Elektrina merenja

Elektrini merni instrumenti 2

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom

Oznaka mernog sistema:

Princip rada:
Merni moment formira se na principu dejstva magnetskog polja
(koje stvara stalni magnet) na struju koja protie kroz kretni kalem.
(Elektromagnetna sila deluje na provodnik kroz koji protie
elektrina struja, a koji se nalazi u magnetnom polju.)

Razvojem konstruktivnih reenja posebno se vodilo rauna o

oblikovanju polnih nastavak i iznalaenje kvalitetnih magneta.
(Prvo konstruktivno reenje datira iz 1881.god. ak Darsonval)

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
1.

Kalem sa N namotaja, Dimenzije

lxd, jezgro od mekog gvoa, kalem
moe da se okree;

2.

Stalni magnet, obuhvata jezgro

3.

Osovina

4.

Kazaljka povezana sa pokretnim

delom sistema

5.

Opruga

6.

Preko dve opruge se struja dovodi

na kalem i ove dve opruge stvaraju
kontra momenat pri okretanju jezgra

7.

Podeavanje nule

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Kada kroz kalem protie stalna struja, delovi
kalema se ponaaju kao provodnik sa
stalnom strujom u homogenom radijalnom
magnetskom polju indukcije B, pa na njih
deluje sila F. Na pokretni deo sistema deluje
moment Mk.

M k = NI 1 = I k
Usled kretanja pokretnog dela sistema javlja
se otporni moment M0 srazmeran uglu za koji
se okrenuo pokretni deo sistema.

M 0 = C

Dispozicija kretnog kalema

u cilindrinom meugvou magneta

Iako je polje radijalno, zbog

male irine vazdunog procepa
u odnosu na poluprenik
gvozdenog valjka, linije polja
meusobno
su
praktino
paralelne

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Kada su momenti u ravnotei,
ugao, koji se direktno vidi kao
ugao otklona kazaljke, srazmeran
je struji kroz kolo

Mk = M0,
C
I k = C, I =
= ks
k
= I k s = Si I

Instrumenti magnetoelektrinog
tipa su vrlo osetljivi i mogu da
mere i struje, odnosno napone,
veoma malih jaina.
Ovakvi instrumenti nazivaju se
galvanometrima.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Koeficijent srazmernosti ks, koji je stalan
za dati galvanometar, naziva se strujna
konstanta galvanometra.
Njegova jedinica je [A/rad] ili [A/pod]

I=

C
= ks
k

ta je u stvari strujna konstanta?

Ako je = 1, ks je struja koja proizvodi jedinino skretanje od jednog
radijana, jednog podeoka, odnosno od jednog milimetra na skali udaljenoj
1 m.
Pri definisanju strujne konstante galvanometra kako bi se galvanometri u pogledu
osetljivosti mogli lake meu sobom porediti, uzima se ne skretanje od 1 radijana, ve
skretanje svetlog lika od 1 mm na pravolinijskoj skali udaljenoj 1 m od galvanometra.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
= I k s = Si I
Reciprona vrednost strujne
konstante je strujna osetljivost
galvanometra - Si.
Jedinica je [rad/A], [pod/A] ili
[mm/A].
Osetljivost instrumenta
magnetske
indukcije,
kalema I broja namotaja.

zavisi od
dimenzija

Naponska
konstanta
galvanometra definie se
slian nain.

Kn,
na

U = Ri I = Ri K s = K n

1
U = Su U
Kn

Ri - otpornost kalema galvanometra,

I - struja koja prolazi kroz galv..
U - napon na krajevima galvanometra

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Magnetni materijali
1.
2.
3.
4.
5.

Hromov elik
Volframov elik
Kobaltni elik
AlNiCo 160
AlNiCo 400
700
6. Barijumferit 300

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom

Zatita galvanometra od velikih napona i struja

Kalem galvanometra namotan je veoma tankom bakarnom icom, iji

prenik iznosi nekoliko stotih delova milimetra, pa se galvanometar
zatiuje otpornicima koji onemoguavaju da kroz njegov kalem
protekne suvie velika struja.
Struja kroz galvanometar moe se umanjiti na dva naina:
a) vezivanjem otpornika Rr na red sa galvanometrom ili
b) vezivanjem otpornika Rp paralelno sa galvanometrom

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom

Zatita galvanometra od velikih napona i struja

a) Vezivanje otpornika Rr na red sa galvanometrom

U gM

Ur

Rg

Rr

Rg + Rr ) I gM Rg + Rr
(
R
U
=
=
= 1+ r = n
U gM
Rg I gM
Rg
Rg

Rr
= n 1
Rg

IgM

Rr = Rg (n 1)

U
Sa otpornikom dovoljno velike otpornosti, moe se od galvanometra
napraviti voltmetar za eljeno visoke napone.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom

Zatita galvanometra od velikih napona i struja

b) Vezivanjem otpornika Rp paralelno sa galvanometrom

Rg

I gM
Ip
I

U
Rg R p

I gM

I
I gM

Rp
B

Rg + R p
Rg + R p
Rg
=
=
= 1+
=m
U
Rp
Rp
Rg

Rp =

Rg
m 1

Ova vrsta zatite naziva se zatitom galvanometra od struje i iskoriena

je za adaptiranje galvanometra u ampermetar.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom

Zatita univerzalnim antom

Rp
Rp

U = (I I g )
U = I g Rg + R p
n
n

I g (Rg + R p ) = I

Rp
n

Rg + R p
Rg + R p
I
=
=n
= nm
R
Ig
Rp
p
n
Ova veza pripisuje se Ajrtonu. Zatitni otpornik je u ovom sluaju sa
kliznim kontaktom.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
ica namotaja je uobiajeno od bakra. Otpornost bakra se poveava sa
porastom temperature. Temperaturni koeficijent otpornosti je 0.4 %/K, to
znai da se otpornost kalema RK poveava za 0.4 procenta pri poveanju
temperature ice za 1K. Zbog toga se vri kompenzacija sa
kompenzacionim otpornikom.
Kompenzacija se vri otpornikom koji se redno povezuje na namotaj
kalema, a ima otpornost nekoliko puta veu od otpornosti samog
namotaja.
Zbir otpornosti namotaja i kompenzacionog otpora je unutranja
otpornost instrumenta
(Rg=Ri+RK).

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Magnetoelektrini ampermetar i voltmetar
Magnetnoelektrini merni instrumenti se koriste kao ampermetri i
voltmetri za merenje jednosmernih struja i napona. Izrazito su kvalitetni
instrumenti jednosmerne struje, veoma pogodni za laboratorijsku
primenu.
Iako nisu direktno upotrebljivi za merenja naizmeninih struja, to ne
predstavlja nedostatak. Korienjem usmeraa ili u kombinaciji sa
termopretvaraom mogu meriti i naizmenine struje i napone. Vrlo su
precizni (klase tanosti 0.1), a izrauju se serijski klase tanosti 0.5.
Granice opsega mernja napona i struje mogu se po potrebi lako proiriti,
rednim ili paralelnim vezivanjem otpornika sa instrumentom.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Opseg je uobiajeno izmeu 50 mV do 500 V sa
predotpornicima koji su ugraeni u kuite, dok se
za merenje veih napona koriste posebni prikljuci
na voltmetru koji omoguuju primenu spoljnih
predotpornika. Klasa tanosti je uobiajeno od 0.1
do 2.5. Pri merenju treba uvek voditi rauna o
polaritetu
Ampermetri se prave za razliite opsege merenja
od 0.1 A do 20 A, a za posebne potrebe i za
mnogo vee opsege. Za merenje veih struja tzv.
ant otpornik se postavlja van kuita, dok je za
manje struje ant i kuistu instrumenta. Klasa
tanosti ampermetra sa pokretnim kalemom je
uobiajeno u opsegu 0.1 do 2.5.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Proirivanje mernog opsega

Proirivanje mernog opsega nezavisnim

dodavanjam otpornika na red.
Primer voltmetra za tri opsega merenja
jednosmernog napona (U1, U2,U3)

Rg

Rg

R3
R1

R1

R3

R2

I gM

R2

I gM

Proirivanje mernog opsega rednim

vezivanjem
otpornika
sa
galvanometrom.
Primer voltmetra za tri opsega
merenja jednosmernog napona (U1,
U2, U3)

U1 ,U 2 , U 3

U1 ,U 2 ,U 3

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom

Proirivanje mernog opsega

Proirivanje mernog opsega paralelnim

dodavanjem otpornika (antiranjem).
Primer ampermetra za tri opsega
merenja jednosmerne struje (I1, I2, I3)

I gM

I gM

I I gM

I1 I 2 I 3

R1
R2

R3

Proirivanje
mernog
opsega
univerzalnim antom.
Primer ampermetra za tri opsega
merenja jednosmerne struje (I1, I2, I3)
Rg

I gM

I gM
R1

R2

R3

Ip
2

I1 , I 2 , I 3

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom

Magnetoelektrini ommetar

Paralelna veza instrumenta i

otpornika ija se otpornost meri

Redna veza instrumenta i

otpornika ija se otpornost meri

Ri

Ri
0

Podesniji je za merenje
otpornosti manjih vrednosti

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Magnetnoelektrini instrumenti imaju malu potronju.

PV m = UV m IV m

UV2 m
=
RV

UV m , IV m - Napon i struja voltmetra pri punom skretanju

RV je unutranja otpornost voltmetra i treba da bude to vea

Usvojeno je da se kod voltmetara uvede podatak takozvane jedinine
(karakteristine) otpornosti, tj. podatak o otpornosti po jednom voltu
opsega merenja.

RV
RV 1 =
UV m V

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Potronja ampermetra pri punom skretanju je:

PA m = U A m I A m = R A I A2 m
Za obezbeenje stvaranja dovoljno jakog kretnog momenta, mora se
obezbediti. na krajevima ampermetra neophodan napon. Konvencionalno
je uzeto da to bude 60 mV. Ako su struje punog skretanja na primer:
60mA, 6A i 60000A, snaga ampermetra pri punom skretanju bie
respektivno: 3,6mW, 0,36 W i 3,6 kW.

RA =

U Am
I Am

RA je unutranja otpornost ampermetra i treba da bude to manja.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom
Glavne karakteristike - rezime:
- Skala je linearna;
- Velika osetljivost;
- Skretanje skazaljke je jednoznano u odnosu na polaritet merene veliine;
- Temperaturno su osetljivi neophodna je temperaturna kompenzacija;
- Mala potronja;
- Klasa tanosti je u najboljem sluaju 0.1 (izuzetno 0.05).U praksi najee
0.5, 1, 1.5, 2, 2.5, 5.
- Vrlo mali uticaj stranih magnetnih polja.

Nedostaci:
- Skuplja konstrukcija;
- Osetljivi na udare i potrese;
- Jako osetljivi na preoptereenja.

Magnetoelektrini instrumenti logometarskog

tipa sa ukrtenim kalemovima

Oznaka mernog sistema:

Princip rada
Logometar sa ukrtenim kretnim kalemovima je u stvari, instrument
sa dva kretna kalema vrsto vezana jedan sa drugim i unakrst
postavljena. Slui za merenje odnosa dveju elektrinih veliina.

1 I1 cos = 2 I 2 sin
I
I
sin
= tg = 1 1 = K 1
cos
2 I2
I2
Skica kretnog organa instrumenta sa
ukrtenim kalemovima (u preseku)

Magnetoelektrini instrumenti logometarskog

tipa sa ukrtenim kalemovima

Instrument pokazuje odnos struja koje teku u kalemovima i

najee se koristi kao ommetar ili, s dodatkom usmeraa, kao
frekvencmetar sa kazaljkom.

Potronja logometra sa kretnim kalemom neto je vea od

potronje instrumenta sa kretnim kalemom, dok se u pogledu
tanosti, preoptereenja i drugih osobina ne razlikuju bitno.

ema veza magnetoelektrinog

frekvencmetra
sa
ukrtenim
kalemovima (tip RC),

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom i usmeraom

Oznaka mernog sistema:

Instrument sa usmeraom je kombinacija nekog osetljivog instrumenta

za jednosmernu struju i usmerae, pomou kojeg se mogu da mere i
naizmenine struje i naponi.
Za usmeravanje merene naizmenine struje ili napona, koriste se
poloprovodnike usmerae (germanijumske, silicijumske), mehanike
usmerae, termopretvarai ili se pak usmeravanje vri elektronskim
postupcima.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom i usmeraom

Veza usmeraa i magnetoelektrinih instrumenata

Polutalasno
usmeravanje

Punotalasno
usmeravanje
i
Isr
t

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom i usmeraom

Ampermetri i voltmetri

Ako se pored instrumenta sa kretnim kalemom koji je postavljen u

dijagonalu Grecovog spoja kojom tee usmerena struja, van mosta
povee ant Rp ili dodati otpornik Rr, moe se nainiti ampermetar ili
voltmetar.

Principska ema veza magnetoelektrinog ampermetra i

voltmetra sa usmeraama

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom i usmeracom
Zbog inertnosti svog kretnog organa usmeraki instrumenti mere
srednju vrednost usmerene struje, odnosno napona.

M k = M 0 , k I sr = C .

Polutalasno
usmeravanje

Punotalasno
usmeravanje

1
I sr =
T

2
I sr =
T

T 2

T 2

I
2I m
I
I m sin t d t = m cos t =
= m
2fT
T
T 2
0

2Im
4I m
2Im
I m sin t d t =
cos t =
=
T
T

2fT
2

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom i usmeracom
Meutim, kako nas kod naizmeninih struja zanima efektivna vrednost
merene veliine, skala instrumenta se badari u efektivnim vrednostima.
Badarenje se vri pri sinusnom naponu, odnosno struji, a na skalu se
nanose pripadne efektivne vrednosti.
Faktor oblika:
I
2
I

K1 =
= m
=
= 2.22
I sr
Im
2
K0 =

I
2
I

= m
=
= 1.11
I sr 2 I m 2 2

Polutalasno
usmeravanje

Punotalasno
usmeravanje

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom i usmeracom
Skala instrumenta se badari u efektivnim vrednostima.

0
0

5
5
I ocitano = 1.11 I sr

10
10

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom i usmeracom
Faktor koji pokazuje kolika je merna nesigurnost pri merenju sloeno
periodinih signala koristei ureaj koji je badaren za merenje
prostoperiodinih signala naziva se faktor izoblienja:

kpp - faktor oblika - odnos srednje vrednost i efektivne vrednosti za

prostoperodini signal
k - odnos srednje vrednosti i efektivne vrednosti sloenoperiodinog
signala.

Magnetoelektrini instrumenti sa
kretnim kalemom i usmeraom
ema veza univerzalnog instrumenta (ampermetra i voltmetra sa po tri
opsega merenja)

Elektromagnetni instrumenti sa kretnim

gvoem

Oznaka mernog sistema:

Princip rada:
Ovi instrumenti zasnivaju rad na delovanju magnetnog polja
kalema kroz koji protie struja na kretni deo od gvoa.

Po konstrukciji su veoma jednostavni instrumenti koji su se u

poetku upotrebljavali samo za pogonska merenja, dok se danas,
zahvaljujui novijim, savrenijim reenjima, izrauju i kao
najprecizniji laboratorijski instrumenti.

Elektromagnetni instrumenti sa kretnim

gvoem
Tip sa okruglim kalemom
i etiri ploice

1
2

Tip sa pljosnatim kalemom

i jednom ploicom

Tip sa okruglim kalemom

i dve ploice

Elektromagnetni instrumenti sa kretnim

gvoem

1
2

Tip sa okruglim kalemom

i dve ploice

Jedan listi je mehaniki povezan sa osovinom i

moe da se kree, dok je drugi uvren za
unutranjost
kalema. Magnetno polje koje
,
proizvodi struja prolazei kroz namotaje kalema
namagnetie istopolno oba listia, tako da se oni
meusobno odbijaju. Oblikovanjem jednog i
drugog listia moe se uticati na karakter skale.

Elektromagnetni instrumenti sa kretnim

gvoem
Merenje jednosmerne struje:
dW
d 1 2 1 2 dL
Mk =
=
LI = I
d d 2
2 d

Merenje naizmenine struje:

M ksr

1 T
1 dL 1 T 2
2
= mk d t =
i
dt
=
k
I
2
2 d T 0
T 0

d L d = k1 ,
1
M k = k1 I 2
2

M ksr = M 0
M 0 = C

= kI 2
Mk = M0,

1 2
k1 I = C = kI 2
2

Elektromagnetni instrumenti sa kretnim

gvoem
Iz prethodnog izraza se vidi da je ugao skretanja kretnog dela srazmeran
kvadratu merene struje, a to znai da e skale ovih instrumenata biti
kvadratne.

Elektromagnetni instrument sa kretnim gvoem, u osnovi je ampermetar

Ako ga napravimo osetljivim za malu struju punog skretanja i zatitimo
otpornicima dovoljne otpornosti, moe da bude i voltmetar.

Elektromagnetni instrumenti sa kretnim

gvoem
Strana magnetna polja mogu dosta poremetiti pokazivanje instrumenta sa
kretnim gvoem, s obzirom da je magnetno polje njegovog kalema
prilino slabo. Zato za viu klasu tanosti (0,1 i 0,2) zatita od stranih
magnetnih polja oklopom od legiranog elika nije dovoljna, pa se
primenjuje tzv. astatiki merni sistem.
Astatiki merni sistem je dvojni merni sistem sa suprotnim poljima.
Dva strujna kalema vezana su na red, ali su namotani u suprotnim
smerovima, tako da stvaraju magnetna polja suprotnog smera. Kretni
sistemi sa gvozdenim ploicama su simetrinog tipa i oba deluju na istu
osovinu

Elektromagnetni instrumenti sa kretnim

gvoem
Glavne karakteristike - rezime:
Dobre osobine:
- Jednostavnost konstrukcije i niska cena:
- Nisu osetljivi na udare i vibracije;
- Podnose velika preoptereenja
- Kvalitetnim materijalom moe se postii i klasa 0.1.
Nedostaci:
- Neto manja preciznost u odnosu na neke druge vrste instrumenata;
- Nelinearnost skale;
- Slaba osetljivost za male struje;
- Relativno velika sopstvena potronja;
- Osetljivost na strana polja.

Elektrodinmiki instrumenti

Oznaka mernog sistema:

Princip rada:
Rade na principu koji je slian principu instrumenata sa kretnim
kalemom. Razlika je u stvaranju magnetnog polja. Kod
elektrodinamikih instrumenata proizvodi ga nepomian kalem,
kroz koje protie struja. Elektrodinamiki instrumenti sastoje se iz
nepokretnog kalema i pokretnog, na kome je uvrena kazaljka. U
polju nepokretnog, nalazi se pokretni kalem. Na njegove strane
deluju elektromagnetne sile (aktivni obrtni moment).Reaktivni
moment stvaraju dve spiralne opruge, koje sluei za dovoenje
struje u pokretni kalem.

Elektrodinmiki instrumenti

Obrtni moment elektrodinamikih sila

se menja sa promenom uzajamne
induktivnosti kalemova i srazmeran je
obema strujama, odnosno, kod redne
veze kalemova kvadratu jaine struje
kroz merni sistem:
dW
d 1
1
2
2
2
=
+
+
Mk =
L
I
L
I
MI
p
n

d d 2
2

dM
Mk = I 2
d
Mk = M0

Principijelna ema elektrodinamikog instrumenta

Elektrodinmiki instrumenti
dM
= const
d
dM 2
Mk =
I k I2
d

- skala je kvadratna

M k = M 0 = C

M ksr = M 0 = C

dM
I = const
d
dM
Mk = I
I kI
d

- skala je linearna

Najtaniji instrument za merenje naizmeninih struja

Elektrodinmiki instrumenti
Zatita od uticaja stranih polja
Njegov nedostatak je relativno velika potronja, zbog ega nije primenljiv
na strujna kola male snage. Takoe, to je instrumenat samo za nie
frekvencije. Uglavnom se upotrebljava za merenje struja frekvencije
50Hz, a moe i do 500 Hz. (a sa posebnom graduacijom i do 5 kHz).
Nedostatak ovog tipa instrumenta je i relativno slabo polje kalema.
Da bi se zatitili od uticaja stranih polja, ovaj merni sistem se oklapa
cilindrima od specijalnih legura, tako da strano polje bude odstranjeno iz
tog zastienog prostora

Elektrodinmiki instrumenti
Zatita od uticaja stranih polja
Moe da se izgradi i u najviim
klasama tanosti, ali tada obavezno
primenom tzv. astatikog mernog
sistema tj. dvojnog mernog sistema sa
suprotnim poljima.
Kada bi se pojavilo strano polje koje bi
recimo bilo istog smera kao polje
gornjeg kalema, polje gornjeg kalema
e se usled toga poveati, a donjeg
smanjiti. Shodno tome, kretni momenat
gornjeg sistema e se poveati za
Mk, a donjeg, analogno, smanjiti za
Mk. Ukupni momenat, meutim, koji
je jednak zbiru momenata oba sistema
bie nepromenjen.

I1
I1

Elektrodinmiki instrumenti
Elektrodinamiki instrumenti koriste se kao ampermetri, zatim zatieni
dovoljnim otpornostima kao voltmetri i posebnom vezom kalemova kao
vatmetri i varmetri.
Elektrodinamiki instrument kao ampermetar vezivanje kalema

za struje do 100 mA

za struje vee od 0,1 A

Elektrodinmiki instrumenti
Elektrodinamiki instrument kao
voltmetar

1 - nepokretni kalem
2 - pokretni kalem

Elektrodinamiki instrument
kao vatmetar

Grade se elektrodinamiki voltmetri i za

po dva i tri opsega merenja, ugradnjom
dva ili tri zatitna otpornika.
I ampermetri elektrodinamikog tipa
mogu da se izrade za vie opsega
merenja. Obino se izrauju za dva
opsega merenja koji stoje u odnosu 2:1,
a ostvaruju se na taj nain to se dve
sekcije nepokretnog kalema vezuju na
red (manji opseg merenja) ili paralelno
(vii opseg merenja).

Elektrodinmiki instrumenti
logometarskog tipa
Za merenje faktora snage
Sastoje se iz dva unakrsna pokretna i jednog nepokretnog kalema ili dva
unakrsna nepokretna i jednog pokretnog kalema. Izrauje se ili bez
gvoa ili su sa gvoem oklopljeni. Pokretni kalemovi su uvreni pod
pravim uglom i nemaju direkcionih opruga.
K1 I1
tg =
tg
K2 I2

I1

I2