ZATITA OBJEKATA OD UDARA GROMA

UVOD

Atmosfersko pranjenje je elektrino pranjenje atmosferskog

porekla izmeu oblaka i zemlje
Gromobranska instalacija, projektovana prema standardima,
ne moe pruiti apsolutne garancije za zatitu objekta
Primenom tehnikih propisa znatno se smanjuje rizik od
oteenja izazvanim udarom groma u tieni objekat
Gromobranska instalacija se deli na spoljanju i unutranju
Spoljanja instalacija ima zadatak da prihvati direktna
atmosferska pranjenja u objekat i da bez posledica sprovede
struju atmosferskog pranjenja u zemlju
Unutranja gromobranska instalacija ima zadatak da sprei
pojavu velikih razlika potencijala unutar objekta i da zatiti
ureaje i instalacije u objektu od prenapona atmosferskog
porekla

SPOLJANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

Spoljanja gromobranska instalacija obuhvata

- prihvatni sistem (tapne hvataljke, tapne hvataljke sa
pojaanim dejstvom, mrea provodnika, razapete ice, metalni
limovi, olukovi, itd)
- spustni provodnici
- sistem uzemljenja
Zatita od direktnog udara groma podrazumeva da je
verovatnoa pranjenja mimo gromobranske zatite manja od
neke tehniki prihvatljive vrednosti
Zatita objekta od oteenja koja mogu nastati usled induktivnog
uticaja atmosferskog pranjenja u gromobransku instalaciju ili u
blizinu tienog objekta
S obzirom da ne postoji apsolutno sigurna zatita od direktnog
udara groma, definie se nivo zatite koji izraava efikasnost
gromobranske instalacije

Nivo zatite spoljanje gromobranske instalacije

Pri proceni nivoa zatite gromobranske instalacije polazi se od

prosene godinje gustine pranjenja na horizontalnoj povrini
zemlje Ng
Ako prosena gustina pranjenja Ng nije poznata, moe se
proceniti na osnovu broja grmljavinskih dana Td u toku godine iz
izokeraunike karte:
N g = 0.04 Td1.25 (broj udara / km 2 god)

Uestanost direktnih udara u objekat Nd se odreuje na osnovu

prosene godinje gustine pranjenja Ng i ekvivalentne prihvatne
povrine objekta Ae (m2) :
N d = N g Ae 10
10-6 (broj udara / god)

Ekvivalentna prihvatna povrina objekta predstavlja povrinu

horizontalnog tla koji ima istu uestanost direktnih udara
gromova kao i postmatrani objekat

Odreivanje ekvivalentne prihvatne povrine objekta: rotacijom

nagnute ravni oko objekta u odnosu 1:3 prema visini objekta

Za objekat na slici ekvivalenta prihvatna povrina je:

Ae = ab + 6h(a + b) + 9 h 2

U sluaju neravnog terena, nagib ravni koja rotira oko objekta je

isti a ekvivalentna prihvatna povrina objekta se odreuje u
odnosu na presek sa povrinom zemlje

Kada objekat nije usamljen, od ekvivalentne prihvatne povrine

usamljenog objekta treba oduzeti one delove povrine koje su
blie susednim objektima

Za svaki tip objekta usvaja se uestanost udara groma koja

predstavlja broj udara groma u objekat u toku jedne godine, koji
moe da se tolerie
Usvojena uestanost udara groma Nc primenjuje se ili se
izraunava pomou obrasca:
3 10-6
Nc =
C1 C2 C3 C4

Koeficijenti C1, C2, C3 i C4 se odreuju iz tabela

Koeficijent C1 tip konstrukcije objekta
Konstrukcija
objekta

Metalni
krov

Kombinovani Zapaljiv
krov
krov

Metalna

0.5

Kombinovana

2.5

Zapaljiva

2.5

Koeficijent C2 sadraj objekta

Bez vrednosti i zapaljiv

0.5

Mala vrednost i uglavnom zapaljiv

Vea vrednost i naroito zapaljiv

Izvanredno velika vrednost, nenedoknadive

tete, vrlo zapaljiv ili eksplozivan

Koeficijent C3 namena objekta

Nezaposednut

0.5

Uglavnom nezaposednut

Teka evakuacija ili opasnost od panike 3

Koeficijent C4 posledice udara groma u objekat
Nije obavezna neprekidnost pogona i
bez uticaja (posledica) na okolinu

0.5

Obaveza neprekidnog pogona, ali bez

uticaja (posledica) na okolinu

Uticaj (posledice) na okolinu

Efikasnost gromobranske zatite se procenjuje na osnovu

uestanosti direktnog udara groma u objekat Nd i usvojene
uestanosti udara groma Nc
Ako je Nd Nc gromobranska instalacija nije potrebna
Ako je Nd > Nc gromobranska instalacija je potrebna, raunska
efikasnost gromobranske instalacije je:
Er = 1

Nc
Nd

U zavisnosti od ugroenosti objekta od atmosferskog pranjenja,

svi objekti se dele na 5 nivoa zatite

Amplituda struje
groma I(kA)

Udarno rastojanje (m)

Rud = 10 I 0.67

Raunska
efikasnost Er

Nivo zatite

Er>0.98

Nivo I

2.8

20

0.98Er>0.95

Nivo II

5.2

30

0.95Er>0.90

Nivo III

9.5

45

0.90Er>0.80

Nivo III

14.7

60

0.80Er>0

Nivo IV

Zatitne zone prihvatnog sistema

Pod zatitnom zonom prihvatnog sistema podrazumeva se zona

u kojoj se sa malom verovatnoom moe dogoditi direktno
atmosfersko pranjenje
Zatitna zona prihvatnog sistema zavisi od vrste prihvatnog
sistema, koriste se kombinacije sledeih elemenata:
- tapnih hvataljki ili tapnih hvataljki sa pojaanim dejstvom
- razapetih ica
- mree provodnika
Zatitne zone vertikalne tapne hvataljke prema vie autora

Danas se koriste dva pristupa u odreivanju zatitne zone

prihvatnog sistema
- zatitni ugao
- kotrljajua sfera poluprenika koji je jednak udarnom rastojanju
za odreenu struju groma
U sluaju primene mree provodnika kao prihvatnog sistema,
definie se veliana okaca mree

Zatitni ugao , poluprenik kotrljajue sfere R i irina okaca

mree u zavisnosti od nivoa zatite

Zona zatite tapnog gromobrana visine h

Spustni provodnici

Imaju zadatak da najkraim putem sprovedu struju atmosferskog

pranjenja udo zemlje
Na spusnom provodniku se pri proticanju struje atmosferskog
pranjenja pojavljuje poveanje potencijala usled:
- pada napona na uzemljivau
- indukvnog pada napona na spusnom provodniku
Visoko potencijal spustnog provodnika moe da bude opasan
ako se u njegovoj blizini nalazi druga instalacija (instalacija
niskog napona, telefonska linija, vodovodna instalacija, itd)
Mere za smanjenje potencijala spustnog provodnika
- postavlja se vie paralelenih spustnih provodnika ravnomerno
rasporeenih oko objekta
- tei se pravolinijskim voenjem spusnih provodnika, sa to je
mogue manjim petljama

Gromobranski uzemljivai

Mogu biti prstenasti (mreasti), vertikalni, radijalni, temeljni

Minimalna ukupna duina uzemljivaa l1 u funkciji specifinog
otpora tla i nivoa zatite

Primeri izvoenja spoljanje gromobranske instalacije

Zatita manjeg objekta pomou dva tapna gromobrana ili

pomou horizontalne trake

Zatita viespratnog objekta

UNUTRANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

Unutranja gromobranska instalacija ima zadatak da sprei

pojavu velikih razlika potencijala unutar objekta i da zatiti
ureaje i instalacije u objektu od prenapona atmosferskog
porekla
Unutar objekta koji je efikasno zatien od direktnog udara
groma se mogu pojaviti prenaponi na sledee naine:
- poveanjem potencijala uzemljivaa usled proticanja struje
atmosferskog pranjenja
- prodorom atmosferskog prenapona putem nadzemnog
elektrinog prikljuka
- elektromagnetskom spregom provodnog puta sruje
atmosferskog pranjenja i posmatranog objekta ili ureaja
Unutranja gromobranska instalacija obuhvata mere u cilju
- izjednaavanja potencijala unutar objekta,
- ograniavanja od prenapona unutar objekta
- oklapanje objekata ili ureaja

Izjednaavanje potencijala unutar objekta

Izjednaavanje potencijala izmeu gromobranske instalacije i

vodovodne instalacije

Izjednaavanje potencijala izmeu gromobranske instalacije i

elektroenergetske instalacije

Ograniavanje prenapona unutar objekta

Da bi se spreila pojava velikih prenapona unutar objekta usled

povienja potencijala uzemljivakog sistema, neophodno je
ugraditi odvodnike prenapona izmeu faznih provodnika i ine za
izjednaavanje potencijala
Odvodnici prenapona izmeu faznih provodnika i ine za
izjednaavanje potencijala tite i od prenapona koji dolaze po
elektroenergetskoj instalaciji u objekat

Za zatitu osetljivih elektronskih ureaja koriste se:

- poluprovodnike (Cener) diode
- varistori
- gasni odvodnici
- elektrini filtri bazirani na kombinaciji induktivnih kalemova,
otpornika i kondenzatora
Kombinacija gasnog odvodnika, varistora i induktivnog kalema u
kompleksnoj zatiti simetrine telefonske linije:

Odziv varistora na standardni naponski talas amplitude 4 kV

Odziv gasnog odvodnika na standardni naponski talas amplitude

4 kV

Odziv kombinacije gasnog odvodnika, varistora i induktivnog

kalema u kompleksnoj zatiti na standardni naponski talas
amplitude 4 kV