Lisabonski ugovor

Od osnivanja Evropske unije Mastrihtskim sporazumom 1992. godine postoji

potreba definisanja ustava Zajednice. Konkretan napor u tom pravcu uinjen je
2004. godine, kada je Ugovor o Ustavu Evropske unije potpisan od strane
predstavnika 25 drava lanica i koji je, nakon procesa ratifikacije, trebao da stupi
na snagu 1. novembra 2006. godine. Meu osnovnim ciljevima ovog ugovora su
usaglaavanje odredbe postojeih Ugovora (Treaties) koji formiraju neformalni
ustav Unije, zakonsko regulisanje pitanja ljudskih prava na nivou EU i kanalisanje
procesa donoenja odluka u Uniji, u ijem sastavu figurira 27 lanica.
Meutim, s obzirom da ugovori Unije podlijeu obavezi ratifikacije od strane svih
zemalja lanica, bilo u vidu skuptinske procedure ili putem referenduma, ovaj
Ustav nikada nije formalno usvojen. Tekst Ustava dobio je negativno miljenje na
referendumima odranim u Francuskoj i Holandiji, nakon ega je odreeni broj
zemalja lanica odloio ili prekinuo proces ratifikacije. Stoga je Savjet Evrope
proglasio pauzu u procesu, nazvanu "period razmatranja", nakon koje je na
sjednici odranoj juna 2007. godine odlueno je da se otponu pregovori o
reformskom ugovoru, umjesto stopiranog Ugovora o ustavu.
Lisabonski ugovor (takoe, poznat kao Reformski ugovor) je meunarodni
sporazum potpisan 13.12.2007. godine u Lisabonu, za vrijeme kada je Portugalija
predsjedavala Savjetom Evrope. Slubeni naziv Ugovora je "Ugovor o izmjenama
i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Mastrihtski ugovor) i Ugovora o
stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) (Rimski ugovor). Kada bude
usvojen, Lisabonski ugovor e zamijeniti Ugovor iz Nice, po kojem do
daljnjega funkcionie Evropska unija.
Ovaj ugovor predstavlja znaajno poboljanje u odnosu na ranije EU
ugovore i definisan je u pravcu zavretka procesa zapoetog Amsterdamskim
ugovorom i Ugovorom iz Nice u pogledu unapreenja efikasnosti i demokratskog
legitimiteta Unije i unapreenju koherentnosti njenih aktivnosti 1" i trebao bi
omoguiti efikasnije djelovanje Unije, uspostavljanje demokratske kontrole i
osiguranje sposobnosti odluivanja, poboljanje djelotvornog funkcionisanja
organa EU, jaanje prava graana i dalje proirenje Unije.
Konkretnije, to se tie institucija Unije, u novom Ugovoru EU osnaena je uloga
Evropskog parlamenta, koji moe, gotovo ravnopravno s Ministarskim savjetom,
usvajati pravne propise, a istovremeno osnaena uloga Parlamenta u kontroli
nacionalnih parlamenata zemalja EU. Evropski e parlament, ije zastupnike
1 Citat iz preambule Ugovora.

direktno biraju graani Evropske unije, dobiti nova ovlaenja u podruju

evropskog zakonodavstva, budeta i meunarodnih sporazuma. To se posebno
odnosi na vei broj odluka koje e se donositi postupkom zajednikog odluivanja
u stvaranju politika, to e osigurati ravnopravnost Evropskog parlamenta i
Savjeta, koji predstavlja zemlje lanice, po pitanju velike veine evropskog
zakonodavstva.

Odluke u Ministarskom savjetu EU e se uglavnom donositi putem kvalifikovane

veine u 50 novih oblasti, ukljuujui i oblast pravosua i policijske saradnje,
obrazovanja, pa i privrede, tako da e rjee biti blokirane upotrebom veta,
odnosno jednoglasnosti, principom koji je do sada bio vaei za sve odluke u EU.
Od 2014. godine, kvalifikovana veina e se raunati na temelju dvostruke veine
zemalja lanica i stanovnika, na nain da se odluka usvaja jedino ako za nju glasa
najmanje 55% zemalja lanica koje obuhvataju najmanje 65% stanovnika EU. Na
taj nain obezbjeuje se dvojna legitimnost Unije. Princip odluivanja
konzensusom ostao je da vai u oblastima meunarodne politike, odbrane,
dijelom i socijalnih pitanja, poreza i kulture.
Takoe, Lisabonski ugovor kreira funkciju predsjednika Savjeta Evrope, koji
se bira na period od dvije i po godine, uvodi direktnu vezu izmeu izbora
Predsjednika komisije i rezultata evropskih izbora, predvia nova ureenja
budueg sastava Evropskog parlamenta i, manjim dijelom, Komisije, te ukljuuje
jasnija pravila o unaprijeenoj saradnji i finansijskim odredbama.
Ugovorom se unapreuje i demokratija, te jaa transparentnost u Uniji, kroz
jaanje uloge nacionalnih parlamenata, pri emu graani imaju vie mogunosti
za izraavanje svog miljenja i jasniju percepciju toga ko je zaduen za ta, kako
na evropskom, tako i na nacionalnom nivou. Zahvaljujui Evropskoj graanskoj
inicijativi, milion graana iz brojnih zemalja lanica e dobiti mogunost da od
Komisije trai definisanje prijedloga novih politika. Osim navedenog, naroito je
znaajno pomenuti da Lisabonski ugovor po prvi put eksplicitno uvodi mogunost
istupanja zemlje lanice iz Evropske unije.
Lisabonski ugovor detaljno opisuje i uvruje vrijednosti i ciljeve na kojima
je Unija izgraena. to se tie prava i vrijednosti, sloboda, solidarnosti i sigurnosti,
Ugovorom se u primarno pravo Unije uvodi Povelja o osnovnim pravima, koja se

tie civilnih, politikih, ekonomskih i socijalnih prava, i predviaju novi mehanizmi

solidarnosti, te osigurava bolja zatita graana Evrope. Poveljom se uvaju
postojea prava i etiri slobode kretanja, dok se, istovremeno uvode nova, pri
emu im se daje obavezujua pravna snaga.
Bilo je predvieno da e proces ratifikacije, koji podrazumijeva ratifikaciju ugovora
u svim zemljama lanicama, biti zavren do kraja 2008. godine, tako da bi Ugovor
stupio na snagu 1. januara 2009., prije Evropskih izbora. Meutim, 12.6.2008.
godine na referendumu u Irskoj odbaena je ratifikacija Ugovora. Razlozi za
negativan odgovor veine Iraca na referendumu su veoma kompleksni i
predstavljaju sinergiju nekoliko struja politike, ekonomske, kulturne i vjerske
sfere. Sa jedne strane, prema pobornicima liberalizacije trita, harmonizacijom
poreskog zakonodavstva Irska bi izgubila status poreske oaze sa niskom stopom
poreza na kapital, to je do sada privlailo brojne inostrane investitore, naroito iz
SAD. Sa druge strane, tradicionalni nacionalisti smatraju da Ugovor ugroava
suverenitet Irske i njenu vojnu neutralnost, obzirom da bi se irske vojne snage
obavezale na budue EU odbrambene planove. Do sada, Irska je zadrala vojnu
neutralnost, izmeu ostalog, i na nain to nije pristala na lanstvo u NATO.
Istovremeno, katoliki lobi smatra da bi jaanjem Suda pravde Evropske unije
preovladali zakoni Zajednice nad nacionalnim, kao to je, na primjer, zakon o
abortusu.
Odbacivanje Lisabonskog ugovora stavlja pred Uniju mogunost izbora izmeu
dvije solucije: izuzimanje Irske iz Ugovora i njeno naknadno pozivanje na uee,
to bi rezultiralo u organizovanju novog referenduma (kao to je bio sluaj sa
Ugovorom iz Nice) ili pokretanje novog pregovarakog ciklusa meu EU
zemljama, to bi pokrenulo beskrajan iscrpljujui proces pregovaranja meu
zemljama lanicama. U oba sluaja neuspjeh na irskom referendumu predstavlja
ozbiljnu konicu cijelom procesu reformisanja EU struktura.

Lisabonski ugovor (takoe poznat kao Reformski ugovor) je meunarodni

ugovor potpisan 13. decembra 2007. u Lisabonu. Slubeni naziv Ugovora je
Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Mastrihtski
ugovor) i Ugovora o stvaranjuEvropske ekonomske zajednice (EEZ) (Rimski
ugovor). Posle ratifikacije u svim zemljama lanicama, Ugovor je stupio na snagu
1. decembra 2009. godine.

Bilo je predvieno da e proces ratifikacije Ugovora zavriti 1. januara 2009,

nakon ega je trebao stupiti na snagu. Trebalo je da ugovor zameni Evropski
ustav odbaen na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine.
Dana 12. juna 2008. ratifikacija Ugovora je odbaena na referendumu u Irskoj[1].
Riard Kobert, predstavik socijalistike grupe, je takoe kritikovao ugovor kao
totaliristiki akt evropskih glaveina nad graanima evrope jer se sprovodi bez
obeanog referenduma koji je obean svim nacionalnim zajednicama unutar
evrope. Na ponovljenom referendumu, odranom 02. oktobar 2009, poto
je Evropska unija napravila izvesne ustupke Irskoj u vezi vojne neutralnosti,
abortusa, poreskih stopa i broja komesara u Evropskoj komisiji, graani Irske sa
67,13% izjasnili su se za ratifikaciju sporazuma. Na referendum je ovog puta
izalo 58% graana.
10. oktobra 2009 Poljski predsednik Leh Kainski potpisao je Lisabonski ugovor u
prisustvu zvaninika evropske komisije i evropskog parlamenta i pritom naglasio
kako je ovaj dogovor o reformi evropskih institucija veliki uspeh i za Poljsku koja je
uspela da izdejstvuje 13 od 14 kljunih pitanja u kojima su joj ostale lanice izale
u susret. Poljska je tako postala 26. lanica unije koja je ratifikovala sporazum.
eki predsednik Vaclav Klaus pre ratifikacije ugovora je zatraio, da se na tekst
Lisabonskog ugovora doda klauzula u vezi sa Poveljom o osnovnim
pravima kojom bi se njegova zemlja izuzela iz moguih zahteva za povraajem
imovine proteranim sudetskim Nemcima i Maarima posle Drugog svetskog
rata[2]. Posle viesedminih diskusija i kritike dodatnih zahteva ekog
predsednika, na konferenciji u Briselu 29. oktobra 2009., efovi drava i vlada
Evropske unije su prihvatili uslov eke[3]. Ugovoru je dodat odgovarajui
amandman[4]. Posle provere ekog ustavnog suda, eka kao zadnja
lanica Evropske unije, ratifikuje ugovor. [5].

Vei uticaj Evropskog parlamenta, sopstvena diplomatska sluba i istupanje iz

Evropske unije: Sve ovo omoguava Lisabonski sporazum. Temeljni sporazum
Evropske unije na snazi je od 2009. godine.
Plava zastava sa 12 utih zvezdica i evropska himna iz Betovenove Devete
simfonije jo jednom su doivele neuspeh: iako su decenijama nezvanino u
upotrebi, ni Lisabonskim sporazumom nisu postale slubeni simboli Evropske

unije. Sve to je podsealo na dravu na zahtev Velike Britanije i Poljske izbaeno

je tokom tekih pregovora o "reformskom" ugovoru.
Nema superdrave
EU je naelno ostala onakva kakva je bila i pre Lisabonskog sporazuma:
zajednica drava, a ne savezna drava. Superdrava je kategorija koja ne vai za
Evropsku uniju. Ona je velika birokratija koja predstavlja drave lanice i u kojoj
drave lanice jo uvek imaju najvei uticaj, kae strunjak za evropsko pravo
Kristof Melers sa Univerziteta Humbolt u Berlinu.
On objanjava kako je EU Lisabonskim sporazumom postao demokratiniji, ali je
ipak jo uvek daleko od demokratskog standarda nacionalnih drava. Uprkos
svemu, Unija je u ovih nekoliko decenija ostvarila dramatian razvoj, smatra
Melers.
Vei uticaj parlamenta

Lisabonski sporazum Evropskom

parlamentu je doneo vei uticaj
Lisabonski sporazum rezultat je rasprave koja je trajala gotovo osam godina.
Evropskom parlamentu, iji se zastupnici biraju direktnim glasanjem, obezbedio je
vei uticaj. Zajedno sa Savetom ministara koji zastupa drave lanice, evropski
parlamentarci danas mogu da uestvuju u doneenju odluka u skoro svim
podrujima evropske politike.
Jo Lajnen, zastupnik Socijaldemokratske stranke Nemake u Evropskom
parlamentu i bivi predsednik Ustavnog odbora smatra da je Evropski parlament
taj koji je reformskim sporazumom dobio najvie: Ugovor nas je izjednaio sa
vladama i Savetom ministara, dosad najmonijim telom Evropske unije. To znai
da zakoni iz Brisela mogu proi samo ako parlament kae 'da', ako ih odobre
predstavnici graana Unije.
Nova nepoznata lica?

Rompej i Etonova
Lisabonski sporazum je Uniji, pored ostalog, doneo i dva nova lica, koja zastupaju
njene interese na svetskoj politikoj sceni. Herman van Rompej, bivi belgijski
premijer, nepoznat meunarodnoj javnosti, prvi je predsednik Evropskog saveta,
kluba monih predsednika drava i vlada koji odluuje o smernicama evropske
politike. Van Rompej eli da bude posrednik. Njegovo lino miljenje nije vano,
rekao je stupajui na dunost 2009. godine. Nedavno je ponovno izabran za
predsednika EU, a tu e funkciju obavljati dve i po godine.
Baronica Ketrin Eton od Apholanda prva je Visoka predstavnica za spoljnu
politiku i bezbednosti. I ova Britanka je pre stupanja na dunost bila nepoznata
ostatku meunarodne javnosti. Njen mandat traje pet godina. Na nespretnoj tituli
moe da zahvali svojoj vladi koja je u pregovorima o reformskom sporazumu
odbila naziv ministarka spoljnih poslova. Skeptine Britance je sve to previe
podsealo na dravu.
Nove lanice samo uz Lisabonski sporazum
Sporazum potpisan 2007. godine u glavnom gradu Portugala vaan je pre svega
za drave kandidate za lanstvo u Evropskoj uniji. Pristup balkanskih zemalja Uniji
odobren je upravo Lisabonskim sporazumom, koji bi trebalo da omogui njeno
proirenje na 30 i vie lanica.
Janis Emanoulidis sa nezavisnog instituta "European Policy Centre" u Briselu,
meutim, smatra da se kriterijumi za lanstvo, zatim pristupni proces ne menjaju
Lisabonskim sporazumom. Uz ugovornu osnovu mora postojati i politika volja EU
za integracijom novih zemalja lanica, kae Emanoulidis.
Dvostruka veina u pet godina

Sporazum je potpisan u samostanu

svetog eronima u Lisabonu
Godine 2014. pet godina od stupanja reformskog ugovora na snagu, u Savetu
ministara takoe e biti uveden novi princip glasanja. Odluke e biti donoene po
sledeem principu: za odluku mora da glasa 55 odsto zemalja lanica, koje
predstavljaju 65 odsto stanovnitva EU. Sporazum po prvi put propisuje koje
instance u Evropskoj uniji mogu o odreenim pitanjima da donose odluke. Drugim
reima, nacionalni parlamenti faktiki imaju pravo veta.
Lisabonski sporazum doneo je i neku vrstu referenduma kojim je po prvi put
mogue istupiti iz Evropske unije. Zastupnik u Evropskom parlamentu Jo Lajnen
nada se da e sporazum opstati nekoliko decenija. Ali u sluaju da Uniji pristupi
velika drava poput Turske ili Ukrajine, EU e biti potreban novi sporazum.