Univerzitet u Pritini

Ekonomski fakultet - Kosovska Mitrovica

SEMINARSKI RAD
Predmet: Operaciona istraivanja
Tema: Linearno programiranje -Grafiki i metod eliminacije

Mentor:
dr Radica Bojii

Student:
Tijana Veljkovi,
Broj indeksa: 105/2013

Kosovska Mitrovica, 2015. godina

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

SADRAJ:

UVOD...3
LINEARNO PROGRAMIRANJE...4
PREGLED METODA LINEARNOG PROGRAMIRANJA...5
GRAFIKA METODA5
FURIJE-MOCKINOV METOD ELIMINACIJJE...8
REAVANJE SISTEMA LINEARNIH NEJEDNAINA..8
ZAKLJUAK.11
LITERATURA...12

Uvod

Linearno programiranje je grana matematike koja se bavi problemom optimizacije

sredstava unutar zadatih ogranienja. Uveo ju je Leonid Kantorovic kasnih 1930-ih godina kao
metodu reavanja problema planiranja proizvodnje. U SAD-u je linearno programiranje razvijeno
tokom Drugog Svetskog rata prvenstveno za probleme vojne logistike, kao to je optimizacija
prevoza vojske i opreme konvojima. Vaan je i doprinos ekonomista Tjallinga Koopmansa (roen
u Holandiji, 1940. preselio u SAD). Kantorovic i Koopmans su 1975. god. podelili Nobelovu
nagradu za ekonomiju za njihov pionirski rad u linearnom programiranju.
Proizvoa eli odrediti kako iskoristiti ograniene koliine sirovina uz najvei profit,
poslovoa kako rasporediti zadati posao izmeu svojih zaposlenih tako da bude napravljen u
najkraem moguem vremenskom roku. Cilj ovih problema je optimizacija, maksimiziranje
korisnosti ili minimiziranje trokova uz zadata ogranienja to se reava linearnim
programiranjem. Podruje primene linearnog programiranja je iroko: proizvodnja, transport i
distribucija, marketing, telekomunikacije, finansijsko ulaganje i planiranje, raspored zaposlenih...
2

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

Formulisati realni ivotni problem kao problem linearnog programiranja zahteva timski rad
strunjaka iz vie podruja.
Na poetku emo se upoznati sa nekim osnovnim pojmovima koji se koriste za
objanjavanje i definisanjem grafike metode i Furije Mockinove metode eliminacije. Dati su i
primjeri kroz koje se vidi upotreba grafike metode i Furije- mockinove metode eliminacije za
reavanje problema linearnog programiranja.

Linearno programiranje
Linearno programiranje je najstarija i jedna od metoda operacijskih istraivanja koja se
najee primjenjuje u praksi.
Linearno programiranje je metoda kojom se odreuje optimalna vrednost (minimum ili
x1 , x 2 , , xn
maksimum) funkcije cilja s odreenim brojem strukturnih promenljivih
meusobno povezanih linearnim vezama, tj. ogranienjima u obliku linearnih jednaina ili
nejednaina.
Da bi se problem linearnog programiranja mogao reiti, potrebno je postaviti matematiki
model koji se sastoji od funkcije cilja i ogranienja u obliku jednaina ili nejednaina i zakona
nenegativnosti.
Matematiki model za problem kod kojeg se trai maksimalna vrednost funkcije cilja
glasi:
max Z =c 1 x 1+ +c n x n
uz ogranienja:
3

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

a11 x 1+ +a 1n x n b1

1.
.

am 1 x 1+ +amn x n bm
x j 0, j=1, ,n

2.
odnosno u saetom obliku:

max Z = c j x j
j=1

uz ogranienja:
3.
n

a ij x j b i , i=1, , m
j=1

x j 0

4.
gdje je:
c j = koeficijent cilja
x j = koliina

j=1, , n

j te promenljive,

j te promenljive,

j=1, , n

j=1, , n

bi = iznos, odnosno koliina i tog ogranienja,

aij

= koliina

i=1, , m ;

i=1, , m

i tog ogranienja potrebnog za jednu jedinicu j -te promenljive,

j=1, , n .

Za problem kod kojeg se trai minimalna vrednost linearne funkcije matematiki model
glasi:
n

min Z= c j x j
j=1

uz ogranienja:
5.
n

a ij x j b i , i=1, 1 m
j=1

6.

x j 0, j=1, ,n
4

Seminarski rad

Pritom,

OPERACIONA ISTRAIVANJA

bi

su bilo koji pozitivni brojevi,

c ij

aij

bilo koji realni brojevi, a

m i

n bilo koji prirodni brojevi.

Meutim, u praksi se javljaju problemi kod kojih se trai minimalna ili maksimalna
vrednost funkcije cilja a ogranienja, s obzirom da se odnose na razliite sadaje, imaju znak
i ili ; to su tzv. problemi s meovitim ogranienjima.

Pregled metoda linearnog programiranja

Postoje dve osnovne metode reavanja problema linearnog programiranja:
- grafika (geometrijska) i
- algebarska.
Geometrijska metoda moe se iskoristiti samo u sluaju dve ili tri promenljive, pri emu u
sluaju tri promenljive prostorni model postaje ve neprikladan. Ako je problem linearnog
programiranja dat u standardnom obliku i ako je nm=2 (a najvie nm=3 ) , tada se
takoe moe reiti geometrijskom metodom ( n broj promeljivih ,

m broj

ogranienja).

Grafika (geometrijska) metoda

Iz geometrijske interpretacije ogranienja problema linearnog programiranja zna se da je
n
svako reenje sistema nejednaina jedna taka prostora R , a skup nenegativnih reenja
n
problema linearnog programiranja i S R . Svaka od nejednaina :
n

a ij X j bi , i=1,2, ,m
j=1

odreuje

podskup

Si

i=1 ,2 , , m

(skup

taaka

jedne

strane

hiperravni:

aij X j =bi
n

.
j=1

pa je skup dopustivih reenja S

odreen jednainom:

S=S1 S2 S m S m +1 Sm +n
5

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

S m +1

gde se podskupovi

x 1 0, x 2 0, , x n 0

za

,,

S m +n

odnose na uslove nenegativnosti promenljivih

Skup moguih reenja geometrijski predstavlja poliedar u prostoru. Funkcija cilja, koja se
F=const . interpretira kao hiperravan, dostie maksimum (minimum) u jednom vrhu

poliedra (sluaj jedinstvenog optimalnog reenja) ili po jednoj stranici poliedra ako je hiperravan
F=const . njoj paralelna (sluaj beskonano mnogo optimalnih reenja).
Grafika (geometrijska) metoda reavanja problema linearnog programiranja bie
pokazana na primeru 1, i iz njega emo izvui zakljuak koji e biti od znaenja za optu
algebarsku metodu.
Primer 11:
Preduzee treba da proizvodi dva proizvoda,
M 1, M 2i M 3 .

B , na tri grupe maina,

Normativ vremena izrade ovih proizvoda na grupama maina, raspoloivi fond

vremena maina,kao i dobit po jedinici proizvoda daju se u sledeoj tabeli:

A
X

B
X

RFV
sati

1.500

2,8

1.800

9,5

1.800

Dobit
30
KM/kom.
5 x1 +6 x 2 1.500
9 x 1+2,8 x 2 1.800
2 x 1 +9,5 x 2 1.800

50

U koordinatnom pravouglom sistemu

Potrebno je utvrditi optimalan plan

proizvodnje pod uslovom da se postigne
maksimalna dobit.
Funkcija cilja:
F(x) =30 x 1 +50 x2
Koju treba maksimizirati pod
ogranienjima:

OX 1 X 2

predstaviemo nejednaine ogranienja

kao jednaine. To e biti prave linije:

1 https://bs.scribd.com/doc/33427379/Linearno-programiranje
6

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

prava p 1 5 x 1+6 x 2=1.500

prava p 2 9 x 1+ 2,8 x 2=1.800
prava p 3 2 x 1+ 9,5 x 2=1.800

Funkcija cilja

F( x )

predstavlja snop beskonano mnogo paralelnih pravih. Ako

povlaimo prave paralelne sa pravom

F( x )

sve dalje od koordinatnog poetka, poveavae se i

vrednost funkcije cilja, da bi u taki M , koja je najvie udaljena od koordinatnog poetka, a

F( x )
lei na pravoj
postigla svoju maksimalnu vrednost.

Koordinate take M su:

x 1=108 i x 2=160
a vrednost funkcije cilja:
F(x) =11.240 RSD
Prema tome plan proizvodnje sadri :
Proizvod A108 jedinica
Proizvod B

160 jedinica

A maksimalna dobit iznosi:

7

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

F(x) =11.240 RSD

Poto su koordinate take

na preseku pravih

(ne)jednaina ogranienja raspoloivog fonda vremena maina

p1
M1

p2

i
i

, tj. na preseku
M3

, znai da je

zadovoljen uslov jednakosti ova dva ogranienja, te je raspoloivi fond vremena ovih maina
100 iskoriten.

Furije - Mockinov metod eliminacije

I pored velikog praktinog znaaja, sadraji iz teorije sistema linearnih nejednaina su
kod nas veoma retki u nastavi matematike na svim nivoima. Opteprihvaeno je miljenje da su
ovi sadraji sloeni, da zahtevaju vei stepen apstrakcije i poznavanje specijalnih sadraja, npr.
elemenata konveksne analize, pa samim tim izlaze iz okvira mogunosti obrade. U najboljem
sluaju razmatraju se sistemi sa dve nepoznate koji se mogu reiti grafiki. Da to nije tako,
pokazaemo u nastavku ovog rada, iji je cilj kratko, jasno i elementarno izvoenje osnovnih
rezultata teorije sistema linearnih nejednaina. U osnovi svega lei elementarni i fundamentalni
metod eliminacije Furije Mockina.

Reavanje sistema linearnih nejednaina

Svaki sistem linearnih nejednaina se moe predstaviti u obliku:
7.

ai 1 x 1 +a i2 x 2+ +a x n >bi , i=1 ,2 , . .. , m
Reenje sistema je ma koja ureena

n torka vrednosti nepoznatih koja zadovoljava

sve nejednaine sistema. Pod reavanjem sistema (7) podrazumevamo nalaenje skupa svih
reenja.
Kako se svaka jednakost A=B moe ekvivalentno zapisati kao sistem od dve
nejednakosti A B i A B , reavanje sistema nejednaina obuhvata i reavanje sistema
jednaina i nejednaina.
Izloiemo Furije - Mockinovu metodu reavanja sistema (7). Ideja metode je eliminacija
x1
nepoznatih. Pretpostavimo da elimo da iz sistema (7) eliminiemo nepoznatu
. Uvedimo
oznake
8

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

I ={ i ai 1> 0 }

J = { j a j1 <0 }
K= { k ak 1=0 }

Reavanjem nejednaina sistema po nepoznatoj

x1

x1

{bi ; (ai 2 x2 ++ a x n) }
ai 1

x1

dobijamo

, i I

{b j ;(a j 2 x2 ++ a jn x n)}
a j1

, j J

ak 2 x 2+ +akn x n b k ,k K

Ukoliko je neki od skupova

postoje. Ako skupovi

I ,J

ili

prazan, odgovarajue nejednaine ne

x2 , x3 . . . xn
nisu prazni, onda nepoznate
zadovoljavaju

sistem:

[ bi( ai 2 x 2 ++a x n) ] [ b j ( a j 2 x 2+ +a jn x n ) ] ,i I , j J
ai 1

a j1

ak 2 x 2+ +akn x n b k ,k K
Odnosno:
n
a
a
b
b
a ip a jp x p a i a j , i I , j J
p=2
i1
j1
i1
j1

8.
n

a kp x p bk , k K
p=2

Ako je neki od skupova

ili

prazan, prva grupa nejdnaina u (8) ne postoji. Ako je

9

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

K= , druga grupa nejednaina u (8) ne postoji. Specijalno, ako su K i bar jedan od

skupova I i J prazni, (8) predstavlja prazan skup uslova. Formalno, po definiciji reenja

sistema, reenja praznog sistema su proizvoljne vrednosti njegovih nepoznatih.

Iz reenja sistema (8) moe se rekonstruisati svako reenje sistema (7).
x1 , x2 , xn
Ako nepoznate
zadovoljavaju sistem (8), onda ureena n torka
x1 , x2 , xn

predstavlja reenje sistema (7) ako i samo ako se

x1

proizviljno izabere iz

intervala

max
i I

b i( a i2 x 2+ +a x n )
b j( a j 2 x 2 ++ a jn x n )
,min
, I , J
ai 1
aj1
jJ

Odnosno:

(, min
j J

b j( a j 2 x 2+ +a jn x n )
, I = , J
a j1

Odnosno:

max
i I

b i( a i2 x 2+ +a x n )
, + ) , , J =
ai 1

Odnosno:

( ,+ ) , I =J =
Na taj nain reavanje sistema (7) svelo se na reavanje sistema (8).
Postupak eliminacije bi se mogao dalje nastaviti na isti nain, birajui po volji redosled
nepoznatih koje se eliminiu. Sisteme koji se dobijaju uzastopnim eliminacijama zvaemo
eliminante sistema (7). Ako se na prazan sistem formalno primeni postupak eliminacije,
dobiemo prazan sistem sa jednom nepoznatom manje. Poslednja eliminanta ne sadri nepoznate.
Ona je sastavljena od brojevnih nejednakosti ili je prazan skup uslova.
Mogui su sluajevi:
1. Poslednja eliminanta sadri netanu nejednakost. Tada polazni sistem nema nijedno
reenje.
2. Sve nejednakosti u poslednjoj eliminanti su tane. To je ispunjeno ako je ona prazan skup
uslova.
Jedno reenje sistema (7) dobijamo hodom unazad rekonstrukcijom reenja eliminanti,
polazei od poslednje, prema navedenom pravilu, sve dok se ne rekonstruie celo reenje
polaznog sistema. Pogodnim izborima vrednosti za nepoznate, ovako se moe dobiti svako
reenje polaznog sistema.
10

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

Primer 22. Dokazati da sistem

2 x 1 +5 x 2+ x 3 +5 x 4 1
x 1 +2 x22 x 3x 4 3
x 14 x 23 x 4 1
nema reenja.
Eliminacijom

x1

dobijamo sistem

3 x 2 / 2+ x3 /2x 4 /21/2
9 x 2 /23 x3 /2+3 x 4 /2 7 /2
Eliminacijom

x4

iz ovog sistema dobijamo netanu nejednakost

1 7=3 . Stoga

polazni sistem nema reenja.

Zakljuak:
Linearno programiranje je grana matematike koja se bavi problemom optimizacije
sredstava unutar zadatih ogranienja, maksimiziranjem korisnosti ili minimiziranjem trokova uz
zadata ogranienja. Postoje dve osnovne metode reavanja problema linearnog programiranja,
grafika (geometrijska) i algebarska.
2 http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/journals/nm/216/nm451208.pdf
11

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

Geometrijska metoda moe se iskoristiti samo u sluaju dve ili tri promenljive, pri emu u
sluaju tri promenljive prostorni model postaje ve neprikladan.
Metodom eliminacije Furije Mockina razmatraju se sistemi sa dve nepoznate koji se
mogu reiti grafiki, iji je cilj kratko, jasno i elementarno izvoenje osnovnih rezultata teorije
sistema linearnih nejednaina.
Usanovili smo matematiki model za problem kod kojeg se trazi minimiziranje i maksimiziranje
vrednosti funkcije cilja uz njihova ogranienja. Definisali smo i odredili skup reenja funkcije
cilja primenom grafike metode, prikazali njenu primenu na primeru optimalnog plana
proizvodnje da bi se postigla maksimaslna dobit. Zatim smo prikazali reavanje sistema linearnih
nejednaina primenom Furije Mockinove metode eliminacije, formirali sistem nepoznatih i
odredili skup reenja, kao i prikazali primenu metoda na primeru.
Na kraju, u vidu zakljuka, moemo rei da se linearno programiranje danas primjenjuju
uskoro svim ekonomskim istraivanjima i da je veliki broj novih naunih rezultata ostvaren
zahvaljujui njima. Stoga se danas vie ne mogu zamisliti istraivanja u domenu dinamike i
granine analize problematike privrednog razvoja i meusektorskih odnosa, programiranja
idinamikih sistema bez primene odgovarajuih matematikih metoda i modela.

Literatura:

Internet izdanja:
12

Seminarski rad

OPERACIONA ISTRAIVANJA

LINEARNO PROGRAMIRANJE:
https://bs.scribd.com
web.efzg.hr
matematika.fkit.hr
www.pfri.unir.hr
FURIJE-MOCKINOV METOD ELIMINACIJE:
elib.mi.sanu.ac.rs

13