1. PREDMET I METOD GP.

(gradjanskog prava)
1.Tertmin GP potie iz rimskog prava od latinske reci jus civile njegov predmet su
najee imovinsi odnosi povodom stvari , koje on ureuje. Kao i odnosi izmeu
subjekata fizikih lica, drutveno pravnih lica ili meusobni odnosi i jednih i drugih, tj
odreeno ponaanje ljudi i ono zahteva pravno ureenje.
Tj.predmet GP su robno novani odnosi i lina neimovinska prava koja se mogu
iskazati u novcu. Odreivanje predmeta i metoda znacajno je, jer nam to pomae da
odredimo da li neki spor spada pod graanske ili privredne sudove.
2.Metode ( karakteristike) G.P.
RAVNOPRAVNOSTstrana -princip po kome su svi uesnici imov. Odnosa =. Ti su
odnosi regulisani naelima jednakosti stranaka i ravnopravnosti njihovih voja
AUTONOMIJAvoljemogunost subjekta prava da po svojoj volji urede svoje
odnose i slobodno odlucuju o vrenju prava koja im pripadaju. Obuhvata: slobodu
zasnivanja pravnih poslova i slobodu vrenja prava Izuzetci su inperativni propisi, nije
apsolutna-nemoe se odreivati sadraj GP odnosa mimo naela.
IMOVINSKAsankcijagraanska odgovornost subjekta za neispunjene obaveze.
Sprovodi se na imovini dunika u skladu sa pravilom jednake vrednosti davanja. Ako
neplati to se odrazi na imovinu.
PROMENLJIVOSTGP su po pravilu odvojiva od linosti imogu sluiti i 2, zbog
toga je veina imovinskog prava po prirodi prenosiva. Voljom njihovog imaoca ili na
odreen zakon ta prava se prenose sa 1 na 2 pranog subjekta. Osim neimovinskih GP
jer su vezana za linost i nemogu se prenositi ili su po svojoj prirodi neprenosiva.
3. Graansko pravo je dio privatnog prava. Pravne norme tradicionalno se dijele
na javno i privatno pravo (graansko ili civilno pravo). Graansko pravo je
suprotnost javnom pravu. Privatno pravo regulie odnose izmeu jednakih
subjekata, dok javno pravo regulie odnose nadreenosti i podreenosti. Privatnom
pravu se pripisuju propisi iskljuivo slue interesima pojedinaca, a javnom pravu
propisi koji slue iskljuivo interesima zajednice. Privatnopravne grane prava
su:Graansko pravo,Trgovako pravo, Mjenino i ekovno pravo, Pravo
osiguranja. Javnopravne grane su: Ustavno pravo, Krivino pravo,Upravno pravo,
Poresko pravo itd. Kroz privatno pravo tite se ne samo privatni interesi, ve i javni,
npr. interesi sigurnosti u pravnom prometu, lakog postojanja pravnog odnosa. Javno
pravo ne titi iskljuivo javne interese,ve uzima u obzir i interese pojedinca.U oblasti
privatnog prava gdje vai naelo jednakosti volja,sredstvo za regulisanje pravnog
odnosa je ugovor. Ugovor zahtjeva saglasnost obje stranke.U njemu nemoe jedna
stranka drugoj jednostrano nametnuti obaveze ili da ogranii prava, a to je mogue u
javnom pravu. Javnopravni ugovor je sredstvo za regulisanje meudravnih odnosa
u meunarodnom javnom pravu, i ti se odnosi baziraju na jednakosti stranaka
ugovornica i koordinaciji njihove volje. Razlikovanje sistema prava na privatno i
javno tie se samo materijalnog prava,a ne procesnog prava. Procesno pravo po
svojoj sutini nije ni javno niti je pravno. Za materijalno pravo je ova podela nuna,
jer od nje u krajnjoj konsekvenci zavisi koji put i nain treba izabrati za njegovu
zatitu. U naoj teoriji postoje 2 koncepcije o podeli prava na privatno i javno. Jedna o
tome da je nae pravo jedinstveno a 2 zastupaju klasino gledite podele na javno i
privatno

4. Graansko pravo je privatno pravo i obuhvata skup pravnih normi koje reguliu
robno novane odnose i neke line neimovinske odnose (Npr. Pravo na ugled, cast i
sl.). U njih ljudi stupaju povodom stvari, inidbom ili imovinom ili nekim 2
neimovinskim odnosima. Privatno pravo regulie odnose izmeu jednakih subjekata,
dok javno pravo regulie odnose nadreenosti i podreenosti. (npr. Poziv u vojsku,
poreska obaveza i sl). Ovo je osn podela. Veina civilista graansko pravo dijele na
opti dio ,stvarno pravo, obligaciono pravo i nasledno pravo. Opti dio GP sadri ona
pravila i naela koja su zajednika svim dijelovima GP. Najee se u okviru opteg
dijela graanskog zakonika nalaze odredbe koje se tiu linih, statusnih prava fizikih
i pravnih lica, zatim odredbe o rokovima zastarjelosti, o cilju i vrenju graanskih
prava. Stvarno pravo sadri skup pravnih normi u kojima se reguliu odnosi ljudi
povodom stvari. U stvarnom pravu obuhvaene su norme o pravu svojine i naina
njenog sticaja,o oblicima svojine, o slubenostima, hipoteci. Obligaciono pravo je
skup pravnih normi u kojima se reguliu imovinski odnosi u kojima je jedna strana
ovlaena, da od druge strane zahtjeva neku inidbu, a ova je duna da tu inidbu
izvri. Sadri odredbe o ugovorima pote,o vanugovornim odnosima i odgovornosti za
tete iz delikata,nezvanom vrenju tuih poslova neosnovanom bogaenju. Nasledno
pravo regulie prelazak imovine ostavioca za sluaj njegove smrti na njegove
naslednike. Norme naslednog prava sadre odredbe o osnovima nasleivanja
,zakonskom naslednom redu, testamentu i ostavinskom postupku. Ovo je tzv.
PANDEKTNI SISTEM PODELE.-prvi ga je uveo njem. Gra. Zakonik jos
1896.gde je jo bilo obuhvaeno i porodino pravo Privatno pravne grane prava su
GP, trgovako pravo, menino i ekovno pravo, Pravo osiguranja. Javnopravne grane
su: Ustavno p. Krivino p. Upravno, Poresko p. itd. Privatnim pravom pored
privatnih intersa se tite i javni inter. Npr. Sigurnosti u pravnom prometu lakog
postojanja pravnog odnosa.(zemljine knjige), ali ne titi iskljuivo javne interese, ve
uzima u obzir interese pojedinca kada mu je upravnim aktom povreeno pravo ili na
zakonu zasnovani interes on ima pravo da protiv takvog akta pred sudom vodi upravni
spor. Time pojedinac u javnosti titi svoj privatni interes. Privatna prava nastaju
voljom pojedinaca i zatiuju se samo po zahtevu tih lica (privatna tuba), dok javno
nataje voljom drave i za povredu dejstvuje javni dravni tuilac, po slubenoj
dunosti.
GRANE PRIVATNOG prava su; trgovako, ekovno, pravo osiguranja, menino.
GRANE JAVNOG prava su Ustavno, Krivino, Upravno, Poresko pravo itd.
Procesno pravo nespada ni u privatno ni u javno-bazira se na postupku pred sudom u
njemu postoji odnos izmeu subjekata koji uestvuju u sporu i suda koji vodi
postupak ...odnos nije ravnopravan, a ravnopravnost je 1 od karakteristika GP.
5. RAZGRANIENJE GRAANSKOG OD OSTALIH GRANA PRAVA
-Graansko i porodino pravo- Sve grane prava u pravnom sistemu nisu meusobno
odvojene,ve su u odreenom odnosu. Graansko pravo ima za predmet robne
odnose, a porodino pravo postoji i u sistemima koji nemaju razvijeno graansko
pravo. Graansko i porodino pravo se razlikuju i po metodu regulisanja.
Porodino pr. Ima za predmet regulisanje porodinih odnosa, a GP robnonov,
odnose i njihovu funkciju. Dok su u graanskom pravu preovlaujue karakteristike
metoda regulisanja prometljivosti prava i imovinska sankcija, porodina prava su
neprometljiva, a sankcija lina. Ona se sastoji u prinudnom raskidu pravne veze
(raskid braka). Glavna pravna posledica zakljuenja braka predstavlja neposredan

uslov za nastanak niza imovinskih i neimovinskih linih,konkretnih pravnih odnosa.

Ipak dio PP ima odreene imovinske odnose na koje se primenjuju norme GP.--odnosa imovinskog karaktera,voenje zajednikog domainstva, zajednika imovina
steena za vrijeme trajanja braka, razni ugovorni odnosi u koje brani drugovi stupaju,
reguliu se na osnovu principa graanskog prava. U GP sankcija je imovinske prirode,
dok je u PP linog karaktera i pogaa linost. Porodini odnosi se zasnivaju na linim
neimovinskim vezama.
-Graansko pravo i radno pravo- RP je dugo vremena bilo u okviru GP iz kojeg je i
nastalo. Njegov osnovni instrument je bio locatio conductio operarum-ugovor o
slubi. ?Karakter radnog prava- da li ono spada u privatno,ili javno pravo ? Za jedne
karakter radnog prava regulie privatne odnose izmeu radnika i poslodavca,u njemu
preteu karakteristike privatnog prava. Za druge su bitni javnopravni elementi u
radnom pravu,uveane proirenom intervencijom drave.Trei vide elemente
privatnog radnog prava.etvrti smatraju da ova kombinacija elemenata graanskog i
administrativnog prava ne predstavlja nipoto prost mehaniki zbir. Nije se promenilo
to da RP i dalje odreene odnose regulie na osnovu principa GP (odgovornost za
tetu koju nanese radnik na radnom mj, ili graanskopravni ugovor za ukljuivanje
radnika u radnu organizaciju ).
-Graansko pravo i trgovako pravo
Postoje 2 varijante ovog odnosa i to dualistika i monistika.DUALISTIKApotpuno odvajanje trgovine od GP. MONISTIKA-zadrava jedinsfvenost GP za sve
vrste pravnih subjekata i pravnih poslova sa eventualnim odstupanjem za privredno
pravne subjekte i poslove.Instituti GP se sporo izgrauju, dok kod Tr. P toga nema.
Poto se trgovako pravo izdvojilo iz GP, njihov odnos je odnos izmeu opteg i
posebnog prava. Razlikuje se po tome ko su subjekti u odnosa.U GP to su
pojedinci, fizika lica, a u Tr.P to su trgovci. Tr. P pre se nazivalo Privredno pravo(u
socijalizmu) i sada kod na postoji vise izraza tog prava,-poslovno pravo-sad. Tr. P se
razlikuje od GP po tome to trgovci trae bri obrt kapitala, potrebna je vea sloboda
kretanja nego u GP imaju vie timskih ugovora, kod trgovakih poslova formalnist je
jae izraena nego u GP i forma je apsolutna(kod menica, eka i sl.), svaki promet
zahteva postojanje poverenja izmeu stranaka, nemaju dr. Granica,
internacionalizam ( promet se nezaustavljja se unutar 1 dr.) bra realizacija poslova
kupac je duan da usmeno obavesti o kvalitetu robe, nita se ne radi bez naknade ona
se sama po sebi podrazumeva i do izraaja dolazi u pravilima o kamatama, koje teku
kod novanih potraivanja posle njihove dospjelosti, ako i obavezi plaanja provizije
bez obzira da li je ona posebno ugovorena.U upravnom prometu izmeu trgovaca
dolazi do masovnog zakljuivanja istovrsnih poslova koje se svakodnevno
ponavljaju .....kod Tr. P nema poklona, tj ugovora o poklonu, ve odreena vrsta
ugovora za to......
6. IZVORI GRAANSKOG PRAVA
To su uzroci ili povodi koji dovode do nastajanja prava. Mogu biti materijalni i
formalni. Materij. Su oni faktori koji stvaraju pravo, donosioci zakona,(skuptina) i
dr. Form.-Dr. Donosi propise, tj oblici u kojima se pravo ispoljava.(Ustav, zakoni i
podzakon. Akti, sudska praksa i pravna nauka).
Najvaniji f. Izv. P je USTAV RS iz 1992g. sa njim moraju biti usaglaeni svi 2
zakonski i podzakonski i 2 propisi.
ZAKONI su izv.P koji konkretno reguliu neku pravnu oblast ili vie njih iz tog
razloga mogu biti generalni i specijalni. 1- najoptije reguliu vie pravnih odnosa iz

razliitih oblasti, specijalni-tano odreene odnose i uvek imaju prednost recimo kada
se regulie pravo o nasleivanju taj se zakon i primenjuje.
OBIAJNO PRAVO KAO IZVOR P.- obiaj je odreena ponaanja koja se dugo
ponavljaju tako da su vremenom prihvaena od graana kao pravila ponasanja, tj
obiaj. Moe biti generalno i specijalno. Specijalno vai ya specifine odnose u 1
posebnoj zajednici, npr. verskoj. Obavezno je u samo tano odreenom podruju i
neprimenjuje se van te zajednice. Relevantni su samo u okolnostima kada je pravnom
normom propisano da se moe primeniti i obiajno pravo i kada postoji pravna
praznina za koju je takoe navedeno da se moze popuniti primenom obiajnog prava.
Drava neprekidno donosi propise u kojim nema uslova za stvaranje obiajnog p. I
tako gube na znaaju. Najvaniji zakoni su: 2010g---Zakon o stvarnim pravima, ZOO
usvojen od strane saveznog veca skuptine SFRJ 27. oktobra 1976, jos uvek se
primenjuje sa odreenim izmenama i dopunama RS, 2003-- Porodini zakon, 2003
ZO parninom postupku.--------ZO vanparninom postupku. 2003ZO izvrnom
postupku.
PRAVNI STANDARD to je vrsta pravnog pravila ija sadrina nije unaprijedata, a
odreuje jedan opti pojam npr. dobar domain, dobri obiaji, dobar strunjak,
privrednik, itd. To su u pravu pojmovi koji treba da budu popunjeni vrijednosnim
sudom tzv. generalne klauzule (izraz koji upotrbljava Njem. Jurisprudencija) radi se
o prosenim merilima po kojima se zahteva neko srednje ponaanje graana koje se
najee susree u drutvu u konkretnoj situaciji (npr. nee biti savjesno lice koje je
kupilo stvar od nepoznatog lica na utakmici, dok e savjesno biti ono koje je izvrilo
kupovinu u ovlaenoj kupovini). To je u stvari vrsta pr. pravila ija sadrina nije
unpred data niti u pogledu pretpostavke, niti u pogledu sankcije.
SUDSKA PRAKSA polemie se da li je sudska praksa uopte izvor prava. Prema
ustavu ona to formalno nije. U stvarnosti je drugaije, jer sud ima svoj autoritet koji je
utoliko vei kada nema konkretnih pravnih propisa koji bi upuivali na primenu
odreenog prava, jer je u takvoj situaciji nemogue zabraniti sudiji da se ne ugleda na
neke razloge iz ranije sline odluke.
SP su odluke sudova (presude, reenja) koje se u istovrsnim situacijama od strane
drugih po pravilu niih sudova primjenjuju na istovrsne sluajeve. U praksi se
najee prihvataju stavovi najviih sudskih instanci od strane niih iako formalno
nisu obavezujui.
PRAVNA NAUKA DOKTRINA nije izvor prava, ali moe da bude u odreenim
situacijama. Ona prouava i ispituje pravo izvlaei odreena pravna naela i
zakljuke i daje predloge za dalje usavravanje prava p. sistema na osnovu uoavanja
drutvenih zakonitosti i kretanja u praksi. Nije neposredni izvor prava, pa nema
obaveznu snagu.
NAJVANIJI ZAKONI su:1. ZO STVARNIM PRAVIMA, ija je primena
pocela1.1.2010*
2. ZOO, usvojen od strane saveznog vea skuptine SFRJ 27 oktobra 1976. jo
uvek se primenuje sa odreenim izmenama i dopunama od strane RS i BiH.
3. PORODINI Z. Donesen 2003g. 4. ZO PARNINOM POSTUPKU-2003g.
5. ZO VANPARNINOM POSTUPKU-2009g. Tu su jo i ZO Graevinskom
zemljitu, ZO zemljinim knjigama, ZO vodama.....
7. VRSTE TUMAENJA : zakonsko i legalno tumacenje, sudsko tumacenje,
doktrinarno tumacenje. Zakonska tumacenja vri organ koji je normu donio. Ono

ima optu obaveznu snagu i dato je u formi zakona kojim se ranije doneta norma od
zakonodavca interpretira i ima retroaktivno dejstvo. (kod nas je to Narodna
Skuptina). Sudsko tumacenje daju sudovi pri primjeni zakona na konkretne
slucajeve. Tumacenje jedne pravne norme koje je preduzeto u cilju doneenja jedne
konkretne odluke od strane bilo kog suda, obavezno je samo za konkretni slucaj.
Doktrinarno (tzv. privatno) tumacenje koje daje pravna nauka u naucnim radovima
(udbenicima,monografijama, komentarima) ne obavezuje sudiju, moe i nemora da
se prihvati, ali moe da pomogne pri utvrivanju pravnog smisla pravne norme
. METODE TUMAENJAGramatiko t. Logiko t. Sistematsko t. Istorijsko t.
Ciljno ili teoloko t. Usko ili iroko t. Analogija.
GRAMATIKO t.zbog zakonodaveve specifine upotrebe jezika posebno izraza
i termina koji imaju svoje posebno znaenje neophodno je utvrditi pravi smisao rei,
posebno iz razloga sto 1 re moe imati vie znaenja. Gramatickim tumacenjem
rijeci dobija se vie znacenja upotrebljivih izraza u zakonu. To je znak da ova metoda
ne daje siguran rezultat,tj. da je nedovoljna za pravilnu primjenu zakona. Da bi
znacenje jednog teksta bilo tacno ono mora biti u skladu sa smislom rijeci. JEZIKO
to je tumaenje gde treba utvrditi ta jeziki znai odreena norma, kakav je smisao
u izraza u normi koji .....esto nije dovoljan.
LOGIKO TUMAENJEtumaenje gde se donose zakljuci na osnovu datih
premisa. Ono dopunjava gramatiko t. To je poreenje jezikog tumaenja i polazi od
aksioma standardnog miljenja, pri zakljuivanju. U logikom tumaenju imamo
stepenovanje u 2 varijante i to od manjeg na vee i od veeg na manje. Od manjeg na
vee - postoji kad se iz 1 posebnog pravila izvodi opte, s tim da se ne mijenja njegov
kvalitet, vec samo i kvantitet i to u smislu proirenja.(recimo kada vanbrano dete ima
pravo na izdravanje, onda utoliko pre to pravo pripada i detetu rodjenom u braku)
Zakljucivanje od veceg na manje postoji kada se iz jednog opteg pravila izvodi
jedno ue pravilo sadrano u njemu, dakle vri se njegovo suavanje.(kada neko
odgovara za tetu koja je sluajno prouzrokovana utoliko pre e odgovarati ako je
tetu prouzrokovao sa krivicom) U logicko tumacenje spada i primjena
AGRUMENTUM A CONTRARIO. ----Ovaj logicki zakljucak postoji kada se iz
jednog pravila izvodi drugo pravilo, koje se s prvim iskljucuje.(npr, iz pravila tedne
uloge mogu imati samo fizika lica-moe se izvesti suprotno pravilo-pravna lica
nemogu imati tedne uloge). Upotrebljava se samo kod onog pravila koje vai za
tano odreeni br. Sluajeva, kada je poslodavac hteo da ogranii pravnu posledicu na
odreeno injenino stanje.
SISTEMATSKO T---pomou njega se odreuje koje mjesto norma ima u sistemu
prava. Od vie moguih znaenja po smislu rei uvek treba dati prednost onom koji
ima razumljiviji smisao. Ako se neki izraz nalazi u jednom dijelu zakona, on dobija
znaenje koje odgovara tom dijelu, ukoliko iz samog propisa neproizilazi neto drugo.
Ne smije se precjenjivati znaaj ovog argumenta, poto ima argumenata kada se jedan
propis primjenjuje van domena za koji je odreen po sistematskom mjestu u
zakonu.To je sluaj, npr. sa lanom 242 NGZ(naelo savjesnosti i potenja). Iako se
nalazi u dijelu zakonika koji govori o obligacijama, to naelo je postalo opti princip
graanskog prava, pa se primjenjuje i na druge graanskopravne odnose, van
obligacionog prava.

ISTORIJSKA M. T.--Da bi se pronaao pravi smisao normi postavlja se pitanje

kakve je preduslove poslodavac imao kada je u prolosti donosio norme. Treba imati u
vidu dr. Ekonomske okolnosti u kojima je propis donesen i ta se tada preferiralo.
Treba uzeti u obzir sve direktne izvore koji stoje u vezi sa tim propisom, to su razni
materijali, nacrti, debate u parlamentu, izvetaji sa sednica zakonodavnih komisija...
U istorijat jednog zakona spadaju i djela autora koji su pisali o zakonu, ili ucestvovali
u njegovoj redakciji. Obino se istorijski tumae stari zakoni kod koji postoji velika
vremenska distanca izmeu donoenja i momenta primene .Ako sudija pri
inerpretaciji norme,iz teksta norme koji tumaci po smislu rijeci, njihovoj povezanosti i
logicnoj saglasnosti, ne dobija jedno, vec viestruko znacenje norme, obicno pristupa
istorijskom tumacenju.
CILJNO TEOLOKO T.Ima u vidu koji je bio cilj donoenja norme, tj. Cilj koji
se eli postii. Svaki pravni propis je srestvo za ostvarenje odreenog cilja. Kod
ovoga tuma. Se pronalazi drutveni cilj kome norma slui.
USKO I IROKO T:---kod uskog (restriktivnog ) tumaenja reima u tekstu se daje
najui smisao, jer to najue znaenje odgovara volji i nameri zakonodavca.(Npr. re
djete u najue shvaenom smislu obuhvata djecu roenu u braku), a u irokom
(ekstenzivno) t. Uzima se najire mogue znaenje upotrebljavane rei pa se nebi
podrazumevalo samo brano djete, ve i vanbrana, usvojena djeca i sl.
ANALOGIJAje proirivanje principa sadranih u zakonu na sluajeve koji su sa
onima regulisanim u zakonu pravno slini. 2 injenina stanaj su slina kada su u 1
pogledu saglasna sa 2 a u drugom nisu. Postoje 2 vrste analogije i to zakonska i
pravna analogija.
ZAKONSKApostoji samo onda ako se zakon primenjuje na pravi odnos na koji se
zakon ne odnosi. To je pravni odnos slian pravnom odn.koga zakon regulie. Ovo se
naziva analogijom u uem smislu rei. Kod PRAVNE Analogije sudija polazi od
veeg kompleksa pravnih propisa izvlaei iz njih opte principe, primenjujui ih na
sluaj koji u zakonu nije regulisan. Kod ove analogije sudija je vezan za zakon, jer
odluuje ne onako kako bi sam odluio ve onako kako bi odluio da je bio
zakonodavac. RAZLIKA izmeu zakonske i pravne anal. Sastoji se u tome to se kod
zakonske analogije dato pravilo prenosi samo na slino injenino stanje, dok se kod
pravne analogije 1 pravilo ili vie pravila svode na opte naelo pa je pojedinano
pravilo rezultat primene opteg naela. Koristi se najee za popunjavanje praznina u
zakonu iako svaka pr. praznina nemoe biti popunjena.
8.Francuski gradjanski zakonik Code Civil
Rad na izradi projekta Code civil zapoceo je dolaskom Napoleona za prvog konzula
1799. god.Zakonik je usvojen 31.marta.1804. god. Pod imenom Code civil Francais a
zatim je ponovo objavljen 1807. god. kao Code Napoleon. Napoleon je vrio veliki
uticaj pri izradi zakonika. Koliko je sam Napoleon cijenio Code civil, i svoje ucece u
njegovom donoenju, najbolje pokazuju njegove rijeci koje je izgovorio na Svetoj
Jeleni,za vrijeme svog progonstva: Moja prva slava nije u tome to sam dobio 40
bitaka, Vaterlo ce izbrisati sjecanje na tolike pobjede. Ono to nita nece izbrisati,to
ce vjecno ivjeti ,to je moj Code civil. Code civil je zakonik Treceg carstva, dakle
buroazije.Tvorci Code civil prilikom formulisanja pojedinih odredbi nisu imali pred
ocima sliku malog covjeka, zanatlije,vec imucnog gradanina koji se predstavlja kao

sposoban za rasudivanje, samoodgovoran, pravno i poslovno sposoban.U pogledu

sistematike Code civil usvaja institucioni sistem, po kome se sva materija dijeli na tri
knjige (STVARI,LICA,TUBE).Posle kratkog uvodnog dijela posvecenog primjeni
zakona,kodeks se dijeli na tri knjige:o licima,stvari i vrste svojine,raznim nacinima
sticanja svojine.Kodeks je pridavao poseban znacaj privatnoj svojini. U pogledu stila i
jezika Code civil je postigao savrenstvo koje kasnije nije mogao da dostigne ni jedan
zakonik. Njegove poruke su bile ciste, jasne, sigurne i kratko izrecene. Ni jedan
gradanski zakonik nije imao takav uticaj na razvoj gradanskog prava kao Code civil.
Sastavljen je bez teorijskih pretenzija, sa jasnim i vrlo elasticnim formulacijama bez
glomaznih definicija, njegova fleksibilnost mu je omoguila da opstane do danas.
NEDOSTACI SU: -diskriminacioni poloaj ene u porodicnom pravu
-pretjerana, apsolutnost privatne svojine-kao posledica apsolutnosti svojine,
-Favorizovanje bogatih i teka eksploatacija siromasnih,
-Radni odnosi su gotovo neregulisani
-Ignorisao je kolektivne interese, nepoznaje instituciju pravnih lica
DOBRE STRANE SU : U pogledu jezika prestavljao je savrenstvo,
-Njegove poruke su bile iste i jasne, sigurne i kratko izreene,
-elastinost,
-imao je veliki uticaj na razvoj graanskog prava u 2 zemljama.
Mijenjan je putem specijalnih zakona u porodicnom i naslednom pravu.
9. AUSTRIJSKI GRAANSKI ZAKONIK
Kodifikacija GP u Austriji je dugo pripremana, jo od sredine18vj. Da bi 1811g. Bio
promovisan zakonik. Sadri 1502 paragrafa i dijeli se na uvod i tri dijela: licno
pravo,stvarno pravo sa naslednim pravom i jednim dijelom obligacionog prava,
zajednicke odredbe licnog i stvarnog prava. Austrijski gradanski zakonik je doao u
suprotnost sa faktickom socijalnom strukturom tadanjeg drutva u Austriji.Vecina
stanovnitva austrijske monarhije ivjela je jo uvijek u podanickom statusu.
Zakonik regulie licna prava i obaveze bracnih drugova samo u cetiri paragrafa,a
samo jedan paragraf se odnosi na izraavanje vanbracnog djeteta. LOE STRANE
SU: Favorizovao je bogate na raun siromanih diskriminatorski poloaj ene,
---Nedostaju propisi o realnim teretima i ugovor o posredovanju,---Konzervativniji je
od FGZ u pogledu porodinog prava jer poznaje samo crkveni brak. Zakonik su
odrale 3 izmene od 1914-1916g. Kada su mnoge odredbe novelirane.
AGZ je na naim prostorima znacajan, jer je vaio na teritorijama BiH,Vojvodine,
Hrvatske, Slovenije, Slavonije. U skracenoj verziji vaio je i u Srbiji, kao Srpski
gradanski zakonik od 1844.g. Kod nas se primenjivao za sve situacije koje nisu bile
normirane.....
10. NJEMACKI GRAANSKI ZAKONIK
Sa radom na kodigikaciji ovog zakonika poelo se 1874, tako da su aktivnosti na
istom trajale 22g. I zakon je donet 1896 a stupio je na snagu 1.januara.1900.g.
Zakonik je sadri 2385 paragrafa, podjeljen na 6 dijelova (knjiga) tzv Pandektna
podela i to : opti dio GP, obligaciono pravo, stvarno pravo, porodicno pravo i
nasledno pravo, primena stranog prava. esta knjiga Gradanskog zakonika odnosi se
na primjenu stranih zakona, sadri 30 paragrafa i uneta je u zakonik Uvodnim
zakonom za gradanski zakonik. U optem dijelu NGZ sadrani su propisi o fizickim

licima (punoljetstvo), detaljni propisi o udruenjima i ustanovama (pravna lica) i

objektima (stvari). Centralno mjesto u zakoniku zauzimaju odredbe o pravni
poslovima i zastarjelosti.Tvorci NGZ podravajuci pandektnu sistematiku i ugledajuci
se na Gajevu troclanu podjelu obuhvatili su u optem dijelu tri osnovna elementa
gradansko pravne teorije- pravne subjekte i objekte, pravne poslove i vrenje prava. U
stvarnom pravu tretiraju se prava na stvari (svojina,hipoteka).U obligacionom pravu
radi se o pravima koja jednom licu daju zahtjev samo prema odredenom subjektu,na
osnovu ugovora, neosnovanog obogacenja i delikta. Ljudska slika na kojoj su tvorci
NGZ gradili zakonik bio je apstraktni pojedinac sa preduzetnickim i trgovackim
smislom.U toj slici nema mnogo mjesta za industrijskog radnika, ve su oni stavljeni
u rubriku ugovora o slubi i o radu, i propisi vie odgovaraju zanatliji ili radniku koji
radi kod kuce nego novom sloju fabrickih radnika. U prvom planu je svojina nad
pokretnim stvarima (razumljivo jer je Njem prelazila na kapitalistiki nain
proizvodnje) LOE STRANE SU: --to je pisan visokim stilom razumljiv samo za
pravne eksperte, ---Favorizovanje bogatih na raun siromanih,---Favoriz. Pravnih
lica na raun fizikih. DOBRE STRANE. uvoenje kraljevskih ordonansi( zabrana
zloupotrebe prava, savjesnost i potenje, dobre obiaje.) ---bavi se objektivnom
odgovornou, --uvodi novi pojam dravine. Uveo je nove institute, bavio se
institutom zastarelosti. Uzor Japanskom GZ
11. ANGLOSAKSONSKO GRAANSKO PRAVO
Obuhvata pravne poretke gotovo svih zemalja engleskog govornog podruja, to je
pravo koje promenjuje kraljevski sud. Bazira se na precedentnom pravu, ija je
sutina u tome da se presudi na isti ili slian nain, kako je u slinom predmetu ranije
presueno. U Engleskoj nikada nije doslo do recepsije Rimskog prava pa su instituti
tog R. Prava nepoznati u tom pravnom sistemu. Vremenom je postao sist.prava
zasnovan na naelima koja proizilaze iz sudskih odluka. 19-ti vj. Prestavlja
prekretnicu za englesko pravo zbog industrijske revolucije koja je mnoge radnike
ostavila bez posla. Zasnivao se na istorijskoj sluajnosti a ne na racionalnom pravu,
pa se pojavila potreba za kodifikacijom prava. Vremenom prestaje da bude gomila
sudskih odluka koje nita ne vezuju,vec postaje sistem prava zasnovan na nacelima
koje proizilaze iz sudskih odluka. Sredinom XIV vijeka pojavila se praksa da se
stranka koja nije mogla da dobije writ (tubu) ili koja je izgubila spor kod kraljevskog
suda zbog nepoznavanja pravilca postupka,obrati molbom kralju da drugu stranku
svojom zapovjecu prinudi na ponaanje koje ne odgovara striktnim pravilima
Common Law,vec zapovjeti morala i svjesnostti. Tj stranka nije morala da navodi
osnov tube ve samo injenino stanje. Svi engleski zakoni,bez obzira na njihov
broj,predstavljaju sekundarni izvor prava.
12. GRAANSKI ZAKONIK ZA KNEEVINU SRBIJU
Rad na izradi Gradanskog zakonika poceo je u Srbiji za vrijeme vlade kneza Miloa
Obrenovica.One je 1829.g. Georgiju Zaharijadesu, ucitelju kneevica Milana da
prevede neke strane zakone. Zaharijades je preveo Code civil, ali ne sa francuskog
originala,vec po njemackom prevodu .Zakonodatelna komisija kojoj je prevod bio
upucen, pregledala je prevod, ali on nije postao nacrt gradanskog zakonika. Jovan
Hadi se 1837.g. odazvao molbi Miloa i poceo da radi na zakoniku.Najprije je
pregledao Zaharijadesov prevod Code civil i obavjestio Miloa da je neupotrebljiv.
Rad na izradi zakonika trajao je sve do 1840.g. Ovaj projekat koji je raen prema

Austrijskom gradanskom zakoniku i predstavlja njegov skraceni prevod na srpski i

parafrazu, pregledan je od strane jedne komisije, koja ga je odobrila. Zakonik je
proglaen 25.marta.1884.g.SGZ ima 950 paragrafa,i mnoge definicije su postale
nejasne, nerazumljive i potpuno ne upotrebljive zbog skracenog prevoda.Jezik kojim
je pisan zakonik teak je, zastarjel i izvjetacen,pa je i to doprinjelo nerazumljivosti
samog teksta. Sistematika zakonika je ista kao i u AGZ, a uveden je samo crkveni
brak i ena je izjednaena sa starijim maloletnikom(samo plodo uivanje imov.
Mua ,nije mogla da ga nasledi) Zakonik obuhvata i porodicno kao i nasledno
pravo. Zakonik je u toku svoje vanosti od 1844 do 1941 pretrpio neke izmjene, kao
to je zabrana o istraivanju ocinstva. Zatim je SGZ dopunjen u vezi sa paulijanskom
tubom, starateljstvom, i u pogledu forme testamenta.
13. OPTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA CRNU GORU
Crna Gora je krajem 19 vj. donela svoj gradanski zakonik. Njegov autor je pravnik
Valtazar Bogiic. On je sebi postavio zadatak da kodifikacija na kojoj radi mora
odgovarati stvarnim potrebama, prilikama i uslovima Crne Gore, kao i zahtevima
nauke svog doba. On je iao u narod i sakupljao narodne umotvorine unoseci ih u
zakon.Prvi uvodi pojam imovinskog prava, dok porodicno i nasledno pravo ostaju
van ovog zakonika. Zakonik sadri: uvodna opta naredenja,pravila o zakonima i
pravila medunarodnog privatnog prava,pravila o subjektima prava,stvarna
prava. I u sadrinskom pogledu Opti imovinski zakonik za C. Goru imao je neke
institute koji su kasnije neopravdano pripisani Njemackom gradanskom zakoniku.
(teoriju zloupotrebe prava). Bogiic u svoj zakonik uvodi moderan pojam dravine
koji se razlikuje od rimskog shvatanja. Jasno je u samom zakoniku ukazao da kad u
njemu nije sadrano pravilo koje na konkretan slucaj treba primjeniti, sudija je
ovlaten da se obrati obicaju, zatim analogiji i uopte pravdi i pravici. Bogiicev
zakonik predstavlja najznacajniju kodifikaciju gradanskog prava koju smo ikada imali
na jugoslovenskim prostorima.Primenjuje se u CG do 1941.....?
14. . subjekti prava: Za Fizika lica imamo pravnu i poslovnu sposobnost.
PRAVNA---djeliminu poslovnu sposobnost, prestanak subjektiviteta, fingiranu smrt,
pretpostavljenu smrt, proglaenje lica za umrlog i podledice i prestanak dejstva
proglaenja za umrlog.
A POSLOVNA SPOSOB. FIZ. LICA---Stepen poslovne sposobnosti, uticaj
drutvenih nedostataka na poslovnu sposobnost, deliktna sposobnost. SVOJSTVA fiz.
Lica//ATRIBUTI su: Ime, prebivalite, drevljanstvo.
PRAVNA SPOSOBNOST F. LICA----Pravno sposoban je onaj ko moe bit nosilac
prava i obaveze. Radi se o sposobnosti da se za odreenog subjekta vezuju odreena
prava i obaveze, a ne da li neko faktiki ima prava ili da li moe sopstvenim radnjam
sticati ista i obaveze. Pravna i poslovna sposobnost razlikuju se 1 od 2. Samo pravno
sposobna lica mogu uestovati u pravnom ivotu. Ono sto nije pravno sposobno je
pravni objekat mada pravo i ti titi (ivotinje, spomenici...) Pravna sposobnost stie se
roenjem. Dete mora posle roenja makar u jednom trenutku pokazivati znake ivota
i mora da se rodi ispravno tj, da ima ljudski oblik, da nije monstrum da bi steklo
pravnu sposobnost. NASCITURUS( zaeto a jos neroeno dete) pod pretpostavkom

da se kasnije rodi ima isti tretman sa ve roenom djecom ostavioca. Tako je i u

nasem pravu kada je u pitanju nasleivanje, ipak je njegova pravna sposobnost samo
djelimina jer postoji samo za odreene odnose.(..........) Pravna sposobnost
PRESTAJE (predtanak subjektiviteta) smru 1 lica, a to se tie njegove imovine koja
je ostala bez subjekta otvara se nasleivanje prema naelima naslednog prava. Smrt
lica se mora prijaviti radi unoenja ove injenice u maticne knjige, kao to je sluaj i
kod roenja. Potvdru o smrt lica daju bolnice ili sudovi. Kada vie lica izgubi ivot u
zajednikoj nesrei to se naziva KOMORIJENTI i esto se nemoe utvrditi kojie je
lice najpre umrlo, pa to ostaje neizvesno. Npr. Porodica u nesrei.....uzima se da su
lica komorijenti tj. Da su istovremeno umrla i da se meusobno nemogu nasleivati.
U Rimskom p. Za komorijente je vaila pretpostavka ako roditelji i deca nasradaju
zajedno roditelji se smatraju umrlim pre punoletne dece, a posle maloletne. Veina
novijih zakona ovo ne prihvata, jedino FGZ CC po lanu 52 SGZ uzimalo se da je
mlae dete nadivelo starije i muko ensko dete.
15. PRAVNA LICA - NASTANAK I RAZVOJ
Pravno lice se moe definisati kao skup lica i imovine u jednoj organizaciji, koja ima
pravnu sposobnost. To su gradske optine, razna udruenja i sl. Karakteristike su:
struktura pravnog lica je utvrena zakonom ili statutom (moze da nastupa preko
svojih organa ), ---Pravno lice ima posebnu imovinu, koja je odvojena od imovine
osnivaa il imovine lanova korisnika, pravno lice odgovara samostalno svojom
imovinom.
SISTEMI NASTAJANJAprijavom pr. lice stie odreene
vrednosne*sposobnosti, ----sistem odobrenja, ---pr. lica nastaju po ispinjenju
odreenih okolnosti. Pravna lica se upisuju u pravni registar i to je momenat sticanja
sposobnosti pr. lica. To je upis na osnovu odobrenja po sticanju uslova koji su
potrebni. SISTEMI PRESTAJANJA PR. LICAprestaje kada vise nema onih
elemenata koji su doveli do njegovog nastanka. Sa prestankom pr. lica njegova
imovina prelazi na 2 subjekte, a prelaz se vri putem univerzalne sukcesije (ako se 1
preduzee pripija 2), ili singularne sukcesije( steaj). Pravno lice prestaje da postoji
tek sa konanom raspodelom njegove imovine.
Klasifikacija pravnih lica se moe obaviti u 3 grupe i to:
1) Javno pravna i privatno pravna lica
2) Jednosvojinska i meovita pravna lica
3) Komercijalna i nekomercijalna pravna lica.
17.POJAM I SADRINA SUBJEKTIVNOG PRAVA---subjektivno i objektivno
pravo su nuno uslovljeni i ne idu 1 bez 2. Subjekt. Pr. Je ono pravo koje pripada
odreenom subjektu na osnovu normi., sto znai da ima svog nosioca, to je vlast koju
jedna stranka ima u odnosu na 2. i na osnovu toga ona trai od 2 stranke izvesno
davanje, injenje ili neinjenje, odnosno uzdravanje. ELEMENTI subjektivnog Pr.
Su ovlaenja i obaveze. OBJEKTIVNO PR. ---skup normi, nema nekog pravnog
subjekta koji bi bio njegov nosilac.
Imamo 3 vrste klasifikacija to su klasifikacija GP, klasifikacija apsolutnih prava, drugi
kriteri za klasifikaciju subjektivnih prava.
18. RAZLIKOVANJE SUBJEKTIVNIH OD

SLICNIH POJMOVA

---Pravno stanje,----pravna mo,---pravni poloaj ili status. PRAVNI STATUS --Odnosi sa ivotnim dobrima koji jo ne sacinjavaju prava vec stepene u zasnivanju
prava, odnosno kada izvjesni dalji dogadaji nastupe, vode postojanju subjektivnog
prava(drzalac neke stvari nema subjektivno pr. ve se nalazi u naroitom pravnom
stanju), ---pravna mo--- je pravo odredenog lica da jednostranom izjavom volje
stvori pravni odnos izmedu sebe i drugog lica ili da ga sadrinski blie odredi, izmjeni
ili ukine. Subjektivno pravo ima svoj objekat, neku imovinsku vrijednost, dobro.
Pravna moc nema poseban objekat. Vri se u odreenom rekluzivnom roku a ti rokovi
se nemogu produivati.---pravni poloaj(status)---ini ga skup okolnosti u vezi sa 1
licem od kojih zavisi njegova mogunost da bude titular nekog subjektivnog prava. U
taj status spadaju poslovna, pravna, deliktna sposobnost....
19. KLASIFIKACIJA GP: ----apsolutna, -----relativna, ----meovita.
APSOLUTNAto su stvarna prava, djeluju prema svima i daju pravo nosiocu da
svoju stvar potrauju od svakog lica kod kojeg se ona nalazi. Klasino takvo pravo je
pr. svojine. Apsolutna pr. se vre preko svojine, dranjem, koritenjem i otuenjem.
20.PODELA
APSOLUTNIH
PR.
---Stvarna,--lina,--autorska.
KARAKTERISTIKE STVARNIH PRAVA SU neposrednost, tipinost,
apsolutnost, pripadnost, numerus clausus(vezan za rok, mora de djelovati u
odreenom roku).Iz ovog pr. izvedeno je pr. slubenosti i zaloge.Stvarno pr. ima 2
strane unutrasnju---gde vlasnik moe slobodno postupati sa svojom stvari i
spoljanu ----koju ini odnos subjekta prema 2 licima.Br. stvar. Pr. je propisan
zakonom tj ima ih toliko koliko zakon propisuje. GRANE STVARNOG PRAVA su
pr. svojine, zalono pr. stvarne ili line slibenosti, pr. realnog tereta, pr,
graenja. LINA PRAVA to su: Prava licnosti i njenih licnih dobara, ivota,
casti, zdravlja, slobode, intimne sfore uivaju zatitu pravnog porekta
krivicnopravnu i gradanskopravnu, kroz naknadu stete iz delikta. Puna
afirmacijalicnosti, njenih prava, dostojanstva i Slobode omogucenja je tek u
kapitalizmu, gdje covjek postaje gospodar orua i sam odlucuje o svojoj sudbini i
uslovima ivota. (od 18 vj. U vajcarskom GZ u lanu 28 vie se daje na znaaju
linim pravima). Iz optih licnih prava u zakonodavstvu pojedinih zemalja razvila su
se i prava:---pravo na sliku. Izrada i objavljivanje fotografija je dozvoljena samo ako
se radi o javnom doradajima, ili ako cilj objavljivanja lica vec predjela---pravo na
izgovorenu rjec---pravo na tajnu sferu(povjerljiv sadraj pisma ili spisa)----pravo na
zatitu initimne sfere. Za povrede ovih prava pravni sistemi nekih zapadnih zemalja
vre naknadu materijalne i nematerijalne tete. Nai sudovi pod uticajem Sovjetske
teorije nisu dosudivali nadoknadu moralne tetetek 1950 je prvi put dosuena
nematerijalna teta. Cilj satisfakcije nije u gubitku koji pretrpi tetnik, vec u
otklanjanju patnje povrijedenom za pretrpljene fizike bolove, duevne, umanjenje
ivotne sposobnosti, estetske povrede, povrede ugleda, asti , slobode, strah, smrti
bliskog lica....vezana su za linost. Lina prava se mogu titi ne samo novano ve i
demantom, ako neko demantuje nesto u novinama.Lina prava titi GP, krivino,
Upravno pr..
AUTORSKO PRAVO--- to je posebna grana linih prava iji je objekat proizvod
ljudskog uma, duha, misli. Ona su deo apsolutnih prava. Tu spadaju knj. dela, tonska
dela, pronalasci. Nisu regulisana graanskim zakonikom ve posebnim propisima a to
je ZAKON o novim autorskim pravima od 2010g. Djeluje prema svima.
KARAKTERISTIKE APSOLUTNIH PR.---Pravo ovlatenog lica odgovara
obavezi svih ostalih,---br. Obaveznih lica nije odreen,---njihova obaveza je

negativna i sastoji se od uzdravanja ili neometanja titulara u vrenju prava,--- ne

zastarevaju,---zahtev za zatitu nastaje tek njihovom povredom, ---iskljuiva su to
znai da nemogu postojati paralelno 2 apsolutna pr.(vlasnika nad nekretnine).
RELATIVNA PRAVA----To su obligaciona prava deluju prema ogranicenom broju.
KARAKTERISTIKE REL.PR.u pravnom odnosu se nalaze 2 lica poverilac i
dunik,---obaveza je imovinska,uvek pozitivna, zahteva se ispunjenje odreene
inidbe, ova prava u pravilu zastarevaju.
MJEOVITA su djelimicna (apsol. I relativna) to su pr. slubenosti, zalozno pr.

21. II KRITERIUM ZA KLASIFIK. SUBJEKTIVNIH PRAVA

---Prenosiva i neprenosiva prenosiva su subjektivna GP, lina pr se nemogu
nasleivati, ako su imovinska gase se smru.
---Samostalna i nesamostalnaPodela je napravljena po kriteriju da 1 pr. zavisi od
2 ili ne. Ako ne to je samostalno, ako da to je sporedno ili akcesorno pravo. Akcesorna
pr. su zalono pr. jemstvo, pr. na ugovornu kaznu....zavisi od potraivanja, nemoe
nastati bez glavnog a sa gaenjem prestaje i akcesorno pravo.
---pr. koja su nastala ili su u nastajanju---za nastanak ovih prava je potrebno vie
injenica, one uglavnom ne nastaju odjednom ve je potrebno vreme kao kod sticanja
svojine nad tuom stvari pod odreenim uslovima u odreenom roku (5-10g za
nepokretnosti.).

22. Pod vrenjem pr. podrazumevamo ponaanje ovlaenog lica, koje odgovara
sadraju njegovog prava. APSOLITNA pr. se vee preko svojine,dranjem i
otuenjem, a RELATIVNAispunjenjem inidbe. Od stranke zavisi da li ce neko pr.
vriti ili ne. Neka prava se mogu vriti lino ili preko zakonskog zastupnika.Moe se
vriti dok postoji i samo je u tom vr. Stranka legitimisana da zahteva i dokazuje pravo.

23. ZATITA PRAVA

U pogledu zatite prava razlikujemo samozatitu u vidu obrane, samopomoci,
stanja nude kao i zatitu koju prua drava putem suda. - Dozvoljena je
samozatita u vidu odbijanja samovlasnog napada od sebe ili druge osobe kao i stanje
nude u kome se rtvuje tuda stvar da bi se otklonila opasnost. - Samopomoc je
iznimno doputena u vidu samovlasnog ostvarenja prava u slucaju kada se pomoc
dravnih organa ne moe blagovremeno dobiti a ostvarenje prava bi inae bilo
osujeeno ili znatno oteano (samopomoc za zatitu posjeda)-- Zatitu gradanskih
prava sud ne vri po slubenoj dunosti vec na zahtjev stranaka. To je tzv. Nacelo
dispozicije stranaka.. Zastita prava se vrsi na 3 nacina: tuzba, prigovor i protiv
tuba. Najvaniji element subjektivnog prava je zahtjev,(tuba u materijalnom smislu

rei) tj.mogucnost da se pravo prinudnim putem ostvari. Prigovor je pravo tuenika

da sprijeci provodenje prava od strane drugog lica tuitelja. (npr. da mu tuba bude
odbaena kao neblagovremena, nedozvoljena...) Po pravilu prigovor se istice u
sporu.DELE SE: odloni, privremene, tz.dilatoralne koji privremeno odlau
ispunjenje 1 zahteva (neispunjenje ugovora) i iskljucive, trajne, unitavajuce tz.
Peremptorne prigovore oni dovode do trajne nemogunosti ostvarenja zahteva
(npr. o zastarelosti) Prigovori protiv osobe su: licni i stvarni, 1-isticu se protiv svih
osoba 2- tuena strana moe da istakne prig. Prema svim licima. Protivtuba je
isticanje zahtjeva tuenika protiv tuitelja a povodom istih ili u vezi s istim
cinjenicama, na kojim se zahteva tuioevo pravo. PODELA TUBI:-Kondematorne// osuujue t.tuba za inidbu npr. tu. Za naknadu
tete...Deklarativne//utvtujuceutvrivanja smetanja poseda,da bi se ova tuba
podnela mora da postoji pravni interes Konstativne//preobraajnet. Za razvod
braka, konstat. Se novo stanje. Na 3 nacina;--U graanskom parninom postupku,
--U vanparn. Postupku, ---Sudskom izvrnom postupku. O sporu u parnici
odluuje sud presudom, pravosnana je kada se vie nemoe pobijati redovnim
pravnim sredstvima, a izvrna kada se moe prinudno izvriti. U vanparninom
postupku spor se zavrava reenjem.
24. STVARNE GRANICE U VRENJU PRAVA
Pod vrsenjem prava podrazumevamo ponasanje ovlaenog lica koje odgovara
sadraju njegovog prava. Imamo apsolutna i relativna prava.
APSOLUTNAse vre preko svojine, dranjem, koritenjem i otuenjem.
RELATIVNAse vre ispunjenjem idbe (slanjem opomene duniku, prebijanje
duga za dug, prinudnim izvrenjem...) Od stranke zavisi da li e pravo vriti ili ne.Pr.
vri obino subjekt kome ono pripada. Neka prava se mogu vriti lino ili preko
zakonskih zastupnika. Pravo se moe vriti dok postoji i samo je u tom vremenu
stranka legitimisana da zahteva i dokazuje pravo, npr. kod suda (samo lice koje
poseduje mjenicu moe ostvariti potraivanja iz mjenice). Granice u vrenju pr.--Zabrana zloupotrebe prava i naelo savjesnosti i potenja. Sva prava ma koliko
bila neograniena imaju svoja ogranienja pa i najpotpunije pravo kao to je pr.
svojine. I ona se moraju vriti uz potovanje naela savjesnosti i potenja. U zakonu o
svojinsko- pravnim odnosima propisano je da je zabranjeno vrenje prava vlasnitva
protivno cilju zbog kojeg je zakonom ustanovljeno, priznato ili protivno moralu
drutva i da se takvo vrenje prava tretira
zloupotrebom tog prava, kojom se vrea opti interes i pravni poredak. Teorija o
zloupotrebi prava ustanovljena je (1858) u Francuskoj u 2 polovini 19v. Radi
ogranienja apsolutnog i neogranicenog prava svojine(dimnjak). Da bi se ustanovilo
da li je pravo zloupotrebljeno ili vrea naelo savesnosti treba ispitati okolnosti
svakog konkretnog sluaja. Zloupotreba moze da se pojavi i nedostatkom interesa na
strani ovlatenog lica, a ija je najea namera da se 2 licu nanese teta (zid netreba
mu ali zaklanja i nanosi stetu 2 licu). Pravilo savjesnosti i potenja potie od fides i
bona fidesvjera i dobra vjera. Ovo naelo s 1 srane proiruje obavezu iz
obligacionog odnosa, stvara nove sporedne obaveze koje traju i po ispunjenju glavne
ugovorne obaveze, ogranicava prava poverilaca, a time i obavezu dunika,a s 2 strane
ovo naelo transformie ugovorne obaveze i prava odstupajui od zakona i ugovora
usled promenjenih okolnosti dovodei nekad i do konanog prestanka ugovornih
odnosa. (ako je naelo kreno).

VREMENSKE GRANICE
--Prekluzivi ili strogi rokovi gubi se pravo.Zastarelost pr. se negubi samo je
oslabljeno. PREKLUZIVNIvai za pravne moi odnosno preobraajna prava ona
su vrenenski ograniena i posle tog roka se nemogu produiti ni ako istiu u neradni
dan.Tako se pr. posao zakljuen u zabludi moe osporavati prema l. 117 ZOO u roku
od 1g.od saznanja za zabludu(subjektivni rok), odnosno 3g. Od zakljuenja ugovora
(objektivni rok). Oni su vezani i za proputanje procesne radnje jer ako je stranka u
procesu propusti nemoe je preduzeti naknadno (kod tube istekom roka nastaje
prekluzija, to jest nemogunost da se ona podnese.) Na njih sud pazi po slubenoj
dunosti. Prekluzivni rok se bazira na pravnom poslu.Zasniva se na zakonu, sudskoj
odluci ili pravnom poslu. ZASTARELOST- zasniva se iskljuivo na zakonu. To je
jedno ogranicenje u vrenju prava, a nastupa protokom vremena, usled koga nastaje
gubljenje zahteva/ tube u materijalnom smislu, protekom se gubi naknada
materijalne tete. Dalje po isteku zavisi samo od dobre volje dunika da li hoe da
ispuni obavezu ili ne.Rokovi zastarelosi su odreeni inperativnim normama-zakon ih
propisuje, nemogu ih propisati stranke. Kada pone da tee rok zastare stranka moe
da se odrekne istog, ali nemoe pre toga. Ako se neko ne pozove na rok zastare sud
sam nee reagovati. Kako se nemoe produiti , nemoe se ni skratiti. SMISAO I
CILJ:--Obezbeuje pravnu sigurnost jer bi odreene pr. odnose koji traju predugo
pretvorilo u neizvesne. Da bi se dunik zatitio od tekoe dokazivanja (da mu neko
netrai dug i posle 30g) Vri se pritisak na stranke da svoja prava vre da nebi dola
u situaciju da ih nemogu ostvariti, -- radi zatite javnih interesa, --Pomae sudovima
da nebi bili optereeni predmetima od pre20g. I sl. Zastarelost nastupa kada
protekne poslednji dan zakonom odreenog roka. POSREDNO, stranke mogu da
utiu na zastarelost, ako se dogovore o produetku rokova isplate npr. kupovne cijene.
Postoji situacija kada se poverilac moe namiriti i po isteku ovog roka, nezavisno od
prigovora dunika ukoliko mu je potraivanje obezbeeno zalogom i hipotekom, ako
stvar dri u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj zemljisnoj
knjizi.Stvarna pr. i Porodina pr.(alimentacija), Pr. svojine, slubenost, i zalono
pr. nemogu zastariti, MOGU samo obligaciona prava. Pravila o zastarelosti se ne
primenjuj kada poverilac dri zaloenu stvar na svom posedu kao realnu zalogu i kod
hipoteke upisane u zemljine knjige. Imamo: zastoj roka zastare i prekid roka
zastare. ZASTOJKada obligacija nastane, pa usled odreenih razloga dodje do
prekida, kada prestanu razlozi ovaj rok ponovo tee (pozajmica-brakrazvod=obligacija nastala--prestala--ponovo tee ). Vreme proteklo pre zastoja
uraunava se u zakonom odreeni rok zastarelosti. Zastoj spreava uraunjavanje
odreenog vremena u rok. PREKID ROKA ZASTAREVANJA--Dejstvo
priznavanja duga(usmeno ili izjava dunika) je radnja dunika kojom on priznaje dug
i njom se vri prekid zastarjelosti i ona pocinje iznova tei,ali ako prizna samo 1 deo
duga nastupa delimian prekid zastarelosti za samo taj deo duga. ---podizanjem tube
(o injenju i tube o neinjenju, u ZO parninom p.), pre isteka roka zastare za
odredeno potraivanje i ako je tuba predana sudu. Da bi tuba izazvala prekid
zastarjevanja potrebno je da je ona uspjena, tj.da nije odbacena i da se od nje nije
odustalo,--- drugim radnjama od strane poverioca prema duniku (pozivanje u zatitu
od uznemiravanja, isticanje potraivanja u sporu, zahtjev za ponovno izvrenje ili
obezbjedenje). Tuba o neinjenju (zabranu neke radnje) nema parcijalni rok ve

poinje od tog momenta kada sud donese reenje. Tuba o injenju (pozajmljen
novac) ima parcijalni rok obino 15 dana ako se neispune obaveze po reenju, tubi,
npr. kod saobraajne nezgode podnoenje tube nakon prestanka leenja od tada tee
tok za traenje tete. Rokovi zastare se MOGU PRODUITI, ako spadaju u neradni
dan za 1 sledeci dan. Pismena i usmena opomena duniku nije pravno relevanta za
prekid zastarelosti. ODRAJje nain za sticanje neega. Kod odraja se stie jedno
stvarno pravo neprekidnom dravinom koja je trajala odreeno vreme za pokretne stv.
3-6g. I za nepokretne 10-20g. Odraj je samostalni institut prava.
25. PRAVNE INJENICE
To su one injenice za koje se vezuje nastanak prestanak ili promena odreenog
pravnog odnosa. Nekada treba da nastupi 1 ili vie pravnih injenica, ako je 1 onda je
ona pravno relevantna, a ako je vie govori se o injeninom skupu.Po karakteru
nastanka dijele se na dogadaje, ljudske radnje. Dogadaji su pravne injenice na
koje ljudi ne mogu uticati, tj. injenice nezavisne od volje ljudi (rodenje, smrt, protok
vremena) ljudske radnje dijele se na dozvoljene i nedozvoljene. U skladu sa pr.
poretkom, (ugovori) nedozvoljene su deliktne nisu u skladu..(imovinske i
moralne..povreda peaka duan je namiriti tetu). Pravna pretpostavka je cinjenica za
koju se pretpostavlja da je nastupila poto nas lanac predhodnih injenica navodi na tu
pomisao. Razlikujemo oborive i neoborive pravne predpostavke. (presumtio iuris
tantum i presumtio iuris et de iure). Oborive su one koje se mogu dokazivati da nisu
tacne(stanje u zemlji. Knj.). Neoborive su one po kojoj se uzima da je istinita ono to
je presudeno u pravosnanoj presudi. Pravne funkcije su pravne injenice kod kojih
se uzima da neto postoji iako ne postoji, kod kojih se fingira postojanje ili
nepostojanje.
STICANJE PRAVA
Sticanje prava vri se na osnovu zakonskih propisa ili na osnovu volje stranaka.
Postoji originarno i derivativno sticanje. Derivativno je kada se pravo izvodi od
nekog drugogo lica.(npr. kupac izvodi svoje pr. svojine iz pr. prodavca). Ako je
sticanje prava nezavisna od postojanja drugog prava onda se radi o originarnom
sticanju prava (ako se dokae da ne postoji pravo prethodnika, ne postoji ni pravo
sledbenika,sukcesora i nemoe imati veca pr. nego njegov prethodnik).
Prenosiva prava sa 1 lica na 2 naziva se pravnim prometom. Subjektivna prava
koja se prenose pr. prom. Su apsolutna pr.(svojine, slubenosti, zaloga, korienja,
licence itd). Srestva pr. prometa tj prava kojima se vri ovaj promet su obligaciona
prava, naroito ugovori. Razlikujemo 3 forme: Translativni(prenos svojine),
konstitutivni(izdvaja se 1 ue pravo i istovremeno se prenosi na novi subjekat
-autorska dela), gase se smru, istekom vremena,restutivni ako se pr. ponovo
prenese na subjekta maticnog pr. (ako vrati konstituvnom nosiocu). Imamo jos i
singularnu sukcesiju-prenos 1 ili vie odreenih konkretnih subjektivnih pr. i
univrzalnapr. se pripajaju 1 imovini odre. Aktom(nasledno pr.). Svako sticanje i
prestanak prava vri se prema mjerilima objektivnog prava. Prestanak prava
moe da nastupi voljom lica kome pripada ili bez nje. Voljom imaoca prava
prestanak nastupa: gaenjem prava bez prenoenja na drugo lice, naputanjem prava
svojine ili ako dosadanji titular svoje pravo ugovorom prenese na drugog. Prestanak
bez volje imaoca nastupa: ako je stvar propala, nastupila smrt nosioca prava,
prestankom vaenja ugovora o zakupu itd. Promena prava vri se na osnovu

ugovora ili jednostranim pravnim poslom ili po sili zakona. Bitno je za identititet
prava da i posle izvrenih primjena objekat ostaje isti
PRAVNI POSLOVI
To je 1 ili vie radnji izazvani od strane 1 ili vie lica. Pr.posao mora uvek sadrati
izjavu volje a da bi on bio valjan zahtevaju se i odreeni pravni uslovi(izjave 3 lica,
prethodne dozvole i odobrenja isl.).Nastaje i prestaje voljom lica. Raskid jednostranog
pr. posla vri se voljom onog lica koje ga je preduzelo i naz. Se OPOZIV(testament).
Sadrajne granice: Da se mora kretati u okviru dozvoljenog, imperativnim
propisima (propisi u okviru se svaki pr. pos.mora kretati), Naelima morala. Svaki
posao mora imati predmet i cenu. PREDMET pr. posla je objekat, stvar ili neka radnja
povodom koje je nastao neki pravni posao,on mora biti doputen, odreen ili odrediv,
i mogu. Kauza (uslov) za punovanost pr. posla. Kod teretnih ugovora kauza je
protivinidba 2 strane, a kod realnih-predaja predmeta ugovora. Aleatornihkauza je
u riziku koji se ugovorom preuzima.Dobroinihk. Je da 1 strana svjesno prema 2
odrie protiv inidbe.Kauza objanjava zato je pojedini pr. duguje i obuhvata protiv
inidbu. FUNKCIJE KLAUZULE:Objanjava
sutinu ugovora, Omoguuje
ispitivanje pr. posla od strane suda u pogledu njegove doputenosti, Ograniava
ispitivanje punovanosti pr.posla od str. Suda jer ne dozvoljava ispitivanje samih
motiva i kao razlika izmeu kauzalnih i apstraktnih pr. posl. Kauzalninetreba
objanjavati, jer su razumljivi i vidljiva je njihova kauza i cilj stranke. Apstraktni
cilj nije vidljiv iz samog pravnog posla,ve treba pronai njihov osnov.( i kod ove
obaveze tuilac nije duan da navede osnov svog apstraktnog potraivanja po
materijalnom pr.) SASTAVNI DELOVI PR. POSLA: bitni i nebitni i 2 podela na
bitne( to su sastavni delovi pr.posla npr. ugovor cena i predmet), dopunjujui ili
dispozivni (primenjuju se ako stranke nisu nita ugovorile, prodavac odgovara i ua
faktike i za pravne nedostatke prodane stvari) i uzgredni su sastojci koje su stranke
izriito udogovorile(kapara).PODELA //VRSTE PR. POSLOVA je:jednostrani,
dvostrani, viestrani pr. poslovi, apstraktni i kauzalni, komutativni i aleatorni,
teretni i dobroini, konsenzualni i realni, formalni i neformalni. JEDNOSTRANI
izjava volje samo 1 stranke kojom se zasniva, menja ili ukida pr. odnos (javno
obeanje nagrade, izdavanje HOV), DVOSTRANOizjava 2 strane, kao sro je
ugovor. VISESTRANIvoljom vise strana u odreenom odnosu (glasanje na
Skuptini). APSTRAKTNInevidi se osnov obaveze, KLAUZALNIvidi se osnov
obaveze(svi obligac. ugovori). KOMUNTAT.obaveze stranaka su unapred
odreene, ALEATORNIispunjenja nisu unapred odreena ve zavise od neke
budue okolnosti(kupovina sreke i dobitak,ug. o izdravanju).TERETNIobe strane
imaju obaveze i prava u pr. odonosu,DOBROINI1 stranka prima inidbu
neobavezujui se na protiv inidbu(poklon), KONSEZ.princip konsealuizma je
dominantan tj. Zakljuen na osnovu konsenzusa tj sporazuma, REALNIkod njih
dolazi do odreene radnje kao predmeta u pr. poslu.FORMALNIzahtevaju pismenu
formu (za prenos nekretnina,) kao uslov punovanosti, NEFORMALNI ne zahtevaju.
IZJAVA VOLJE
- Mentalna rezerva - Neposredna ili posredna izjava-- Izriita volja-- Preutna
izjava volje ii utanje
Pravni posao je skup cinjenica u kome najbitniji deo ine 1 ili vie izjava volje, cije
dejstvo se odreuje prema sadraju ovih izjava. Izjava volje mora da bude uinjena
slobodno i ozbiljno. 2 VRSTE IZJAVE volje:--Volja moe da se izrazi izjavom bilo

izgovorenom ili nepisanom reju, ali i na neki 2 nain da to stranka razumije, kao
konkludentnim radnjama (klimanjem glavom ii rukovanjem kao znak postignute
saglasnosti ), i Mora biti usmerena na postiyanje pravnog egekta iz ega se moe
izvui zakljuak da je izjavljena za tano odreen posao. Mentalna rezervaBitna
je ona volja koja je izjavljena. Ne vai unutranja rezerva koju stranka ini u sebi
dajui izjavu, da ono to je izjavila ne eli. U tom sluaju pravni posao ne
vai.Neposredna ili posredna izjavaneposredna je ako su spoljne injenice u
kojima se manifestuje volja lica A dole neposredno do lica B prema kome izjava lica
A treba da deluje. Izjava je posredna ako nije data neposredno od izjavioca, ve preko
2 lica(telegram, oglas, novine...) Izriita voljatreba da bude nedvosmislena i
jasna i da je razumije stranka kojoj je upuena. Izriite su sve izjave volje koje su date
objektivnim srestvima izraavanja i iji je smisao jasam sam po sebi.Preutna izjava
volje ii utanje mogua je u onim sluajevima gde zakon za izjavu ne predvia
odreenu formu(ako poverilac pred dunikom iscepa prizbanicu o dugu ili je vrati,
manifestovao je volju da mu oprosti dug).
TUMACENJE UGOVORA
Pod tumaenjem podrazumevamo delatnost koja je usmerena na to da utvrdi smisao,
znsenje izjavljene volje, naroito izraenim reima. Ciljda se urvrdi smisa pr.
posla. Kod ugovora o poklonu sud staje na stranu poklonodavca(npr. fotmalni i
adhezioni ugovori tumae se u korist one strane koja pristupa takvoj vrsti pravnog
posla). Stranke se mogu dogovoriti i da nek 3 lice tumai njihov ugov.i ako ga
prihvati onda je njegovo tumacenje vjerodostojno na sudu, ako odbije podnese se
tuba sudu i on onda vri to tumaenje.Tumaenje prema ZOOug. se tumai onako
kako glasi, ako je jasan odnos onda se ne treba tumaiti.(tumaci se 2.5 dinuma zemlje
oranice u zk. Izvodu,a u stvarnom stanju 1.5, zoo mora nai zajedniku volju
ugovaraa.) ObjektivnoSGZ ne sadri odredbe i tumaenju dok u AGZ u noveli na
l. 914 predvia: Pri tumaenju ugovora ne treba se drati doslovno smisla izraza ve
treba ispitivati nameru stranaka i ugov. tako razumeti kako to odgovara vrenju
potenog prometa.
Pri tumaenju spoljnih odredbi netreba se drati doslovno znaenja upotrebljenih
izraza, ve treba istrazivati zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako razumeti
kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim zakonom-to je
subjektivni/objektivni kriterijum. ZOO sadri 4 l. O tumaenju ugov. i oni se
odnose na ug. privrednog prava i na sve ostale ug. GP. Najvanijiaodredba l. 99
koji u sebi sadri generalni stav kako treba vriti tumaenje i to ug. se tumai onako
kako glasi, ako je jasan smisao onoga to je u u ugov. onda nema potrebe za
tumaenjem.(paulusova maksima-kada su rei pisane ispravne i jasne ne moe se
dokazivati da je volja njenog sastavljaa bila drugaija).
ZOO postavlja pravila o ugovaranju i to su: ZOO l.100- adhezioni ugovori,
fotmalni ili tipski (nemoe se uticati na sadraj),U slucaju kada je ugov.zakljucen
prema unapred odtampanom sadraju odredbe e se tumaiti u korist 2 strane koja
nije pripremala tekst ugovora. Nejasne odredbe treba tumaiti u smislu kojim se
ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja. esti su u privrednom pravu. A kod
dobroinih ugovora treba tuma. U smislu kojim se ostvaruje pravian odnos koji je
manje teak za dunika Teretnih-2 stranke su obavezne za odreene radnje(proda
kuu,da pare). ZOO l.101-- Dopunjujue tumaenjepopunjavanje praznina u
pravnom poslu i to u okolnostima kada se konstatuje da se postojea pravila nemogu
primeniti(kada ugovorne strane neku taku u ugov. nisu regulisale ).Takve praznine
mogu popuniti sudovi u postupcima dispozitivnim normama uzimajui u obzir naelo

savesnosti i potenja, kao i okolnosti sluaja i cilj zakljuenja ugovora. Dopunjujuce

tumaenje je mogue i u jednostranim pr. poslovima (testament).
FORMA PRAVNOG POSLA
Srestvo kojim se izraava volja naziva se forma, to je odreeni spoljni izraz za
izjavu volje koji je propisao zakon ili odreen pr. poslom od strane stranaka. VRSTE
FORME:-- Solimentirana-kada je forma uslov za punovanost pr. posla i Forma u
svrhu dokaza(ije nepotovanje ne povlai nepunovanost pr. posla ve nemogunost
dokazivanja postojanja istog). ZAKON PROPISUJE FORMU zbog pravne
sigurnosti i kada postoji forma, onda stranke ozbiljnije pristupaju zakljuenju tog
posla. Prema ZOO ug. za koji je propisana pismena forma ukoliko nije zakljuen u
propisanoj formi nema pravno dejstvo, a u sluaju nepotovanaja forme ima za
posledicu nitavnost posla. U apsolutnu formu spada forma za zakljuenje braka i ako
ta forma nije potovana smatra se da brak nije zakljuen.APSOLUTNA f.
Preovladava u naslednom i porodinom pr. Kod dvostranih ug. dovoljni je da obe
stranke potpiu 1 ispravu, a moze i da stranka potpise primerak isprave namenjen 2
strani.
MODIFIKACIJA PRAVNIH POSLOVA
Uslov, nalog, rok. USLOVbudii neizvesni dogaaj koji moe predstavljati radnju
ili 2 injenicu.Omoguava subjektu da vodi rauna o budunosti i da dejstvo svoje
volje prilagodi buduim dogaajima. U pr. poslu se prepoznaje po rei AKO. Deli
se po dejstvu ( odloannije izvesno da li ce uslov nastupiti npr. da li ce djete
zavriti fax. I dobiti auto, kada dejstvo pr. posla zavisi od nastanka pravnog posla i
ima retroaktivno dejstvo. i raskidan) i sadrini (+. zavisi od toga da li nastanak
prava zavisi od nastupanja ili ne nastupanja okolnosti). Razlika izmedju roka je jer je
rok budui izvjesni dogaaj. Raskidan jepravni posao ima dejstvo dok se ne ispuni
raskidni uslov i ako se ne ispuni dovodi do raskida. Razlika izmedju odlonog i
raskidnog uslova: kod odlonog pr. pos. je zakljuen ali nema dejstvo dok se uslov
neispuni, a kod raskidnog: pr. posao deluje odmah proizvodi pr. posledice sve dok se
pr. posao ne rakine ispunjenjem pravnog uslova. Uslovi su doputeni kod svih pravnih
poslova ukoliko ih zakon ne zabranjuje ili ukoliko se radi o pravnim poslovima koji
ne trpe uslove.(zakljucenje braka pod uslovom, odricanje od naslea ne moe biti
uslovljeno). Imamo i NERAZVIJENI USLOV--Postavlja se pitanje ta ce biti ako su
jedna ili obe stranke racunale sa odredenom okolnocu, ali je nisu stipulisale kao
uslov u pravnom poslu,jer su pogreno racunale da je okolnost vec nastupila.U takvim
slucajevima postavlja se pitanje da li stranka treba da ostane pri prvobitnom ugovoru
ili moe da zahteva da se oslobodi svoje obaveze usled novih okolnosti na koje se nije
racunalo pri zakljucivanju ugovora.Ovo pitanje u teoriji i zakonodavstvu reava se
kroz formulu klauzule rebus sic stantibus i teoriji otpadanja osnova ugovora.
NUNI USLOVon ini nastupanje pravnog dejstva zavisnim od 1 dogaaja, koji
mora nastupiti, pravni posao postoji zakljuen bez uslova pa se moe poistovetiti sa
rokom. NEDOZVOLJENI-NEMORALNI Uovakvi uslovi ine pravni posao
nitavnim. NEMOGU USL.postoji onda kada se od poetka moe konstatovati da
on nemoe nastupiti, NERAZUMLJIV U.ako se tumaenjem ne dobije njegov
pravi smisao on ini pr. posao nitavnim zvog neodreenosti njegovih pravnih
posledica. 3 situacije delovanja uslova:--ona koja postoji dok uslov nije nastupio(dok
posao visi, stanje lebdenja ), kada uslov nastupi i posao postane potpun i kada neka od
stranaka u ugovoru osjeti nastupanje uslova.

NALOGOn nalae nekom neto, on obavezuje ali ne odlae neko dejstvo za

razliku od odlonog uslova koji neobavezuje ali odlae dejstvo.Postoji kod dobroinih
pr. poslova, teretnih kod testamenta obavezuje na odreenu inidbu. Kod poklona sa
nalogom, nalog moe biti u interesu samog poklonoprimaoca ili u interesu 3 lica, tako
ako primalac neispuni nalog poklonodavac moe tubom zahtevati ispunjenje naloga
ili zbog neispunjenja naloga od strane poklonoprimaoca traiti raskid ugovora o
poklonu. ROKbudui izvesni dogaaj od ijeg nastupanja zavisi dejstvo i nastanak
pravnog posla. Poetak roka je prvi naredni dan od nastanka dogaaja. Mogu se
raunati na god. Mesece i to je tzv. Civilno raunjanje i na sate, minute
astronomsko raunanje (kod hipoteke).Kod pravnog posla sa raskidnim rokom
dejestvo posla prestaje sa dolaskom zavrnog termina,a kod pr. posla sa odlonim
rokom potpuno dejstvo pr. posla nastupa sa tanim terminom. Prekluzivni rok postoji
onda kada se jedna pravna radnja moe preduzeti samo u okviru datog roka, kod
zastarelosti se ne gubi ali se ne moe ostvariti putem suda jer je zahtev zastario.
ZASTUPNITVOZastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tue ima i za
tui raun. Pravni odnos koji poinje izmeu zastupnika i zastupanog naz. Se
unutranjim odnosom, a odnos izmeu zastupanog i 3 licaspoljni odnos. Kod
zastupnitva zastupnik zakljuuje pr.posao u granicama datog ovlatenja pa posledice
iz zakljuenog ugovora pogaaju neposredno zastupano lice. OVLAENJE ZA
ZASTUOP. Se bazira na zakonu, statutu, aktu kod nadlenog organa i na osnovu
punomoi. Zastupnik svoje ovlatenje o zastupanju moe preneti na 2 lice samo ako
je za to ovlaen. Kod prekoraenja zastupanja pr. posao neobavezuje zastupanog ako
ga nije naknadno odobrio. Direktno(direktno dolazi do pr. posledice za pravno lice) i
indirektno zastupanje.RAZGRANICENJE ZASTUPNIKA OD DRUGIH LICA
a) Glasonoa koji prenosi samo tudu volju, b) Posrednik, on dovodi u vezu
zainteresovane strane da zakljuce ugovor, c) Zastupnik nije organ pravnog lica.
Fizicko lice koje nastupa u prometu za pravno lice i daje izjavu volje naziva se organ
pravnog lica. ZASTUPANJE preko PUNOMOIto je pravnim poslom dato
ovlaenje od str. vlastodavca da ga zastupa. punomonik stie pravnu mo da
pravnim poslovima koje zakljui u ime vlasnodavca neposredno ovlauje ili
obavezuje vlastodavca.Punomonik moe biti svako fiziko i pravno lice koje ima
poslovnu sposobnost. Moe preduzimati samo one pravne poslove za koje
ovlaen.PODELA: na opte (generalne)-svi poslovi, specijalne (posebna)-tano
odreeni poslovi. Jednostrana- samo na volji zastupanog, dvostranipunomonik i
zastupani. Internazastupano lice daje punomo svom punomoniku, extern
obavetava se odreeno 3 lice da e ga zastupati neko. Punomo se daje u roitu na
sudu i to se konstatuje u zapisnik. Punomo moze da se KOVALDIRAda se osnai.
Zastupano lice moe u svakom momentu da opozove punomo u supritnom ona
prestaje po prestanku pravnog posla, smru, gubljenjm poslovne sposobnosti
punomonika ili vlastodavca, kod pravnih lica kood steaja. ZO parninom postupku
iz 2003g. Je proirio zakon o punomoi jer je pre punomo bilo mogue dati 2 licima
osim advokata (brat, sestra..) Samokontaktiranjezakljuenje pr. posla sa samim
sobom. Poslovnu punomo moe dati preduzee ili 2 pravno lice u granicama
zakona.Zakonsko zastupanje se ne zasniva na punomoi ve na zakonu. Za maloletnu
decu zakonski zastupnici su roditelji, bez ikakve punomoi. Na osnovu statuta
privrednih organizacija direktor je zastupnik preduzea bez posebne punomoi.
Pravobranilac je na osnovu akta nadlenog organa duan da zastupa dravu. U ZOO u
l. 92-94 govori o prestanku punomoi ali nisu navedeni svi razlozi za prestanak
vaenja punomoi.

NEVANOST PRAVNIH POSLOVA

Radi se takvim pravnim poslovima kod kojih se nemoe postii eljeno dejstvo iz
raznih razloga. Imamo: APSOLUTNO nitavne(postoji saglasnost volja ali je nitavan
zbog uslova koji vladaju, od poetka ne proizvodi pravno dejstvo), nemogu se
konvaldirati, tj osnaiti izuzetci su zelenaki ugovori gde se to vri na zahtev
oteenog lica. RELATIVNO ruive (u momentu zakljuenja proizvodi pr. dejstvo
ali imaju odreen nedostatak usled koga dolazi do posledica. 1god. Od zakljuenja
ugov. i saznanja je subjektivni rok a 3g. Je objektivni rok i protekom njega gubi se
svako pravo djelovanja. ). To su poslovi kod kojih postoji mana volje, zakljueni pod
pretnjom, zabludom, prevarom, prividnim pr. poslom i simulovanim pr. poslom i
NEPOSTOJEE pr. poslove. Pravo na isticanje nitavnosti ima svako lice u svako
doba. Nitavnost moze biti potpuna i delimina, delim. Ako se radi o sporednim
odredbama npr. u ugov. a ako se radi o predmetu i ceni tj. bitnim odredbama potpuna.
VRSTE APSOLUTNO NITAVNIH PR. POSLOVA
Protiv zakoniti pr. poslovi, nemoralni, zelenaki, prekomerno oteenje, pr. posl.
Potpuno nesposobnih pravnih lica. Pr.posl. protivni statutu.
PROTIV ZAKONITI PRAVNI POSAO--se svojim sadrajem protivi ustavom
utvrdenim naelima drutvenog uredenja i zakonskim zabranama je protivzakonit i ne
proizvodi pravna dejstva, i nesme vreati prinudne propise. Takvim posl.zakon
oduzima svoju sankciju i propisuje da su nitavni, ukoliko cilj povreenog pravila ne
upuuje na neku 2 sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje neto
drugo. Regulisani su ZOO u l.103. Stranke su slobodne da urede sadrinu poslovnog
odnosa ali nesmiju biti suprotni zakonskim zabranama, jer bi bili nitavni. Ima
inperativnih normi (leges perfecta) kojim se tite vrednosti i kojima mora biti
potinjena ideja slobode ugovaranja, njima se spreava svako pozivanje da u
njihovom izvrenju uestvuje drava putem svoje prinude. Nekim od tih notmi
nemora da doe do obaveznog oduzimanja onog to je ugovoreno ve moe proizvesti
neke 2 sankcije i to su tzv. Leges imperfectae. (ako je zakljuenje ugov. Zabranjeno
samo 1 strani ugov. e ostati na snezi ako u zakonu nije ta 2 predvieno za odreen
sluaj,a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie posledice, ako se zakljuci
posao u vreme dr. praznika on vai ali strana koja je pogreila snosi posledice).
DELE SE u 3 grupe1.sadri sam ZOO pa su ugov. Zakljueni protivno ovakvim
zabranama nitavni(zabranjeno je stvaranje i iskoritavanje monopolskog poloaja na
tr.), 2ija povreda izaziva nevanost pr. Posl. Lei van obligac. Pr. U velikom
br.zabrana sadranih u GP, krivinopravnim i upravnopravnim propisima
(kupoprodaja ukradenih stvari, znai mogu posao ali zabranjen), 3ako stranke
pokuaju da izigraju zakonsku zabranu tako to svom pravnom poslu daju 2 ime ili
zabranjeni rezultat ostvare pravnim srestvima, koja nisu obuhvaena zakonom-radi se
o izigravanju zakona. Trea grupa inper. normi kojima su zatiene takve drutvene
vrednosti da njihova povreda izaziva i nitavnost pr. Posla koji vrea ovu normu i
kanjivost stranaka koje su uestvovale u njemu(prodaja droge, pr. Pos. Je nitavan s
gledita GP, a kanjiv u krivinom pr.).
NEMORALNI PRAVNI POSLOVI-- Pravni poslovi koji su usmereni na nemoralno
ponaanje, ili na nemoralna rezultat, ili koji ih podsticu, tj koji vreaju pravila morala.
Npr., ako neko izda sobu u zakup u cilju vrenja prostitucije.Obecanje nagrade da bi
se dobila saglasnost za razvod braka takode je nemoraln pravni posao. Nemoralan je
pravni posao u kome jedna stranka za sebe na racun druge stice nesrazmernu
imovinsku korist,koristeci se stanjem nude, ili tekim materijalnim stanjem drugogo,
njegovim nedovoljnim iskustvom,lakomislenocu,ili zavisnocu. Nemoralan je pravni

posao u kome jedno lice preuzima jednu obavezu koja mora biti slobodna od svake
pravne prinude, i prema moralnom shvatanju moe biti jedino doneta na osnovu
slobodne odluke lica koje se obavezuje. Nemor. Je pos.ako se njime ograniava lina i
privredna sloboda odreenog lica, tako da se dunik potinjava poveriocu.
ZELENEKI PR. POSLOVIovi poslovi su regulisani u ZOO u l. 141 i oni su
apsolutno nitavni. To su pr. Posl. Gde se neko lice koristei se neijim stanjem nude
ugovori za sebe ili drugog odreenu imovinsku korist. Da bi dolo do tog posla
potrebno je ispunjenje 2 uslovanesrazmerna imov. Korist (da se nesto proda po
nerealnoj vecoj ceni. ) i oigledna nesrazmera to je faktiko pitanje i ovo je
objektivni kriterijum. Subjektivni krit.da je koriteno stanje nude u sklapanju
posla( lakomislenost, neiskustvo).OSNOVNA NAELA koja kri u ZOO su:
ekvivalentnosti davanja i savesnosti i potenja. Oteena strana moe da tui zelenaa
ali u roku od 5 god. Od zakljuenja ugov. I to je rok u kojem se ugov. Moe i
kovaldirati ako se podnese zahtev i njihove prestacije dovesti u pravian odnos. Ugov.
Se modifikuje i odrava na snazi u suprotnom je nitavan.(Ako se rai o kuci koja je
obnovljena namiruju se nuni i korisni trokovi krov- a ne luksuz-bazen). Da bi sud
konstatovao postojanje nesrazmerne imovinske koristi, treba da uporedi inidbu i
protiv inidbu i vidi koliko jedna od druge ostupaju uzimajuci njihove prometne
vrednosti. PREKOMERNO OTEENJEpostoji u sluajevima kada u
dvostranim ugovorima 1 strana ugovori za sebe nesrazmernu imovinsku korist, a
oteena strana to nije znala ili nije mogla znati. Ovaj institut je regulisan u ZOO u l.
139. 140.Ug.Se moe odrati na snazi ako ono lice koje je dobilo neto vie dopuni
svoju obavezu. Prekomerno oteenje se moe traiti samo u roku od 1g.od
zakljuenja ug. Prekomernog oteenja nema kod igara na sreu. Rimsko pravo je
ograniavalo postotak kam. na 1% meseno, a Justinijan je omoguio prodavcu da od
kupca zahteva povraaj prodate stvari uz povraaj kupovne cene ukoliko vredi vie od
dvostrukog iznosa kupovne cene. Kupac je mogao da se usprotivi ovom zahtevu ako
ponudi doplatu. AGZ koji se primenjuje i kod nas pruznaje mogunost obema
stranama da zbog oteenja preko polovine. Novina koju je doneo ZOO za lezione
ug. Je sada Z. usvaja subjektivni pojam prekomernog oteenja, pa se oteena strana
moe pozivati na leziju samo ako joj prava vrednost ug. nije bila poznata. PR. POSL.
POTPUNO NESPOSOB. L.Poslovi koje zakljucuju potpuno nesposobna lica su
nitavni.Izjave volje se moraju dati njegovom zakonskom zastupniku.Nitavni su i
pravni poslovi zakljuceni u nesvesnom stanju,ili u stanju privremene
neuracunljivosti,ali navedena lica su inace sposobna da zakljucuju pravne
poslove,poto je njihovo stanje samo privremeno. PRAVNI POSL. ZAKLJ.
PROTIV STATUTAPravno l. Je osnovano radi ispunjenja tano odreenog cilja
njegov subjektivitet je vezan za delatnost zbog koje je osnovano. Ono posediju samo
specijalnu pravnu i poslovnu sposobnost i moe zakljuivati samo poslove u okviru
nje, za razliku od fizikog lica koje ima generalnu s. i moe zaklju. Sve pravne
poslove u granicama zakona. Zakon o obligacioniim odnosima pradvida u clanu 54,
da pravno lice moe zakljuciti ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne
sposobnosti. Ugovor zakljuen van tih okvira,a oni su odredeni u statutu pravnog
lica,nemaju pravno dejstvo. Ug. koji je zaklj. Ili 2 pr.radnja koja je preduzeta suprotno
statutu ili 2 pr. aktu ostaje na snazi, osim ako je to 2 str. Znala ili morala znati ili ako
zakon ureuje drugaije. Poslovima zakljuenim van okvira svoje osnovne del. Bavi
se ZOO u l 22. RAZLOZI koji govore u prilog punovanosti:ug. zaklj. Van stat. Ili
2 akta po sadrini nisu zabranjeni u platnom pr. niti obema ug.stranama (samo 1) i
njegovo ponitenje bi neopravdano pogodilo 2 ug. stra. I bilo bi ugroeno

na.sigurnosti u pl.prometu. Stranke bi bile proete oseanjem nesigurnosti da bi se

njihovi ug, mogli naknadno ponititi.
RULJIVI PR. POSLOVIOvi poslovi su najpre punovani,a kasnije se mogu
ponititi u odreenom roku i utvrditi njihova nitavnost. Rok je prekluzivan,
subjektivni rok je 1 god. Od dana saznanja za razlog ruljivosti, a objektivni 3g. od
zakljuenja pr. posla. Subjektivni rok se uvek mora ostvariti u unutar apsosutnog roka
i nemoe se produiti izvan njega. Sud nepazi po sluzbenoj dunosti na ove poslove.
Na nitavnost se moe pozivati samo ugovorna strana jer je ustanovljena u njenu
zatitu. Po ZOO ugovor je ruljiv kada ga je zakljucila ogranicenno poslovno
sposobna strana,kada je pri njegovom zakljucenju bilo mana u pogledu volje
strana,kao i kada je to Zakonom o obligacijama i posebnim propisima drugaije
odredeno. Najvaniju grupu rzuljivih pravnih poslova cine svakako oni poslovi kod
kojih postoje mane u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zakljuceni u Zabludi(61)
pod prevarom(65), pretnjom(60) i prividni, fiktivni, simulvani(66)ugovori to je
regulisano u ZOO. Rulj.pr.pos.se ponitavaju od dana zakljuenja tj. Retroaktivno,
nije bitno kada je proglaen ruljivim ve kada je zakljuen. ZABLUDA-Kod pravnog
posla, Zabluda je kriva predstava o nekom elementu pravnog posla koji u stvarnosti
ne postoji. Iz kruga pogrenih predstava mogu se oceniti kao zabluda samo takve
predstave koje je lice u zabludi smatralo istinitim, tj. za koje je smatralo da se sa
stvarnocu poklapaju.Ako 1 lice neto pretpostavlja, ali u ispravnost svoje predstave
sumnja, ne nalazi se u zabludi.Pored subjektivnih elemenata zabluda sadri i
objektivne.Zabluda je nesvesno udaljavanje predstave od stvarnosti.Zabluda je
moguca samo o okolnostima iz prolosti i sadanjosti,a ona se sastoji u nesaglasnosti
predstave sa sadanjicom.U modernim pravnim porescima klasifikacija zabluda se
vri po tipovima: Zabluda o predmetu, Zabluda o svojstvima predmeta, bitna
zabluda, nebitna zabluda, zabluda o injeninom stanju, pravna zabluda, itd.U
zakonu o obligacijama prisutna je ideja da se volja i izjava izjavioca jedna od druge
ne razklikuju.Zakon ne daje optu definiciju zablude,vec polazi od razlikovanja bitne
od nebitne zablude,a zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. Zabl.
O indentitetu i svojstvima lica je bitna jer se stranka koja izjavljuje volju nalazi u
zabludi o bitnim svojstvima predmeta i lica sa kojim stupa u posao (kupac je bio u
zabludi o poreklu i orginalnosti slike misleci da kuupuje org. ako strana koja je bila u
zabludi nije bila sa panjom koja se u prometu zahteva nemoe traiti ponitenje ug.
zbog zablude). Dok je zabluda o licnosti nebitna u nekim poslov. jer ne utice na
punovanost pr. posla (nije bitno ko je isporuio robu), ali ako je u pitanju autor slike
bitna je.Zabl. o motivu se ne odnosi na sadrinu posla i nebitna je kod dvostranih pr.
poslova a kod dobroinih je bitna jer je ula u sadraj pr. posla i poznata je drugoj
strani. ZABL.ZBOG KRIVOG PRENOENJApostoji razl.izm.stvarne volje i
faktiki izjavljene volje ovde poiljalac u zabludi i moe pobijati pr. posao. Za zabl.
Je bitno da je 2 str. Prouzrokovala zabl.da je protivna strana znala za zabludu i ako se
blagovremeno moe objasniti.Negativne pretpostavke kada se posao zakljucen u zabl.
ne moe osporavatiako bi osporavanje punovanosti ovakvog posla zakljucenog
bilo u protivrecnosti sa nacelom savesnosti i potenja i dobrim obicajima, Ako bi bilo
protivno utvrdenim naelima drutvenog uredenja i prinudnim propisima, Ako je
zabluda beznacajna nebitna, Ako druga strana ugovornica bude spremna da izvri
pravni posao kao da zablude nije bilo, Ako se zabluda odnosi na okolnosti koje
spadaju u sferu rizika one strane ugovornice koja se nalazi u zabludi.
NESPORAZUM---Lice u zabludi veruje da je zakljucilo jedan drugi ugovor od onog
za koji je svoju saglasnost dalo.Jedna stranka eli da proda odredenu stvar,a druga

misli da eli da je izda u zakup ili da na poklon.Kod ove vrste zablude i nema pravnog
posla,jer postoji odsustvo saglasnosti,volja.Kada strane veruju da su saglasne,a u
stvari medu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora,ili osnovu,ili o predmetu
obaveze,ugovor ne nastaje.Kod otvorenog nesporazuma stranke su svesne da se jo
nisu saglasile.Ne postoji zabluda o prirodi pravnog posla kod falsa demonstratio.U
ovom slucaju stranke su svoju volju izrazile netacnim recima, izabrale su pogrenu
oznaku za ugovor,ali su u stvarnosti saglasne. PREVARA--Kod prevare se radi o
specijalnom slucaju zablude i njene karakteristike su to se svijesno izaziva ili koristi.
Prvu grupu ine mane volje koje su rezultat uticaja nekonkretnog ponaanja protivne
stranke ili 3 lica(prevara, pretnja, prinuda).2grupu obuhvataju mane koje nisu
prouzrokovane etikim povredama 2 strane ugovornice(zabluda).ZOO(65) razlikuje
dva slucaja prevare: kada je druga strana ugovornica dolaznu prevaru prouzrokovala, i
kada je 3 lice prouzrokovalo prevaru,a 1 je str. ugovornica svesno prevaru iskoristila.
Zak. i sudska praksa razlikuju dve vrste prevarnih radnji:a) cutanje o odredenim
cinjenicama i nepruanje odgovarajuce informacije; b) namerno navodenje pogrenih
podataka kako bi se druga strana navela na zakljucenje ugovora. Prevarena str.moe
zahtevati ponitenje ovako zaklj.ug.u prekluz.roku od 1g. koji tee od momenta
saznanja(subj.rok) ili 3g.(objektivni r.) ako se u tom roku ug. nenapadne on se
konvalidira i smatra kao da je od po.punovano zakljuen.Prevarena strana uvek ima
pravo za naknadu tete.PRETNJA--Pretnja predstavlja nedostatak volje i sastoji se u
tome to je jedna strana ugovornica daje odredenu izjavu volje pod uticajem pretnji i
straha koji je kod nje prouzrokovan.Za pretnju moraju biti ispunjeni odredeni
uslovi:Mora se raditi o opravdanom strahu.To znaci da lice kome je zapreceno uopte
nije u stanju da spreci ono sto ga eka.Mora da bude sadanja,tj. da lice od nje
nemoe da se odbrani i da ona moe izazvati strah i kod nepokolebljivog lica. Pretnja
mora biti protiv pravna. Izmeu straha i odluke volje kod lica kome se preti mora
postojati uzrona veza. Ponitenje ug. zaklj. Pod pretnjom u roku od 1g.od saznanja
za pretnju odnosno od prestanka prinude i 3g. od zaklj.(ZOO 117.)Moe se
konvalidirati ako se stranka odrekne prava da ug. pobija zbog pretnje i smatra se da je
od po. Bio ponuvano zaklj.PRINUDA--Pravni posao je zakljucen pod prinudom
kada se u momentu zakljucenja pravnog posla primenjuje sila.Neko lice je pod
uticajem batina koje je dobio,dalo izjavu da pristaje na zakljucenje jednog ugovora.
RULJIVI PR. POSLOVI SU: fiktivni, simularni, mentalna rezervacija, pr.posl.
zaklju. u ali(ZOO, 28.na pozornici,).FIKTIVNInema pravne volje da se neto
zakljui,prestava za druge (kao doslo je do posla), izmeu str.ugovornica pr.odnos
nema nikakvo dejstvo,prividnost ug.moe se isticati prema 3 savesnom licu i nemogu
se vreati njegovi interesi.(akoA da Ba B da C, A nemoe traziti povrat od C). ,
mentalna rezervacijaza zaklj.posl. ova lica moraju imati odobrenje od svog
zak.zastupnika ili da mu ih je zakon dozvolio.Ako je zaklj.pos.bez zakonskog
zastupnika taj posao nije nitavan ve nepunovaan i moe se osnaiti naknadnom
punovanou,odobrenje treba dati u roku od 30 dana od ovog poziva(ZOO 58).Sto se
tie posledica nevanostiimamo 2 situac. 1) ug. nije izvren i 2) ug. jeste isvren. Ako
1 strana nije savesna sud moe da donese odluku da se njegova prestacija oduzme u
korist optine,kao sankcija za nesavesno ponaanje.
OBJEKTI GPsu ono na ta je upereno odreeno subjektivno pravo. To su:ovek i
njegova linost, prava, stvari, imovina, industriska preduzea kao kompleksi,
ljudske radnje ako se mogu iskazati u novcu. STVARI su glavni obj.GP, to je
materijalno dobro prirode potinjeno ljudskoj moi. Na optim dobrima se nemoe
stei pravo(vazduh, reke...).Stvari koje mogu biti predmet imovinsko pravnih poslova
su stvari u prometu (res commercium).Najveu kategoriju stvari van prometa

predstavljaju stvari u optoj upotrebi, tj. javna dobra.Na njima postoji svojina
javnopravnih korporacija,drave i optine.U stvari van prometa spadaju sudske i
razne upravne zgrade,kasarne,vojna utvrdenja,naoruanje.OS.PODELA STVARI:
sr.z. proizvodnju, potrone (one se troe i mogu se otuivati), nepotrone,
individualno odreene(mogu se zameniti samo novcem, slika), stv.odreene po
rodu (krompir, za krompir),pokretne(mogu se prenositi s mesta na mesto bez
povrede njihove sutine) i nepokretne, zbirne stv.(par cipela) I zbir stvari(1 knj.u
bibl.)PLOD-to je sporedna stvar,oni su proizvodi stvari. Mogu biti prirodni i
civilni(daju se u novcu, kamata, zakupnina...).stvari su NOVAC, HOV...PRIPADAK
je samostalna pokretna/nepokretna stvar koja slui glavnoj stvari da se njena namena
izvrava. On deli sudbinu glavne stvari i ko je vlasnik glavne stvari, vlasnik je i
pripadka. Stvari se dele i na delive i nedelive, proste i sloene, zamenive i
nezamenive.
IMOVINA--Imovina je skup imovinsko-gradanskih prava koja pripadaju
jednom licu. Tu ne spadaju druga prava kao to su nasledna, porodicna i poltika tj.
Samo ona koja su odvojiva od linosti.Obaveze ne spadaju u imov.One je samo
terete. Obim im. Se neprestalno menja, stie nova prava, neka otuuje sve se to
odraava na imovinsku masu. AKTIVU I PASIVU imov. Mase prestavljaju ek. I
knjig. Pojmovi a ne pravni. Kada predmet imovins.prava svedemo na njihov trajni
novani iznosAktiva, Pasivaod aktive odbijemo pasivu i imamo istu imov.masu.
1 lice ima samo 1 imovinu osim u branom pravu kada imamo i imovinu steenu pre.
KARAKTERISTIKE IMOVINE:jedinstvo imov. Neprenosivost, indentitet.
JEDINSTVOjedinstvena je i ostaje takva.Princip jedinstva titi=poverioca i
dunika. Jedini izuzetak u pravu je univerzalna sukcesija gde imov. U celini prelazi na
ostavioeve naslednike. NEPRENOSIVAnepren. Je kao celina, prenosiva su samo
pojedina prava iz imovine.(kuca-vlasnistvo). Prava vezana za linost su neprenosiva,
ak i kad imaju imovinsku vrednost. INDENTITETproizilazi iz jedinstva,nemenja
se tie se samo pov. ili smanjenja imov.
KONVERZIJA NITAVNIH PR. POSLOVA
Kada nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora,onda e
meu ugovaracima vaiti taj drugi ugovor,ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su
ugovaraci imali u vidu kada su ugovor zakljucili i ako se moe uzeti da bi ga oni tako
zakljucili da su znali za nitavost svog ugovora.Konverzijom se ostvaruju ciljevi
koje su stranke elele da ostvare zakljucenjem nitavog ugovora, sada samo u drugoj
formi i preko drugog ugovora.Konverzija ne dolazi u obzir ako su ciljevi koje su
sledile stranke protivne javnom poretku i dobrim obicajima.Ako pravni posao koga su
stranke zakljucile vrede neku zakonsku zabranu,onda je njegova konverzija u drugi
pravni posao doputena,ako u cilju zabrane ne protuvreci i ovaj drugi pravni posao.Za
primenu konverzije dovoljno je da ekonomski efekti koji su trebali da se ostvare
nitavim pravnim poslom mogu postici drugim poslom,uz pretpostavku da su stranke
u nemogucnosti ostvarenja punog efekta elele i delimicno ostvarenje tih
efekata.Mogucnost konverzije pretpostavlja da su ispunjeni svi uslovi za punovanost
drugog posla kojim se nitavi ugovor spaava. Jednostrani pravni posao koji je
nepunovaan zbog neispunjenja zakonskih i uslova, pretvara se konverzijom u
ponudu za zakljucenje ugovora odgovarajuceg sadraja.Npr., kasno dati otkaz moe
se smatrati kao ponuda za raskid ugovra,zakasnili prihvat ponude smatra se kao nova
ponuda.Cilj konverzije je da se nitavi pravni posao spase pomocu posla kojim se
postiu slicni rezultati,polazeci od cinjenice da ira namjera stranaka sadri u sebi i
uu namjeru.