MODERNE TEHNOLOGIJE VETROGENERATORA

V.Kati, B.Dumni, D.Milievi, S.Grabi, Z.orba, N.Kati, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

SAETAK
Brz razvoj industrije vetrogeneratora ide u dva kljuna pravca poveanje snage, kroz poveanje
dijametara rotora, odnosno kroz sve vei obuhvat kinetike energije vetra, i poveanje efikasnosti
konverzije kroz unapreenje pretvarakih sklopova, odnosno aktivnu regulaciju brzine i postavljanje u
taku maksimalne snage. Do sada su razvijene razliite konfiguracije su i one se opisuju u ovom radu.
Razmatrane su tehnologije sa asinhronim i sinhronim generatorima, sa i bez multiplikatora brzine.
Posebno su razmatrana i prikazana postojea reenja vetrogeneratora sa promenljivom brzinom. Na
kraju je predstavljena i problematika prikljuenja vetrogeneratora na elektroenergetsku mreu uz
potovanje Pravila o radu EES-a ili Grid Code.
Kljune rei: Energija vetra, Vetrogeneratori, Prikljuenje vetrogeneratora

UVOD
Vetroelektrane postaju sve znaajniji izvor elektrine energije, a brzina rasta njihove implementacije
poslednjih 10-tak godina je impresivna. Danas je ve u Evropi instalirano blizu 100 GW
vetrogeneratora, koji daju preko 200 TWh elektrine energije godinje, to ini oko 6% ukupne
potronje elektrine energije u EU [1]. Industrija vetrogeneratora u EU zapoljava direktno ili
indirektno blizu 240.000 ljudi, to u dananjoj ekonomskoj krizi ini respektabilan broj [2]. Predvianja
su da e do kraja ove decenije instalisana snaga po jednim projekcijama dostii 180 GW [1], a po
drugim ak 240 GW [2], pa e shodno tome uee vetroelektrana u proizvodnji elektrine energije
porasti na 13,4%, odnosno 16%. Oekuje se da e to doneti veliki broj novih radnih mesta, pa se
procenjuje da e tada u ovom industrijskom sektoru raditi oko 520.000 ljudi [2]. Da bi se ostvario
takav intenzivan rast, potrebno je dalje usavravati tehnologiju izrade vetrogeneratora, kao i poveati
njihovu pojedinanu snagu.

MODERNE TEHNOLOGIJE KONVERZIJE ENERGIJE VETRA U ELEKTRINU

Dosadanja reenja sa asinhronim mainama kaveznog ili kliznokolutnog tipa sa konstantnom ili
delimino regulisanim brzinama rada nisu dovoljno energetski efikasna i sve tee mogu da odgovore
sve sloenijim zahtevima mree datim u Pravilima za rad elektroenergetskih sistema (Grid Code)
[3,4]. Takoe, pitanja pouzdanosti i smanjenja trokova odravanja, posebno za vetroelektrane na
moru, sve je znaajnije, pa se trae nova reenja efikasnijeg korienja energije vetra kroz sve veu
ulogu energetskih elektronskih pretvaraa kao interfejsa izmeu generatora i mree, kao i rada bez
mehanikih multiplikatora brzine.
Brz razvoj industrije vetrogeneratora ide u dva kljuna pravca poveanje snage, kroz poveanje
dijametara rotora, odnosno kroz sve vei obuhvat kinetike energije vetra, i poveanje efikasnosti
konverzije kroz unapreenje pretvarakih sklopova, odnosno aktivnu regulaciju brzine i postavljanje u
taku maksimalne snage.
Poveanje instalisane snage generatora
Vetrogeneratori su poeli kao male generatorske jedinice od nekoliko desetina kW i sa simbolinom
ulogom u elektroenergetskom sistemu. Meutim, veoma brzo su se razvijali i u prethodnoj deceniji,
jedinice od nekoliko MW su postale uobiajene. Trenutno se na tritu javljaju vetrogeneratori snage
6 - 8 MW, s tim da se planira razvoj jedinica snage 10MW sa vizijom poveanja do ak 20 MW [5].
Na slici 1 prikazan je karakteristian ilustrativan prikaz zavisnosti prenika rotora od instalisane snage
vetrogeneratora. Vidi se da oni postaju kolosalni graevinski objekti visina veih od 100m sa
prenikom rotorskih krilca veim od najveeg putnikog aviona dananjice Airbus-a A380 (raspon krila
80m).

Slika 1 Zavisnost prenika rotora od instalisane snage [5].

Poveanje efikasnosti konverzije energije vetra
U kontinuiranim naporima da se smanje trokovi, povea pouzdanost i efikasnost sistema za
konverziju energije vetra, razliita reenja su razvijena. Generalno, vetro-turbine se mogu svrstati u
turbine sa fiksnom i sa regulisanom brzinom [6].
Vetrogeneratori sa fiksnom brzinom koriste kavezni asinhroni generator konektovan direktno na
mreu. Za pokretanje se koriste tiristorski energetski pretvarai u konfiguraciji soft start, koji su u
nominalnom reimu kratko-spojeni. Taj metod tera elektrinu mainu da radi na konstantnoj frekvenciji
i zbog toga na priblino konstantnoj brzini. Pulsacije snage vetrogeneratora se prenose direktno na

mreu i nema kontrole aktivne i reaktivne snage, koji su tipino vani parametri za regulaciju
frekvencije i napona. Prikljuenje na mreu i tekoe u usaglaavanju sa Pravilima rada EES
predstavljaju dodatne probleme. S druge strane, ova reenja su jednostavna, robusna i koriste
postojeu, ve razvijenu tehnologiju, pa su sa te strane cenovno prihvatljiva.
Poboljano reenje sa sinhronim generatorom sa permanetnim magnetima i pretvarakim sklopom
povezanim u zvezditu otvorenog statora, omoguava aktivno priguenje uz relativno malu snagu
pretvaraa (20% nominalne snage generatora) [7]. Meutim, to reenje je ostalo na nivou
akademskog predloga i van interesa industrije.
Vetrogeneratori sa fiksnom brzinom uglavnom su primenjeni u prvima danima korienja energije
vetra i karakteristini su za male snage. Vee interesovanje za primenu vetrogeneratora i snaniji
investicioni ciklusi, doveli su do traenja reenja za otklanjanje gornjih ogranienja, odnosno do
razvoja primene konstrukcija sa regulisanom brzinom.
Turbine sa regulisanom brzinom daju bolje iskorienje snage i lake se adaptiraju potrebama mree.
Sinhroni generatori i asinhroni kavezni generatori povezani sa energetskim pretvarakim sistemom se
koriste u praktinim izvedbama ovih vetrogeneratora. Dodatno, klizno-kolutne maine, kao dvostruko
napajani asinhroni generatori sa smanjenom snagom pretvaraa ili asinhroni generatori sa spoljnom
kontrolisanom otpornou rotora, imaju praktine primene [6].

PREGLED POSTOJEIH REENJA VETROGENERATORA SA PROMENLJIVOM BRZINOM

Zbog promenljivosti brzine vetra, veoma je poeljno da pogon turbine bude sa promenljivom brzinom.
Takodje, porastom snage turbine kontrolni parametri postaju sve vie vani, tako da je neophodno
implementirati energetsku elektroniku kao interfejs izmedju vetro-turbine i mree. Turbina sa
promenljivom brzinom poboljava dinamiko ponaanje turbine I omoguava pogon sa maksimalnom
snagom na odredjenoj brzini vetra i kontrolu toka aktivne i reaktivne snage. Ostale prednosti su
smanjeni mehaniki stres, manje pulsacije momenta i snage, poboljani kvalitet napona i manja buka
na malim brzinama vetra [4].
Na osnovu korienja prenosnog mehanizma, mogu se podeliti na turbine sa direktnim ili indirektinim
pogonom. Oba reenja sinhronog generatora sa namotanim rotorom ili sa permanentnim magnetima
su prihvatljiva za direktni pogon, za koje je pun energetski pretvaraki sistem potreban. Mogu se
koristiti i asinhroni kavezni generatori, takoe uz primenu pretvarakog sistema tipa back-to-back.
Ovaj sistem slui kao interfejs izmedju generatora i mree i sastoji se iz diodnog ili aktivnog
ispravljaa, jednosmernog meukola (DC link) i mrenog invertora. Brzina generatora se prilagodjava
brzini turbine i time je prenosni mehanizam od manjeg znaaja i moe biti eliminisan.
U vetrogeneratorskim sistemima sa konfiguracijama sa multi-polnim (naprimer 72 pola) ili multi-faznim
(na primer 6 faza) sihronim generatorima mehaniki multiplikator se moe eliminisati [8]. To naroito
vai kada generator radi na maloj brzini, tj. ima veliki broj polova. Takva turbina bez mehanikog
multiplikatora (prenosnog mehanizma) je atraktivna zbog nie cene, teine i znaajno manjih trokova
odravanja. Multifazni ili vienamotajni generatori su interesantni za istraivanja i zbog toga to takva
topologija poveava pouzdanost celog sistema, a sa odgovarajuim dizajnom uklopnih ema, uticaj
harmonika na mreu se moe znaajno smanjiti [9].
Turbine sa indirektnim pogonom zahtevaju prenosni mehanizam za sinhronizuju male brzine turbine
sa visokom brzinom generatora.
Druga mogua klasifikacija odslikava primenu pretvarakih sistema na bazi energetskih elektronskih
pretvaraa. Razlikuju se vetrogeneratorski sistemi sa delimino regulisanim brzinama i sa punom
regulacijom brzine.
Reenja sa delimino regulisanom brzinom
Slika 2 predstavlja jedno od najednostavnijih reenja za pogon sa promenljivom brzinom.
Konfiguracija je bazirana na klizno-kolutnom asinhronom generatoru sa spoljnim otporom rotora.

Spoljni otpor rotora je promenljiv korienjem pretvaraa sa diodnim mostnim ispravljaem i IGBT
operom. Sa razliitim vrednostim otpora, generator moe da radi na razliitim radnim takama. To
omoguava ogranieni opseg brzina, obino manje od 10% od nominalne brzine. Najvea prednost
ove konstrukcije je mala cena i jednostavnost, a nedostatak je ogranien opseg promene brzine,
nemogunost kontrole isporuke reaktivne snage u mreu i smanjena efikasnost zbog gubitaka u
otporima.

Slika 2 Ashinhroni klizno-kolutni generator sa regulacijom spoljnog otpora rotora

Dvostruko napajani asinhroni generator ili DFIG sistem konverzije energije vetra sa promenljivom
brzinom je jedna od najvie komercijalizovanih konfiguracija u industriji vetrogeneratorske opreme u
prethodnoj deceniji i danas se najee moe videti na poljima. Stator je direktno povezan na mreu,
dok je rotor povezan na mreu preko dvostrukog energetskog pretvaraa (slika 3). Tipini statorski
napon za DFIG je 690 V, a opseg snaga je od nekoliko stotina kW do nekoliko MW. Dvostruki
pretvara je 1/3 instalisane snage generatora, s tim da pretvara na strani rotora kontorlie momenat
ili aktivnu/reaktivnu snagu generatora, dok pretvara na strani mree kontrolie napon jednosmernog
meukol i reaktivnu snagu na naizmeninoj strani. Opseg brzina ovog tipa vetrogeneratora je oko +/30%.

Slika 3 Konfiguracija vetrogeneratora sa dvostruko napajanim asinhronim generatorom (DIFG)

Reenja sa punom regulacijom brzine i dvostrukom konverzijom
Tipina konfiguracija vetrogeneratorskog sistema opremljena sa nisko-naponskim elektrinim
generatorima kaveznog asinhronog ili sinhronog tipa, prikazana je na slici 4. Turbina je sa
generatorom najee povezana preko multiplikatora (Gear), mehanikog sistema za usaglaavanje
brzine turbine sa nominalnom brzinom generatora. Za povezivanje generatora sa mreom primenjen
je dvostruki naponski pretvara, koji se sastoji od dva identina konvertora povezana u back-to-back

topologiju, sa kapacitivnim filterom u jednosmernom meukolu kao svojevrsnim interfejsom. Prema

mrei moe biti povezan i transformator u zavisnosti od naponskog nivoa.

Slika 4 Blok ema vetrogeneratorskog sistema sa punom regulacijom brzine.

Pretvaraki sklop moe imati razliita reenja. Za pomenute vrste maina to je aktivni naponski
ispravlja i mreni naponski invertor povezani DC linkom. Na slici 5 se vidi ova konfiguracija sa
pretvaraima na 2 nivoa i IGBT prekidaima. Generator i konverteri su tipino za 690 V, a svaki
pretvara moe da nosi 0,75 MW. Za generatore snage vee od 0,75 MW, snaga pretvaraa se moe
poveati paralelisanjem IGBT modula. Ova konfiguracija obezbedjuje najvee iskorienje energije
vetra, mogunost injekcije reaktivne snage u mreu i kompenzaciju reaktivne snage u sluaju slabe
mree ili kvarova u sistemu bez obzira na korienje indukcione maine.

Slika 5 Konfiguracija SCIG/SG sa back-to-back konverterom

Vetrogenerator sa sinhronim generatorom (SG) ima vei broj moguih konfiguracija, jer SG mogu da
proizvode rotorski fluks samostalno. Umesto aktivnog ispravljaa na generatorskoj strani, moe se
koristiti jeftiniji diodni ispravlja sa podizaem napona (boost pretvaraem) u jednosmernom
meukolu (slika 6). Meutim, za vee snage podiza napona mora biti sastavljen od vie isprepletanih
jedinica ili na neki drugi nain.

Slika 6 Pretvaraki sklop sa diodnim ispravljaem, podizaem napona i naponskim ispravljaem

[10].
Reenja za vetrogeneratore velikih snaga
Za vetrogeneratore veih snaga (10 MW) koriste se srednjenaponski elektrini generatori i adekvatni
pretvarai. Problem je veliko naponsko naprezanje elektronskih prekidakih komponenti, pa se

komponente moraju vezivati na red. Slika 7 predstavlja srednje-naponsku (MV) vetro-turbinu, koja
koristi konverter sistem punog kapaciteta sa kaveznim asinhronim ili sinhronim MV generatorom. Dva
identina konvertera su primenjena, jedan koji radi kao ispravlja strujnog tipa (CSR) na generatorskoj
strani i drugi koji radi kao strujni invertor (CSI) na strani mree. Takodje, postoji trofazni kondenzator
na obe AC strane da pomae komunikaciju uklopnih uredjaja i smanjuje harmonike uklapanja. CSR i
CRI su povezani sa DC prigunicom koja ograniava DC struju i takodje razdvaja generator od mree.
Strujni ispravlja (CSR) ima jednostavnu strukturu sa malim brojem uklapanja i pouzdanom zatitom
od kratkih spojeva u poredjenju sa naponskom tehnologijom. Mada dinamiki odziv strujnog
pretvaraa nije tako brz kao naponskog, on je dobro reenje pretvaraa za velike vetrogeneratore na
srednjem naponu od 3 do 4 kV.

Slika 7 Konfiguracija SCIF/SG sa srednjenaponskim konverterom strujnog tipa.

Nova reenja za konvertore veih snaga ukljuuju primenu pretvaraa sa vie nivoa (Multilevel
Converters). Mogue su varijante pretvaraa sa 3 nivoa, sa 5 nivoa, kao i kombinacije ovih reenja u
polumostnoj ili mostnoj konfiguraciji. Na slici 8 prikazano je reenje sa ispravljaen sa 3-nivoa i
invertorom sa 5 nivoa u polumostnoj konfiguraciji. Pored problema sa fluktuacijom napoona srednje
take, koji je na putu reenja, ozbiljan nedostatak je nejednaka distribucija gubitaka u granama
pretvaraa.

Slika 8 Dvostruki pretvara sa ispravljaem sa 3-nivoa i invertorom sa 5 nivoa [10].

Za vetrogeneratore mogue je primeniti i pretvarae sa vie povezanih manjih jedinica, to je
pogodnije s obzirom na nivoe naprezanja samih prekidakih elektronskih komponenti. Za razliku od
varijanti sa dvostrukim pretvaraima, ovde se predlau reenja sa indirektnim ili direktnim AC/AC
pretvraima. Na slici 9 prikazane su dve mogunosti: indirektni pretvara i direktni (matrini)
pretvara. Indirektni pretvara je kombinacija AC/DC, DC/AC, AC/AC, AC/DC i DC/AC serijski vezanih
pretvaraa, s tim to je AC/AC pretvara u stvari izolacioni transformator, koji radi na srednjim
frekvencijama. Matrini pretvara je sloena jedinica, koji zahteva izolacioni transformator sa veim
brojem primarnih namotaja. Mogua su i druga reenja, koja obuhvataju vei broj razliito
paralelovanih ili serijski vezanih pretvaraa sa velikim brojem prekidaa. Meutim, zbog mnogobrojnih
komponenti, pitanje pouzdanosti sistema dolazi u prvi plan, pa su potrebne sloene analize moguih
ispada i metoda odravanja [10].

Slika 9 Indirektni i direktni AC/AC pretvarai za vetrogeneratore [15]

PRIKLJUENJE VETROELEKTRANE NA MREU
Svaki elektroenergetski sistem radi u skladu sa odredjenim pravilima koja definiu obaveze postojeih
I buduih korisnika za pogon i prikljuenje na elektroenergetsku mreu [3,4]. Ovi zahtevi moraju biti
ispunjeni od strane proizvodjaa elektrine energije, potroaa konektovanih na elektroenergetsku
mreu i kompanija koja upravljaju mreom. Ta pravila su poznata kao Pravila o radu
elektroenergetskog sistema (Grid Code). Slino prenosnim mreama, distributivna mrea odredjuje
zahteve za prikljuenje svojih korisnika u Pravilima o radu Distributivne Mree (Distribution Code)
[11]. U poredjenju sa korisnicima prenosne mree, korisnici distributivne mree imaju manje snage i
manji uticaj na rad mree, tako da su zahtevi Pravila o radu Distributivne Mree znaajno laki u
poredjenu sa prenosom.
injenica je da se zahtevi Pravila o radu EES stalno prilagodjavaju razvoju tehnologije. Ona
ukljuuju problematiku kvarova, regulaciju aktivne snage, frekvencije, regulaciju reaktivne snage,
napona i planiranje proizvodnje.
Glavni nedostatak WECS u poredjenju sa konvencionalnim izvorima energije je nesigurnost
proizvodnje elektrine energije, kao posledica konstantnih promena u brzini vetra [6]. Iz tih razloga,
vetrogeneratori ne mogu ispuniti zahteve koje sinhroni generatori velike snage ispunjavaju, naprimer
tana predikcija proizvodnje elektrine energije, ograniena brzina promene snage, ostrvski rad i
putanje u rad bez podrke mree (black start). Takodje, razna tehnoloka reenja farmi
vetrogeneratora su karakterisana razliitim upravljanjem, kako u stabilnom pogonu, tako i u vreme
poremeaja u radu sistema, to odredjuje kako utiu na rad elektroenergetskog sistema. Na primer,
vetro-turbina sa kaveznim asinhronim generatorom (squirell cage induction generator) direktno
povezana na mreu i sa ogranienjem mehanikog inputa (stall turbines) ima najednostavniji dizajn
bez mogunosti kontrole toka aktivne iIi reaktivne snage u normalnom pogonu ili tokom poremeaja
rada. Za vreme propada napona, asinhroni generator dodatno optereuje mreu poveanom
potronjom reaktivne snage, to moe ugroziti stabilnost mree. Sa druge strane, vetrogenerator sa
energetskim pretvaraima ima mnogo vie mogunosti, ak i prednosti u poreenju sa
konvencionalnim elektranama. Njihova sposobnost da brzo kontroliu tokove aktivne i reaktivne
snage moe obezbediti dodatnu podrku mrei u smislu doprinosa regulaciji frekvencije i napona.
Parkovi vetrogeneratora se prikljuuju na elektroenergetsku mreu, u zavisnosti od snage: za
instalisane snage preko 15 MW, farme su prikljuene uglavnom na prenosnu mreu, dok za snage
ispod 15 MW su prikljuene na distributvnu mreu. Jedna mogunost za organizaciju i prikljuenje
farme vetrogeneratora je prikazana na slici 10. S obzirom da farme vetrogeneratora mogu imati
znaajan uticaj na kvalitet elektrine energije i stabilnost elektroenergetskog sistema, njihova
instalacija, aktiviranje i pogon predstavljaju znaajan problem. U tom smislu propisana su tehnika
pravila za prikljuenje farmi vetrogeneratora u Pravilima za rad elektroenergetskih sistema (Grid
Code). Tehnologija vetrogeneratora se brzo razvija i ima puno specijalnih funkcionalnosti u poredjenju
sa konvencionalnim elektranama. Iz tog razloga, u mnogim zemljama zahtevi za prikljuenje farmi
vetrogeneratora imaju poseban tretman u vidu posebnih pravila (Wind Code) [8].

Slika 10 Prikljuenje farme vetrogeneratora na elektroenergetsku mreu

ZAKLJUAK
Opti zahtevi veine vodeih Pravila o radu sistema (Grid Code) u delu prikljuenja farmi
vetrogeneratora, ukljuuju problematiku kvarova, regulaciju aktivne snage, frekvencije, regulaciju
reaktivne snage i napona, koji su analizirani u ovom radu. Sa druge strane savremene konstrukcije
vetrogeneratora omoguavaju smanjenja trokova i poveanja pouzdanosti. Predstavljene su
tehnologije sa asinhronim i sinhronim generatorima, sa i bez multiplikatora brzine, a posebno su
analizirana postojea reenja vetrogeneratora sa promenljivom brzinom. U buduim jedinicama velike
snage (10-20 MW) kljunu ulogu u elektro-delu e imati kvalitetna i pouzdana reenja pretvarakih
sklopova energetske elektronike. U toj oblasti se oekuje dalji napredak i znaajna unapreenja.
REFERENCE
1.

TPWind Advisory Council, Wind Energy: A Vision for Europe 2030, European Wind Energy
Technology Platform, 2006, www.windplatform.eu
2. Wilkes J., Green Growth The Impact of Wind Energy on Jobs and Economy, Report, EWEA,
April 2012, www.ewea.org
3. Fulli, G., Ciupuliga, A.R., Review of existing methods for transmission planning and for grid
connection of wind power plants, 15.06.2009, http://realisegrid.erse-web.it
4. JP Elektromreze Srbije, Pravila o radu prenosnog sistema, verzija 1, od 15.04.2008. god.
http://www.ems.rs/pravila_o_radu_prenosnog_sistema.pdf.
5. Nicolas Fichaux et all, Up Wind Design limits and solutions for very large wind turbines,
EWEA, March 2011, www.ewea.org
6. Bin, W., et al., Power Conversion and Control of Wind Energy Systems, John Wiley and Sons,
Inc., Publication, New Jersey, USA, 2011
7. Grabi S., elanovi N., Kati V., Permanent Magnet Synchronous Generator Cascade for Wind
Turbine Application, IEEE Trans. on Power Electronics, Vol.23, No.3, May 2008, pp. 1136-1142
8. Heier S., Grid Integration of Wind Energy Conversion Systems, John Wiley & Sons, 2nd Ed.,
Chichester, U.K., 2006.
9. Levi E., Multiphase Electric Machines for Variable-Speed Applications, IEEE Transactions on
Industrial Electronics, Vol. 55, No. 5, May 2008, pp.1893-1909.
10. Blaabjerg F., Liserre M., Ma K., Power Electronics Converters for Wind Turbine Systems, IEEE
Tran. on Industry Applications, Vol.48, No.2, Mar./Apr.2012, pp.708-719.
11. The Distribution Code, NGET plc., Warwick, UK, 2006, http://energynetworks.org