STATISTIKA I

STATISTIKA MASA I
STATISTIKA JEDINICA
Statistika je metod istraivanja masovnih
pojava
1. Statistika masa je skup svih
pojedinanih sluajeva na kojima se
odreena pojava statistiki posmatra

statistika populacija

Statistiku masu sainjavaju bia, stvari i

dogaaji

Statistika masa:

dr. zajedn. (graani u odreenom monetu)

poljoprivredna gazd.(gazdinstva, orua i sl.)
proizvod (izvoz, uvoz, promet)

Statistika masa mora biti definisana:

sadrajno (stvarno, sutinsko) - trgovina na

malo, veliko...
vremenski (odreuje inteval u kome se
pojava odigrala) cene, zalihe i sl.
prostorno (teritorijalno razgranienje
statistike mase)

Statistika masa mora da je:

2.

homogena (zajednika svojstva)

celovita (ispituju se svi sluajevi)
difrencirana (regruti su homogeni skup, ali
razliite su: visine, teine, obrazov, poreklo)

Statistike jedinice su pojedinani

sluajevi koji ispunjavaju sve napred
navedene uslove za ulazak u statistiku
masu i izvor su podataka za statistika
istraivanja

STATISTIKA OBELEJA
POSMATRANJA
Statistika obeleja su statistike osobine

- karskteristike
Obeleja mogu biti:

atributivna (kvalitativna, opisna) i

numerika (brojano izraena).

Atributivna

za ljude su: pol, zaminanje, nacionalnost,

pismenost, brano stanje itd.
za prodajne objekte: tip, vrsta, lokacija i sl.

Numerika

Za ljude su: visina, teina, starost, zarada i sl.

za prodajni objekat: promet, broj zaposlenih,
povrina i dr.

Obeleja mogu biti i:

neprekidna (visina, temperatura, vodostaj, cene...)

prekidna (broj lanova porodice, broj zaposlenih, i dr.)

Neke od pojava se mogu izraavati i numeriki i

atributivno (dobar 3 , vrlo dobar 4, odlian 5 i sl.)
Obeleja se kod nekih statistikih jedinica
menjaju variraju (povremeno ili stalno), pa
treba ispitati i faktore od uticaja na promene
stalni i sluajni.

Etape statistikog istraivanja

Dve su etape u statistikom

istraivanju

1.- Posmatranje, snimanje i obrada podataka

2.- Analiza, koja moe biti:
- Statika gde se ne uzima vreme u obzir,
- Dinamika kao posmatranje u vremenu
- Regresiona i korelaciona analiza istrauju se
uzrono-posledine veze izmeu dve ili vie
statistikih pojava

1.-Statistiko posmatranje
Prva je i osnovna faza u statistikom

istraivanju od ijeg pravilnog izvoenja

zavisi itav tok daljeg statistikog
istraivanja
Plan posmatranja deli se na:

Programski deo (predmet, cilj, jedinice i

obeleja posmatranja)
Organizaciono - tehniki deo (nain, mesto,
vreme i obim posmatranja)
Potrebni kadrovi, vreme i finansije

 Statistiko posmatranje moe biti:

Potpuno (ceo skup, sve jedinice dosta je

skup ( primer su: popisi 31.03.01. i statistiki
izvetaji)
Delimino (deo statistike jedinice mase koji
je reprezent za masu)
Primena:
Kada nema uslova za istraivanje cele mase,
Kad je nepotrebno ispitavanje cele mase i
Kad se eli provera za celu masu.

Delimino istraivanje je najvie u primeni

1.-Sreivanje i grupisanje podataka

Sreivanje i grupisanje je II faza u

statistikom istraivanju i ima dva dela:

-provera u vie pravaca (obuhvatnost i tanost)
-grupisanje prema:
geografskim podrujima,
vremenu i
obelejima.

Kod numerikog postoji donja i gornja granica

intervala i veliine intervala
Intervali treba da su jasni sa stanovita granice.
Npr. godine starosti, kao dole u tabeli:
od 20,1 25,0 godina
od 25,1 30,0 godina

od 20,0 24,9 godina

od 25,0 29,9 godina

od 30,1 35,0 godina

i td.

od 30,0 34,9 godina

i td.

Ovako je ispravno, dok

U narednom primeru to nije sluaj

od 20 25 godina
od 25 30 godina
od 25 30 g. i td.

Ovde gde jedinice obelejja imaju vrednost 25,30,35 itd,

ne znamo kom intervalu pripadaju.
Sreivanje moe biti:
runo - kada je broj statistikih jedinica mali
mainski - mehanografski i
automatski - PC raunari i dr.

Statistike serije - nizovi

Statistike serije su nizovi statistikih podataka

grupisanih prema atributivnim, numerikim,
geografskim ili vremenskim svojstvima statistike
mase
Statistike serije mogu biti:

atributivne,
numerike,
geografske i
vremenske.

Uestalost ili frekfencija obeleja odreeni su

brojem statistikih jedinica sa istim obelejima.

Primer atributivne serije:

Kvalifikacija
(obeleje x)

Broj radnika
(frekvencija f)

Visokokvalifikovani

574

Kvalifikovani

1875

Polukvalifikovani

375

Nekvalifikovani

176

Ukupno:

3000
Tabela 1.

Niz grupisanih podataka prema numerikom obeleju

naziva se numerika serija ili serija distribucije
frekvencija. Primer jedne takve serije prikazujemo u
tabeli 2:

Uspeh studenata
(obeleje x)

Broj studenata
(frekvencija f)

5
6
7
8
9
10

197
142
71
56
34
18
Tabela 2.

Primer geografske statistike serije

Teritorija

Povrina u ha

R. Crna Gora

38.400

R. Srbija

104.460

Tabela 3.

Primer vremenske statistike serije:

momentalne (kritini momenat - popis) i

intervalne.

Utabela 4 za momentalne serije

Godine

Stanje na posl. raunu

(u 000 din.)

2000.

10.287

2001.

2.534

2002.

156

2003.

4.590

2004.

1.142

Tabela 4.

Tabela 5 za intervalne serije:

Godina

Ukupan prihod
(u 000 din.)

2000.

2.876.490

2001.

3.069.334

2002.

3.975.900

2003.

4.875.002

2004.

6.001.098
Tabela 5.

Sve statistike serije slue kao osnov za statistiku

analizu i veoma su vane za istraivanje.