Dinamika konstrukcija i zemljotresno inenjerstvo dr Ratko Salati

6.6.7 Duktilnost (Duktilitet)

Dodatak poglavlju 6

Duktilnost materijala je osobina materijala da se pod uticajem spoljanjeg naprezanja plastino

deformie pre nego to nastupi lom. to veu deformaciju materijal moe da podnese bez krtog loma,
to je materijal duktilniji. Suprotna osobina je krtost materijala, svojstvo materijala da se lomi bez
prethodne plastine deformacije.
se definie kao odnos dilatacije pri maksimalnom naponu koji materijal
Duktilnost materijala
moe da izdri
pri kidanju i dilatacije na granici velikih izduenja (granici teenja) .

Slika 6.19 Radni dijagrami materijala

Na Slici 6.19 prikazani su radni dijagrami materijala razliitih

duktilnosti sa karakteristinim takama na dijagramima: p-granica
proporcionalnosti, e-granica elastinosti, v-granica velikih izduenja (razvlaenja), m-vrstoa materijala i k-kidanje materijala.

Slika 6.20 Uslovna granica

razvlaenja

Za neke materijale granica razvlaenja nije jasno izraena (Slika

6.20), pa se koristi uslovna granica razvlaenja (velikih izduenja).
Ova granica se oznaava . i usvaja se da je to napon pri kojem
je zaostala (plastina) deformacija 0.2%.
Radni dijagrami materijala koji su karakteristini u odnosu na
osobinu duktilnosti, krt materijal, srednje duktilan i vrlo duktilan
materijal, prikazani su na Slici 6.21.

Slika 6.21 a) krt materijal, b) srednje duktilan c) vrlo duktilan materijal

Osobina duktilnosti materijala moe se proiriti na i duktilnost konstrukcije, odnosno elementa

konstrukcije. Duktilnost je pored krutosti i nosivosti, jedan od osnovnih parametara konstrukcije od
kojih zavisi ponaanje konstrukcije pri dejstvu jakih zemljotresa. Slino definiciji duktilnosti materijala,

Dinamika konstrukcija i zemljotresno inenjerstvo

dr Ratko Salati

duktilnost konstrukcije se moe definisati odnosom nelinearne deformacije (pomeranja) pri ruenju
i deformacije (pomeranja) na granici teenja
:

Ovako definisana duktilnost se odnosi na kapacitet duktilnosti koji konstrukcija poseduje (ductility
supply). Duktilnost konstrukcije se moe odnositi i na zahtevanu (projektovanu) duktilnost
konstrukcije pri dejstvu zemljotresa (ductility demand). Maksimalna projektovana deformacija
(pomeranje) oznaena je u izrazu sa
:

Ako je zahtevana duktilnost manja od kapaciteta duktilnosti, konstrukcija moe podneti zemljotres
bez ruenja, odnosno to je sluaj kada je maksimalna deformacija manja od deformacije pri ruenju.
Na Slici 6.22 prikazani su dijagrami zavisnosti sila-pomeranje ( - )

Slika 6.22 a) realan dijagram, b) dijagram sa plastifikacijom zglobova c) elastoplastian dijagram

Razmatrajui nosivost i duktilnost konstrukcije moe se zakljuiti da se seizmika otpornost

konstrukcije moe postii na dva naina:

Velikom nosivou, tako da konstrukcija ostane neoteena u elastinom podruju. Primenjuje se

za izuzetno znaajne objekte za koje je neophodno da ostanu neoteene i nakon dejstva jakog
zemljotresa kako bi zadrale funkcionalnost. Velika nosivost se postie poveanjem dimenzija
konstruktivnih elemenata ili poveanjem kvaliteta materijala.

Manjom nosivou u kombinaciji sa velikom duktilnou, pri emu pri dejstvu velikog zemljotresa
nastaju znaajna oteenja konstrukcije (ali bez lokalnog globalnog kolapsa). Velika duktilnost se
moe postii, izborom materijala, dispozicijom objekta, konstruktivnim detaljima.

6.6.8 Metoda faktora duktiliteta

Stvarno ponaanje konstrukcije pri dejstvu jakog zemljotresa mogue je analizirati samo primenom
nelinearne analize. Kako je nelinearna analiza za svakodnevnu inenjersku praksu suvie komplikovana, upotrebljava se priblina metoda, metoda faktora duktiliteta.
Metoda faktora dukliteta zasnovana je na standardnoj elastinoj analizi sa redukovanim seizmikim
optereenjem. Faktor redukcije zavisi od duktiliteta i osnovne svojstvene periode oscilovanja konstrukcije.

Dinamika konstrukcija i zemljotresno inenjerstvo dr Ratko Salati

Slika 6.23 Relativna i apsolutna pomeranja mase

Razmotrie se odgovor sistema sa jednim stepenom slobode razliite krutosti pri pomeranju tla
.U
teorijskom sluaju beskonano fleksibilne konstrukcije (Slika 6.23c) masa ostaje u mestu i nakon
pomeranja tla, pri emu je maksimalno relativno pomeranje mase jednako pomeranju tla. Moe se
zakljuiti da su kod veoma fleksibilnih konstrukcija maksimalna relativna pomeranja nezavisna od
nosivosti konstrukcije, tj. da su maksimalna relativna pomeranja jednaka kod linearnog i nelinearnog
ponaanja konstrukcije. Smatra se da je ovakvo ponaanje karakteristino za zgrade srednje i manje
krutosti koje imaju period oscilovanja
vei od jedne sekunde.

Slika 6.24 Pretpostavka jednakih

pomeranja

Veliina faktora redukcije za sluaj da su pomeranja

nezavisna od nosivosti konstrukcije moe se odrediti
razmatranjem dijagrama na Slici 6.24. Na dijagramu su
prikazane dve idealizovane veze sila-pomeranje za sluaj dve
konstrukcije i koje imaju istu krutost, a razliitu nosivost.
Konstrukcija ima veliku nosivost i zemljotresno optereenje
moe podneti u elastinom podruju pri emu maksimalno
pomeranje iznosi
. Konstrukcija
ima manju nosivost
i za isto zemljotresno optereenje bie oteenja trajnim
deformacijama ali se nee sruiti ako moe izdrati isto
maksimalno pomeranje
. Moe se uoiti proporcija:

duktilnost konstrukcije. Drugim reima, kod konstrukcije

zemljotresno optereenje je
gde je
"prihvaeno" veom nosivou, a kod konstrukcije veom duktilnou.
Ako je konstrukcija
projektovana tako da je obezbeena duktilnost jednaka potrebnoj duktilnosti
kod maksimalnog zemljotresa, tada je najmanja potrebna nosivost
konstrukcije :

Iz izraza se vidi da je nosivost potrebna za elastian sistem redukovana faktorom redukcije seizmike
sile koji predstavlja ba veliina duktilnosti konstrukcije. Faktor redukcije, odnosno veliina duktilnosti
konstrukcije, je odreen projektovanim prihvatljivim oteenjem konstrukcije pri dejstvu maksimalnih
zemljotresa. Uobiajemo je da se seizmikim propisima definiu konstrukcijski zahtevi koji e
obezbediti potrebnu duktilnost, pa se ne trai raunsko odreivanje duktilnosti.
Metoda faktora duktiliteta omoguava da se nelinearan odgovor konstrukcije pri dejstvu zemljotresa
razmatra preko linearne analize za redukovano seizmiko optereenje, ako je obezbeena potrebna
duktilnost konstrukcije.

Dinamika konstrukcija i zemljotresno inenjerstvo

dr Ratko Salati

Za konstrukcije sa veom krutosti, ali ne i za veoma krute

konstrukcije, odgovara manja redukcija nosivosti, koja se
i elastoplastine
bazira na jednakosti energija elastine
konstrukcije (Slika 6.25).
2

Slika 6.25 Pretpostavka jednakih

energija

Za teorijski sluaj apsolutno krute konstrukcije (Slika 6.23a)

ubrzanje konstrukcije je jednako ubrzanju tla bez obzira na
nosivost konstrukcije. Zbog toga veoma krute konstrukcije
moraju imati imati dovoljnu nosivost da izdre maksimalno
zemljotresno optereenje u elastinom podruju.

6.6.9 Metoda programiranog ponaanja (Capacity design)

Bitan nedostatak metode faktora duktiliteta je u tome to je redukcija seizmikih sila definisana samo
jednim faktorom redukcije, to znai da je za sve elemente konstrukcije pretpostavljena ista duktilnost. Pretpostavka da e se istovremeno dostii granica plastinosti u svakom elementu konstrukcije
nije realna.
Metoda programiranog ponaanja se zasniva na ideji da se unapred izaberu duktilni elementi koji e
podneti nelinearnu deformaciju da bi se apsorbovala seizmika energija predata objektu. U odreenim
konstruktivnim elementima se projektuju zone sa velikim kapacitetom apsorpcije u kojima se
formiraju plastini zglobovi, pri emu se ne sme ugroziti vertikalna nosivost konstrukcije. U ostalim
konstruktivnim elementima, kod kojih se tee konstruktivno moe realizovati velika duktilnost,
obezbeuje se dovoljna velika nosivost da se ne pojavljuje plastifikacija. To su elementi napregnuti na
smicanje i dominantno aksijalno naprezanje. Na ovaj nain se "programira" redosled formiranja
plastinih zglobova pri postepenom poveanju seizmikog optereenja do maksimalno mogueg.

Slika 6.26 Metoda programiranog ponaanja