Elektrina merenja

Elektrini merni instrumenti 1

Elektrini merni instrumenti

Osnovna podela
Prema nainu obrade rezultata i prikaza rezultata

Analogni elektrini merni instrumenti

Analogne instrumente
sa beskonanim
pokaznih vrednosti
Digitalni merni instrumenti
Sa diskretnim brojem pokaznih vrednosti.

brojem

Elektrini merni instrumenti

Elektrini merni instrumenti

Osim pokaznih instrumenata gde rezultat merenja se oitava kao

brojna vrednost na graduisanoj skali ili na digitalnom indikaoru,
postoje i registracioni merni instrumenti koji prikazuju rezultate
merenja u vidu dijagrama njihove promene u vremenu ili u
zavisnosti od nekog drugog parametra posmatranog signala, pa su
zato poznati i pod nazivom pisai i oscilografi.

Reperni indikatori imaju na skali oznake samo onih vrednosti

merene veliine koje su u funkciji nadzora, kontrole ili indikacije
odreenog stanja posmatrane veliine, kako njene pojedinane,
tako i intervalne vrednosti.

Elektrini merni instrumenti

Elektrini merni instrumenti

Analogni merni instrumenti
Analogni instrumenti grupisani su u dve osnovne vrste:
- elektromehaniki
(nemaju elektronskih sklopova osim ispravljaa)
- elektronski analogni mereni instrumenti
(realizuju se i sa aktivnim linearnim elektronskim
komponentama i kolima)
Prema vrsti elektrinog signala razlikuju se:
instrumenti jednosmerne i
instrumenti naizmenine struje.
Kombinacija ova dva tipa poznata pod nazivom univerzalni merni
instrument tzv. unimer.

Elektrini merni instrumenti

Analogni elektronski merni instrumenti

Analogni merni instrumenti

Osnovna karakteristika analognih instrumenata je da merena elektrina
veliina deluje na jedan pokretni organ i pokree ga zajedno sa
kazaljkom.
Skretanje zavisi od vrednosti merene veliine, tako da odreenoj
vrednosti merene elektrine veliine odgovara odreeni poloaj
pokretnog dela, odnosno kazaljke.
U ovim instrumentima se koristi neko od dejstva struje: elektrohemijsko,
termiko i elektromehaniko.
Pored mernih instrumenata koji su u osnovi merila struje, jer su
zasnovani na principu koritenja nekog od dejstva struje, postoje i
instrumenti zasnovani na principu korienja napona koji su u osnovi
merila napona.

Analogni merni instrumenti

Elektrohemijsko dejstvo struje
Korienjem elektrohemijskog dejstva se stvarno ne moe napraviti
analogni instrument. Meutim, to se dejstvo dugi niz godina koristilo u
laboratorijama uglavnom za merenje jednosmernih struja.
Prema Faradejevom zakonu elektrolize izmeu protekle koliine elektriciteta kroz
elektrolizer i koliine iz rastvora na katodi istaloenog metala postoji srazmernost
(merenje naelektrisanja i vreme taloenja metala).

Toplotno dejstvo struje

Struja kad protie kroz ma kakav otpornik razvija toplotnu snagu P=RI2
usled ega se otpornik zagreva.
Elektromehaniko dejstvo struje
izmeu struje i magnetnog polja deluju sile ije se dejstvo koristi.

Analogni merni instrumenti

Podela analognih instrumenata na osnovu korienja dejstva struje
odnosno napona:
1) Elektrohemijski
2) Magnetoelektrini, (dejstvo izmeu struje i stalnog magneta)
3) Elektromagnetni, (dejstvo izmeu struje i malog komada gvoa)
4) Elektrodinamiki, (dejstvo izmeu dve struje)
5) Termiki, (toplotno dejstvo struje)
6) Indukcioni, (dejstvo naizmeninog elektromagnetnog polja)
7) Elektrostatiki, (dejstvo elektrostatikog polja)
Instrumenti zasnovani na dejstvu 1) i 2) mogu meriti samo jednosmerne struje,
instrumenti zasnovani na dejstvu 3), 4), 5) i 7) mogu meriti jednosmerne i naizmenine
struje i instrumenti zasnovani na dejstvu 6) mogu meriti samo naizmenine struje.

Analogni merni instrumenti

Momenti koji deluju na kretni organ instrumenta

Kretni moment
Pod dejstvom kretnog momenta kretni organ skree iz svog nultog
poloaja. Veliina kretnog momenta je svakako funkcija jaine struje, ali
u optem sluaju je on i funkcija poloaja kretnog organa. U optem
sluaju je:

M k = f ( I , ),
Mk = f (I )

Otporni moment
Otporni moment mora biti funkcija ugla skretanja kretnog organa iz
nultog ravnotenog poloaja u kom ga ovaj organ za ostvarenje
otpornog momenta dri, ali moe biti i funkcija struje kod nekih
instrumenta.

M 0 = f ()

Analogni merni instrumenti

Momenti koji deluju na kretni organ instrumenta

Moment trenja
Postojanje momenta trenja uslovljava nesigurnost postavljanja kretnog
organa koje e biti utoliko manje ukoliko je momenat trenja Mt manji od
vrednosti kretnog i otpornog momenta za ravnoteni merni poloaj
kretnog organa.

Uticaj momenta trenja

na postavljanje kretnog organa

Analogni merni instrumenti

Momenti koji deluju na kretni organ instrumenta

Umirljivi moment
Ako na kretni organ deluju umirljivi momenti malog intenziteta, kretni
organ zauzima nov ravnoteni poloaj oscilujui prethodno oko njega

1 - prvo maksimalno skretanje

p - dozvoljeno odstupanje od
ravnotenog poloaja

M u = f ( )
Uticaj umirljivih momenata na kretanje kretnog organa

Analogni merni instrumenti

Skale i skazaljke mernih instrumenata

Poloaj kretnog organa odreuje skala i skazaljka
Skala linearna, kvadratna i logaritamska.
Veliina skale, broj crtica i njihova debljina, odabiraju se zavisno od
preciznosti instrumenta
Celokupni opseg skale pokazni opseg
Deo opsega omeen
granicama izmeu kojih
instrument pokazuje sa istom
tanou - merni opseg

Analogni merni instrumenti

Skale i kazaljke mernih instrumenata

Kazaljka Kazaljke su takoe prilagoene traenoj preciznosti
instrumenta. Kazaljke preciznih instrumenata imaju na kraju esto oblik
noa koji stoji vertikalno na skalu crtica.
Njihova debljina se odabira zavisno od preciznosti instrumenta.
Postoji mogunost netanog oitavanja zbog paralakse, ako posmatra
ne gleda upravno na skalu.

Vrste kazaljki

Analogni merni instrumenti

Skale i kazaljke mernih instrumenata

U osetljivim sistemima izbegava se upotreba materijalne
kazaljke zbog smanjenja tromosti i teine pokretnog
organa, pa se upotrebljavaju sistemi sa svetlosnim
znakom i ogledalima.

Analogni merni instrumenti

Klasa tanosti, sa oznakom K, definisana je u odnosu na granine
vrednosti apsolutne greke mernog opsega instrumenta i odreuje se
relacijom

xdoz
K
100
xM

xgr
xgr

100

gde je Xgr - maksimalna apsolutna greka ostvarena pri overi

instrumenta, a Xgr - propisana vrednost kao gornja granina
vrednost mernog opsega, odnosno vrednost pune skale. Zbog toga
se, esto, umesto pojma klase tanosti koristi termin greka pune skale
merila.

Analogni merni instrumenti

Ostale bitne karakteristike

Dozvoljeno preoptereivanje instrumenata
Definisano je standardom.
Na primer ampermetri, strujna kola vatmetara i varmetara moraju bez oteenja
izdrati optereenje sa 120 % nazivne vrednosti struje, za vreme od 2 asa.
(Nazivna vrednost je vrednost merene veliine naznaene na instrumentu).

Referentni uslovi i varijacije

Temperatura okoline, poloaj instrumenta, strana magnetna i elektrina
polja, zemljino magnetno polje, oblik merene struje, visina napona kod
vatmetara i fazmetara i drugo.
Takoe je definisano standardima.
Na primer za temperaturu referentnu vrednost (201)C kod instrumenata klase
0,05 do 0,2 i (20 2)C kod instrumenata klase 0,5 do 5.

Uticajne veliine su esto uzrok netanom pokazivanju instrumenata.

Analogni merni instrumenti

Oznake mernih instrumenata

Na brojaniku ili na uoljivom delu instrumenata kada je u upotrebi,
treba da su oznaeni sledei natpisi i simboli:

1. Naziv ili znak proizvoaa,

2. Simbol merne veliine ili za merae faktora snage (reaktivne) cos
(sin),
3. Serijski broj (za instrumente klase 0,05 do 0,2),
4. Simbol za klasu tanosti.
Ako neki instrument nema istu klasu kada se upotrebljava za jednosmernu i
naizmeninu struju, treba oznaiti obe oznake klase, jednu iznad druge istim
redosledom kao i simbole koji oznaavaju vrstu struje.

4. Simbol poloaja, ako je potreban

5. Fazmetar (mera faktora snage) treba da je oznaen sa IND
(skraenica za induktivan) i CAP (skraenica za kapacitivan)

Analogni merni instrumenti

Kretanje kretnog organa

Kretni moment,

M k = f ( , I ) , na primer M k = k I

Otporni moment,

M 0 = f () ,

Umirljivi moment,

Mu = A

na primer M 0 = C

d 2
Moment inercije - deluje stoga to se svako telo M J = J
2
d
t
protivi promeni svoga stanja kretanja.

M J + Mu + Mo = Mk

d 2
d
J 2 +A
+ C = k I
dt
dt
d 2
d
+ C = 0
J 2 +A
dt
dt

Analogni merni instrumenti

Kretanje kretnog organa instrumenta

Kakvo e kretanje kretnog organa biti, zavisi od uzajamnog odnosa ovih

inilaca u gornjim jednainama obeleenih sa J, A i C.

Dijagrami zavisnosti kretanja kretnog organa od odnosa J, A i C

"UNIMER 43" ISKRA Kranj