Strukturno kabliranje

Mreni kablovi su jedan od tri najvanija inioca u procesu umreavanja i kao takvi su
odgovorni za prenos elektrinog ili svetlosnog impulsa od izvora do odredita, odnosno od
predajnika do prijemnika. Da bi bilo koja mrea funkcionisala bez ometanja mreni kablovi
moraju biti odreenog tipa i kvaliteta. Nije svejedno koji kabl se postavlja i gde. Raunarske
mree dananjice rade sa velikim brzinama prenosa elektrinih impulsa i omoguavaju brzu
razmenu informacija i podataka ali su istovremeno podloni razliitim spoljnim uticajima kao
to su vremenske prilike, elektromagnetna zraenja, fizika dejstva, itd. i koji u velikoj meri
mogu uticati na kvalitet i brzinu prenosa signala kroz kablove.
Svi tipovi mrenih kablova imaju neke zajednike strukturne osobine, odnosno zajedniko
im je da svi imaju: spoljni omota, unutranji omota, zatitni omota i bakarni provodnik ili
provodnike. Kada su u pitanju optiki kablovi oni se razlikuju po svojoj strukturi od kablova
sa bakarnim provodnicima o emu e biti rei u kasnijem delu teksta. U zavisnosti od ovih
parametara i parametara specifinih za odreene tipove kablova (kao to je frekvenca
uplitanja parica, kvalitet zatitnog omotaa, itd.) zavisi kvalitet kabla odnosno odreuje se
njegova namena u procesu prenosa mrenog signala. Na slici su dati primeri poprenog
preseka mrenog kabla sa jednim i sa vie bakarnih provodnika.

Slika 5: Primeri poprenih preseka mreniih kablova

Generalno kablovi za raunarske mree dele se na tri kategorije:

1. Twisted pair cables (ili parini kablovi)
2. Coaxial cables (ili koaksijalni kablovi)
3. Fiber-optic cables (ili optiki kablovi)

Twisted pair kablovi (parini kablovi) se koriste u Ethernet tehnologiji sa kojom e te se

najee susretati u svom radu. Kabl se strukturno sastoji od etiri para upletenih bakarnih
provodnika, osam provodnika ukupno, pri emu svaki bakarni provodnik ima zaseban

Copyright Link group

unutranji omota. Svi provodnici zajedno su zatieni zajednikim zatitnim omotaem koji
spreava ili umanjuje spoljna elektromagnetna zraenja dok ih spoljni omota titi od
spoljnih fizikih uticaja, oteenja, itd. Twisted pair kablovi se kategorizuju za razliite
brzine. Svaki kabl nosi oznaku kategorije po meunarodnom standardu Cat(n) - gde je (n)
broj kategorije kojoj kabl pripada. Kategorije do sada: Cat1, Cat2, Cat3 (za Ethernet mree
brzine do 10 Mbit/s), Cat4 (za Token Ring mree brzina do 16 Mbit/s), Cat5 (za Ethernet
mree do 100 Mbit/s), Cat5e (za Ethernet mree od 100 i 1000 Mbit/s), Cat6 (za Ethernet
mree od 1 Gbit/s) i Cat7 (u razvoju). Danas u najveoj upotrebi su kablovi kategorija
Cat5e i Cat6. Twisted pair kablovi se po standardu koriste do 100 metara udaljenosti. U
sluaju da je potrebna vea udaljenost na svakih 100 metara mora postojati mreni ureaj
koji e vriti pojaanje signala (Hub, Switch). Naravno, ni to proirenje nije neogranieno i
maksimalni broj pojaanja po standardu je 5. Sledea podela je na podkategorije definisane
nivoima zatite koju poseduju i to: UTP kablovi, STP kablovi i u novije vreme FTP kablovi sa
svojim podkategorijama.
UTP (Unshielded Twisted Pair) mreni kablovi su fleksibilni (lako savitljivi) i poseduju manji
nivo zatite na elektromagnetna zraenja. Parini provodnici se sastoje od vie tankih
bakarnih niti meusobno isprepletanih sa ciljem dobijanja odgovarajue fleksibilnosti
celokupnog kabla. Moe se desiti da pri upotrebi ovog tipa kablova doe do problema sa tzv.
presluavanjem, tj. da se razliiti signali detektuju u kablu zbog njegove slabe zatite od
elektromagnetnih zraenja (slino situacijama kada se meaju signali na stabilnim
telefonskim linijama). Za konekciju sa raunarima i mrenom opremom koriste standardni
prikljuak tip RJ45 (eng. Register Jack). Zbog svoje fleksibilnosti su pogodni za korienje u
radnom okruenju korisnika. Duina ove vrste mrenog kabla ne bi trebalo da prelazi 5 do 6
metara. Proizvode se u razliitim bojama: bela, uta, plava, crvena, itd.
STP (Shielded Twisted Pair) mreni kablovi su manje fleksibilni od UTP kablova i poseduju
vei nivo zatite od elektromagnetnih zraenja. Parini provodnici se sastoje od jednog
bakarnog provodnika ponaosob i dodatne elektromagnetne zatite oko svakog para
provodnika. Namenjeni su za postavljanje fiksne mrene infrastrukture kao to je kabliranje
kroz zidove objekta, provlaenje kroz kablovske kanalice, trajno vezivanje za patch panele i
mrene ureaje (Hub, Switch), postavljanje trasa u spoljnom okruenju (ukopavanjem u
zemlju, vazduhom, itd.). Poseduju jai spoljni omota otporniji na spoljne uslove
(temperaturu, vlagu, habanje, itd.). Za konekciju sa mrenom opremom i ureajima koristi
standardni prikljuak tip RJ45. Zbog svoje umanjene fleksibilnosti nije pogodan za esta
savijanja i prelamanja jer moe doi do prekida bakarnih provodnika u kablu. Maksimalna
duina kabla je 100 metara. Proizvode se u vie boja ali je najee u beloj boji.
FTP (Foil Screened Twisted Pair) mreni kablovi su najsliniji UTP mrenim kablovima stim
to poseduju dodatni zatitni aluminijumski omota kao zatitu od elektromagnetnih
zraenja i visokog nivoa uma. Najee se koriste u proizvodnim pogonima i postrojenjima
gde bi visok nivo uma pravio smetnje (interference). Postoji vie podgrupa ovih kablova.

UTP kabl

STP kabl
Slika 6: Primeri Twisted Pair kablova

Copyright Link group

FTP kabl

Coaxial (koaksijalni) kablovi se u dananje vreme ne koriste za lokalne mree (LAN) osim u
situacijama postojanja starijih tipova lokalnih mrea. Istovremeno to ne znai da se
koaksijalni kablovi ne koriste za neke druge tipove raunarskih mrea. Najtipiniji
predstavnik upotrebe ovog tipa kablova je kablovski internet.
Struktura koaksijalnog kabla se sastoji od spoljnog omotaa, zatitnog omotaa od velikog
broja isprepletanih bakarnih provodnika (tzv. irm), unutranjeg omotaa (izolator) i
bakarnog provodnika punog preseka zaduenog za prenos elektrinog impulsa. Spoljni
omota je namenjen zatiti od spoljnih fizikih uticaja kao to su temperatura, UV zraenje,
vlaga, habanje, sluajna ili namerna fizika oteenja, itd. Zatitni omota je namenjen
zatiti od elektromagnetnih zraenja i istovremeno ima ulogu uzemljenja ime se kabl titi
od presluavanja i elektrinog uma. U primeni su i koaksijalni kablovi sa dvostrukom ili
etvorostrukom zatitom na mestima gde su elektromagnetna zraenja vrlo izraena.
Unutranji omota je namenjen odvajanju (izolaciji) bakarnog provodnika od zatitnog
irma i najee je od PVC ili teflon materijala. Na slici je dat primer koaksijalnog kabla u
primeni.

Slika 7: Primer koaksijalnog kabla

Ova kategorija kablova ima nisku cenu, laki su, fleksibilni i jednostavni za upotrebu. Dele se
na ThinNet (tanki) i ThickNet (debeli) koaksijalne kablove. ThinNet koaksijalni kablovi su
namenjeni za rastojanja do 185 metara dok ThickNet kablovi mogu po standardu premostiti
rastojanja do 500 metara. ThinNet koaksijalni kablovi za prikljuenje na ostale segmente
mree koriste konektor tip BNC (eng. British Navy Connector). BNC konektora ima u vie
varijanti: BNC produni konektor, BNC T konektor, BNC terminator i slino. Najvei problem
pri upotrebi ove tehnologije, ne samo kablova, je da kada doe do prekida bilo gde na mrei
cela mrea pada! Na krajevima koaksijalnih kablova se postavljaju BNC terminatori da bi se
spreila 100% kolizija, tj. kada elektrini signal doe do kraja kabla BNC terminator ga
poniti, tako da elektrini signal ne moe da se odbije od kraja kabla i vrati prouzrokujui
probleme u radu mree. ThickNet koaksijalni kablovi ne koriste BNC konektor ve N-tip
(eng. N-type) konektor koji je veih dimenzija od BNC konektora.
Koaksijalni kablovi su namenjeni za maksimalne brzine do 10 Mb/s to je ujedno i glavni
razlog prestanka korienja kada su u pitanju lokalne mree jer dananje lokalne mree
rade na mnogo veim brzinama. Najveu udaljenost koji ThickNet kabl moe dostii po
standardu je 1500 metara pod uslovom da koristi 2 pojaivaa signala.
Fiber-optic (optiki) kablovi su kablovi novijeg datuma koji se u svom radu ne oslanjaju na
prenos elektrinih impulsa ve za prenos informacija koriste svetlosni signal. Zahvaljujui
tome postiu se vrlo visoke brzine prenosa na velike udaljenosti skoro bez ikakvih gubitaka
u samom prenosu. Optiki kablovi se naravno i strukturno razlikuju od kablova sa bakarnim
provodnicima ali je i njihova finalna cena mnogo vea od predhodnika. Trenutno tehnologija
optikih kablova raspolae sa irokim dijapazonom brzina prenosa i razvoj ove tehnologije
ide ka mnogo veim brzinama od 150 Gb/s!

Copyright Link group

Kako radi optika

Najjednostavnije objanjenje bilo bi da se elektrini impuls odreene frekvence (broj
ponavljanja u sekundi) konvertuje u svetlosni signal korienjem elektrinih izvora svetlosti
(laser, specifine LED diode, itd.). Svetlosni impulsi se stvaraju paljenjem tih svetlosnih
izvora istom frekvencom koju ima i elektrini impuls. Svetlosni signal zatim prolazi kroz
provodnik. Sam provodnik je od materijala (staklo, polietilen, silikon, itd.) velike
reflektujue moi pa se zbog toga ponaa kao ogledalo unutar samog provodnika. Samim
tim svetlosni signal se reflektuje od te povrine to mu omoguava krivolinijsku putanju i
dostizanje mnogo veih udaljenosti bez veeg gubitka inteziteta svetla! Na drugom kraju
provodnika se nalazi konvertor sa foto-elijama koji primljene svetlosne signale ponovo
konvertuje u elektrine impulse iste frekvence koje dalje prenose informacije do nekog
raunara ili mrenog ureaja. Na slici je dat pricip rada optikih kablova odnosno optike
tehnologije.

Slika 8: Princip rada optike tehnologije

Najvee prednosti optikih kablova su brzina, male dimenzije, prenos velike koliine
podataka, ne osetljivost na elektrine smetnje. Najvei nedostatak je cena.
Optiki kablovi se koriste u vrlo irokom dijapazonu brzina i udaljenosti koju mogu ostvariti.
Udaljenosti mogu biti od nekoliko stotina metara do nekoliko stotina kilometara bez
pojaanja signala to najvie zavisi od izvora svetla koje se koristi i od strukture optikog
vlakna. Strukturno, optiko vlakno se sastoji od dva koncentrina sloja materijala (staklo,
silikon, itd.), unutranjeg koje se naziva jezgro i spoljanjeg koje se naziva omota.
Unutranji sloj ima vei indeks prelamanja od spoljanjeg sloja zbog ega i dolazi do
refleksije svetlosnog signala, odnosno svetlosni signal se odbija ka centru jezgra. Putanje
pod kojim svetlosni signali ulaze u optiki provodnik se nazivaju modovi pa se i optiki
kablovi generalno dele na dve klase: Single-mode (SMF) optiki kabl i Multi-mode
(MMF) optiki kabl. Ti modovi su podeljeni na nivoe pa u skladu sa tim mod najnieg nivoa
ima najkrau putanju dok mod najvieg nivoa ima najduu putanju. Na slici su dati primeri
poprenog preseka optikog vlakna i putanje prostiranja svetlosnog signala.

Copyright Link group

Slika 9: Primeri poprenog preseka optikog vlakna

i putanje prostiranja svetlosnog signala

Single-mode optiki kablovi su dizajnirani za prenos samo jednog optikog signala, velikim
brzinama, na velike udaljenosti. Ovaj tip optikih kablova sadri po jedno optiko vlakno
najmanjeg poprenog preseka to omoguava vrlo niske gubitke i velike brzine prenosa
podataka. Oprema za single-mode optike kablova je mnogo skuplja od opreme za multimode optike kablove jer se kao svetlosni izvori koriste laseri ali sam singl-mode kabl je
obino jeftiniji od multi-mode kabla. Najee se koriste za meusobno povezivanje mrea
na velikim rastojanjima, povezivanje mrea u okviru jednog grada, gradova, drava ili
kontinenata.
Multi-mode optiki kablovi su dizajnirani za prenos vie istovremenih optikih signala,
razliito modulisanih, ali za razliku od Single-mode kablova ne mogu premostiti vee
udaljenosti, maksimalno do 2 kilometra. Namenjeni su umreavanju na nivou zgrada,
naselja, itd. Generalno, sa ovom vrstom optikih kablova se postiu manje brzine prenosa
podataka ali koje su i dalje iste ili bre od tehnologija koje za prenos informacija koriste
elektrine impulse kroz bakarne provodnike. Brzine prenosa ostvarene kroz ovaj tip kabla se
kreu od 10MB/s do 10GB/s na rastojanjima do 600 metara. Klasifikacija je uraena na
osnovu njihovih karakteristika po meunarodnom standardu i to: OM1 i OM2 standardi
podravaju brzine (u Ethernet tehnologiji) od 10 MB/s do 1 GB/s dok OM3 standard je
namenjen brzinama do 10 GB/s. Primena ovih kablova i tehnologije je jeftinija od Singlemode tehnologije jer u svom radu kao izvor svetlosti uglavnom koriste specijalne LED diode
koje su mnogostruko jeftinije od laserske tehnologije. Naime, jedan od ograniavajuih
faktora brzine prenosa signala kada je u pitanju Multi-mode tehnologija je i to to se u svom
radu oslanjaju na LED diode jer po svojoj prirodi rada one ne mogu postii veu brzinu
paljenja i gaenja. Za dostizanje brzina od 10 Gb/s kao izvor svetlosti se mora koristiti
laser. Na slici su dati primeri Single-mode i Multi-mode optikih kablova:

Single-mode kabl

Multi-mode kabl

Copyright Link group

Slika 10: Primer Single-mode i Multi-mode optikih kablova

Strukturno kabliranje
Najednostavnije objanjenje bilo bi da je to skup pravila koja definiu tip i nain
postavljanja mrenih kablova. Ali da ponemo ispoetka...
Svojevremno sa pojavom lokalnih raunarskih mrea (LAN-ova) nisu postojala nikakva
pravila na osnovu kojih bi se vrilo postavljanje mrenih kablova (kabliranje) u okviru neke
zgrade, objekta ili izmeu njih. Mreni kablovi su postavljani po svojevoljnom nahoenju i
proceni pojedinca obino voenih idejom najlake, najjednostavnije i najkrae putanje.
Ovakav nain kabliranja u poetku je bio prihvatljiv za sve. Meutim, nasumice i bez plana
postavljeni kablovi sa poetkom rasta lokalnih raunarskih mrea, tj. sa porastom broja
raunara u lokalnim mreama, poinju da predstavljaju problem kako za administratore tih
lokalnih mrea tako i za sam razvoj te mree. Naime, u haotinoj i neplanski uraenoj mrei
vrlo je teko definisati lokaciju kvara i otkloniti ga u to je mogue kraem vremenskom
roku. Po uraenim statistikama oko 80% svih padova lokalne raunarske mree uzroci su
neispravnosti u kablovskom sistemu. Situacija se dodatno pogorala uvoenjem u primenu
novih mrenih tehnologija, koje funkcioniu na razliite naine i sa razliitim kablovima, i sa
poveanjem brzina lokalnog mrenog saobraaja.
Reenje je naeno u vidu meunarodnih standarda koji definiu ovu oblast sredinom i
krajem 1995. godine. Tada je nastao koncept strukturnog ili generikog kabliranja. Sutina
dogovorenog koncepta je da se obuhvate i standardizuju ne samo raunarske i telefonske
mree ve i razni sistemi prenosa audio-video signala i alarmno-komandni sistemi. Ti
koncepti danas su poznati kao koncepti inteligentnih zgrada.
Realnu sutinsku prednost strukturnog kabliranja predstavlja upotreba jedinstvenog
kablovskog sistema za sve instalacije kojima se prenose bilo kakve informacije u odreenom
frekventnom opsegu. Taj sistem obuhvata prenos audio-video signala, komandnih
(upravljakih) signala i brz prenos podataka. Koncept strukturnog kabliranja treba da
omogui da se posle instalacije kablova cela mrea prekonfigurie na drugaiji nain u
zavisnosti od potreba korisnika ali bez ikakve intervencije na samim kablovima dui
vremenski period, oko 20 godina. Taj cilj je ostvaren korienjem razdelnika, odnosno
namenskih aktivnih ureaja odreene tehnologije (Switch-vi, telefonske centrale, itd.). Neke
od glavnih prednosti strukturnog kabliranja bile bi: fleksibilnost sistema, jednostavna i
efikasna administracija mree, skalabilnost (lako proirivanje mree u skladu sa
potrebama), nezavisnost od tipa aktivnih ureaja raunarske i telefonske mree,
prikljuenje opreme koja nema odgovarajue konektore korienjem adaptera, smanjenje
trokova odravanja nakon instalacije sistema (nema dodatnih ulaganja sredstava). Sistemi
strukturnog kabliranja se realizuju na 3 nivoa:

Horizontalno kabliranje
Vertikalno kabliranje
Kabliranje kampusa

Horizontalno kabliranje ili kabliranje spratova se odnosi na deo kablovskog sistema

izmeu spratnog razdelnika i zidne utinice. Konceptom strukturnog kabliranja je odreeno
da se na delu sistema izmeu spratnog razdelnika i zidne utinice koriste
(postave/instaliraju) bakarni parini kablovi kategorije 5e ili 6 (Cat5e ili Cat6) ili optiki
Multi-mode kablovi pri emu maksimalna duina bakarnih kablova ne sme da pree 90
metara duine. U sluaju da se koriste optiki kablovi sistem nosi naziv FTTD (Fiber To The
Desk). Standardi predviaju upotrebu dve vrste Multi-mode optikih kablova i to kablove sa

Copyright Link group

jezgrom iji prenik je 50 ili 62 m. Horizontalno kabliranje obuhvata najvei broj kablova u
celom kablovskom sistemu pa samim tim zahteva i najvei utroak vremena za instalaciju.
Vertikalno kabliranje se odnosi na deo kablovskog sistema koji povezuje spratne
razdelnike sa razdelnikom zgrade (objekta). Najjednostavnije ga je predstaviti kao kimu
mree izmeu spratova objekta koji se umreava pa nosi i naziv kima zgrade. Po
standardima pri vertikalnom kabliranju za prenos podataka i video signala se koriste Multimode optiki kablovi dok za prenos alarmnih, upravljakih i govornih signala se koriste
bakarni parini provodnici kategorija Cat5e i Cat6. Duina kablova za vertikalno kabliranje
ne bi trebalo da pree 500 metara duine po standardima.
Kabliranje kampusa se odnosi na kabliranje izmeu razdelnika zgrada i kampusa. Ovaj
nain kabliranja je vrlo slian vertikalnom kabliranju jer se za prenos podataka i video
signala koriste Multi-mode optiki kablovi dok za prenos alarmnih, upravljakih i govornih
signala se koriste bakarni parini provodnici kategorija Cat5e i Cat6. Duina kablova za
kabliranje kampusa ne sme prei 1500 metara.
Na slici je dat primer upotrebe strukturnog kabliranja objekata:

Slika 11: Primer strukturnog kabliranja

Bitno je napomenuti da postoje pravila postavljanja kablova. Putanje kojom prolaze kablovi
se nazivaju trase. Trase kablova se odreuju na osnovu niza pravila a neki od tih pravila su
da svi kablovi moraju imati zatitu od fizikog oteenja (ako je objekat u izgradnji onda se
kablovi polau u zidove objekta, ako se radi naknadna instalacija svi kablovi moraju biti u
kablovskim kanalicama), da se instaliraju na odreenoj udaljenosti od izvora

Copyright Link group

elektromagnetnih zraenja (strujni vodovi), da se kablovske trase rade pod pravim

uglovima, itd.

Copyright Link group