FUSNOTE

METOD I
1.Svodjenje uloge metodologije na logicko ispitivanje nauke, proveravanje
naucnih stavova i teorija bilo je dosta zastupljeno medju logickim
pozitivistima.
2.Jedan od zacetnika moderne metodologije bio je Dekart.
3.U fazi razvoja metodologije od 20e do 50e zastupljeno je interesovanje
iskljucivo za tehnike i nacin prikupljanja podataka, a najekstremnije
stanoviste u okviru ove faze izneo je Landberg, sto se najbolje vidi u
njegovom delu Social Research u predgovoru A Study in Methods in
Gethering Data.
4. U fazi razvoja metodologije od 20e do 50e jeste akcenat bio na
tehnicizmu, ali je bilo i radova u kojima je epistemoloski analizirano neko
staniste. Primeri tih radova su: Landberg-Fondation of Sociology, MacMillanNewYork,Kantman-Methology of Social Science.
5.Kada Mark govori o kriticko revolucionarnoj ulozi saznanja, on misli na
filozofiju, a ona je po njegovom misljenju najpotpuniji oblik covekove
samosvesti.
6.Lenjin smatra da je preduslov za stvaranje Marksovog kapitala bio uticaj
Hegela, a o tome pise u delu Filozofske sveske .
7.Iz analize procesa pretvanja novca u Kapitalu Marks je izveo zakljucak da
je vrednost radne snage jednaka vrednosti zivotnih namirnica potrebnih za
odrzavanje radnika, on to dopunjuje tvrdnjom da je sam obim nuznih potreba
proizvod istorije i zbog toga velikim delom zavisi od kulturnog stupnja neke
zemlje. To znaci da nasuprot ostalim robama. Odredjenje vrednosti radne
snage sadrzi istoriski i moralni element.
8.Medju vaznijim radovima koji se bave metodom Kapitala nalaze se studije
Grosmana.
9.Dirkemovo samoubistvo uticalo na razvoj metoda uzrocne analize
neeksperimentalnih podataka. To je uzor neeksperimentalne uzrocne analize
u Sociologiji.

10.Kod Diltaja se sadrzaj drustvenog zivota obicno naziva pojmom duhovnog

sveta. Duhovni svet je identican sa ljudskom istorijom, ali nema
transcedentalni karakter.
11.Kapital ne govori o ekonomizmu sto se vidi iz toga da naglasava drusteni
polozaj radnika, a ne ekonomski polozaj. On kaze da covek nije homo
oeconomicus i da njegov ekonomski polozaj ne odredjuje drustveni polozaj.
12.Markuze istice bazicni konformizam u Kontovoj pozitivistickoj misli. MIlic
naglasava da konformizaj jeste odlika pozitivizma , ali nema svaki
konformizam u nauci pozitivisticku osnovu.
13.Najiscrpniji prikaz Kontovih naucno-sistemackih i metodoloskih shvatanja
moze se naci u delu Levi Bril La philosophie dAuguste Comte .
14.Najobimnija posebna studija o Dirkemu je knjiga Lacombe La Methode
Sociologique de Durkhem , a najobimnija bibiografija o Dirkemovoj
metodologiji nalazi se u prilogu nemackog izdanja Pravila.
15.Da li ce se smatrati da se iskustveni sadrzaj sociologije i istorije podudara
potpuno ili samo delimicno zavisi od toga da li se proucavanje preistorije tj.
perioda u kom nema pisanih izvora smatrati zadatkom istorijskih nauka.
16.Niz pisaca smatra da postoji potreba za povezivanjem globalne analize
drustvenih sistema sa osobinama i polozajem pojedinca. Mils ovo smatra
osnovnim smislom sociologije.
17.Supek u raspravi Marksizam i problem socioloskog metoda navodi
razloge zbog kojih je u socioloskoj teoriji neophodno uzeti u obzir covekove
antropoloske osobine.
18. U knjizi Nastanak naucne Sociologije od Medza, analizirani su razni
istrazivacki radovi ali nijedna socioloska teorija nije izneta u celini. Tu je
Dirkem predstavljen kao pisac Samoubistva.
19.Primer knjige u kojoj je razradjen tip istrazivanja u kom se statisticki
proveravaju unapred postavljene hipoteze je delo The Design of Social
Research od Ackoffa.
20.Rudi Supek insistira da se proucavanje deterministickih uzrocnofunkcionalnih odnosa dopunjuje fenomenoloskom analizom.

21.Zivotni nivo I zivotni standard zivotni nivo znaci postojece opste prilike,
a zivotni standard oznacava zivotne prilike koje se u nekom drustvu smatraju
zadovoljavajucim. Nivo je cinjenicki, a standard normativni pojam.
22.O greskama bitno delo Zarkovic Sampling Methods and Censuses .
23.Podela naucnih iskustvenih obavestenja na javna, tajna i privatna prema
stepenu vidljivosti pojedinih pojava preuzeta je od Dzankera.
24.Zarkovic- greske u statistickoj izvornoj gradji dele se u tri grupe: 1)Greske
koja imanentna analiza ne moze da otkrije, 2)Greske koje imanentna analiza
otkriva, ali ih ne moze ispraviti bez nekog novog sadrzinskog izvora,
3)Greske koje otkriva I ispravlja.
Proucavanje ucestalosti gresaka na materijalu Kontrole jugoslovenskog
popisa stanovnistva iz 1953.pokazalo je da su najucestalije greske iz grupe
jedan.
25.Trajnost boravka u ispitivanoj sredini jedan je od bitnih preduslova za
dobijanje tacnih obavestenja o teze vidljivim drustvenim pojavama.
26.Medju sistematskim radovima o razgovoru i uputniku najvise se
raspravlja o psiholoskim teskocama u knjigama Kahu I Cannell The
Dynamics of Interviewing , i Kaljevic Istinitost verbalnog iskaza .
27.U Socioloskim istrazivanjima van kriminologije I socijalne patologije o
obliku razgovora kao sto je razgovor preuzet iz psihijatrijsko klinicke prakse
najvise se bavila Majova (Mayo) skola u industrijskoj sociologiji.
28.Grupni razgovor u poslednje vreme nastoji da razvije Horkhajmer
Adornova skola u nemackoj sociologiji.
29.Autobiografski izvori koji se stvaraju u naucne svrhe ne nastaju samo
putem razgovora. Cesce su oni pisani autobiografski dokument kojim je
naucnim uputstvom bio odredjen samo najopstiji sadrzinski okvir. Medjutim
kada se stvaraju samo pomocu razgovora moze se primeniti samo postupak
blagog anketiranja.
30.Kinsi Deset godina prikupljao podatke za studiju o polnom ponasanju
muskaraca.
31.Najobimniji i najsvestraniji rad o anketarskoj gresci jeste knjiga Hyman
Interviewing in Social Research .

32.Tumacenje izvornog smisla istorijskog izvora naziva se hermeneutika ili

egzegeza. Izraz egzegeza ima jedno uze pogrdno znacenje. Njime se
oznacava suzavanje naucnog interseovanja na prepricavanje i dogmatsko
komentarisanje nekih strogo odredjenih tekstova koji se smatraju
neprikosnovenim i zapostavljenje teznje da se metodickim proucavanjem
stvarnosti izgrade nova saznanja.
33.Analiza sadrzaja se razvila kao nacin sredjivanja kvantitativnih podataka o
najrazlicitijim vrstama simbolickog drustveno opstenja. Izraz komunikacije
zamenjen je pojmom simbolicko drustveno opstenje.
34.Iscrpniji pregled podrucja i ciljeva primene analize sadrzaja moze se naci
u delu Trends In Content Analysis od Berelsona.
35.Delo o uporednom ispitivanju McGranahan I Wayne Komparative study
of nation characteristic.
36.Analiza sadrzaja se krece izmedju kvantivativne semantike na jednoj
strani i predmetnog registra na drugoj. Na ovaj sirok raspon oblika analize
sadrzaja ukazuje Duverger u delu Methodes des sciences socials .
37.Najiscrpnija kriticka studija o operacionalizmu kao epistemoloskom
stanovistu je knjiga Benjamin Operationism .
38.Jedno od najpoznatijih merenja drustvene udaljenosti koji polaze od
psihiloskih stavova jeste Bogardusova lestvica. Lestvica postoji u vise
varijanti u kojima se nesto razlikuju pojedini njeni pokazatelji. Jedna takva
varijanta nalazi se u knjizi Gud I Het Methods in Social Research .
39.Misljenje da kvalitativne kvalifikacije ne mogu biti osnova merenja
zastupa Djuric u knjizi Problemi Socioloskog metoda .
40.Najsnazniji poticaj u okviru socioloskih istazivanja *posmatranje, dala je
funkcionalna skola u Engleskoj (Malinovski) I Boasova skola u SAD.
41.Najpoznatiji sistem za posmatranje malih grupa razvio je Bejls, delo
Interaction process analysis .
42.Gold daje obimne bibliogrifske radove o posmatranju u
neeksperimentalnim uslovima u delu Social forces .
43.Termin posmatranja sa ucestvovanjem prvi je upotrebio Linedman I knjizi
Social discovery .

44.Pod anketarskom greskom se podrazumeva greska u odgovorima ili

zabelezenim obavestenjima koja je direktan rezultat delovanja anketara.
45.U Marksovom spisu Instrukcije delegatima privremenog Centralnog
saveta po pojedinim pitanjima istaknuta je kao jedna od krupnih meta
statisticko proucavanje polozaja radnicke klase u svim zemljama koje treba
da preduzme sama radnicka klasa.
46.Marksov uputnik imao 190 pitanja podenjenih u cetiri grupe.
47.Najteza Marksova metodoloska zamerka Rikardu je nedostatak u upotrebi
apstrakcije, da u apstrahovanju ne ide dovoljno daleko, a da istovremo
suvise neposredno izvodi iz apstrakcija pojavne oblike.
48.Industrijski kapital je jedini nacin egzistencije kapitala gde funkcija
kapitala nije samo prisvajanje viska vrednosti , odnosno viska proizvoda nego
ujedno i njegovo stvaranje. On je uslov za kapitalisticki karakter proizvodnje.
49.Marks kritikuje Smita o stalnom I opticajnom kapitalu u kojima je
zamagljeno poreklo viska vrednosti.
50.Drustveno potrebno radno vreme jeste ono radno vreme koje se iziskuje
da bi se uz postojece drustveno normalne uslove proizvodnje I uz prosecni
drustveni stupanj umesnosti I intenzivnosti rada Izgradila bilo koja upotrebna
vrednost.
51.Dirkem kritikuje Mila da je samo kopirao Konta, a Sumpeter kaze da je
Milova Logika najznacajnije logicko delo 19 veka.
52.Izraz Methodenstreit Znaci spor o metodu ili borba oko metoda.
53.Znacenje oblikovanje neke kulturne pojave I razlog ovog znacenja ne
moze se uzeti ni iz kakvog sistema nomoloskih pojmova ma koliko ovaj bio
potpun, niti se na taj nacin moze zasnovati i uciniti razumljivim jer ono
predstavlja odnosenje kulturnih pojava prema vrednosnim idejama. Pojam
kulture je vrednosni pojam.
54.Zapaza se opadanje popularnosti uputnika I razgovora. Cak I Sojh koji je
bio najstrastveniji zagovornik razgovora I upitnika u jednom delu govori da su
oni najvaznije orudje naucnog istrazivanja da bi kasnije I sam poceo da
govori o tome kako je opala popularnost razgovora i upitnika , kao njihov
znacaj za naucno istrazivanje.

55.Kritike Hegela ticu se misticne forme koja baca senku na Hegelova

racionalna otkrica i misli koje je iznosio.
56.U svakoj nauci koja proucava vrlo raznovrske pojave, stvaranje
sistematskih klasifikacija jeste jedan od najvaznijih i istovremeno teskih
zadataka. Nacelima klasifikacije bavi se posebna naucna disciplinataksonomija.U sociologiji ovaj zadatak jos uvek je slabo resen. Ne samo da
ne postoji teorijski zasnovan jedinstev taksonomski sistem za razvrstavanje
drustenih pojava nego su i klasifikacije pojava na uzim podrucjima
drustvenog zivota obicno nepotpune ili nije postignuta sira saglasnost o
njihovoj upotrebi.
57.Raznovrsne okolnosti koje otezavaju zauzimanje objektivnog stava u
naucnom proucavanju drustva, uocene su vrlo davno. Bekenova teprija
utvara delimicno se odnosi na ovaj problem. Poznato je koliko je Marks u
svojim ranijim radovima, narocito u Kapitalu I Teorijama o visku vrednosti
ukazivao na klasnu ogranicenost saznanja. Ispitivanje raznih prepreka koje
stoje na putu objektivnog saznanja o drustvu jeste glavna tema Spenserove
knjige Study of society.