EFIKASNOST

U poslednja dva veka ekonomisti uviaju da trite

nije toliko efikasno koliko se mislilo da jeste.
Tom shvatanju su posebno doprineli periodi velike
nezaposlenosti i neiskorienosti resursa, VEK,
zagaenje gradova i sl.

Postavlja se pitanje kada je trite

efikasno?
U osnovi ove analize nalazi se ekonomija
blagostanja
i
koncept
Paretoefikasnosti.

Ekonomija blagostanja se bavi normativnim

pitanjima - ta, kako i za koga treba da se proizvodi
i kako se odluke o tome donose.

Pareto
resursa.

efikasna

(optimalna)

alokacija

Resursi u privredi su ogranieni, pa

poboljanje neijeg poloaja uvek prati
pogoranje poloaja nekog drugog.
Analiza efikasnosti polazi od:
Efikasnosti iz perspektive jedinstvenog trita i

3 aspekta efikasnosti koja su neophodna da bi se

ostvarila Pareto-efikasnost.

Efikasnost iz perspektive jedinstvenog

trita, tj. Trina ravnotea se postie u
preseku krive ponude i krive tranje na tritu.

Taka njihovog preseka predstavlja efikasnu

kombinaciju
koliine
i
cene
nekog
proizvoda.

U ovoj taki su granina korist i granini

trokovi jednaki ceni, to je uslov za
ekonomsku efikasnost.

Kriva tranje na tritu - zbir svih krivi

tranje pojedinaca i pokazuje ukupnu
koliinu odreenog dobra koju su pojedinci u
datoj privredi spremni da kupe pri datoj
ceni.

Nagib nadole - sa rastom cena, tranja za

nekim proizvodom opada.

Odluka o tranji se donosi na bazi jednakosti

graninih koristi i graninih trokova.

Kriva ponude na tritu - zbir svih

krivi ponude firmi i pokazuje ukupnu koliinu
odreenog dobra, koju su firme u datoj
privredi spremne da ponude po odreenoj
ceni.

Nagib na gore, jer sa poveanjem cena

proizvoda firme postaju spremne da
poveaju koliinu ponuenih dobara.

Efikasnost iz perspektive
jedinstvenog trita
Cena

Kriva
ponude

Kriva
tranje

Koliina

Tri aspekta efikasnosti:

1. efikasnost proizvodnje,
2. efikasnost razmene,
3. efikasnost kombinacije proizvoda.
Za navedene aspekte Pareto-efikasnosti koristi se
kriva zajednike mogue korisnosti.

Kriva

zajednike

mogue

korisnosti

pokazuje maksimalnu korisnost koju pojedinac

moe da ostvari u odnosu na stepen korisnosti
drugog pojedinca. Pr. ako Petko ima veu
korisnost Robinson mora imati manju.

Efikasnost proizvodnje se postie kada

privreda sa raspoloivim resursima ne moe da

proizvodi veu koliinu jednog proizvoda, a
da ne smanji proizvodnju nekog drugog
proizvoda.
Privreda mora da funkcionie du krive svojih
proizvodnih mogunosti.
Ova efikasnost podrazumeva da sve firme
imaju
istu
graninu
stopu
tehnike
supstitucije izmeu bilo koja dva inputa.
To e se desiti samo ako se firme na tritu sreu
sa istim cenama.

Proizvodna efikasnost i granica

proizvodnih mogunosti

Za objanjenje proizvodne efikasnosti koriste

se:

izotrokovne linije i
izokvante.
Izotrokovna linija - razliite kombinacije
inputa iji je troak za firmu isti. Nagib
izotrokovne linije predstavlja relativnu cenu ta
dva faktora.

Izokvanta - razliite kombinacije inputa za

proizvodnju iste koliine proizvoda.

Nagib izokvante predstavlja graninu stopu

 Granina stopa tehnike supstitucije

koliina jednog inputa potrebna da se nadoknadi
smanjenje utroka drugog inputa za jednu jedinicu.
Kada se granine stope tehnike supstitucije
razlikuju, slinom zamenom resursa moemo da
poveamo proizvodnju.

Za odreeni nivo trokova za inpute, firma

maksimizira autput tako to pronalazi taku u kojoj
se dodiruju izokvanta i izotrokovna linija.
U toj taki je granina stopa tehnike supstitucije
jednaka odnosu cena ta 2 inputa.

Proizvodna efikasnost
izokvante i izotrokovne linije

Proizvodna efikasnost - Edvort-Boulijev

boks

Kriva zajednike mogue

korisnosti
Robinsono
va
korisnost

Petkova
korisnost

 Efikasnost razmene se postie kada uz postojei

asortiman proizvoda u jednoj privredi, niko ne moe
biti na dobitku, a da neko drugi ne bude na gubitku.

To zahteva da svi pojedinci imaju istu graninu

stopu supstitucije izmeu bilo koja dva proizvoda.
To e se desiti samo ukoliko se na tritu ljudi sreu sa
istim cenama.

Granina stopa supstitucije - koliina jednog

proizvoda koje je pojedinac spreman da se odrekne u
zamenu za jedinicu drugog proizvoda.

 Budetsko ogranienje - deo prihoda koji

potroa moe da potroi na razliita dobra. Nagib
budetskog ogranienja jednak je odnosu cena.

Kriva

indiferentnosti

- kombinacije
dobara prema kojima je pojedinac indiferentan ili
mu pruaju isti stepen korisnosti. S obzirom da
ona istovremeno pokazuje i koliinu jednog dobra
koje je potroa spreman da se odrekne u zamenu
za dodatnu jedinicu drugog proizvoda, kaemo da
njen nagib predstavlja i graninu stopu
supstitucije.

Efikasnost razmene - izbor

potroaa

Efikasnost razmene - Edvort-Boulijev

boks

Efikasnost kombinacije proizvoda se zasniva

na jednakosti granine stope transformacije i

granine
stope
supstitucije
pojedinaca.
Konkurentna
trita
ostvaruju
efikasnost
kombinacije proizvoda.

Granina

stopa

transformacije

- koliko
dodatnih jabuka moemo da dobijemo ako
proizvodnju pomorandi smanjimo za jednu.

Granina stopa supstitucije - koliina jednog

proizvoda koje je pojedinac spreman da se odrekne
u zamenu za jedinicu drugog proizvoda.

Da bi se odabrala najbolja kombinacija

jabuka i pomorandi za proizvodnju,
neophodno je da se razmotri ta je
tehniki izvodljivo kao i preferencije
pojedinaca.

Efikasnost kombinacije proizvoda - kriva

proizvodnih mogunosti i krive
indiferentnosti