POVEZIVANJE INJENICA :

Kada povezemo ove tri cinjenice mozemo utvrditi da

prezime Piric potjece od paganskog boga Pira.
Da su Pirici naseljavali hercegovinu i da su neki od
pirica doseljavali u bosnu poslje drugog svjetskog rata
ali da ima i doseljenika od mnogo prije to mozemo
posloziti tako sto u selu Krivace kod epe zive pirici i po
broju i starosti nadgrobni spomenika mozemo vidjeti da
su tu od mnogo prije nego sto je bio drugi svjetski rat ali
otkud tu pirici ?
Najvjerovatnije kada povezemo ova tri teksta dobijemo
da kada se gradio most na zepi i most u visegradu
posto i u visegradu ima pirica dolazili su ljudi iz
hercegovine klesari koji su obradjivali kamene za
mostove i gradili mostove da je medju njima bilo pirica
jer iz prilozenog vidimo da su pirici iz hercegovine a
Andric u svom djelu govori kako su hercegovci i
dalmatinci gradili msot na zepi pa je najveca
vjerovatnoca da je medju graditeljima bilo pirica koji su
tu radili i koji su ostali na tom podrucju jos u
osmanskom dobu . Jer i u Ristovom djelu o
Hercegovackim prezimenima vidimo da su pirici
hercegovci i da su iz njegovih saznanja oni bili
cupurdzije opravljali su i cuvali mostove pa tako i
mozemo sve povezati ti hercegovci koji su dolazili da
grade most na zepi su po svoj vjerovatnocu bili Pirici i
koji su ostali na podrucju danasnje epe i sela Krivaa
gdje i danas zive pirici i gdje postoje nadgrobni
spomenici na kojima su ispisana prezimena pirici.

by Muradif Piric.

Podatci o porjeklu prezimena piric

Ivo Andric
Most na epi

Cetvrte godine svoga vezirovanja posrnu veliki vezir Jusuf, i kao rtva jedne
opasne intrige pade iznenada u nemilost. Borba je trajala celu zimu i prolece.
(Bilo je neko zlo i hladno prolece koje nije nikako dalo letu da grane.) A sa
mesecom majem izide Jusuf iz zatocenja kao pobednik. I ivot se nastavi, sjajan,
miran, jednolican. Ali od onih zimskih meseci, kad izmedu ivota i smrti i izmedu
slave i propasti nije bilo razmaka ni koliko je otrica noa, ostade u pobedniku
veziru neto stiano i zamiljeno. Ono neizrecivo, to iskusni i napaceni ljudi
cuvaju u sebi kao skrovito dobro, i to im se, samo pokatkad, nesvesno odraava
u pogledu, kretnji i reci.
iveci zatocen, u osami i nemilosti, vezir se setio svoga porekla i svoje zemlje.
Jer, razocaranje i bol odvode misli u prolost. Setio se oca i majke. (Umrli su oboje
jo dok je on bio skroman pomocnik nadzornika carskih tala, i on je dao da im se
opervaze grobovi kamenom i podignu beli nadgrobni niani.) Setio se Bosne i sela
epe, iz kog su ga odveli kad mu je bilo devet godina.
Bilo je prijatno, tako u nesreci, misliti na daleko zemlju i ratrkano selo epu, gde
u svakoj kuci ima prica o njegovoj slavi i uspehu u Carigradu, a gde niko ne
poznaje i ne sluti nalicje slave ni cenu po koju se uspeh stice.
Jo toga istog leta on je imao prilike da govori s ljudima koji su dolazili iz bosne.
Raspitivao je, i kazivali su. Posle buna i ratova bejahu naili nered, oskudica, glad
i svakojake bolesti. On odredi znatnu pomoc svima svojima, koliko god ih jo ima
u epi, i u isto vreme naredi da se vidi ta im je najpotrebnije od gradevina.
Javie mu da ima jo cetiri kuce etkica i da su ponajimucniji u selu, ali da je i
selo i sav taj kraj osiromaio, da im je damija oronula i pogorela, cesma
presahla; a najgore im je to nemaju mosta na epi. Selo je na bregu kraj samog
utoka epe u Drinu, a jedini put za Viegrad ide preko epe, pedesetak koraka
povie uca. Kakav god most nacine od brvana, voda ga odnese. Jer, ili nabuja
epa, naglo i iznenada kao svi gorski potoci, pa podrije i otplavi grede; ili nadode
Drina, pa zajazi i zaustavi epu kod uca, i ona naraste i digne most kao da ga
nije ni bilo. A zimi se opet uhvati poledica po brvnima, pa da se polome i stoka i
ljudi. Ko bi im tu most podigao, ucinio bi im najvece dobro.
Vezir dade est cilima za damiju i novaca koliko treba da se pred damijom
podigne cesma sa tri lule. I u isto vreme odluci da im podigne most.
U Carigradu je tada iveo jedan Italijan, neimar, koji je gradio nekoliko mostova u
okolini Carigrada i po njima se procuo. Njega najmi vezirov haznadar i posla sa
dvojicom dvorskih ljudi u Bosnu.
Stigli su jo za snega u Viegrad. Nekoliko dana uzastopce su gledali zacudeni
Viegradani neimara kako, pognut i sed, a rumen i mladolik u licu, obilazi veliki
kameni most, tucka, medu prstima mrvi i na jeziku kua malter iz sastavaka i

kako premerava koracima okna. Zatim je nekoliko dana odlazio u Banju, gde je
bio majdan sedre iz kojeg je vaden kamen za viegradski most. Izveo je argate i
otkopao majdan, koji je bio posve zasut zemljom i obrastao ipragom i boricima.
Kopali su dok nisu nali iroku i duboku ilu kamena, koji je bio jedriji i belji od
onog kojim je zidan viegradski most. Odatle se spustio niz Drinu, sve do epe, i
odredio mesto gde ce biti skela za prevoz kamena. Tada se jedan od one dvojice
vezirovih ljudi vratio u Carigrad s racunom i planovima.
Neimar ostade da ceka, ali nije hteo da stanuje ni u Viegradu ni u kojoj od
hricanskih kuca ponad epe. Na uzvisini, u onom uglu to ga cine Drina i epa,
sagradi brvnaru - onaj vezirov covek i jedan viegradski kjatib su mu bili tumaci i u njoj je stanovao. Sam je sebi kuvao. Kupovao je od seljaka jaja, kajmak, luk i
suvo voce. A mesa, kau, nije nikad kupovao. Povazdan je neto tesao, crtao,
ispitivao vrste sedre ili osmatrao tok i pravac epe.
Uto se iz Carigrada vratio onaj cinovnik sa vezirovim odobrenjem i prvom
trecinom potrebnog novca. Otpoce rad. Svet nije mogao da se nacudi neobicnom
poslu. Nije ni nalicilo na most ono to se radilo. Najpre pobie ukoso preko epe
teke borove grede, pa izmedu njih dva reda kolja, prepletoe prucem i nabie
ilovacom kao anac. Tako svratie reku, i jedna polovina korita ostade suva.
Upravo kad su dovrili taj rad, prolomi se jednog dana, negde u planini, oblak, i
zacas se zamuti i nabuja epa. Tu istu noc provali vec gotov nasip po sredini. A
kad sutradan osvanu dan, voda je bila vec splasna; ali je pleter bio isprovaljivan,
kolje pocupano, grede iskrivljene. Medu radnicima i u narodu pode apat da epa
ne da mosta na se. Ali vec treci dan naredi neimar da se pobija novo kolje, jo
dublje, i da se isprave i poravnaju preostale grede. I opet je iz dubine odjekivalo
kamenito recno korito od maljeva i radnicke vike i udaraca u ritmu.
Tek kad sve bi spremljeno i gotovo, i dovucen kamen iz Banje, stigoe klesari i
zidari, Hercegovci i Dalmatinci. Podigoe im drvenjare, pred
kojima su klesali kamen, beli od kamene praine kao vodenicari.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

RISTO MILICEVIC HERCEGOVACKA PREZIMENA :

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ima mnogo tragova poganskih obicaja koji su uneseni najprije u krscanstvo, a

poslije i u islam u Bosni - na primjer, upotreba gorskih vrhunaca za bogosluzje.
Imena poganskih bogova kao sto su Pir, Oganj i Tur ocuvala su se u usmenoj
tradiciji sve do dvadesetog stoljeca (jedan je istrazivac zabiljezio pjesmicu o
njima koju mu je priopstio neki starac u Sarajevu 1933. godine), a ocuvana su i u
bosnjackim osobnim imenima kao sto su Tiro i Piric.30
(izvuceno iz datog linka : http://www.camo.ch/povijestbih02.htm)