SADRAJ

1. UVOD...................................................................................................................... 3
1. OPTE KARAKTERISTIKE KREDITA........................................................................... 4
2. KREDITIRANJE......................................................................................................... 5
2.1. FUNKCIJE KREDITA............................................................................................ 5
3. VRSTE KREDITA...................................................................................................... 7
3.1. KREDITI ZA KRATKORONO FINANSIRANJE.......................................................9
3.1.1. KONTOKORENTNI KREDITI..........................................................................9
3.1.2. KREDITNE LINIJE....................................................................................... 10
3.1.3. LOMBARDNI KREDITI................................................................................ 10
3.1.4. AKCEPTNI KREDIT..................................................................................... 11
3.1.5. RAMBURSNI KREDIT.................................................................................12
3.1.6. AVALNI KREDIT......................................................................................... 13
3.1.7. VINKULACIONI KREDITI............................................................................. 13
3.1.8. KREDITI ZA OBRTNA SREDSTVA...............................................................14
3.1.9. ESKONTNI KREDITI................................................................................... 14
3.1.10. REVOLVING KREDITI............................................................................... 15
3.2. KREDITI ZA DUGORONO FINANSIRANJE........................................................16
3.2.1. HIPOTEKARNI KREDITI.............................................................................. 16
3.2.2. INVESTICIONI KREDITI.............................................................................. 16
3.2.3. KREDITI ZA TRAJNA OBRTNA SREDSTVA...................................................18
3.2.4. KREDITI ZA GRAEVINSKE POSLOVE........................................................18
4. KREDITI ZA FINANSIRANJE REPRODUKCIJE............................................................20
4.1. IZVORI FINANSIRANJA U PREDUZEU.............................................................20
4.2. KREDIT KAO IZVOR FINANSIRANJA..................................................................20
5.1.

PREMA POVJERIOCU..................................................................................... 21

5.2. PREMA DUNIKU............................................................................................. 21

5.3. PREMA NAINU OBEZBJEENJA......................................................................22
5.4. PREMA USLOVIMA OTPLATE............................................................................22
5.4. PREMA PLAANJU KAMATE..............................................................................22
1

ZAKLJUAK............................................................................................................... 24
LITERATURA.............................................................................................................. 25

1. UVOD
Preduzee je skup materijalnih i kreativnih potencijala za stvaranje dobara, odnosno korisnosti za
zadovoljenje individualnih potreba i preferencija. Jedna od neophodnih komponenti za obavljanje
poslovnih aktivnosti preduzea jesu resursi. Bez finansijskog potencijala i resursa ne moe se uspjeno
ostvariti niti jedna finansijska odluka preduzea.
Finansije preduzea donose tri kljune grupe odluka: odluke o investiranju, odluke o finansiranju
i odluke o dividendama. Jedna od najvanijih odluka preduzea jeste odluka o finansiranju. Putem ove
odluke finansijski menadment odreuje najbolju kombinaciju strukture kapitala, odnosno odreuje
optimalni odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Imajui u vidu da ovaj odnos utie u mnogome na
poslovanje preduzea i dugoroni razvoj i odrivost preduzea, jasan je ogroman znaaj donoenja odluke
o zaduivanju preduzea.
Osnovni zadatak finansija preduzea jeste da se obezbjedi novac ili njegovi surogati koji su
potrebni za ostvarivanje poslovnih ciljeva preduzea i realizaciju najvanijih finansijkih odluka.
Pribavljena sredstva se u poslovnom procesu koriste i transformiu kako bi se na najbolji nain realizovali
postavljeni ciljevi preduzea.
S ekonomskog stanovita, najbolji nain finansiranja je onaj koji daje najveu efikasnost,
odnosno uspjeh (dobit) uz najnie trokove i rizike. S ovog aspekta, veoma znaajnu ulogu imaju krediti
kao izvori finansiranja poslovnih aktivnosti preduzea. Krediti predstavljaju oblik eksternog zaduivanja
preduzea kod poslovnih, investicionih banaka, kreditnih unija, tedionica i drugih finansijskih institucija,
ali takoe postoji mogunost internog kreditiranja preduzea od strane njegovog povezanog preduzea
(matino i zavisno preduzee).
Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cijenu i trite. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika
finansijskih ulaganja i omoguava zadovoljavanje najirih potreba graana, privrede i drutva. Takoe
ima snaan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznaajnijih regulatora procesa
reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se trita za nekim
proizvodima i slino. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj mjeri bi bio usporen, odnosno smanjen.
Pored svih ovih pozitivnih efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomjerna ekspanzija
kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduenosti to znatno slabi njihovu
reproduktivnu sposobnost.

1. OPTE KARAKTERISTIKE KREDITA

Kredit predstavlja duniko-povjerilaki odnos u kome povjerilac ustupa duniku pravo
raspolaganja odreenom koliinom novca, ili nekim drugim pravom na odreeno vrijeme i pod
odreenim uslovima (rok, kamata, nain vraanja). Predstavlja oblik finansijskih ulaganja, koje se vezuju
za povjerenje kao najvanije u zasnivanju kreditnih odnosa.
Pojam kredita se vezuje za porjeklo od latinske rijei credo, odnosno credare, to u prevodu znai
vjerovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji vezuje se, takoe, za latinsku rije creditum, to znai
kredit ili zajam. Sa teorijskog gledita, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos izmeu dva lica,
odnosno izmeu povjerioca i dunika, gdje je povjerilac ono lice koje daje (ustupa) svoju imovinu
(novac) drugom licu (duniku) na odreeno vrijeme i pod odreenim uslovima .
Kredit se po pravilu daje uz odreenu kamatu koja predstavlja naknadu za koritenje sredstava,
koja su duniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje. On ustvari predstavlja privremenu
uslugu koju ini povjerilac duniku tako to mu ustupa na raspolaganje odreenu sumu novca ili neki
predmet, to ukazuje da kredit odvaja na neki nain pravo raspolaganja od sopstvenosti. 1 Bitno je da kod
kredita postoji naelo povratnosti, to znai da dunik ima obavezu da vrati povjeriocu uzeti kredit kada
istekne rok trajanja kreditnog ugovora. Ovo naelo razlikuje kredit od poklona, dotacija, regresa,
subvencija i nekih drugih oblika davanja.

Zajam, sa teorijskog stanovita predstavlja pogodbu po kojoj je jedan ugovara spreman da ustupi
drugom ugovarau u vlasnitvo odreeni iznos novanih sredstava, kao i zamjenjivih stvari. 2 Korisnik
zajma se obavezuje da e u ugovorenom roku vratiti povjeriocu odreeni iznos sredstava, uz odreenu
kamatu. Iz takve definicije zajma proizilazi da je zajam oblik kredita.

Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivim socijalistikim zemljama) kredit ima isti
znaaj. Takoe, u uslovima domicilne privrede i bankarske prakse kredit ima kljunu ulogu, jer postaje
jedan od znaajnijih regulatora procesa reprodukcije.

1 Dr. Halil Kala, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013., str. 324.
2 Ibid.
4

2. KREDITIRANJE
2.1. FUNKCIJE KREDITA
Kredit u svim okolnositma ima kljunu ulogu i postaje jedan od znaajnijih regulatora procesa
reprodukcije, jer obezbjeuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i poveava proces proizvodnje
i uspostavlja ravnoteu robnonovanih odnosa na tritu. Za proces reprodukcije nije dovoljno samo
obezbjediti potrebnu koliinu novca pomou kredita, ve je neophodno da taj novac i kredit dou u pravo
vrijeme i na pravo mjesto. 3 U politici plasmana, uloga kredita je najvanija, izmeu ostalog i zbog toga
to kredit ima vieznane funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi.
Kredit kao ekonomska kategorija obavlja slijedee ekonomske funkcije:

1. Mobilizatorska funkcija

Ova funkcija se ispoljava u prikupljanju novanih sredstava koja su usitnjena i nalaze se u rukama
mnogobrojnih vlasnika, a privremeno su van procesa proizvodnje i prometa. Prikupljanje novanih
sredstava je bankarski posao. To banke ine: putem otvaranja rauna svojih klijenata, putem obavljanja
finansijskih poslova u ime svojih klijenata, putem tednje uz odgovarajuu kamatu.

2. Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji

Kredit ima veoma znaajno mjesto u procesu reprodukcije, jer se pomou njega odrava stalna
likvidnost meu privrednim subjektima. To omoguava kontinuitet proizvodnje, zatim ubrzava razvoj
procesa reprodukcije i usklauje trine odnose ponude i potranje. Znaaj kredita je utoliko vei to se
zna da se proces proizvodnje ne moe osloniti samo na sopstvene izvore sredstava za finansiranje, ve se
permanentno moraju pomagati i spoljnim izvorima sredstava, a to su u prvom redu krediti. 4

3 Kasim I. Begi, Ekonomska politika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2000., str.

278.
4 Ibid.

3. Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa

U ovom sluaju predstavlja bankarsku podrku izvoznicima za obrtna sredstva, kako bi premostili
vremenski razmak od ulaganja do naplate prilivom iz inostranstva.

4. Funkcija razvoja nedovoljno razvijenih podruja

Kod ove funkcije kredit dopunjava nedostatak akumulacije i tako utie na ubrzani privredni
razvoj s ciljem uspostavljanja ravnomjernosti u privrednom razvoju regiona jedne zemlje. Time se
amortizuju problemi vezani za zaostajanje u razvoju, zaposlenosti, standardu i sl.

5. Funkcija kontrole tokova u privredi

Pomou kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom koliinom novca i u tome kredit ima
kontrolnu funkciju u okviru emisione politike centralne banke. 5Funkcija kontrole se ostvaruje preko
poslovnih banaka, tako to se vri stalna kontrola poslovanja preduzea koja se kreditiraju u pogledu
namjenskog koritenja kredita i u pogledu otplate kredita u ugovorenim rokovima.

5 Kasim I. Begi, Ekonomska politika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2000., str.

278.
6

3. VRSTE KREDITA
Kredit je novani duniko povjerilaki odnos, u kojem davalac kredita (obino banka) ustupa pravo
koritenja odreenog iznosa novanih sredstava duniku (korisniku kredita) na ugovoreno vrijeme i uz
ugovorene uslove povrata. U irem smislu rijei obuhvaa razliite namjenske i nenamjenske kreditne
oblike poput novanih zajmova, robnih i potroakih kredita, financijskih kredita, poslovnih aranmana
prodaje robe, usluga i izvoenja radova uz odgoenu naplatu, dunike hartije od vrijednosti, standby
aranmane, otvorene raune i dr. U nedostatku novca, kao sredstva prometa i plaanja,
preko ekova, mjenica i drugih kreditnih instrumenata smanjuje se opasnost od privrednog zastoja,
nedovoljne potranje uz datu ponudu ili pak nedostatka ponude roba i usluga potrebnih za zadovoljenje
potranje. To se posebno vidi kod bankarskih kredita, gdje banke odobravajui kredit
stvaraju novac (depozitni ili kreditni novac) koji korisnik kredita moe koristiti za plaanja.

Klasifikacija kredita se moe vriti prema razliitim kriterijumima. Osnovna podjela kredita je prema
roku dospjea, prema kojem se krediti dijele na:
1) kratkorone kredite,
2) srednjorone kredite i
3) dugorone kredite.

Kratkoroni krediti su oni krediti iji je rok vraanja krai od godinu dana. Ovi krediti se koriste
za finansiranje sezonskih zaliha i drugih kratkorono vezanih obrtnih sredstava. Korienje kratkoronih
kredita za finansiranje stalnih obrtnih sredstava u znaajnom obimu upuuje na zakljuak da je dolo do
slabljenja finansijskog poloaja preduzea. 6
Srednjoroni krediti su s rokom vraanja od jedne do pet godina, a slue za finansiranje manjih
investicija, kupovinu trajnih potronih dobara i sl. Oni i dugoroni krediti se u teoriji i praksi nazivaju
jednim imenom dugoroni krediti.
Dugoroni krediti se koriste za finansiranje ulaganja u osnovna sredstava, dugorone plasmane i
trajna obrtna sredstava. Odobravanje kredita za osnovna sredstva od strane banke obino je uslovljeno

6Halil Kala, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013., str. 325.

7

odgovarajuim ueem traioca kredita i podnoenjem odgovarajue dokumentacije, odnosno

investicionog elaborata.7
Prema obliku u kome se kredit daje, razlikujemo:
1) naturalni kredit,
2) robno novani kredit i
3) Novani kredit.
Naturalni kredit je kredit koji se daje u realnom dobru, najee poljoprivrednom proizvodu, a rije je o
najstarijem kreditnom obliku.
Robno-novani kredit se odobrava u robi, a vraa se u novcu. Najee se praktikuje izmeu kompanija
meusobno.
Novani kredit u savremenim uslovima uglavnom podrazumijeva kredit koji se daje i vraa u novcu.
Prema pokrivenosti, krediti se dijele na:
1) pokrivene kredite i
2) nepokrivene kredite.
Nepokriveni krediti predstavljaju kredite koje je kreditor dao korisniku kredita na osnovu
povjerenja zasnovanog na kreditnoj sposobnosti korisnika kredita, odnosno preduzea i njegovog ugleda.
Ovi krediti nemaju nikakvo pokrie niti garanciju. Nazivaju se jos i blanko krediti.
Pokriveni krediti su oni koji su odobreni na osnovu zaloga ili pak garancije treeg lica. Ovdje
spadaju: hipotekarni, zaloni i garantni krediti.
Veoma znaajna podjela kredita sa aspekta preduzea je na:
1) krediti za kratkorono finansiranje i
2) krediti za dugorono finansiranje.8

Krediti za kratkorono finansiranje su u stvari kratkoroni krediti sa rokom dospjea do godinu dana. Oni
pomau preduzeu u prevazilaenju svakodnevnih ili povremenih potreba za slobodnim novanim
sredstvima.
Ovdje spadaju:
7 Ibid.
8 http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita 17.05.2015. 23.56.
8

1) Kontokorentni krediti (krediti po tekuem raunu),

2) Kreditne linije,
3) Lombardni krediti,
4) Akceptni krediti,
5) Rambursni krediti,
6) Garancijski (avalni) krediti i
7) Vinkulacioni krediti,
8) Krediti za obrtna sredstva,
9) Eskontni krediti,
10) Revolving krediti i

Krediti za dugorono finansiranje predstavljaju dugorone kredite namjenjeni za finansiranje

dugoronih finansijskih potreba preduzea, ulaganje u osnovna i trajna obrtna sredstva. Rok dospjea
ovih kredita je do deset godina.
Ovdje spadaju:
1) Hipotekarni krediti,
2) Investicioni krediti,
3) Krediti za trajna obrtna sredstva i
4) Krediti za graevinske poslove.

3.1. KREDITI ZA KRATKORONO FINANSIRANJE

3.1.1. KONTOKORENTNI KREDITI
Predstavljaju kratkorone kredite po tekuem raunu. Banka sa komitentom zakljuuje ugovor o
kontokorentnom kreditu na osnovu kreditnog boniteta komitenta. Tim ugovorom se utvruje da e
komitent cijelokupno svoje poslovanje obavljati preko tekueg rauna, to znai da e se sve naplate
potraivanja i isplate obaveza komitenta obavljati preko njegovog tekueg rauna, kod dotine banke.
9

Ovdje se utvruje visina dugovnog salda tekueg rauna, to u stvari predstavlja kontokorentni
kredit. Mada je kontokorentni kredit formalno bez pokria, on je u sutini sa pokriem, jer svaki priliv
novanih sredstava na tekui raun predstavlja u stvari otplatu kredita. Krajnji rok dospjea po ovom
kreditu je do 12 mjeseci. Nain povraaja kredita pretpostavlja da saldo tekueg rauna na datum
dospjea kredita treba da bude pozitivan. Sistem obrauna kamate je mjeseni. Prednosti poslovanja
preduzea preko tekueg rauna uz korienje kontokorentnog kredita su viestruka. Prije svega
preduzee je lieno potrebe da se obraa banci za kratkoroni kredit kada je njegov priliv na raunu vei
od odliva gotovine do visine kontokorentnog kredita. Jo jedna prednost korienja kontokorentnog
kredita za preduzee jeste to preduzee ne mora da dri likvidnu rezervu. Takoe, zahvaljujui pasivnoj
kamati banke, obraunate na potrani saldo tekueg rauna, svaki marka na tekuem raunu je automatski
ukamaen, to poveava rentabilnost. Jo jedna bitna osobenost kontokorentnog kredita jeste ta to on
omoguava preduzeu da obezbjedi finansiranje pomou kredita banke u mjeri u kojoj e biti siguran da
e svoje obaveze po osnovu kredita moi pokriti oekivanim prilivima sredstava. 9

3.1.2. KREDITNE LINIJE

Kredit po kreditnoj liniji je slian u mnogome kontokorentnom kreditu. On takodje predstavlja
kratkoroni kredit koji je bez pokria i odobren na osnovu kreditnog boniteta klijenta banke, odnosno
preduzea. Klijent banke zakljuuje okvirni kredit za finansiranje povremenih obrnih sredstava u datom
periodu, pri emu taj period ne moe biti dui od dvanaest mjeseci.
Klijent povlai novana sredstva od banke po tom ugovoru, povremeno, u ratama, pri emu ove
rate nisu unaprijed odreene, to ukazuje da preduzee povlai sredstva od banke prema svojim
potrebama za likvidnim sredstvima. Kredit po kreditnoj liniji ima odreene prednosti za svog korisnika.
Prije svega putem ovog kredita, preduzee obezbjedjuje kratkoroni kredit za dui vremenski period, bez
neposrednog zaduivanja kod banke. Takoe preduzee povlai sredstva od banke samo onda kada je
njegov priliv gotovine manji od njegovog odliva gotovine.
Nekada su kreditne linije bile dostupne uglavnom velikim preduzeima, a danas sve ee i mala i
srednja preduzea, pa ak i preduzetnici postaju korisnici ovog vida finansiranja. Odobrenjem kreditne
linije preduzeima se omoguava i racionalizacija poslovanja sa bankom, jer se jedinstvenom procedurom
odobravanja obuhvataju razliiti proizvodi, pa se umjesto obrade vie zahtjeva, podnosi se i odobrava
samo jedan, to znaajno skrauje period realizacije. Najee, kreditne linije su interesantne
preduzetnicima koji imaju potrebu za raznovrsnijim proizvodima banke, kao to su krediti za plaanje
prema inostranstvu, akreditivi, garancije za uee na licitacijama i tenderima, garancije za dobro
izvrenje posla itd. 10

9 http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita 13.05.2015. 20.43.

10 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/25576/Saveti-bankara-Sta-je-kreditna-linija
25.05.2015. 13.56.
10

3.1.3. LOMBARDNI KREDITI

Lombardni kredit je kredit po osnovu zaloge. To je kratkoroni kredit koji se daje na osnovu zaloga
dragocjenosti, zaliha i hartija od vrijednosti, koje su u posjedu korisnika kredita a kotiraju se na tritu
novca, odnosno tritu kapitala. Kada se zalau hartije od vrijednosti, one se procjenjuju po trinoj
vrijednosti ali se lombardni kredit odobrava u iznosu od 60-80% od vrijednosti zaloene hartije od
vrijednosti. Hartije od vrijednosti na osnovu kojih se moe dobiti lombardni kredit su:
akcije,
obveznice,
blagajniki zapisi,
komercijalni zapisi,
razni certifikati.

Lombardni krediti se mogu odobriti na osnovu zaloge zlata i drugih dragocjenosti. Zlato se moe
zaloiti u obliku: zlatnika, zlatnih poluga i zlatnog nakita. Takoe postoji mogunost odobravanja
lombardnih kredita na osnovu zaloga robe, pri emu je potrebno istai da predmet zaloge moe biti samo
ona roba koja je uskladitena u javno skladite ili koja se nalazi na putu. 11
Prednost lombardnog kredita je u tome to preduzee moe doi do neophodnih novanih sredstava a da
pri tome ne mora prodati hartiju od vrijednosti koja je predmet zaloge. Lombardni kredit se odobrava na
period od 3 do 6 mjeseci. On se vraa davaocu kredita sa kamatom i trokovima i to jednokratno po
njegovom dospjeu. 12
Lombardni kredit, bez obzira na visinu kamatne stope, za preduzee je esto nepovoljan jer smanjuje
finansijsku elastinost. Za banku je ovaj kredit izuzetno povoljan jer se odobrava na kratak rok a uz to je
pokriven. Ukoliko dunik o roku dospjea ne izmiri svoje obaveze po lombardnom kreditu, banka ima
mogunost da zaloenu hartiju proda i iz dobijene vrijednosti naplati svoja prava.

11 Halil Kala, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013., str. 326.

12 Nenad M. Vunjak, Prof. dr Ljubomir D. Kovaevi: Finansijska trita i berze, Proleter a.d. Beej, Ekonomski
fakultet Subotica, NUBL-Nezavisni univerzitet Banja Luka, igoja Beograd, Subotica, 2009., str. 56.

11

3.1.4. AKCEPTNI KREDIT

Akceptni kredit predstavlja vrstu garantnog kredita, kojim banka stavlja komitentu na
raspolaganje svoj poslovni ugled. Odobravanjem akceptnoga kredita banka korisniku kredita ne
doznauje novana sredstva u iznosu na koji glasi kredit, nego preuzima na sebe obavezu isplate
mjeninoga duga, ako izdavatelj mjenice ne iskupi mjenicu o njezinu dospijeu. Akceptom mjenice banka
postaje glavni mjenini dunik, to zbog veega boniteta mjenice, omoguuje traitelju bankovnog
akcepta lake dobivanje eskontnoga kredita kod druge domae ili strane banke, odnosno optjecaj takve
mjenice na novanom tritu.
Posao odobravanja akceptnog kredita se sastoji u sljedeem: komitent banke odnosno preduzee
izdaje mjenicu koju banka akceptira (stavlja na nju svoj potpis i peat) ime preuzima obavezu da kao
glavni dunik ona isplati mjenicu ako to ne uini njen komitent. 13 Komitent moe akceptiranu mjenicu
eskontovati (prodati) drugoj banci i tako doi do gotovine ili putem indosiranja (prenoenja) platiti svoju
obavezu. Pokriem spoljnotrgovinskog posla akceptom banke sa visokim ugledom i rejtingom pospjeuje
se komercijalni posao, jer prodavac robe na osnovu akcepta date banke, obezbjeuje sigurnost naplate
svojih potraivanja.
Putem akceptnog kredita, komitent od banke ne dobija novac, nego samo potpis banke kojim ona
garantuje isplatu sume naznaene u mjenici. Dajui svoj potpis, banka obeava da e ona otkupiti mjenicu
umjesto svoga komitenta. Na ovaj naine se poveava sigurnost mjenice i obezbjeuje bezbjednost u
plaanjima izmeu uesnika u trgovinskom poslu. Akceptni kredit je validan instrument za dobijanje
kredita kod druge banke.14

3.1.5. RAMBURSNI KREDIT

Rambursni kredit predstavlja kratkoroni kredit koji se primjenjuje pri plaanju uvoza i izvoza izmeu
prekomorskih zemalja. Rambursni posao zapoinje zakljuivanjem kupoprodajnog ugovora, kojim je
izmeu ostalog ugovoreno da e se plaanje izvriti mjenicom, koju e akceptirati banka uvoznika ili
banka izvoznika ili pak neka trea banka. Kupac uvoznik, daje nalog svojoj banci, kod koje ima otvoren
raun, da na teret sredstava na njegovom raunu, otvori rambursni kredit kod rambursne banke u treoj
zemlji, koja e akceptirati mjenicu kojom e se izvriti obaveza iz kupoprodajnog ugovora odnosno
plaanje. Rambursna banka akceptira na nju vuenu mjenicu a zatim je dostavlja banci izvoznika robe,
prodavca, s nalogom da akceptiranu mjenicu urui izvozniku robe, kad joj on preda dokumenta koja
potvruju isporuku robe, konosman, polisu osiguranja i drugo.
13 http://www.obiteljskefinancije.com/vrste-kredita 17.05.2015. 00.44.
14 Dragutin Mirovi: Poslovno pravo, Fakultet spoljne trgovine, IP Mladost,
Bijeljina, 2007, str. 430.
12

Primljenu mjenicu izvoznik moe eskontovati i tako doi do novca i prije nego to prodata roba
stigne do kupca. Izvozna banka alje dokumente o otpremi robe rambursnoj, koja ih zavisno od
primljenog pokria, zadrava kod sebe ili dostavlja banci uvoznika da bi ih uruila uvozniku. Banka
uvoznika dostavlja dokumenta uvozniku kako bi mogao preuzeti uvezenu robu. U praksi postoje dvije
vrste rambursa: direktni i indirektni ramburs. Indirektan ramburs je ako akceptiranje mjenice ne vri
banka uvoznika, ve neka trea banka (rambursna banka). U ovom sluaju, kao uesnici ramburs posla,
javljaju se:
kupac uvoznik,
banka uvoznika,
kupac izvoznik,
banka izvoznika i
rambursna banka.
Kod direktnog rambursa, banka uvoznika je istovremeno i rambursna banka.

3.1.6. AVALNI KREDIT

Avalni kredit predstavlja posebnu vrstu kratkoronog kredita koji banka obezbjeuje svom
klijentu stavljanjem avala na njegove mjenine obaveze, kako bi on odloio plaanje svojih obaveza sve
do dospjea mjenice na naplatu. Banka avalom preuzima bezuslovno, neopozivo jemstvo, da e ona
isplatiti avaliranu mjenicu ako to ne uini njen klijent. Ovdje se praktino radi o mogunosti odlaganja
plaanja obaveza do dospjea mjenice na naplatu. Uslov za dobijanje ovog kredita od banke je kreditni
bonitet klijenta, odnosno banka ispituje kreditni bonitet svog klijenta i ukoliko utvrdi da je klijentov
kreditni bonitet prihvatljiv, banka odreuje limit do kog nivoa e avalirati mjenicu svoga klijenta. Banka
se u ovom poslu javlja kao jemac, avalist. 15 Avalni ili kaucioni kredit, kako se jo u praksi naziva, ne
ulazi u kategoriju tzv.novanih kredita, ve u kategoriju preuzetih obaveza banke. Ovo znai da banka pri
ovom poslu ne stavlja korisniku avalnog kredita na raspolaganje nikakva novana sredstva, ve se samo
indirektno obavezuje za njegov raun, odnosno njegove obaveze.

15 http://www.obiteljskefinancije.com/vrste-kredita 17.05.2015. 2.33.

13

3.1.7. VINKULACIONI KREDITI

Vinkulacioni kredit (latinski vinculare-spojiti, zaduiti) je vrsta kredita koji odobrava banka na
bazi prethodne obaveze dunika da doznai tovarni list, na osnovu koga se potpuno ili djelimino
raspolae vrijednou robe. Koristi se u trgovini na veliko pri otkupu robe na terenu. Na osnovu ovog
kredita trgovina na veliko ne mora ekati da naplati robu od krajnjeg kupca, ve dobija sredstva kojim
odmah raspolae. Time krajnji kupac isplauje vrijednost robe banci, a banka mu vraa tovarni list u cilju
preuzimanja robe. Ovaj kredit predstavlja u stvari davanje avansa kupcu za plaanje robe koja od
prodavca putuje do kupca. Veoma je slian rambursnom kreditu s tim to se rambursni kredit oslanja na
konosman u pomorskom prometu, a vinkulacioni kredit se oslanja na tovarni list u suvozemskom
prometu.

3.1.8. KREDITI ZA OBRTNA SREDSTVA

Obrtna sredstva su sredstva koja mijenjaju svoj oblik i mogu se na kraju ciklusa ponovo vratiti u
novani oblik. U obrtna sredstva spadaju: novac, sirovine i materijal, proizvodnja u toku, zalihe gotove
robe, potraivanja od kupaca itd. Pri tom se razlikuju:
trajna ili stalna obrtna sredstva i
obrtna sredstva u uem smislu.
Trajna ili stalna obrtna sredstva se finansiraju kreditima za trajna obrtna sredstva, koji predstavljaju oblik
dugoronog kreditiranja. Drugi dio obrtnih sredstava se moe finansirati putem kredita za obrtna sredstva,
koji predstavlja instrument kratkoronog finansiranja. 16
Krediti za obrtna sredstva su namjenjeni kratkoronim, obrtnim potrebama u uem smislu, kada je
neophodno obezbijediti dopunske izvore u cilju prevazilaenja povremenih, sezonskih ili vanrednih
tekoa. Ovi krediti mogu biti namjenjeni proizvodnji, zalihama i robnom prometu. Krediti namjenjeni
proizvodnji se odobravaju za proizvodnju, za nabavku sirovina i repromaterijala i za kreditiranje gotove
robe i potraivanja. Ovim oblikom kredita vri se finansiranje nabavke svih vidova zaliha, plaanja
obaveza prema dobavljaima i ostalih obaveza iz poslovanja ekonomskih uesnika sistema. 17Takoe,
ovim kreditima se mogu finansirati i manji objekti ija gradnja je mogua u rokovima kraim od jedne
godine.

16 Kasim I. Begi, Ekonomska politika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2000., str.

279.
17 Ibid.
14

3.1.9. ESKONTNI KREDITI

Eskontni kredit je vrsta kratkoronog obezbjeenog kredita. Banka od svog komitenta otkupljuje hartije
od vrijednosti i isplauje mu njihovu nominalnu vrijednost, umanjenu za iznos nedospjelih kamata,
trokova i bankarske provizije. Ovdje je rije o hartijama od vrijednosti sa kraim rokom dospjea.
Komitent banke novac dobija odmah, a banka naplauje svoje potraivanje o roku dospjea hartije od
vrijednosti. Prilikom zakljuivanja ovog posla, banka vodi rauna o bonitetu hartije od vrijednosti,
odnosno o platenoj sposobnosti lica koje je potpisalo hartiju (najee mjenica). Eskontovane hartije od
vrijednosti banka esto prodaje (reeskontuje) drugim veim bankama, najee centralnoj banci. Kao
predmet eskonta se javljaju nedospjele hartije od vrijednosti a najee su to:
mjenice,
obveznice,
varanti i
ekovi.
Prilikom otkupa hartije od vrijednosti, banka od trine vrijednosti hartije odbija kamatu,
trokove i proviziju. Kamata koja se pritom obraunava odnosi se na razdoblje od dana isplate eskontnoga
kredita do dana dospijea hartije od vrijednosti. Eskontni krediti odobravaju se na krae rokove (u pravilu
nekoliko mjeseci), tj. do dospijea mjenice. 18 Kada mjenica dospije, dunik po eskontnom kreditu mora
vratiti banci odobreni iznos kredita. Ako se to ne dogodi, banka e protrestirati mjenicu i naplatiti traeni
iznos od bilo kojega mjeninoga dunika. Budui da eskontiranu mjenicu banka moe reeskontirati kod
centralne banke ili neke druge komercijalne banke, eskontni kredit, sa stanovita likvidnosti, povoljnije je
za poslovnu banku nego ostali oblici kredita.19

3.1.10. REVOLVING KREDITI

Revolving krediti se pojavljuju izmeu kratkoronih i investicionih kredita. Putem ovog kredita korisnik
ima mogunost da sredstva od banke povlai prema svojim potrebama, a da obaveze po osnovu kredita
plaa prema svojim mogunostima u okviru dogovorenog roka. Ukoliko revolving kredit sadri klauzulu
o konverziji, moe se konvertovati u investicioni kredit i otplaivati anuitetskim putem. Revolving
krediti slue za nabavku obrtne aktive ili dijelova fiksne aktive. Dokumentuju se mjenicama i bankarskim
notama, dakle kratkoronim hartija od vrijednosti.
18 Kasim I. Begi, Ekonomska politika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2000., str.
280.
19 http://www.hypo-alpe-adria.hr/home.nsf/pages/tvrtke-krediti_i_financiranjevrste_financiranja-739 18.05.2015. 21.45.
15

Jednom odobren revolving kredit, preduzee moe koristiti kad god se za tim javi potreba.
Kreditor e nakon odobrenja kredita na raspolaganje preduzeu staviti odreenu koliinu novca, a
preduzee e povlaiti kratkorone trane u bilo kojem trenutku. Prirodno, svako povlaenje novanih
sredstava smanjuje odobrena sredstva, a nakon vraanja poetna suma se ponovo obnavlja. Kod
odobravanja revolving kredita, banka naplauje odreenu proviziju, koje je obino do 1% od ukupno
odobrenog iznosa kredita. Za sve povuene trane, korisnik revolving zajma plaa kamatu za pozajmljeni
iznos, mjeseno ili po dogovoru s bankom. Znai, revolving krediti su zajmovi sa posebnim ugovorima
gdje se koliina novanih sredstava moe povui, isplatiti i ponovo povui bezbroj puta, sve dok ne
istekne dogovoreno vrijeme korienja revolving kredita. esto se ovaj oblik kreditiranja primjenjuje i
kod kreditnih kartica.20

3.2. KREDITI ZA DUGORONO FINANSIRANJE

3.2.1. HIPOTEKARNI KREDITI
Hipotekarni kredit je dugoroni kredit koji banka daje na osnovu zaloga (hipoteke) na nepokretnu
imovinu (kuca, zemljite, stanovi). Banka odobrava dugoroni kredit klijentu na osnovu trine
vrijednosti njegove nepokretne imovine, na koju se stavlja hipoteka, pri emu je u prinicipu, iznos
odobrenog kredita manji od trine vrijednosti nepokretne imovine. Znai hipotekarni krediti se
odobravaju u odreenom procentu od vrijednosti date nepokretnosti. Najea forma hipotekarnog kredita
je amortizacioni kredit koji ima fiksnu kamatnu stopu i otplauje se u jednakim mjesenim ratama, koje
sadre kamatu i dio glavnice. U poetnom periodu, otplate sadre preteno kamatu, a sa pribliavanjem
roka dospjea raste udio glavnice. Drugi oblik hipotekarnog kredita jesu krediti koji se vraaju odjednom
po isteku roka hipoteke i uz plaanje kamate u ugovorenim rokovima do dospjea roka za plaanje
glavnice. Predmet hipoteke moe biti stambeni ili poslovni prostor, zemljite, zgrade, skladita i druge
nekretnine nad kojima se zalono pravo stie upisom u zemljine knjige, ali i pojedini oblici pokretnosti
kao na primjer brodovi i avioni, nad kojima se zalono pravo stie upisom u zemljine knjige, ali i
pojedini oblici pokretnosti, kao to su brodovi i avioni, nad kojima se zalono pravo stie upisom u
registar brodova i registar aviona
20 http://www.kristali.rs/finansije/Krediti/sta-je-revolving-kredit.html 15.05.2015.
22.44.
16

Rok dospjea hipotekarnih kredita je izmeu 15 i 30 godina. Hipotekarni krediti se koriste za

dugorono finansiranje investicionih namena, kao to je kupovina stambenih i poslovnih objekata,
nabavka opreme i slino i to u sluajevima kada se ne moe proceniti kreditna sposobnost klijenata, ve
se ona procenjuje na osnovu vrednosti imovine klijenata ili njegovog solidarnog dunika. Sticanjem
hipoteke banka nema pravo posjeda zaloga, ve to zalono dobro ostaje na raspolaganju duniku i moe
biti predmet kupoprodaje. Dunik, odnosno korisnik kredita je obavezan da vodi rauna o ouvanju
vrijednosti zaloene nepokretnosti.
Banka ima pravo pree prodaje imovine koja je predmet zaloena radi dobijanja ovog kredita.
Ona ovo pravo moe iskoristiti u sluaju neredovne otplate obaveza po osnovu kredita od strane korisnika
kredita. Kada korisnik kredita vrati kredit banci o roku dospjea, banka skida hipoteku koja je upisana u
zemljine knjige.

3.2.2. INVESTICIONI KREDITI

Investiciona ulaganja preduzea bitan su uslov dinamike rasta datog preduzea kao i cijele
nacionalne privrede. Pri tom preduzee moe da rauna na sopstvena sredstva (dugorona rezervisanja,
amortizacija, naplaena glavnica dugoronih potraivanja, akumulirani neto dobitak i efekti
revolverizacije) kao izvor finansiranja investicija ili pak bankarska sredstva, ukoliko su ovi prethodni
izvori sredstava nisu dovoljni.
Investicioni krediti predstavljaju dugorone kredite namjenjene za finansiranje dugoronih
potreba preduzea, prije svega za nabavku osnovnih i trajnih obrtnih sredstava. Ovi krediti mogu se
koristiti za sljedee namjene:
poetno finansiranje preduzea u osnivanju,
za tehniko-tehnoloko unapreenje materijalne osnove rada i
za obezbjeenje trajnih obrtnih sredstava.
Da bi se odobrio investicioni kredit neophodno je sprovoenje odreene bankarske procedure,
koja je, s obzirom da je rije o dugoronom zaduenju klijenta, rigoroznija i komplikovanija. Uz zahtjev
za investicioni kredit se podnosi investicioni program sa odgovarajuom dokumentacijom. 21 Investicioni
program predstavlja elaborat u kojem se obrazlau cilj i svrha investiranja. On sadri pored ostalog:
Objanjenje projekta,
Ekonomsku opravdanost investiranja,
Mirovinsku bazu,
21 http://www.hypo-alpe-adria.hr/home.nsf/pages/tvrtke-krediti_i_financiranjevrste_financiranja-739 18.05.2015. 23.48.
17

 Energetske izvore,
Transport,
Radnu snagu,
Potrebna obrtna sredstva,
Asortiman proizvodnje,
Kalkulaciju cijene,
Rentabilnost itd.
Najvanije je da investicioni projekat ukazuje na isplativost poduhvata, tj. mogunost da se sredstva iz
kredita vrate banci o roku, uveana za kamatu. Predlog za odobravanje kredita razmatraju odgovarajui
nadleni organi banke i donose konanu odluku. Nakon toga se zakljuuje ugovor o kreditiranju, koji je
praen pribavljanjem odgovarajueg oblika jemstava, kao to su: garancija druge banke, menino
jemstvo, upis hipoteke, cesija potraivanja osiguranja imovine korisnika kredita sa vinkulacijom polise
osiguranja u korist banke i dr.

3.2.3. KREDITI ZA TRAJNA OBRTNA SREDSTVA

Trajna obrtna sredstva predstavljaju dio obrtnih sredstava - zaliha, koji je trajno vezan u cilju
odravanja kontinuiteta poslovnog procesa. Naime, da bi se obezbjedio kontinuitet poslovanja preduzea
potrebno ja da ono u svakom trenutku posjeduje odreenu koliinu zaliha, odnosno sirovina i materijala,
poluproizvoda, gotovih proizvoda i robe. Trajna obrtna sredstva se u literaturi esto nazivaju i stalne
zalihe. Potreba za trajnim obrtnim sredstvima se naroito javlja u preduzeima koja ubrzano rastu pa iz
sopstvenih izvora ne mogu samostalno podmiriti zahtjeve za veim iznosom obrtnih sredstva. U tom
sluaju se banka moe javiti kao kreditor koji uz due rokove pokuava da nadomesti inicijalni nedostatak
tekue aktive.22
Izvori finansiranja trajnih obrtnih sredstava mogu biti sopstveni (iz dobiti ili kapitala), finansiranjem
putem dobavljaa (kada su dobavljai spremni da daju dui rok otplate) i putem baninih kredita. Po
svom karakteru, sa aspekta vremenskog perioda imobilizacije, trajna obrtna sredstva spadaju u dugorono
vezana sredstva preduzea, pa se za njihovo pribavljanje odobravaju krediti veih iznosa i sa duim
rokovima otplate, te neto niim trokovima. Obino se ovi krediti odobravaju na rok od godinu do dve,
uz mogunost korienja grejs perioda, koji omoguava uhodavanje procesa poslovanja dok se ne
22 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/24290/Saveti-bankara-Krediti-za-trajna-obrtnasredstva 24.o5.2015. 18.38.
18

postigne pun obrt sredstava. Putem ovog kredita preduzee obezbjeuje sredstva za reprodukcioni
materijal, nedovrenu proizvodnju, poluproizvode i gotove proizvode. Kredit za trajna obrtna sredstva
preduzee trai u dva sluaja: na poetku svog vijeka postojanja za poetak procesa proizvodnje i za
potrebe obezbjeenja procesa proizvodnje ili u sluaju da su sredstva za obrtna sredstva utroena za
investicije - nenamjenski.23 Poto je rije o dugoronim investicionim kreditima poslovna politika banke
nalae da oni budu odobreni iz dugoronih izvora sredstava banke, tj. da potiu iz realne akumulacije.

3.2.4. KREDITI ZA GRAEVINSKE POSLOVE

Ovim kreditima se finansira izgradnja stambenih i poslovnih objekata namenjenih iskljuivo daljoj
prodaji. Za odobravanje ovih kredita investitor mora imati kako dozvolu za gradnju, tako i ostalu
projektnu dokumentaciju. Rok vraanja kredita jednak je roku izgradnje objekata maksimalno 2 godine
od potpunog povlaenja odobrenog kredita, uz grace period, koji odgovara periodu izgradnje objekata.
Povraaj kredita i obraun kamate je jednokratan i vri se iz prodaje sagraenog objekta i to sukcesivno i
u skladu sa prilivom od prodaje ili izdavanja objekata, kvartalno ili mjeseno. Iznos kredita se odreuje u
odnosu na vrijednost gradjevinskog projekta i odobrava se u iznosu do 80% ukupne vrijednosti
investicije. 24Kao instrumenti obezbjeenja kod ovog posla koriste se mjenice firme ili mjenice vlasnika
kao i upis zalonog prava (hipoteke) u korist banke na zemljite na kojem se gradi objekat.
Prilikom podnoenja zahtjeva banci za odobrenje ovog kredita potrebno je dostaviti sljedeu
dokumentaciju:
Bilans stanja, bilans uspjeha, izvjetaj o gotovinskim tokovima preduzea za poslednje tri godine,
Dokumenta kojim se dokazuje svrha kredita,
Kreditni zahtjev,
Poslovni plan koji se odnosi na investiciju koja se kreditira,
Dokumentacija vezana za obezbjeenje po kreditu,
Ostala dokumentacija na zahtjev banke.25

23 http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita 21.05.2015. 02.15.

24 http://www.pbs.ba/?page_id=98 24.05.2015. 00.56.
25 http://www.sparkasse.ba/pravna_dugorocni_gra.httml 26.05.2015. 23.45.
19

4. KREDITI ZA FINANSIRANJE REPRODUKCIJE

4.1. IZVORI FINANSIRANJA U PREDUZEU
U savremenim privredama razlikujemo tri osnovna tipa i metoda finansiranja tekuih i razvojnih potreba
preduzea, a to su:

kreditno finansiranje;

direktno ili akcionarsko finansiranje;

samofinansiranje.

20

Kreditno finansiranje se realizuje preko bankarskih mehanizama kreditiranja i predstavlja

klasian duniko-povjerilaki odnos sa fiksnim uslovima otplate i varijabilnim stopama zaduenosti.
Direktno ili akcionarsko finansiranje predstavlja ne dugovni metod ulaganja sredstava u razvoj,
koji podrazumjeva postojanje instrumenata prenosa kapitala na sekundarnom tritu, varijabilnih prinosa i
cijene instrumenata, pri emu ne dolazi do porasta zaduivanja. 26
Samofinansiranje predstavlja oblik finansiranja karakteristian za preduzea sa dobrim ekonomskim
rezultatima i finansijskim performansama, gdje takoe ne dolazi do porasta zaduivanja. Karakteristika
finansiranja preduzea u razvijenim trinim privredama je visok stepen uea kreditnih izvora u
tekuem finansiranju i veliki znaaj samofinansiranja i akcionarskog finansiranja razvojnih programa.
Medjutim, moemo rei da se danas ovi izvori finansiranja postepeno zamenjuju mjeovitim metodama
finansiranja.

4.2. KREDIT KAO IZVOR FINANSIRANJA

Kreditni oblici finansiranja u velikom obimu su zastupljeni u finansiranju tekuih potreba
preduzea. U uslovima nedostatka finansijskih sredstava za kontinuitet odvijanja procesa reprodukcije,
putem kratkoronih kredita premoava se vremenski interval od momenta prodaje proizvoda do
momenta njihove naplate.27 Meutim, negativne strane kreditnog finansiranja ogledaju se u tome to se na
ovaj nain uveavaju direktni trokovi poslovanja, a takodje dolazi i do smanjenja kreditne sposobnosti
korisnika kredita i njegove zavisnosti od davaoca sredstava.
Bez obzira to kreditni odnos predstavlja dopunski izvor finansijskog ulaganja, on je jo uvek nuan i
ponekad dominantan u finansijskim tokovima subjekata privreivanja.

5.1.

PREMA POVJERIOCU

Prema povjeriocu krediti se dijele na:

bankarske;

javne;

domae;

inostrane;

zadrune.

26 Halil Kala, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013., str. 328.

27 http://www.obiteljskefinancije.com/vrste-kredita 26.05.2015. 00.24.
21

Bankarske kredite odobravaju banke i to su preteno kratkoroni krediti za finansiranje obrtnih

sredstava. Javne kredite odobravaju javne institucije iz budetskih sredstava sa ciljem da se pomogne
odredjena privredna aktivnost. Domae kredite odobravaju kreditori koji imaju domicil u istoj zemlji gde
i dunik. Inostrane kredite odobravaju poverioci iji je domicil u jednoj zemlji, a dunik u drugoj zemlji.
Zadrune kredite odobravaju odredjene zadruge, radi finansijske pomoi svojim lanovima i oni su
povoljniji od bankarskih kredita.

5.2. PREMA DUNIKU

Krediti se prema duniku dele na:

industrijske;

trgovinske;

dravne;

komunalne;

zanatske;

zemljoradnike.

Ova podjela kredita je u zavisnosti od toga gdje pripada krajnji korisnik kredita. Ovi krediti slue
kao dopunski izvor sredstava u navedenim granama i svaki od tih kredita ima svoje specifinosti pri
odobravanju, koritenju i vraanju.

5.3. PREMA NAINU OBEZBJEENJA

Prema nainu obezbedjenja krediti se dijele na:

line (personalne);

pokrivene (realne).

Kod linog kredita kreditor se oslanja na poverenje dunika. To poverenje se obezbjeuje

mjenicom kao sredstvom obezbjeenja plaanja. Ova vrsta kredita naziva se jo i blanko-kredit, a u
trgovini otvoreni kredit. Tipini lini kredit je mjenini kredit. Pokriveni ili realni je onaj kredit za iju se
podlogu ili pokrie uzimaju u zalogu realne vrijednosti iz kojih se povjerilac moe naplatiti ako dunik ne
22

ispuni svoje obaveze. Hipotekarni, zaloni, garantni i drugi krediti spadaju u grupu realnih kredita, za
razliku od mjeninog koji je, kako je ve napomenuto, tipini lini kredit.

5.4. PREMA USLOVIMA OTPLATE

Prema uslovima otplate krediti se dijele na:

cijele (jednokratne);

obrone;

amortizacione.

Jednokratni krediti se vraaju u cijelini u ugovorenom roku. Obroni krediti se likvidiraju u

ugovorenim otplatnim sumama kao npr. polovina kredita po isteku godine dana, a druga polovina u dvije
rate polugodinje i slino. Amortizacioni kredit je anuitetski kredit, jer se njegova otplata vri
ravnomjerno, na primjer godinje. Dunik ovog kredita ima obavezu da u obliku anuiteta redovno
otplauje glavnicu kredita i odgovarajuu kamatu. Otplata se vri po utvrenom planu za unaprijed
ugovoreni rok koritenja i otplate kredita u jednakim anuitetima u kojima opada ukamaenje, a raste
otplata. Kod ovog kredita se moe javiti tzv. redovna i interkalarna kamata. Redovna kamata se plaa od
roka poetka koritenja kredita i obraunava se na iznos iskoritenog kredita. Interkalarna kamata
obraunava se od poetka koritenja kredita pa sve do roka poetka vraanja kredita.

5.4. PREMA PLAANJU KAMATE

Prema plaanju kamate krediti se dijele na:

kamatne;

beskamatne.

Kamatni krediti sa sobom nose iznos ugovorene kamate, po emu se tako i nazivaju. Beskamatni
krediti ne nose kamatu, nego umesto kamate simbolinu proviziju. Pored toga, mogui su krediti i sa tzv.
povlaenim kamatama koji se obino odobravaju prioritetnim delatnostima, na primer kod izvoza i
slino.

23

ZAKLJUAK

U novije vrijeme razvijen je opti trend poveanja uea banaka u finansiranju investicija
preduzea u razvijenim trinim ekonomijama. To se povezuje sa irenjem uloge i poveanom
mobilizacijskom stanogm bankarskih organizacija, stalnim pritiskom tranje za akumulativnim
fondovima, povremenim potresima na tritima irom svijeta i optoj tendeniciji deregulacije na
finansijskim tritima. Krediti utiu na ukupne novane tokove privrednog subjekta. Oni takoe
predstavljaju pogodan instrument kojim se utie na solventnost, likvidnost i rentabilnost preduzea.
Naroit znaaj za preduzea imaju dugoroni krediti kojima se finansiraju dugorona ulaganja u osnovna
i stalna obrtna sredstva. Bez ovih kredita bio bi umnogome usporen privredni investicioni razvoj. Putem
dugoronih kredita slobodna novana sredstva suficitnih ekonomskih subjekata plasiraju se deficitarnim
ekonomskim subjektima. Takoe, ukazala sam i na ogroman znaaj kratkoronih kredita, pomou kojih
se supstituiu novana sredstva preduzea koja su pozajmljena kupcima i omoguavaju nesmetanu
kupovinu sirovina i materijala, isplatu plata i drugih obaveza preduzea. Njima preduzee, kao to smo
vidjeli, finansira svoje privremene potrebe za obrtnim sredstvima i odrava tekuu likvidnost.
Jo jedna veoma znaajna prednost koritenja kredita za preduzee jeste ta to finansiranje
investicija kreditima donosi poresku utedu u smislu da trokovi kamata smanjuju oporezivu dobit a time
i porez na dobit. U tom pogledu finansiranje poslovnih aktivnosti preduzea putem kredita ima prednost u
odnosu na finansiranje preduzea emisijom akcija, poto isplaene dividende preduzeu ne donose
poreske utede. U zavisnosti od svojih specifinih potreba, menadzment svakog preduzee e prvo
analizirati koristi i trokove svakog posebnog vida finansiranja a zatim donijeti odluku o najpovoljnijem,
koji na najbolji nain zadovoljava karakteristine potrebe svakog preduzea. Pri tome je potrebno imati u
vidu svojstvenosti svakog od prethodno opisanih oblika kredita.

24

LITERATURA

Halil Kala , Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013.

Kasim I. Begi, Ekonomska politika, Sarajevo, 2000.
Halid Kurtovi i Kadrija Hodi, Privredno-pravni sistem i politika, Zenica, 2011.
Nenad M. Vunjak i Ljubomir D. Kovaevi, Finansijska trita i berze, Subotica, 2009.
Dragutin Mirovi: Poslovno pravo, Fakultet spoljne trgovine, Bijeljina, 2007.
http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/25576/Saveti-bankara-Sta-je-kreditna-linija
http://www.obiteljskefinancije.com/vrste-kredita
http://www.hypo-alpe-adria.hr/home.nsf/pages/tvrtke-krediti_i_financiranje-vrste_financiranja739
http://www.cbbh.ba/?id=764
http://www.zaba.hr/home/wps/wcm/connect/zaba_hr/zabapublic/gradjani/krediti/gotovinski
http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita
http://www.pbs.ba/?page_id=98

25