5.

5.

S obzirom na karakter drutveno ekonomskih odnosa, u kapitalistikim

zemljama se javljaju odgovarajui oblici preduzeca. To su organizacioni oblici zasnovani
na privatnoj svojini, prilagoeni osnovnim zahtevima kapitalistike privrede.Posebno
treba imati u vidu da savremenu kapitalistiku privredu karakterie udruivanje na
monopolskoj osnovi i formiranje krupnih nacionalnih i multinacionalnih korporacija, to
predstavlja jednu novu fazu u razvoju monopolitikih preduzea kakva su bila krajem
prolog i poetkom ovog veka.
Kapitalistika preduzeca se javljaju, uglavnom, kao:
-

Inokosna preduzea,
partnerska i
korporacije (akcionarska drutva).

1. Inokosna (individualna) preduzea su bila tipina za kapitalistiku privredu u ranijim

fazama njenog razvoja. Ovaj oblik preduzea je i danas relativno najbrojniji. Meutim, u
pogledu obima kapitala i broja radnika nema znaajniju ekonomsku ulogu u odnosu na
inovse monopolistike kompanije.
Inokosno preduzee je u vlasnitvu kapitaliste - pojedinca, koji istovremeno
organizuje i obavlja sve poslove. Obino u takvom preduzeu rade i ostali lanovi
porodice, uz manji broj radnika.
2. Partnerska preduzea, ili ortaka drutva su, po predmetu poslovanja i organizaciono tehnikim karakteristikama, slina inokosnim preduzeima. Ona su brojano slabije
zastupljena, ali, po pravilu, raspolau veim brojem strunjaka i veim obimom kapitala u
odnosu na inkosna preduzea, tako da se esto bave i vrenjem intelektualnih usluga.
Pored ostalih organizacionih oblika, partnerska preduzea se najee javljaju
kao javna trgovaka i komanditna drutva. Kod javnih trgovakih drutava postoje samo
javni partneri - ortaci, koji garantuju itavom svojom imovinom za obaveze
preduzea.Kod komanditnih drutava javljaju se i javni i tajni partneri. Prvi jeme itavom
imovinom za poslove preduzea, dok drugi - komaditori samo onom imovinom koju su
uneli u preduzee.
3. Korporacije ili akcionarska drutva su relativno malobrojna, ali ekonomski veoma mona,
tako da predstavljaju najvaniji organizacioni oblik kapitalistike privrede.Od odluka koje
donose velike korporacije u znatnoj meri zavisi i dravna i opta ekonomska politika.
Prema tome, korporacije si ekonomski snane organizacije kapitalistike privrede, iji se
uticaj manifestuje u svim vanijim aktivnostima kapitalistikog drutva.

Korporacije su, po pravilu, organizovane u vidu akcionarskih drutava kod kojih je

osnovni kapital podeljen na veliki broj akcija. Akcije su hartije od vrednosti koje glase na
jednake iznose. Vlasnici akcija su i suvlasnici akcionarskog drutva, a od broja akcija sa
kojima raspolau zavisi i njihov uticaj u upravljanju i uee u raspodeli profita. Ostvareni
profit se deli na fondove i na dividendu. Dividenda je deo profita koji dobijaju vlasnici
akcija.
Akcionarskim drutvom upravlja skuptina akcionara i savet direktora, koje biraju
vlasnici akcija. Savet direktora zastupa akcionare u upravljanju i sprovoenju tekue
poslovne politike u periodu izmeu dveju skuptina. Savet direktora bira svoje izvrne
organe: predsednika, podpredsednike i druge funkcionere koji organizuju i odgovaraju
za operativno poslovanje i podnose izvetaj o rezultatima rada savetu direktora.
Nadlenosti i obaveze ovih organa, kao i njihovi meusobni odnosi su esto razliiti, jer
se to posebno utvruje u okviru svake korporacije.
Specifinu organizacionu formu kapitalistikih preduzea predstavljaju tzv.
konglomerati - koji objedinjuju razne privredne delatnosti. Konglomerati mogu, na primer,
uspeno konkurisati specijalizovanim preduzeima putem posebnog sistema cena, tako
sto e neke proizvode prodavati po nioj - neekonomskoj ceni, a gubitak e
nadoknaivati na proizvodima drugih delatnosti.
Za savremenu kapitalistiku privredu karakteristna je koncepcija proizvodnje i kapitala i
stvaranje monopola, odnosno monopolitikih organizacija, kao to su: koncerni, karteli,
trustovi i sindikati.
- Koncern je najei oblik monopolistuke organizacije, koji obuhvata preduzea
raznih privrednih delatnosti.
-Karteli i trustovi su monopolistike organizacije koji se smatraju klasinim oblikom
monopola. Njihova uloga nije vie tako znaajna, iako su izvrene odreene
organizacione promene.
Smatra se da izmeu kartela i trustova nema bitnih razlika, s tim to trust, kao
monopolistika fuzija preduzea, ima ire mogunosti za voenje proizvodne politike i
politike cena, na osnovu kompenzacije trokova izmeu pojedinih preduzea, preko
jedinstvenog akumulacionog fonda.
-Sindikat je oblik monopolistike organizacije u kome preduzea zadravaju
proizvodnu samostalnos, a samo se poslovi prometa obavljaju preko zajednikih
organa. Stoga je za udruena preduzea u sindikat osnovni cilj podela trita,
zatim utvrivanje cena i ostalih uslova u vezi sa realizacijom proizvoda.
5.2 OBLICI PREDUZEA U SRJ

U jugoslovenskom eksperimentu kako je deo svetske naune javnosti nazvao

jugoslovenski model uea radnika i graana u upravljanju,1950.godine Zakonom je

uvedeno samoupravljanje, najpre kao radniko (u sferi privrednih delatnosti), a zatim

kao drutveno (u oblasti drutvenih delatnosti), te u komunalnoj oblasti. Ustavnim
promenama samoupravljanje je postalo ustavna kategorija, uvedeno je vee
proizvoaa svim skuptinama, kasnije delegatski sistem, pa je samoupravna
organizacija zahvatila celokupnu mikro i makro organizaciju drave i drutva.
Ustavom je u principu izjednaen samoupravni poloaj radnika.
U izgraivanju koncepta slobodni udrueni rad (gde radnici slobodno i
ravnopravno udruuju svoj rad i sredstva, a radni odnos gubi atributa najamnog odnosa),
Ustav SFRJ iz 1976. i Zakon o udruenom radu iz 1976. Uvode nove, radikalnije oblike
organizacije: organizaciju udruenog rada, osnovnu organizaciju udruenog rada,
zajednicu za meusobnu plansku i poslovnu saradnju i dr.
Stoga je SFRJ, krajem osamdesetih godina, otpoela proces postepenog
naputanja, navedene organizacije i oblika upravljanja i rukovoenja u njoj i usklaivanja
iste sa optim standardnima, institutima kao civilizacijskoj tekovini trino razvijenih
zemalja, ali su taj proces prekinuli poznati savremeni dogaaji u Jugoslaviji i okruenju.
Zakonom o preduzeima 1978. naputen je koncept drutvene svojine kao
osnovnog, primarnog svojinskog oblika, pa je uveden princip ravnopravnosti drutvene,
zadrune, meovite i privatne svojine; preduzee je postalo osnovni poslovni i trini
sibjekt, (a ne deo preduzea) i uveden princip ravnopravnosti preduzea na tritu, a
njihova uspenost ili neuspenost u poslovanju da bude kriterijum valorizacije, opstanka
i selekcije. Navedeni Zakon je zadrao samoupravljanje ali racionalizovno ojaao je
poloaj radnikog saveta, direktora, a reducirao odluivanje linim izjanjavanjem
radnika. Zavisno od oblika preduzea uveo je i druge subjekte u proces kompetetnog
odluivanja, a samoupravni sistem uinio racionalnim.

5.3 UPRAVLJANJE I RUKOVOENJE U NOVIM

OBLICIMA PREDUZEA

Zakonom o preduzeima iz 1996. jedan je od sistemskih zakona kojima je SRJ

otpoela proces harmonizacije svog pravnog sistema s pravnim sistemima zemalja
Evropske Unije. Kao zemlja u tranziciji, ona vri dobrovoljnu harmonizaciju, jer nije lan
EU i pravno nije obavezna da svoj pravni sistem usklauje. To usaglaavanje ( posebno
poslovnog prava) ima za cilj iznalaenje mogunosti za laku, pravnu, ekonomsku i
svaku drugu komunikaciju sa zemljama EU; stvaranje zaokruenog privrednog okvira,
kao pretpostavku za eventualno pristupanje EU; poboljanje pravno-ekonomskog
poloaja SRJ u okruenju; maksimalno ostvarivanje pojedinih ljudskih prava i sloboda
prava privatne svojine, slobode preduzetnitva, pravo na slobodan izbor zanimanja,
prava na rad, obrazovanje i struno usavravanje; uvoenje fleksibilnih oblika
zapoljavljanja ; zatita interesa radnika i poslodavca i dr.

Organizacioni oblici preduzea su: privredno drutvo, drutveno preduzee i

javno preduzee. Privredno drutvo se javlja u dva oblika: a) drutvo lica i b) drutvo
kapitala (kompanija, korporacija). Drutvo lica osniva se kao ortako drutvo ili
komanditno drutvo, a drutva kapitala kao akcionarsko drutvo i drutvo sa
organienom odgovornou.
Najei organi preduzea su:
1)
2)
3)
4)

Skuptina, kao organ vlasnika

Upravni odbor, kao organ upravljanja
Direktor preduzea, kao organ poslovoenja
U sferi radnih odnosa veoma su naglaena ovlaenja i odgovornost direktora,
a kolektivnim ugovorom i drugim podzakonskim aktima detaljno su razraeni.
5) Nadzorni odbor, kao organ nadzora
Pomenimo kao jednu od najvanijih komponenti uspenog funkcionisanja
modernog preduzea uee zaposlenih u upravljanju. Ovde nema neposrednog
uea, pa zaposleni participiraju na dva naina:
a) u upravnom i nadzornom odboru:
1. u javnom preduzeu i drutva kapitala s veinski drutvenim (dravnim)
kapitalom, predstavnici zaposlenih ine treinu upravnog i nadzornog odbora.
2. u drutvu kapitala s veinkim privatnim kapitalom zaposleni biraju u upravni i
nadzorni odbor najmanje jednakog predstavnika, na nain utvren statutom,
s tim to se drutveni kapital ne smatra kapitalom koji je u postupku
vlasnitva prenesen na zakonom odreene fondove.
b) Preko saveta zaposlenih koji se bira u preduzeu sa vie od 50 zaposlenih (i
dosadanje reenje), a u preduzeu sa manje od 50 zaposlenih funkciju
saveta ne vae svi, ve predstavnik zaposlenih.

,
.
,
.

,


.
, , :
,

( ).
1.
()
.
. ,
.
- ,
.
, .
2.
, ,
- , .
, , ,
,
.
,
.
- ,
. .
, -
.
3.
,
,
.
.