PROGRAM

PLANTANI UZGOJ LESKE U SRBIJI

Znaaj gajenja leske

U dosadanjem razvoju poljoprivrede Jugoslavije, a posebno voarstva, moe
se rei da je najmanje panje posveeno jezgrovitim vonim vrstama, gde spada i
leska. Svoje potrebe naa zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se
odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lenika. Meutim, kod nas
postoje povoljni ekoloki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitome leske. Sa
racionalnim korienjem zemljinog kapaciteta, moemo se osloboditi uvoza lenika
sa velikom perspektivom da postanemo znaajni izvoznici.
Sa privredne take gledita, u povoljnim ekolokim uslovima i sa relativno
skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voaka, leska daje
dobre prinose, a time i veliku rentabilnost. Plod leske ima iroku primenu, kako u
prehrambenoj industriji i domainstvu, tako i u kanditorskoj industriji, gde se jezgro
lenika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izvanrednu aromu sa
mirisom kakaoa. Pored nabrojanih upotreba, plod leske se koristi i u preciznoj i avio
industriji, slikarstvu, parfimeriji i dr. Plod leske ima veliku hranljivu vrednost i po toj
osnovi zauzima najznaajnije mesto u odnosu na ostale vrste voaka. U jezgru
lenika nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije kao to
su belanevine, masti, eer, vitamini (A, B i E) i mineralne materije, kao i druge
bioaktivne materije.
Kada govorimo o vanosti leske, treba istai jedan vrlo bitan momenat za
podruja sa povoljnim ekolokim uslovima za njen razvoj a to je primena kultura na
erozionim terenima, jer leska ima plitak korenov sistem koji odlino vezuje zemljite i
na strmim naputenim terenima moe da odigra vanu ulogu u preorijentaciji
povrine zemljita i zapoljavanje radne snage za negu i berbu plodova lenika.
Porastom ivotnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama,
trite troi sve vie plodova lenika. Zbog toga vei broj evropskih zemalja (panija,
Italija, Grka, Turska, Francuska i Rusija) koje imaju povoljne ekoloke uslove za
gajenje leske, u poslednje vreme znatno poveavaju povrine pod zasadima leske.
Ove zemlje zajedno sa SAD proizvode ukupno 90% svetske proizvodnje.
Leske ima veoma irok areal uspevanja, pa zbog velike potronje i povoljne
cene kao i deficitarnosti na svetskom tritu, mnogo zemalja nastoje da lesku gaje na
plantanim zasadima na veim povrinama. I kod nas je podignuto nekoliko
plantanih szasada leske namenjenih za industrijsku i stonu upotrebu.
U Takovu lenik je glavna sirovina. Ova fabrika je do sada uvozila lenik ali i
podigla svoje plantae. Meutim zbog manjkavosti pogodnih povrina u okolini
neophodno je podizati zasade leske i na teritoriji cele zemlje kako bi se oslobodili
uvoza. Da bi samo Takovo zadovoljilo svoje preradne kapacitete samo za Takovo je
potrebno podii najmanje 7000 hektara pod lenikom. A gde su druge fabrike koje
koriste lenik kao sirovinu.

Iz svega se vidi da nijedna vrsta voa u Jugoslaviji nije tako deficitarna na

tritu, a toliko potrebna kao leska. Stalno poveanje potornje lenika u svetu
ukazuje na postojanje iroke perspektive i za izvoz.
U prirodnim uslovima leska raste uglavnom na krenjakoj podlozi do oko 1500
metara nadmorske visine. U kulturama leska se moe uzgajati do 600 metara u
uslovima gde druge vone sorte i druge poljoprivredne kulture daju manji ekonomski
efekat. Leska zahteva svetlost i toplotu sa to manjom godinjom i dnevnom
temperaturnom amplitudom. Srednja godinja temperatura vazduha treba da je iznad
9.50 C i godinjom koliinom padavina preko 1000 mm. U uslovima estih mrazeva
treba voditi rauna o sastavljanju opraivaa koji su otporni na niske temperature,
odnosno koji ne cvetaju u vreme moguih pojava mrazeva. Leska se sadi na
rastresitom, vlanom, propustljivom dubokom zemljitu koje ne sme biti kiselo.
Formiranje leskara
Planiranje leskara i ograivanje
Zasadi leske moraju biti ograeni bodljikavom icomu visini od 1.5 metara sa 7
redova ice, kako bi se spreilo upadanje nepoeljnih posetilaca i stoke. Stubovi
treba da budu izraeni od bagrema duine 2.2 m. Prethodno je potrebno ukloniti
pojedinana stara stabla, iblje, kamenje, kao i uklanjanje ostatka korenova ila ime
bi se spreila mogunost razvoja tetnih mikroorganizama. Posle krenja obavezno
izvriti ravnjanje i planiranje povrina u cilju to lakeg izvoenja kasnijih
mehanizovanih i runih radova.
1.

Rigolovanje zemljita pravljenje terase

U cilju obezbeenja vodno-vazdunog i toplotnog reima radi normalnog
razvoja korenovog sistema, neophodno je izvriti rigolovanje na dubini od 50 cm.
Rigolovanje treba obaviti 2 do 3 meseca pre sadnje leske, kako bi se zemljite steglo
i delovima krune a time favorizuje formiranje cvetnih pupoljaka. Takoe, treba vriti
odstranjivanje izbojaka koji izbijaju iz zemlje. Leska raa na jaim jednogodinjim
letorastima duine preko 10 cm. Ukoliko vremenom (obino 10 do 12 godina) doe
do zaguenja krune potrebno je krunu razrediti. Proces podmlaivanja treba poeti
neto pre nune potrebe i izvoditi ga sa 1/5 zasada godinje, kako bi se obezbedio
kontinuitet u proizvodnji plodova lenika, jer podmlaena stabla ne daju u prvim
godinama pun rod.
2.

1. Program primene agrotehnike u toku investicionog odravanja

Da bi vonjak to pre stupio u punu rodnost i dao oekivane rezultate, potrebno
je primeniti pravovremenu i punu negu.

U prolee prve godine potrebno je u toku marta obaviti ubrenje leske oko
stabala sa 100 gr. KAN-a po sadnici u preniku oko jednog metra. Tokom godine
vriti redovnu obradu zemljita i ne dozvoliti pojavu korova a ukoliko se javi neka
bolest ili tetoina preduzeti mere zatite. Ukoliko se prve godine tokom leta javi sua
i due potraje, obavezno treba izvriti zalivanje svake sadnice dva puta po 10 litara
vode u razmaku od 15 dana.
U prolee druge godine vri se takoe ubrenje KAN-om po 100 gr. Po jednoj
sadnici i po 10 kg stajnjaka koji e se kopanjem oko stabala uneti u rizosferu
sadnice. Kada korovi u vonjaku dostignu jednu odreenu visinu (u periodu cvetanja)
vri se njihovo unitavanje tanjiranjem ili freziranjem. Posle toga zemljite se
obrauje i odrava u stanje jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem, a ono to ne
zahvati maina praenjem kopanjem ili morokultivatorom.

U prolee tree godine vri se ubrenje sa 200 kgr po hektaru NPK 10: 30: 20
ili 8:16:24 i KAN 200 kg po hektaru. Odravanje zemljita vri se kao i prethodne
godine, s time to se u redovima unitavanje korova vri pomou herbicida Reglan,
Cramokson i dr.
U prolee ostalih godina (zakljuno sa petom godinom) obavljaju se iste
agrotehnike mere kao i u prethodnim, s tim to se koliina azotnih i NPK ubriva
dodaju u onim dozama koje su predviene u predraunu trokova po pojedinim
godinama.
Nega zasada u doba dovelo u najpogodnije stanje za razvoj i funkciju
korenovog sistema. Rigolovanje treba izvoditi po suvom vremenu. Posle rigolovanja
zemljite treba da se prosui a onda izvri freziranje i ravnjanje povrine, kako bi se
sadnja izvrila to lake i uspenije. Rigolovanje pravljenje terase obavie se
paralelno sa padom terena kako bi se omoguilo oticanje vode koja se nagomilava
iznad neobuhvaenog sloja zemljita a time bi se omoguilo nesmetano oticanje
vika vode. Na gornjem delu terase ispod bankine treba u vidu brazde napraviti kanal
gde e se viak vode zadravati posle obilnih kia, i na taj nain bi se poboljao
vodni reim zemljita a samim tim i vlanost vazduha koja ima vrlo znaajnu ulogu za
vreme letnjih sua.

Sorte za gajenje i njihove karakteristike

Izbor sorti
Uzimajui u obzir klimatske, zemljine i ekonomsko-organizacione uslove kao i
mogunost prerade i plasmana plodova lenika, treba izabrati najpogodnije sorte.
Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i
sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu
potronju, a takoe i kao opraiva glavne sorte. Sadnja e se obaviti sa dobro
oiljenim sadnicama. Leska je uglavnom samopesplodna biljka, pa u zasadima koji
se podiu moraju biti zastupljene vie sorti. Za dobar uspeh zasada treba zasaditi
najmanje 4-6 sorti radi uspene oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da bude
zastupljena sa oko 60%, a ostale sorte opraivai sa 40%. U tom cilju predlau se
sledee sorte:
1. Istarsti
60%
2. Apolda (Rimski)
10%
3. Davijana (Fihtverder)10%
4. Ludolf
10%
5. Avelino (Halski)
10%

Rapored sorti
Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta i
opraivai u redu neizmenino smenjuju. Kao primer dajemo emu iz koje se vidi
kako se vri raspored i sadnja glavne sorte i opraivaa.
Istarski (broj 1), Apolda (broj 2), Davijana (broj 3), Ludolf (broj 4), Avelino (broj 5)
1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 4 5
1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 2 4 1
1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 3 5 1 1
1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1
2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1
3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 2 3 4 5 1 1 1 3 4 1 1 1 2 3 1 1
1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 4 5 1 1 1 4 5 1 1
1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1
2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 3
5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 3 4 1 1 1 3
4 1 1 1 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 . . . . . . . . . . . .

.
Ukoliko se ne obezbedi navedene sorte u potpunosti, mogu se koristiti i druge
sorte kao na primer. Pijemondski, Landberki, Gustavcelski, Tonda Gentile, Romana
i dr.
Opis i karakteristike sorti
ISTARSKA - Stablo (bun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano
i razvija vrlo malo resa, praktino je protandrina sorta, samopesplodna je, sazreva
polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno raa. Plod je srednje krupan
oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najveom irinom na samoj sredini. Boje je svetle
do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlaicama. Kupula (omota) je dui
od ploda i vrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljoten a po duini sa jasno
naznaenim rubom. Plodovi obino ne ispadaju sami iz kouljice. Jezgro je krupno,
ukasto-bele boje, veoma ukusno i aromatino. Plodovi uvani godinu ipo dana u
obinom skladitu imali su 1% gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi
12%. upljih plodova je malo. Dobro ga oprauje halski, rimski, landberki i umski
lenik.
APOLDA Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupenom kapicom.
Kupola (omota) je dua od ploda. Na vrhu je zupasto izreckana i malo otvorena
tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotaa. LJuska ploda je tamne boje
sa jako izraenim paralelnim prugama. Prosena teina ploda je 3.11 gr, a jezgro
1.50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, meutim ima jako sladak i
prijatan ukus.
RIMSKI Stablo (bun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje
rano, u poetku raa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva poetkom
septembra. Plod je krupan i neujednaeno pljosnatog oblika. LJuska je svetlo smea
sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smeurano. Omota
ploda je neto dui od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima to omoguava
da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika teine 1.4 gr..
Teina ploda je 3.7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat
ueglog jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu se
se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je opraiva.
DAVIJANA - Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omota ploda sastavljen
je iz dva dela i dui su od ploda a u vie sluajeva i list omotaa je krai. Zreli plodovi
lako ispadaju iz omotaa. LJuska ploda je svetle boje sa jasno izraenim tamnim
prugama i izraenim rubom. Prosena teina ploda je 2.67 rg., a jezgra 1.27 gr. Ima

dug period cvetanja

PIENT VERDEN Plod je jajastog oblika sa jasno izraenim pupkom. Omota je
neto dui od ploda, sastavljen je od dva lista koji su meusobni odvojeni. Zreli
plodovi se lako odvajaju od omotaa i sami ispadaju. LJuska ploda je svetle boje sa
slabo izraenim rubom. Prosena teina ploda iznosi 2.73 gr., a jezgra 1.23 gr. Rano
cveta i duina cvetanja se kree od 8 do 22 dana.
LUDOLF Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano a sazreva prilino
kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje raa ako joj se obezbedi
opraiva. Plod je krupan i okruglasto-trbuastog oblika, teine oko 2.9 do 3.2 gr.
Jezgro je prosene veliine oko 1.5 gr. Omota ploda je iste duine kao i plod. Vrh
omotaa je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug
period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno raa i odlina je sorta za sveu
potronju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemakoj i ekoj.
HALSKI Stablo (bun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan
je, cveta srednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Raa dobro.
Sazreva septembra, plod je teak 3.4 gr., proseno pri osnovi je irok a ka vrhu
konusan. Iz omotaa lako ispada. LJuska je debela i vrsta, smee boje sa uoljivim
prugama. Teina jezgra je 1.3 gr. Posle jedne godine uvanja uegne oko 15%, a
posle 3 godine 46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade
koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemakoj.
Podizanje zasada leske i odravanje
2. Razmak sadnje
Na osnovu predloenih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su
mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i odreuje razmak sadnica. Preporuuje
se sadnja na rastojanju od 4 metra izmeu redova odnosno izmeu terasa (gde je
mogue i vee rastojanje zbog razliitog nagiba terena) i 3 metra izmeu sadnica.
Redovi po mogustvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja.
3. Vreme i nain sadnje
Najpogodnije vreme za sadnju leske je u jesen, poto korenov sistem ima
znaajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki sluajevi da leska pri povoljnim
vremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom da je predvieno gigolovanje ili
pravljenje terase, guranjem i razvlaenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje,
nee se kopati jame u klasinom smislu. Posle pripreme zemljita izvrie se
razmeravanje i obeleavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamica

dovoljno duboka i iroka da se moe u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba
voditi rauna da sadnice od momenta vaenja iz trapa pa do sadnje ne provedu vie
od jednog sata nepokrivene kako se ne bi suile korenove dlaice koje su vrlo
osetljive. Poto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilitu, na
ile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se
opet stavi jedan sloj zemlje radi popuje jamice. Ukoliko je zemljite pripremljeno bez
prethodnog rigolovanja, ve obinim oranjem, neophodno je kopanje rupa veliine
60x60 cm.
Obrazovanje oblika kruna i rezidba leske
Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablaice tri grane polaze iz jednog
mesta. U prolee prve godine posle sadnje vri se skraivanje sadnica na 30 cm.
Iznad zemlje sa ciljem pospeivanja izbijanja dva do tri izdanka koji e initi budui
oblik krune za formiranje trostabljaice. U drugoj godini posle sadnje vri se izdor
najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast a izdanke skraivati i ujednaiti do
visine rasta. U narednim godinama vri se uklanjanja suvinih grana. Cilj je da se
obezbedi dovoljno prosunavanja u svim plodonoenja
Od pete godine pa nadalje smatra se da je leska stupila u punu rodnost. Leska
od 7 do 15-te moe da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25te od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila, lesci se mora u punoj
rodnosti u novembru ili decembru dodati 500 kg NPK 10:12:26, a u februaru 250 kg
po hektaru KAN-a.
Ishrana leske u punoj rodnosti podeava se po veliini prinosa, prema vegetativnom
prirasti u stanju zasada. Doze ubrenja leske zavisie od rezultata analize lista leske
i zemljita u zasadu.
Zemljite u zasadu odrava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem
kao i primenom herbicida. Unitavanje izdanaka vri se mehanikim ili hemijskim
putem.
4. Program zatite zasada od bolesti i tetoina
Zasadi leske se mogu uspeno tititi sa relativno malim brojem prskanja.
Nedovoljna zatita, meutim, moe permanentno iz godine u godinu dovesti do
potpunog gubitka roda usled kombinovanog tetnog dejstva tetoina i u vezi sa
njima pojaanom pojavom gljivinih obolenja zbog nastalih povreda. Kao i kod vonih
vrsta, zbog mogunosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivinih
obolenja lia, mogunost pojava i irenja trulenica korena, pored programa
prskanja neophodna je i odreena higijena zasada. Ona se najee sastoji u
uklanjanju suvih grana, zaraenog lia, spreavanju preteranog vlaenja zemljita,

unitavanju korova itd.

Radi zatite leske od bolesti i tetoina potrebno je izvriti 5-7 prskanja
godinje.
I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol ulja ili 0.5%
Oleadijazinona u cilju zatite od mrazovca i titastih vai.
II prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednog
od sledeih fungicida: jednoprocentni bakarni kre, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili
1% Dorosala u cilju spreavanja pojave monile, bakterioze, aktrantoze i
gleosporijuma.
III prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog prskanja uz upotrebu istih
fungicida, a protiv istih gljivinih i bakterijskih bolesti.
IV prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle treeg prskanja sa istim fungicidima i
protiv istih bolesti. Ovo prskanje se moe izostaviti u sunim godinama ali je
neophodno da se obavi u vlanim.
V prskanje se obavlja poetkom ili sredinom maja uz primenu jednog od akaricida:
0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita u cilju suzbijanja preglja leske.
VI prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1% Parationa ili 1.0%
Thiodana, kojima se moe dodati jedna od akaricida (0.15% Keltona, 0.1% Neurena i
0.06% Omita) u cilju suzbijanja crvljivosti i pregljeva leske.
VII prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle estog prskanja uz primenu 0.1%
Parationa ili 0.15 Thodana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova.
U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a od tree godine
pa nadalje moraju se obavljati sva predviena prskanja.
Berba plodova lenika
Berba treba da se vri to kasnije, odnosno u fazi maksimalne fizioloke
zrelosti. Za lesku je karakteristino da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju
istovremeno. Zato se eka da plodovi sasvim dostignu svoju fizioloku zrelost a to je
kada se kupula (omota) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno poinju da
padaju na zemlju. Tada se vri treenje stabala i berba plodova sa prethodno
postavljenim platno.
Suenje plodova lenika
Suenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom moe doi
pojave bui i propadanja plodova. Jo prilikom berbe jedan deo plodova pae
zajedno sa omotaem. Omota sadri znatno vie vode pa ga zato treba skinuti.
Plodovi koji su obrani zajedno sa omotaem a nemoemo ih runo skinuti
odmah, prvo se sue 6 do 8 dana na suncu uz esto meanje. Posle ovakvog
suenja 80% plodova bie odvojeno od omotaa, a ostali plodovi se jo malo moraju

dopunski osuiti. Ukoliko ostane omota kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju
u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme
stalno se meaju da bi se suenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omota. Sve ovo
treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvriti kada su plodovi u punoj fazi
zrelosti. Kada su svi plodovi oieni onda se oni ue na suncu jo dva do tri dana
ili u specijalnoj sunici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je
temperatura od 32-34 0 C optimalna i dovoljna za suenje. Dobro osueni plodovi
mogu se uvati 2 do 3 godine. Meutim, bolje je da sae ne uvaju vie od godinu
danajer gube na teini i boji, a ponekad radi visokog sadraja vlage mogu i da
uegnu.
uvanje plodova lenika
uvanje je neophodno ukoliko proizvoa posle suenja nije u mogunosti da
odmah proda plodove lenika. U tom sluaju lenik se mora skladititi u prostorijama
koje treba da budu suve i osvetljene. U vlanim prostirijama plodovi lenika brzo
propadaju, buaju i zbog toga gube na teini i kvalitetu. U odgovarajuem
skladinom prostoru plodovi lenika treba da budu u tankim slojevima razvueni i da
se povremeno meaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporuuje se povremeno da
se u magacinskom prostoru pali sumpor radi unitavanja pojedinih gljivica, a takoe
da se uva i negaeni kre koji smanjuje vlanost u prostoriji. Pod magacinskog
prostora treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona
treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljanje i sa
unutranje strane. Prostorija treba da ima elektrini ventilator koji e odstaranjivati
suvinu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspenog
uvanja treba ugraditi i elektrine kalorifere. Broj i veliina kalorifera e zavisiti od
veliine protorije odnosno od koliine lenika koji se uva. Kaloriferi treba da budu sa
termostatom i sluie za odravanje temperature zagrevanje skladita na 30 0C.
Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i
kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan
boks treba da ima 6 m 2, a izmeu njih je prostor u irini od 1 m koji slui za kretanje
ranika i izvoenje svih manipulativnih poslova.

5. Trokovi proizvodnje

Godina
0.

Ograivanj

Trokovi
proizvodnj
e
1324

Vrednost
proizvodnj
e

+ Dobitak
- Gubitak

-1324

Kumulativno
vreme povrata
stredstava
-1324

Prinos
jezgra po
stablu

1.
2.
3.
4.
5.
6.

e
Podizanje
Nega
Nega
Nega
Nega
Nega
Nega

3344
870
864
1515
1892
2109
2109

9600
12480

-3344
-870
-864
-1515
-1892
+7491
+10371

-4668
-5538
-6402
-7917
-9809
-2318
8053

1kg
1.2 kg

Ukupna investiciona ulaganja iznose 11.900,00 po hektaru zasada. U

godini punog uroda oekivani prinos jezgra iznosi 3.5 kg po stablu ili 3000 kg po
hektaru. Ovaj prinos obezbeuje prihod od 15.650,00