrava u

ranim dvadesetim godinama
ivota
Postojanje ploa rasta/epifizne
linije ukazuje na uzrast

Karakteristike kosti
SRASTANJE

Broj kostiju novorodjenadi je vei nego broj

kostiju odraslih osoba
Tokom odrastanja, hrskaviava veza koja
postoji izmeu odreenih kostiju (kosti
lobanje, karlica...) osifikuje, i kosti
meusobno srastaju, dajui jedinstvenu,
definitivnu kost

 Srastanje kostiju se deava u tano odreenom periodu rasta i razvoja

Zatvaranje kranijalnih struktura

Dete

Odrasla osoba

Bolesti kostiju
Prelom (fraktura) - prekid kontinuiteta kosti
Nastaje pod dejstvom velike sile na kost ili kada je kost primarno oteena
nekim drugim procesom (tumor, infekcija...)

Osteoporosis - demineralizacija kosti i poremeaj grae kosti

Lomljive kosti
Osteomyelitis - infekcija kosti ili kotane sri
Osteogenesis imperfecta - genetsko oboljenje koje dovodi do krhkih kostiju,
izrazito podlonih prelomima
Tokom godina nastaju deformiteti skeleta
Tumori kosti i metastaze u kostima

Senilne promene na kostima

Mikroskopski izgled kosti kod senilne osteoporoze

Visina osobe

Visina osobe se moe izraunati na osnovu duine dugih

kostiju, uz pomo sledeih formula:
Visina 3,95 cm = 2,32 x femur + 65,53 cm
Visina 4,43 cm = 3,26 x humerus + 62,10 cm

Rasa

Da li je na osnovu kostiju mogue

odrediti rasu osobe?
Teoretski da!

Krivina butne kosti (kada kost lei na

ravnoj povrini) bi trebalo da ukae na
potencijalnu rasu osobe
Butna kost kod belaca je zakrivljenija

Identitet osobe
Na osnovu analiza mogue je utvrditi identitet osobe iji su ostaci
pronaeni:

Patoloke promene na kostima (bolesti)

Strana tela (proteze, meci, rapneli)
Izgled frontalnog sinusa na rendgenskom snimku
Superpozicija fotografija lobanje
Rekonstrukcija lica (2D, 3D)
DNK analiza

Karakteristike kosti
ZARASTANJE
Posle preloma kosti imaju sposobnost
regeneracije - elije poinju da se
razmnoavaju, to dovodi do zarastanja
Ukoliko okrajci kosti nisu adekvatno
pozicionirani (prevelika udaljenost,
pogrene take dodira), postoji
mogunost da kost nepravilno zaraste,
to dovodi do nastanka deformiteta
(skraenje uda, pseudo zglob)

Patoloke promene na kostima

Ranije dokumentovano postojanje karakteristinog nepravilnog
zarastanja kosti moe da otkrije identitet osobe iji su ostaci
pronaeni

Prisustvo stranih tela

Prisustvo proteze kuka (vetaki kuk)

Rendgenski snimci kuka (zaivotni i snimci ostataka)

Izgled frontalnog sinusa na Rtg snimku

Jedinstvenost

Analize ljudskih kostiju

Superpozicija lica
Preklapanje fotografija pronaene lobanje i fotografije zaivotnog
izgleda lica nestale osobe iji se identitet trai

Identifikacija se vri na osnovu preklapanja anatomskih konfiguracija

obe slike
Kosti lobanje odreuju izgled lica i glave
Verovatnoa da su parametri isti kod dve
osobe je 1 : 1 000 000 000

1. Linije koje povezuju osnovne antropometrijske take lica i lobanje

2. Lobanja se slika u istom poloaju kao i slika lica
3. Fotografija lobanje se proporcionalno uveava sa slikom lica

Upotreba horizontalnih, vertikalnih i dijagonalnih preseka slike lica

preko superponirane lobanje

Vertikalni presek

Horizontalni presek

Dijagonalni presek

Horizontalni dupli presek

Kontrola pozicije oiju

Postupno preklapanje slike lobanje

sa zaivotnom fotografijom

Rekonstrukcija lica

Rekonstrukcija lica neidentifikovane osobe na osnovu skeletnih

ostataka lobanje
Najsubjektivnija i najkontroverznija metoda forenzike antropologije
Najee se koristi kao pomona metoda za pozitivnu identifikaciju
osoba

2D rekonstrukcija slike lica na osnovu lobanje

Saradnja umetnika i forenzikog antropologa
Prijanjanje markera za dubinu tkiva na
neidentifikovanu lobanju na kljunim takama lobanje
i fotografisanje lobanje
Frontalne i fotografije anfasa se potom koriste kao
matrica za crtee lica
Softveri FACE i CARES takoe proizvode 2D facijalne
aproksimacije, a naknadno se popunjavaju detaljima
Brzo
Karen T. Taylor

Proizvedene slike su vie generike u poreenju sa

rukom crtanim slikama

Kako funkcionie?

Rekonstrukciju radi forenziki umetnik

Nanoenje gline na lobanju pratei konture glave i lica

Korienje kompjuterskih grafika kako bi se rekonstruisala lica na osnovu

ljudske lobanje
Kreiranje ablona glave koristei kljune take lobanje i virtuelno nanoenje sloja
miia koje je kompjuter vetaki generisao

Kada se lice generie, dobijena fotografija se poredi sa fotografijama iz

adekvatnih baza podataka

3D rekonstrukcija
1. Skulpture
Napravljene od gline na osnovu
ostataka lobanje kao modle

2. Kompjuterske slike visoke rezolucije

Modelovanje 3D slike lica na
osnovu manipulacije fotografija
neidentifikovane lobanje i
generikih fotografija delova lica iz
baza podataka

3D facijalna rekonstrukcija iz delova lobanje

Primer kompjuterske rekonstrukcije iz parcijalnih delova

Potekoe vezane za rekonstrukciju lica

Nedovoljan broj informacija o debljini tkiva lica
Informacije o prosenoj debljini tkiva lica za odreeno ivotno doba, pol,
telesnu grau
Uticaj na verodostojnost rekonstrukcija

Nedostatak standardizacije metoda aproksimacije karakteristika lica

Nepostojanje standardnog protokola za rekonstrukciju karakteristika kojih se
ljudi najee seaju (oi, nos, ui, kosa)

Subjektivnost

DNK analiza

Pouzdanost metode identifikacije?

Male koliine relativno dobro ouvaneDNK se nalaze u fosilima,
zakopanim mumijama i raznim ostacima ljudskog kotanog tkiva
Poreenje DNK otkrivene u ostacima sa postojeim DNK uzorcima
Umnoavanja vrlo malih koliina DNK za dijagnostike analize - PCR

Biometrijsko-forenzika identifikacija leeva

pomou zuba
Forenzika odontologija

Anatomija zuba
Krunica
Vrat
Koren
Gle
vrsto mineralno tkivo
Izuzetno otporna prema kiselinama i bazama
Najvre tkivo u ljudskom organizmu

Dentin
Cement
Pulpa

Zubi

Utvrivanje starosti - redosled nicanja mlenih i stalnih zuba

Nepromenljivog sastava po odrastanju

Podloan uticajima obolenja desnih
Podloan mehanikim promenama
Poseduju mogunost restauracije
Identifikacija pola, starosti, rase, naina ivota osobe pre smrti

Otisci zuba

Gde je mogue nai otiske zuba?

U upotrebi na sudu kao metoda za identifikaciju osoba od 1870-ih
esto se teko zapaaju

Tragovi otisaka zuba

Vidljivi i reljefni
Postojani na vrstim predmetima
Nepostojani na mekim i elastinim predmetima
Tragovi ugriza od prednje povrine zuba
Tragovi odgriza od prednje i zadnje povrine sekutia

Obrada tragova zuba

Pronalaenje
Fiksirnje gipsanim odlivkom
Fiksiranje rendgenskom slikom
Prevoenje rendgenske u digitalnu sliku
Unoenje u bazu podataka

Identifikacija preko zuba

Posle otkria X-zraka zubni kartoni se potkrepljuju rendgenskim snimcima
32 zuba obeleavaju identitet osobe
Vilica poseduje 160 zubnih obeleja
Restauriranje razliitim materijalima i tehnikama

Medicinske baze podataka

Neke vrste medicinskih stomatolokih kartona (digitalni oblik)

Radijalni karton sa detaljnim podacima

Linearni karton sa detaljnim podacima

Identifikacija osoba
Poluautomatska identifikacija
Automatska identifikacija (ADIS)
DNK identifikacija

Identifikacija ostataka na osnovu zuba

Identifikacija na osnovu zuba moe se obavljati:
1. Uporeivanjem sa postojeim zubnim kartonima
2. Pronalaenjem specifinih spoljnih karakteristika zuba
3. Uporeivanjem rendgenskih snimaka pre i posle smrti
(poluautomatska identifikacija)
4. Na osnovu postojanja i specifinosti zubnih proteza

1. Uporeivanje sa postojeim zubnim kartonom

Pouzdan metod
Potrebni kompletni i aurirani zubni kartoni

2. Specifine spoljne karakteristike zuba

3. Poreenje Rtg snimaka

Trae se unutranje karakteristike zuba:

Oblik korena
Izvaeni zubi
Karijes
Plombe
Krunice

4. Postojanje specifinih zubnih proteza

ADIS

Automated Dental Identification System

Biometrijski sistem
Identifikacione karakteristike

Koren zuba
Veliina zuba
Morfologija vrha zuba
Stepen rotacije zuba
Prostor izmeu zuba
Geometrija vilice

ADIS

Automated Dental Identification System

Faze procesiranja u ADIS-u

Pronalaenje regije od interesa za svaki zub na slici

Ekstrahovanje kontura zuba na svakoj regiji od interesa

Prevoenje u sliku iz kartona
Ispitivanje podudarnosti

Biometrija zuba
Sistem neuronskih mrea

Hausdorff-ova distanca
Identifikacija na osnovu zuba i stomatolokih radova

DNK-AMEL gen

Graa amelogenin gena

Amelogenin gen
Specifini protein unutar zubnog tkiva
Ima razliitu veliinu i redosled
nukleotida kod mukaraca i ena
Razlika u veliini i sekvenci ovih gena je
dovoljna za odreivanje pola

Otisci zuba kao dokaz u savremenoj

forenzici i biometriji
Brojna oslobaanja ranije optuenih
Innocence project i sl.

Prosena stopa greke: 64%!

Biometrijsko-forenzika identifikacija leeva

pomou kose

Tragovi izotopa kao potpis

Vaa prolost je zapisana u kosi!

Utvrivanje geografskog porekla rtve
Istorija kretanja osobe zavisno od duine kose
Metode analize: GC, MS

Potvrda lokaliteta ambalanih proizvoda

Elementarna analiza

Promena lokacije i ishrana

Duina kose od 1 cm odgovara vremenskom periodu od mesec dana

Za zapis nove lokacije u kosi pojednica potreban period od bar 3 meseca
Individualni mehanizam
Da li postoji razlika izmeu ljudi koji jedu meso i vegetarijanci?

Znaaj za praenje ivotinjskih migracija

Praenje kriminalaca
Vi ste ono to jedete i pijete

Keratin u kosi
Poreenje sa analizama izotopa iz alkoholnih i bezalkoholnih pia i vode
Otkrivanje mesta proizvodnje narkotika na osnovu izotopa C, N, H i O
Mesta nastajanja falsifikovanih novanica

Provera alibija
Svaki detalj pomae!!!

Problemi

Manje geografske razdaljine

Pametni kriminalci
Izotopski potpisi su upeatljiviji za vodu i sokove nego za alkoholna pia
Snabdevanje vodom jedne iste lokacije iz razliitih izvora