MAINSKI MATERIJALI

TEMA:
BAKAR

Ivan Ferko MP 54/2011

Opti podaci o bakru:

Mehanike osobine istog

bakra:

Mikrostrukturne osobine bakra

Zbog odsustva osobine alotropije,

bakar se moe termiki obraivati
samo
rekristalizacionim arenjem, koje se
Mikrostruktura bakra
izvodi posle hladne obrade
deformacijom.
Bakar ima kubnu povrinski centriranu
reetku i strukturu

poligonalnih zrna
sa velikim brojem dvojnika. Poveanje mehanikih osobina bakra
mogue je samo putem hladne plastine deformacije. Sa poveanjem
stepena hladne deformacije dolazi do znatnog porasta osobina
vrstoe a plastinost se smanjuje. ist bakar je slabo zavarljiv a
takoe mu je slaba livkost zbog velike sklonosti da u sebe upija

Bakar je znaajan inenjerski materijal i puno se

koristi u nelegiranom stanju kao i u kombinaciji
sa drugim metalima u legiranom obliku.
U nelegiranom obliku, bakar ima izuzetnu
kombinaciju osobina za industrijske primene.
Neke od ovih osobina su velika elektrina i
termika provodnost, dobra otpornost prema
koroziji, laka obrada deformisanjem, srednja
vrednost zatezne vrstoe, svojstva u arenom
stanju koja se mogu regulisati i uopteno dobre
karakteristike mekog lemljenja i spajanja.
Vee vrstoe se postiu u nizu legura mesinga i
bronzi koje su neophodne za mnoge inenjerske
primene.

Upotreba bakra u svetu:

Proizvodi od bakra:

Komercijalne cevi (7,4%)

Prakasti bakar
(za livenje)
(4.1%)

Vodovodne cevi
(8,6%)

Trake, listovi i ploe (14,2%)

apovi, ipke, poluge i mehanike ice (14,1%)

ice i provodnici (51,6%)

Hladnjak motora automobila

izraen od bakra

adom ovakvih hladnjaka, smanjuju se gubitci motora za 14 - 23% to dovodi do

boljanja ukupne efikasnosti motora za najmanje 2%

manjen je porast temperature to produava radni vek motora (ovakav hladnjak

i na 10 - 12 C )

e cene proizvodnje Cena proizvodnje ovakvog hladnjaka je 7% nia od cene

izvodnje hladnjaka od aluminijuma

karni hladnjak pomae da motor razvije oko80% vei obrtni momenat u odnosu
minijumski hladnjak

egantan dizajn

i nivo buke

i porast temperature omoguava dui rok trajanja pumpe

Automobilski hladnjaci
izraeni od bakra

Bakar se dobro lemi i najbolji je provodnik

elektrine energije posle srebra i zbog toga
se masovno primenjuje u elektrotehnici
(provodnici elektrine energije). 50%
proizvedenog bakra se koristi za izradu
provodnika. Elektrotehniki bakar je 99,5%
ist.

Bakar je otporan na obinu i morsku vodu, ali

nije na organske kiseline i amonijak. Kako je
neotporan na sumpor, ne sme da doe u dodir
sa sa gorivom koje
sadri sumpor. Zbog toga to je vrlo otporan
na vazduh, koristi se za zatitu drugih
materijala od korozije ( gvoa i elika ).

Upotreba bakra u izradi podmornica s obzirom na njegova

antikorozivna svojstva

Oksidacijom bakra dolazi do pojave patine na

samoj povrini bakra. Ta oksidacija je
zelenkaste boje i do nje dolazi kad bakar
doe u kontakt sa organskom kiselinom.

Primer oksidisanog bakarnog krova

Bakar i njegove legure

ist bakar ima skromne mehanike osobine. Da
bi se mehanike osobine poboljale, vri se
legiranje istog bakra. Neke od najznaajnijih
legura bakra su mesing i bronza.

MESING legure bakra sa cinkom

(CuZn)

Mesinzi imaju u svom sastavu vie od 50% bakra.

Odlikuju se visokom otpornou prema koroziji kao i
dobrim mehanikim osobinamazbog ega je iroko
primjenjen materijal u mainstvu.
Najbolji odnos mehanikih osobina postie se pri
sadraju cinka od oko 40%. Zatezna vrstoa raste sve
do 44- 45% cinka, ali plastinost (izduenje) blago
opada ve posle 30% cinka.
Mehanike osobine mesinga zavise kako od sdraja
cinka u leguri, tako i od stepena eventualne mehanike
omercijalni
obrade. mesing sadri priblino 10% cinka dok npr. mesin
metke sadri 30% c

sing je sklon spontanoj pojavi prslina u toku dueg

mena, zbog postojanja zaostalih napona kao posledice
rade deformacijom. Osnovni razlog za ovo lei u tzv.
ponskoj koroziji. Ova pojava se moe izbei viesatnim
skotemperaturnim arenjem . Potpunae fikasnost se postie s
menom potpune rekristalizacije na oko 600C.

Atomsko spajanje bakra i cinka

Leaj izraen od mesinga je

otporan na habanje

Neki proizvodi na bazi CuZn

Bronza

d bronzom se podrazumeva legura bakra i kalaja. Meutim, t

ra biti dvojna legura niti kalaj mora biti legirajui element.
ed kalajne postoji i aluminijska, olovna, manganska i druge
onze. Bronza je dvojna ili trojna legura s najmanje 60 % bakr

Kalajna bronza

Kalajna bronza
U kalajnim bronzama najvei sadraj kalaja ne ide preko
20%.
Prisustvo kalaja u leguri utie na poveanje njene
vrstoe i
istovremeno opadanje plastinosti. Opadanje
plastinosti
nije posebno veliko do sadraja kalaja do 5%, ali je
posle toga
znatno bre. Kod kalajne bronze ostvarena je pogodna
kombinacija dobre korozione otpornosti, obradivosti i
mehanikih osobina i dobra obradivost rezanjem.
Rastvorljivost kalaja u bakru zavisi od temperature
legure. Najvea rastvorljivost iznosi 15,8% na
temperaturi od 520C.

Mehanike osobine bronze u zavisnosti od sadraja kalaja

Karakteristike bronzi:

minijumska bronza: Poveanjem sadraja aluminijuma u leguri Cu-Al

zatezna vrstoa. Sposobnost deformacije sa poveanjem sadraja
inijuma opada do 2%Al a zatim raste i dostie svoj maksimum pri 8%Al.

ganska bronza: Manganske bronze sadre u sebi najee 5-6%Mn i on

ogu plastino obraivati na hladno usled ega ojaavaju. Manganske bro
sadre i druga elemente kao npr. nikl, aluminijum i slilicijum.

ijum bronza: Silicijumske bronze u svome satavu imaju 3-4% silicijuma

veoma povoljno utie na poboljanje livkosti i ispunjavanje kalupa i ima
ma lepu i istu povrinu.

lijumska bronza: Osnovne osobine berilijumskih bronzi su veoma

e mehanike osobine, visoka tvrdoa i elastinost, a koriste se u
otehnici za elemente kod kojih se u radu javljaju iskre. Npr. membrane,
ge i sl.Veoma su otporne na koroziju, zavarljive su a dobro se obrauju
njem.

orna bronza: Sadraj fosfora u leguri poveava tvrdou i vrstou, pob

st a takoe otpornost prema koroziji u atmosferskoj i morskoj vodi. Meu
aj fosfora preko 0,2% u leguri stvara vrlo krto hemijsko jedinjenje koje
di eutektikum koji se smeta u prostoru izmeu dendritnih kristala. Fosfo
ovoljno utie na jednorodnost strukture.

ar je izraen od legure bakra, cinka i nikla

Literatura:

http://www.kitraind.com/copperrotortechn
ology.html
http://www.copper.org/
http://en.wikipedia.org/wiki/Copper
http://www.copperinfo.co.uk/
http://www.matweb.com/
http://www.webelements.com/copper/