VISOKA TEHNIKA MAINSKA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA TRSTENIK

ZAVRNI RAD
Tema: UPRAVLJANJE LANCIMA SNABDEVANJA U

DISTRIBUTIVNIM CENTRIMA

Mentor:
Prof. mr Dragan Trifunovi

Student:
Milan Stojanov
br. indeksa: 123/2010

Trstenik, 2014.

Sadraj:
1. Uvod.................................................................................................3
2. Aktivnosti u distributivnim centrima..........................................................................4
2.1. Podela prema funkciji povezivanja distributivnih tokova.................................5
2.2. Distributivna aktivnost........................................................................................6
2.3. Klasifikacija funkcije logistikog centra............................................................9
3. Automatsko upravljanje i tok informacija u distributivnim centrima........................12
3.1. Modeli upravljanja distribucijskim centrom.....................................................13
3.1.1. Ogranieno upravljanje...........................................................................14
3.1.2. Delomino ogranieno upravljanje.........................................................15
3.1.3. Upravljanje u funkciji privlaenja robnih tokova - model potpunog
upravljanja..............................................................................................17
3.2. Korienje informacija......................................................................................18
4. Mogua poboljanja u distributivnim centrima.........................................................20
4.1. Mogunosti poboljanja distributivnih centra u Srbiji........................................21
5. Zakljuak....................................................................................................................23
Literatura........................................................................................................................24

1.Uvod
Upravljanje lancem snabdevanja (eng: Supply Chain Management (SCM)) proces
planiranja, realizacije i kontrole svih aktivnosti u lancu snabdevanja na najefikasniji
mogui nain. Lanac snabdevanja ukljuuje sve transfere fizikih dobara i usluga
potrebne da se roba valorizuje na tritu tj. da dospe do krajnjeg potroaa. Jedan ciklus
proizvodnje podrazumeva nabavku sirovina, njihovo pretvaranje u gotove proizvode i
prodaju odnosno distribuciju tih proizvoda krajnjim potroaima.
Operacije

upravljanja,

unutar

bilo

koje

organizacije

obuhvataju

funkcije

isporuivanja proizvoda, kao i usluivanje muterija. Operacije upravljanja nisu

ograniene na proizvodnju proizvoda. Naime, svako od nas, bez obzira na posao kojim se
bavi predstavlja neku vrstu operativnog menadera. Svi mi koristimo resurse, i trudimo se
da ih iskoristimo na najbolji mogui nain kako bismo to efikasnije postigli ciljeve.
Efikasnost operacija upravljanja je kljuni uslov za uspeh bilo koje organizacije.
U daljem radu pisau o aktivnostima u distributivnim centrima, o automatskom
upravljanju i toku informacija u distributivnim centrima i moguim poboljanjima u
distributivnim centrima.

2. Aktivnosti u distributivnim centrima

Distributivni centar, predstavlja logistiki vor, tj. mesto ukrtanja svih logistikih
procesa, zbog ega u lancima snabdevanja dobija sve vie na znaaju i preuzima mesto
nosioca unapreenja rada. Kompleksnost distributivnog centra ima vie aspekata. S jedne
strane on se odraava kroz samu organiazciju prostora, ljudi i porocesa u njemu.
Drugi aspekt odnosi se na njenu veoma znaajnu ulogu u lancima snabdevanja
gde je veoma sloene i kompleksne procese neophodno konstantno meriti i na osnovu
utvrenih rezultata potrebno je stalno raditi na njihovom unapreenju.
Robni terminali i robno-transportni centri logistiki centri predstavljaju jednu od
najbitnijih komponenti logistikih mrea. Realizacija robnih tokova u urbanim,
regionalnim, nacionalnim i internacionalnim prostorima nezamisliva je bez nekog oblika
robnog terminala, odnosno logistikog centra.
Postoje razliiti tipovi logistikih mrea sa razliitim brojem i strukturom
logistikih centara. Logistiki centri se razlikuju po makro i mikro lokacijskom poloaju,
strukturi funkcija i podsistema, stepenu razvijenosti, organizaciji i tehnologiji, ali je
svima zajedniko da objedinjuju razliite podsisteme i pruaju kompleksne logistike
usluge. Logistiki centri se formiraju sa ciljem da se prui kompletna logistika usluga,
uvedusavremene logistike tehnologije, poveanje ekonominosti i efikasnosti transporta,
koncentacija robnog rada i logistikih aktivnosti, smanjenje vezanog kapitala, kreiranje
uslova za efikasan razvoj itd.1
Logistiki centar je termin koji se koristi za sve veliine i oblike koncentracije
logistikih aktivnosti. Robno-transportni centar predstavlja najvei stepen integracije
logistikih aktivnosti, logistikih sistema i korisnika i nosioca logistikih usluga. On
povezuje najmanje dva vida transporta i omoguava sve transformacije tokova
makrodistribucije i tokova mikrodistribucije. Koncentrie veliki broj uesnika i pored
osnovnih logistikih usluga prua i sve ostale, pratee i dopunske usluge koje poveavaju
vrednost i kvalitet logistikog servisa.
2.1.Podela prema funkciji povezivanja distributivnih tokova
1

Feriak, V., Medveek, I., Renko, F., Sremac, D., najder, B., Poslovna logistika, Informator, Zagreb,

1983. str. 99

Prema funkciji povezivanja distributivnih tokova logistiki centar, kao mesto

prelamanja tokova makrodistribucije i mikrodistribucije, moe imati jednu od etiri
kombinacija povezivanja ovih tokova a to su:2

sabirna,

distributivna,

sabirno-distributivna ili

tranzitna funkcija.

Slika 1. Vrste logistikih centara

Logistiki centar je pojam koji je najprisutniji i koristi se za sve centre, odnosno
terminale koji kao osnovnu delatnost imaju skup logistikih aktivnosti. Na konkretnim
primerima moemo videti primenu pojma ,,logistiki centar.
Na primer osnovna funkcija logistikog centra za hemijske proizvode koji se
projektuje jeste distributivna, koja podrazumeva kombinaciju prelamanja tokova
makrodistribucije u tokove mikrodistribucije.
2.2.Distributivna aktivnost

Feriak, V., Medveek, I., Renko, F., Sremac, D., najder, B., Poslovna logistika, Informator, Zagreb,

1983. str. 122

Lanac se sastoji od 5 kljunih aktivnosti:

1. Planiranje podrazumeva strateko definisanje naina upravljanja resursima koji
su neophodni za zadovoljenje potreba kupaca.
2. Nabavka podrazumeva odabir dobavljaa, sa kojim se razvijaju modeli
odreivanja cena porudbina i uslova plaanja, kao i sistem mera za unapreenje
i poboljanje meusobnih odnosa.
3. Proizvodnja - podrazumeva aktivnosti proizvodnje, testiranja, pakovanja i
pripreme proizvoda za isporuku,

kao razvoj sistema mera za nivo kvaliteta

proizvoda, produktivnost rada i obima proizvodnje.

4. Isporuka podrazumeva logistiku, razvoj mree skladita, odabir naina
transporta i distribucije i uspostavljanje sistema naplate potraivanja.
5. Vraanje podrazumeva aktivosti organizovanja mree za prijem reklamiranih
proizvoda,

brigu o potroaima koji su imali problema sa isporuenim

proizvodima.

Slika 2. Osnovna blok ema lanca snabdevanja

Distributivna aktivnost navedenog logistikog centra se ogleda u prispeu poiljki

hemijskih proizvoda daljinskim transport i to robe iz uvoza i robe od domaih
proizvoaa, u cilju njene dalje distribucije do primalaca koji se nalaze u iroj i uoj
gravitacionoj zoni centra. 3

Isporuka na podruiju ire gravitacione zone podrazumeva distribuciju hemijskih

proizvoda do definisanih regionalnih distributivnih centara (u Novom Sadu, Niu,
Kragujevcu i aku), a isporuka na podruiju ue gravitacione zone podrazumeva
konsolidovanu distribuciju robe do definisanih generatora na podruiju teritorije grada
Beograda.
3

http://elektrobijeljina.com/lt/images/docs/Distributivna_mrezna_pravila.pdf poseeno 05.06.2014. u 21:00

Kada industrijske i trgovake kompanije za svoje proizvode ili za svoje potrebe

grade distributivni centar, one tom distributivnom centru daju naziv logistiki centar.4 Po
istom principu trgovake kompanije zarobu iroke potronje za snabdevanje lanca
prodajnih objekata koriste logistike centre.
Prilikom projektovanja reenja logistikog centra neophodno je sagledatite sve
funkcije koje taj centar treba da realizuje kako bi njegovo postojanje zaista bilo
opravdano. Skup funkcija jednog logistikog centra nije nita drugo nego skup zadataka
koje logistiki centar mora to efikasnije realizovati, kako bi opstao ili pak postao
konkurentan u privrednom okruenju u kome se nalazi.
Zadaci lanca snabdevanja:
-

Bolja kontrola dobavljaa i izbor dobavljaa sa najboljim cenama i kvalitetom

Smanjenje trokova i utede pri nabavkama, putem poveanja produktivnosti i
smanjenja trokova personala u nabavci i smanjenja zavisnosti od brojnih papirnih

dokumenata
Bolje izvetavanje i dokumentovanje, vea tanost ispunjavanja porudbina i

eleminisanje pojava nedokumentovanih nabavki

Vea brzina pri radu ljudi zaposlenih u nabavci, jer automatizuju brojne rutinske
poslove u nabavci i eleminiu suvine poslove.

Kada distributivni centar posmatramo kao sastavni deo lanca snabdevanja konkretnog
robnog toka, mogue je uvideti dodatnu sloenost procesa. Na poetku imamo imamo
prijem robe, na kraju otpremu robe, dok u samom distributivnom centru dolazi do
komisioniranja i dodatne pripreme robe u skladu sa pristiglim zahtevima.
Dakle, distributivni centar predstavlja samo jednu karika u lancu snabdevanja
dobrima zbog eka je neophodno konstantno usklaivanje ove karike sa ostalim karikama
u lancu. Direktan uticaj na rad distributivnog centra imaju transport i nain upravljanja
zalihama, tj. trebovanja dobara. Pored navadenih karika, pozitivan ili negativan uticaj na
funkcionisanje distributivnog centra ima i sistem pakovanja i karakter ambalae.
Ambalaa nema vie samo funkciju zatite proizvoda, ve moe pozitivno ili negativno
4

http://elektrobijeljina.com/lt/images/docs/Distributivna_mrezna_pravila.pdf poseeno 05.06.2014. u 21:00

uticati na procese u distributivnom centru u zavisnosti od standarda koje zahtevaju

logistike funkcije.

Slika 3.Distributivni centar

Najznaajniji izazov u finkcionisanju distributivnog centra predstavlja organizacija
ljudi, iji rad je potrebno uskladiti sa organizacijom procesa i prostora, te sve uskladiti u
jednu celinu koja bi trebalo, kako da povea efikasnost distributivnog centra, tako i da
unapredi efikasnost kompletnog lanca snabdevanja. Danas se organizacija rada u
kompanijama sve vie usmerava u pravcu praenja toka robe i favorizovanju procesne
organizacije u cilju povezivanja svih karika u lancu od same proizvodnje, pa do momenta
kada e krajnji kupac dobiti robu tj. dostaviti pravu robu, u pravo vreme na pravom
mestu. Distributivni centar po definiciji obuhvata objekat, opremu, ljude, ureene
povrine i druge elemente koji su tehnoloki usaglaeni, organizovani i koriste se za
odlaganje i uvanje robe. Distributivni centar predstavlja odreeni prostor na kome se
koristi adekvatna pretovarna tehnika koja omoguava manipulaciju sa robom, koja bi
trebalo da se planski, po definisanim tehnolokim procesima.
Uticaj distiributivnog centra na efikasnost lanca snabdevanja kree jo u momentu
kada je donesena odluka da e se u logistiku funkciju ukljuiti i distributivni centar.5 On
moe postati deo jednog logistikog sistema projektovanjem i izgradnjom novog
distributivnog centra ili rekonstrukcijom postojeeg prostora u skladu sa tehnolokim
zahtevima distribucije robe.
5

Zeevi, S., Robni terminali i robno-transportni centri, Univerzitet u Begradu, Saobraajni fakultet,

Beograd, 2009. str.233

2.3.Klasifikacija funkcije logistikog centra

S obzirom na irok spektar funkcija logistikog centra one mogu biti struktuirane
na razliite naite, pa je u nastavku rada data jedna od klasifikacija funkcija logistikog
centra prema:

funkciji povezivanja distributivnih tokova (sabirna, distributivna, sabirnodistributivna i tranzitna);

karakteru

aktivnosti

(osnovne,

dopunske,

pomone,

upravno-

informacione i tehniko-bezbedonosne);

konceptu usluga (city logistika, logistiki outsourcing, skladitenje,

nabavka i distribucija).

U nastavku rada, prikazana je struktura funkcija logistikog centra za hemijske

proizvode koji se projektuje a koje on treba da realizuje, prema datoj klasifikaciji.
Prema karakteru aktivnosti funkcije logistikog centra se mogu podeliti na:6

osnovne,

dopunske,

pomone,

upravno-informacione i

tehniko-bezbedonosne funkcije.

U odnosu na datu klasifikaciju logistiki centar za hemijske proizvode, koje je

predmet rada, treba da realizuje sledee funkcije:
1. Osnovne funkcije:

transport robe centar realizuje funkciju prijema i otpreme drumskih i

eleznikih transportnih sredstava, bez organizacije i realizacije
transportnih tokova koji dolaze do logistikog centra za hemijske
proizvode, ali zato vri funkciju organizacije i relizacije distribucije robe

Zeevi, S., Robni terminali i robno-transportni centri, Univerzitet u Begradu, Saobraajni fakultet,

Beograd, 2009. str.234

do definisanih regionalnih distributivnih centara u Novom Sadu, Niu,

Kragujevcu i aku i konsolidovanu distribuciju robe do definisanih
generatora na podruiju teritorije grada Beograda;

pretovar robe vri se izmeu transportnih sredstava drumskog i

eleznikog vida transporta i skladinog objekta, i obrnuto. Predmet
pretovara jesu tovarno-manipulativne jedinice tj. standardne UK palete,
kao logistike jedinice na kojima se roba doprema i otprema iz
logistikog centra;

skladitenje robe vri se izmeu faza daljinskog i loko transporta u cilju

usklaivanja dinamike tokova dopreme i otpreme robe do generatora, kao
i u cilju formiranja zatitnog nivoa zaliha, kako bi centar mogao da prui
pouzdanu isporuku hemijskih proizvoda do generatora u zahtevanom
trenutku i u definisanom roku isporuke.

2. Dopunske funkcije:

za robu, gde se ubrajaju funkcije nakupljanja i konsolidacija robe iz

razliitih pravaca uvoza i od domaih proizvoaa, zatim njihova
kvantitativna i kvalitativna kontrola, sortiranje, komisioniranje, po
potrebi raspakivanje i pakovanje, kao i obeleavanje, lepljenje
deklaracija na robu i slino;

za transportna sredstva, gde spadaju funkcije pruanja usluga

parkiranja (koje ne mora da se odnosi samo na parkiranje kada vozilo
eka na opslugu jer su sva mesta na pretovarnom frontu zauzeta, ve i
na uslugu parkiranja ukoliko osoblje eli iz nekih razloga da se zadri
u logistikom centru); zatim usluge nege, odravanja i popravke
transportnih sredstava kako bi se preventivno delovalo na otklanjanje
potencijalnih opasnosti da dodje do kvarova i zastoja prilikom
transpota robe;

za pretovarno-transportnu mehanizaciju, gde kao i kod usluga za

transportna sredstva spadaju funkcije nege, odravanja i popravke
pretovarno-transportne mehanizacije kako bi se izbegli potencijalni
zastoji u njihovom radu u okviru skladinog objekta;

10

za tovarno-manipulativne jedinice, tanije standardne UK palete koje

se koriste za transport i manipulisanje sa robom, gde spadaju funkcije
pripreme, punjenja i pranjenja tj. formiranja i rasformiranja paletnog
sloga, obezbeenja tereta na paleti i odravanja paletnih jedinica;

Sama odluka o izgradnji distributivnog centra povlai za sobom detaljnu analizu

prostora na kome e se graditi i zahteva ozbiljan rad na organizaciji prostora koji bi u
budunosti trebalo da na efikasan nain podri sve procese u jednom distributivnom
centru.

Slika 4.Transportna sredstva distributivnog centra

Prilikom izraunavanja veliine prostora neophodno je razmatrati sledee

determinante:7

Planirane koliine sa kojima treba da se manipulie u tom centru

Brzina rotacije robe u distributivnom centru

Vrsta robe koja se skladiti po pitanju uslova uvanja

http://www.logistika-info.net/index_files/Dematicfebruar.pdf poseeno 04.07.2014. u 22:00

11

Vrsta transportnog pakovanja a kao i jedinica izdavanja

Nain prijema robe (paletizirano, nepaletizirano)

Pretovarna tehnika koja e se koristiti u distributivnom centru.

3. Automatsko upravljanje i tok informacija

u distributivnim centrima
Odluka o odabiru modela logistiko-distribucijskog centara usko je povezana sa
zahtevima korisnika koji detaljno analiziraju trite i na temelju toga odluuje se za
model koji najbolje odgovara potrebama distribucije.
Kod donoenja odluke posebno se uvaava:

analiza ciljanih trita,

kapaciteti i stanje infrastrukture i

kretanje robnih tokova.

Pri tome potrebno je voditi rauna da je distribucija u gravitacijskoj zoni zavisna od:

ekonomske moi vlasnikih subjekata (dohodak, indeks kupovne moi,

kupovne navike),

geoprometnoj lokaciji odreenih industrija i

potranji za odreenim vrstama roba.

Meu najvanije injenice koje utiu na izbor lokacije svakako je prometna

infrastruktura izmeu centra i zalea.
Razvijeni prometni sastavi omoguavaju:

vei stupanj konkurentnosti,

mogunost sniavanja cena proizvoda,

poveavaju produktivnost proizvodnje i

poveaju gravitacijsku zonu pojedine industrije ili poduzea.

12

Kvalitet usluge takoe je znaajna injenica pri odabiru lokacije distributivnih

centara. Pod kvalitetom usluge podrazumeva se:

produktivnost rada,

raspoloivost radne snage,

dostupnost kooperanata i kvaliteta njihovih usluga.

Kod organizacije upravljanja distributivnim centrom potrebno je prouiti i

potivati i druge brojne injenice kao to su:

Odabir optimalnog sastava upravljanja za zalihama i s njima povezanim

trokovima upravljanja;

Odabir odgovarajue organizovanosti skladita (najam, koncesija, dugorona

investicija, , kombinacija);

Dostupnost i raspoloivost radne snage, stvaranje dodanih vrednosti i drugih

usluga kao i organizacija konkurentnih logistikih skladita;

Uvaavanje i iskoritavanje zakonskih odrednica (porezne i carinske olakice).

Za poslovanje distributivnog centra neophodna je fleksibilnost usluge i prilagodljivost

same distribucije, kao i cena usluge zatim usmerenost prema ekonomiji obima. Iz toga
proizlazi da je u praksi sve vee uee kooperanata jer se na taj nain lake prilagoava
sezonskim ili vlasnikim ciklusima i samim tim se postiu pozitivni ekonomski uinci uz
dodatnu fleksibilnost sastava.
3.1.Modeli upravljanja distributivnim centrom
Zadatak logistiko-distributivnog centra je da bude ulazno-izlazna stanica u
komunikaciji gravitacijska zona - luka. Uspeno delovanje logistiko-distributivnog
centra u funkciji opsluivanja okruenja i zadovoljavanja osnovnih funkcija je poveanje
vrednosti robe.
Prednosti distributivnih centara su:

na jednom mestu pripremiti robu i poveati njenu vrednost za kupca i

pripremanje celokupne dokumentacije za otpremu do krajnjeg korisnika.

Modeli upravljanja distributivnim centrom najee se dele u tri skupa:

13

ogranieno upravljanje,

delomino ogranieno upravljanje i

upravljanje u funkciji privlaenja robnih tokova - model potpunog upravljanja.

3.1.1. Ogranieno upravljanje

Ogranieno upravljanje pretpostavlja da odreena pravna osoba upravlja s
infrastrukturom distributivnog centra i koncesionara pomone delatnosti, kao to su
usluni servisi primarnim delatnostima u sklopu distributivnih centara.
Sa svim primarnim delatnostima distributivnog centra upravlja preduzee koje deluje
unutar samog centra i organizuje logistiko-distributivske poslove koji poveavaju
vrednost robe.
Preduzea koja su u funkciji primarnih delatnosti distributivnog centra obino su:

Logistika preduzea koja su u okviru distributivnog centra prepoznala

mogunost svog delovanja (zbirni ili distributivni centri za poiljke iji prevoz
organizuju prometna ili pediterska preduzea).

Preduzea ija je primarna delatnost proizvodnja, trgovina, i/ili distribucija

proizvoda koji su u sklopu odreenog distributivnog centra pronali optimalan
prostor za svoju delatnost u odnosu na gravitacijsko podruje (npr. proizvodna ili
trgovaka poduzea koja u sklopu zone izvode zavrne faze proizvodnjepakiranje, prilagoavanje proizvoda za odreena trita, , distributivno
skladitenje).

Infrastruktura distributivnog centra koja je od zajednikog interesa obino je:

Primarna i sekundarna komunalna infrastruktura unutar distributivnog centra

(komunalna ili telekomunikacijska postrojenja i voda).

Prometnice, vanjske koje povezuju distributivni centar sa zalaem ili unutranje u

kompleksu distributivnog centra. Objekti od zajednikog interesa koji
omoguavaju izvoenje pomonih delatnosti distributivnog centra (npr. objekti
carinskih slubi, peditera, ugostiteljski objekti, banke, pote, itd.)

14

Jedan od kljunih zadataka distributivnog centra u takvom modelu je da od samog

poetka zacrta usklaeni razvoj distributivnog centra i svih delatnosti koje bi se izvodile
unutar centra. U protivnom lako se moe dogoditi da distributivni centar preraste svoju
primarnu namenu.
3.1.2. Delomino ogranieno upravljanje
Na primjeru delomino ogranienog upravljanja distribtivnim centrom, osnivai
centra dobiju zemljite ili su ve vlasnici zemljita, komunalno ga opreme i izgrade
objekte koji su po tehnikim karakteristikama pogodni za skladitenje, distribuciju i
popratne delatnosti u funkciji skladitenja i distribucije.
Kod toga su objekti:

Izgraeni u celosti prema zahtevima naruioca - budueg korisnika, pri emu

korisnik mora biti poznat ve u fazi planiranja objekata.

Izgraeni bez posebnih zahteva jer je korisnik jo nepoznat stoga ti objekti

moraju biti takvi da je mogua najira primjena ili kao skladite ili kao
pomona delatnost skladitenja.

Zavretkom izgradnje objekata, zavrava se faza celovitog distributivnog centra.

Osniva takvog centra za izgraene objekte trai zainteresirane najmoprimce koji izvode
odreenu delatnost. Odabir se vri meu potencijalnim najmoprimcima (odnosno
delatnostima) koji e omoguiti skladno i optimalno funkcioniranje unuta izgraenog
centra. Na taj nain uz usklaeni odabir osniva neposredno pridonosi razvoju dodatnih
delatnosti potrebnih svim najmoprimcima u okviru distributivnog centra (zajedniko
javno carinsko skladite s obzirom da je u centru locirano vie skladita razliitih
korisnika).
S takvim nainom upravljanja osniva distributivnog centra vodi brigu o:8
8

Deli ., Znaaj tehnolokog razvoja komisioniranja za efiksnost distributivnog centra",magazin Market

br. 59, april 2011.

15

jedinstvenom reimu prometa unutar distributivnog centra,

jedinstvenom reimu funkcioniranja centra kao celine,

odravanju svih objekata u distributivnom centru,

odravanju infrastrukture,

nesmetanom funkcioniranju sekundarnih delatnosti distributivnog centra

(objekti carinskih slubi, pediteri, banke, , pote).

Trokove upravljanja osniva centra pokriva naplaivanjem:

najamnine za objekte ili povrine date u najam,

od paualnih prihoda za upotrebu zajednikih povrina s razmerno veliini

povrine pojedinog korisnika (najmoprimca) distributivnog centra (npr.
odravanje infrastrukture od zajednikog interesa),

od stvarno izvrenih usluga za odreenog korisnika (npr. izvreno tekue ili

investicijsko odravanje dela objekta koji je u najmu).

U pojedenim primerima osnivai distributivnog centra s takvim nainom

upravljanja takoe nude i odreene usluge koje su potrebne veini korisnika. Takve
usluge su na primer:

prekraj ogranienih koliina roba (runo ili sa univerzalnom prekrcajnom

mehanizacijom),

javno skladitenje,

ienje prostora i dr.

3.1.3. Upravljanje u funkciji privlaenja robnih tokova - model potpunog

upravljanja
Model potpunog upravljanja distributivnim centrom omoguava najvie dodanih
vrednosti neposrednom okruenju u kojem se distributivni centar nalazi. U poslednjem
deceniji se otvara najvie distributivnih centara koja organizuju na posebno odabranim
lokacijama poduzea ija je primarna delatnost izvoenje celovitih logistikih usluga za
korisnike odnosno industriju ili trgovake delatnosti.

16

Preko takvih distributivnih centara privlae se robni tokovi za koje su zainteresirani

odreeni komitenti. Struktura delatnosti distributivnih centra u ovome je primeru u
potpunosti prilagoena osnivau koji iz delatnosti upravljanja centrom poboljava svoju
konkurentu poziciju na tritu (promet i logistike usluge). Tako se delatnost
distributivnog centra nadopunjuje s osnovnom delatnou osnivaa i od posebnog je
znaenja za uspeno poslovanje distributivnog centra.
Organizovanje distributivnog centra usko je povezano sa:

razvijenou ueg i ireg zalea kao i izvozom i/ili uvozom roba u tom
prostoru,

sa razvijenou prometne infrastrukture,

sa stupnjem razvijenosti usluga koje se nadovezuju na poslovanje

distributivnog centra,

primere prometne usluge, pediterske, carinske i inspekcijske kao i ostale

logistike usluge.

Iz tih razloga logistika preduzea koja nameravaju organizovati takve

distributivne centre za lokaciju odabiru podruja s ovim znaajnostima:

u sreditu ili u neposrednoj blizini snanih industrijskih ili trgovakih sredita,

u neposrednom pozadini razvijenih terminala pomorskog, eleznikog,

cestovnog ili vazdunog prometa.

Takva lokacija distributivnog centra omoguava logistikom preduzeu da svojim

komitentima ponudi sve usluge kojima se zatvara snabdevanje lanaca (engl. Supply
chain).
U takvom modelu upravljanja distributivnim centrom osniva u celosti brine za
poslovanje distributivnog centra i odgovoran je za ekonomski rezultat centra kao celine.
Pri tom nije iskljueno da odreene usluge koje se izvode u sklopu distributivnog centra
obavljaju i druga preduzea koja sa osnivaem zone imaju ugovor ili za najam prostora ili
za proizvodnju odreenih usluga za osnivaa. To su uglavnom oni poslovi koje osniva
nee ili ne moe sam izvoditi (npr. pakiranje, sortiranje, itd.).

17

3.2.Korienje informacija
Upotreba savremenih informacionih tehnologija koje omoguavaju brz protok
informacija jesu znaajan preduslov poboljanja perfirmansi u lancima snabdevanja.

Slika 5. Jednostavan lanac zaliha

Imajui u vidu da se tok roba realizuje na osnovu tokova informacija, bri protok
informacija i brza dostupnost tanih informacija stvaraju preduslov za bru realizaciju
tokova roba.9
Ciljevi automatizacije lanca snabdevanja u delu korienja informacija:10

Prikupljanje inforamcija o svim proizvodima od proizvodnje do mesta prodaje

Uvid u sve relavantne informacije za sve uesnike lanca snabdevanja

Pristup bilo kojem podatku u sistemu sa jednog mesta

http://www.logistika-info.net/index_files/Dematicfebruar.pdf poseeno 04.07.2014. u 22:00

10

Deli ., Znaaj tehnolokog razvoja komisioniranja za efiksnost distributivnog centra",magazin Market

br. 59, april 2011

18

Analiza, planiranje aktivnosti i razmena zasnovana na informacijama iz celog

lanca snabdevanja

Za razvoj i unapreenje procesa u distributivnom centru, a samim tim i u lancima

snabdevanja neophodno je raspolagati adekvatnim i pravovremenim informacijama, to
savremene informacione tehnologije omoguavaju. Kompjuterske i telekomunikacione
tehnologije su zale duboko u skladino poslovanje, zbog ega kroz primerene softverske
aplikacije moe doi do prenoenja znanja na sve segmente lanaca snabdevanja.
Dobro planiranje mogue je jedino ako imamo potrebne informacije u realnom
vremenu, i to ex ante, a ne ex post. Sve ex post informacije mogu posluiti samo za
analizu i sagledavanje posledica. Odgovarajui nivo elektronskog poslovanja doprinosi
pravovremenoj analizi efekata koji nastaju u transportu neke grane, firme i kategorije
robe. Sve kompleksniji zahtevi s trita ukazuju na to da je neophodno pronalaenje
razliitih modela organizacije procesa snabdevanja. Jednoobrazno snabdevanje (linarno
definisano) jeste preskupo i neefikasno u dananjim uslovima.
Upravo zbog toga susreu se razliiti specifini koncepti:

upotreba cros docka u logistikoj mrei;

primena razliitih tehnikih pomonih sredstava (kamioni s pregradama i

razliitim temperaturnim reimima, termokontejneri za transport robe);

korienje odreenih linija koje su uspostavile logistike kompanije

(linijski transport).

4. Mogua poboljanja u distributivnim centrima

Poboljanje lanca snabdevanja je stalni cilj organizacije. Pronai nain
zadovoljenja rastuih potreba potroaa, a pri tome ne poveati cene. Da bi se ovaj cilj
postigao neophodno je odrediti najslabije karike u lancu, potom razumeti potrebe
potroaa, odrediti ciljeve poboljanja i iste to bre implementirati.
Do efikasnoti u distributivnom centru ne dolazi se jednostavno ve se radi o vrlo
detaljnom i strunom radu koji se postie u odreenom periodu kroz konstantno
unapreenje i monitoring svih procesa. Svaki distributivni centar bez obzira na kategorije
robe koje se skladite ili njegovu veliinu sadri u sebi tri tehnoloki razliite zone i to

19

zonu prijema robe, zonu skladitenja robe i zonu otpreme robe. Definisanje ovih prostora
direktno zavisi od naina procesne organizacije distributivnog centra danas, ali i imajui
u vidu buduu ekspanziju kompanije.
Takoe, potrebno je predvideti i odreene prostore tehnike podrke kao to su:
prostorija za viljukare i punionica za baterije, prostorija za IT opremu koja se koristi u
skladitu (serveri, hand held i sl) i prostorije za adminsitraciju i za radnike (za odmor
radnika i garderoba).
U svim sferama savremenog privrednog ivota, bilo koji razvoj i unapreenje
procesa je nezamislivo bez unapreenja i razvoja odreenih elektronskih procesa.
Elektronko poslovanje u distiributivnom procesu dodatno dobija na znaaju kroz
ukrtanje razliitih menadment aktivnosti, kao to su menadment procesa, menadment
ljudi, menadment robe i menadment prostora. Ukoliko ovde istaknemo i znaaj
vremenske komponente evidentno je da bez podrke elektronskog poslovanja nije
mogue organizovati savremeni distributivni centar. U poslovnoj praksi iroko je
prihvaen termin warehouse managment system ili skraeno WMS, koji predstavlja
softver za podrku rada distributivnog centra. Dakle, WMS podrazumeva elektronsku
podrku funkcionisanja procesa u distributivnom centru. Celokupno znanje u organizaciji
procesa, ljudi, robe i prostora implementirano je u WMS koji omoguava kontrolu u
realnom vremenu. Uslov za uvoenje i primenu WMS predstavlja oznaavanje artikala
radi njihovog prepoznavanja i praenja.
U distributivnom centru je neophodno konstantno unapreivati definisane procese
i tehnologije rada i poboljavati performanse, imajui u vidu permanentni razvoj
tehnologije i sve izraenija oekivanja krajnjih kupaca. itav niz naina za poboljanje
performansi moe se svesti na sledee dve grupe: implementacija i primena novih
tehnologija i poboljanje organizacije rada i prilagoavanje organizacije karakteru robe i
prostora.
Vreme predstavlja bitnu determinantu za ocenu efikasnosti savremenih lanaca
snabdevanja.

Ukoliko u globalu razmatramo razliite kljune pokazatelje uspeha u

distributivnom centru, moemo ih podeliti u sledee vee grupe: produktivnost,

finansijski pokazatelji uspeha, iskorienost prostora i vreme kao merilo zadovoljstva
kupaca.

20

Osnovni pokazatelj uspeha distributivnog centra predstavlja produktivnost po

odreenim operacijama u procesnom delu distributivnog centra. Nivo produktivnosti
direktno zavisi od nivoa tehnolokog razvoja distributivnog centra. Njihova povezanost
konkretno se moe videti kroz utede koje se postiu poveanjem produktivnosti.
4.1.Mogunosti poboljanja distributivnih centra u Srbiji
Logistiki procesi su poetkom ovog veka postali jedna od kljunih karika
uspenosti kompanija na tritu. S poetkom velike ekonomske krize njihov znaaj i dalje
raste i produbljava se na poslovanje distributivnih centara, ali i na transportnu funkciju.
Stalan porast cene nafte, osnovnog goriva koje se koristi u transportnom delu
lanca snabdevanja, dodatno je opteretio sve transportne procese.
U zemlji kao to je Srbija, u kojoj drumska vozila predstavljaju osnovu transporta,
uticaj cene energenata sve je vei. Ali, sloenost transportne funkcije nije samo u ceni
energenata ve i u setu drugih direktnih i indirektnih inilaca kao to su:

velike investicije u novi vozni park;

zakonska regulativa koja znaajnije ureuje ovo trite i sporost i nespremnost

nae transportne operative da joj se brzo prilagodi;

dominacija tradicionalnog naina korienja voznog parka (tur-d-tur) i veliki

broj praznih kilometara;

nespremnost znatnog dela privrede da se masovnije opredeli za preputanje

transportne funkcije specijalizovanim kompanijama (transportnim firmama);

sve znaajniji zahtevi klijenata u vezi s kvalitetom usluga i poveanje praga

njihove satisfakcije.

Sve navedeno jasno pokazuje da tradicionalna transportna privreda mora da se

menja i da e stepen profesionalizacije biti sve vei i u tom trinom delu.
Specijalizovane logistike i transportne kompanije preuzimae primat od samostalnih
prevoznikih radnji, koje su dominirale prethodnih desetak godina, jer su zahtevi
klijenata za kvalitetnu uslugu sve vei.

21

Upravo taj kvalitet zahteva unapreenje tehnolokog razvoja transporta, i to kroz

sledee parametre:

ulaganje u kvalitetan vozni park;

ulaganje u obuku kadrova i smanjenje fluktuacije;

uvoenje odreenih softverskih alata;

zadovoljavanje odreenih standarda bezbednosti robe u transportu;

prilagoavanje voznog parka kategoriji robe koja se vozi (specijalizacija, npr.

hladnjae za temperaturni reim, niskopodni kamioni za transport lakog tereta
kao to su limenke, proizvodi od plastike...).

Jedna od kljunih prednosti jeste i primena specijalnih softverskih alata kao pomo
menadmentu transportne funkcije. Kao to je warehouse menagment system neophodan
za upravljanje operacijama u distributivnom centru tako je i transport menagment system
neophodan za odgovarajue upravljanje transportnim procesima.
Unapreenje procesa rutiranja jo je jedan od faktora koji dovodi do racionalizacije
transportnih trokova. Sutina rutiranja jeste da se obezbedi da se vozila kreu
optimalnom rutom onom koja obezbeuje najbolje ostvarenje zadatih parametara.

5. Zakljuak
Upravljanje u distirbutivnom centru poinje onog trenutka kada kompanija donese
odluku da e neki postojei prostor organizovati kao svoje skladite ili je donela odluku
da e graditi novi distributivni centar. Od poetnih odluka najee zavisi i sama
efikasnost rada distributivnog centra. Veoma bitna komponenta rada distributivnog centra
je sama organizacija prostora, kako kasnije ne bi dolo do uskih grla u odreenim
procesima ili do neracionalno korienog prostora.

22

Unapareenje rezultata je gotovo nemogue raditi samostalno u okviru

distributivnog centra jer distributivni centar predstavlja samo jednu kariku u kompletnom
lancu snabdevanja. Optimizacijom toka informacija i toka robe u distributivnom centru
znaajno se doprinosi unapreenju efiksnosti na nivou lanca snabdevanja.
Na osnovu napred navedenog moe se doi do zakljuka da je za donoenje
adekvatne odluke neophodno formiranje tima eksperata iz razliitih oblasti rada
preduzea, kako bi bili razmotreni svi relevantni faktori. Takoe, imajui u vidu aktuelnu
ekonomsku krizu, distributivni centar definitivno predstavlja jedno od kljunih mesta za
analizu trokova i potencijlano mesta gde se kroz poveanje efiksnosti mogu ostvariti
dodatne znaajne utede u operativnim trokovima.

Literatura:
1. Trifunovic D., Integrisani transport, Visoka tehnika kola strukovnih studija
Trstenik, 2011
2. Feriak, V., Medveek, I., Renko, F., Sremac, D., najder, B., Poslovna logistika,
Informator, Zagreb, 1983.
3. Zeevi, S., Robni terminali i robno-transportni centri, Univerzitet u Begradu,
Saobraajni fakultet, Beograd, 2009.
23

4. Kesi, B., Jugovi, A., Perko, N., Potrebe i mogunosti organizacije logistikodistribucijskog centra u rijekoj regiji, Pomorski zbornik 42 (2004)1, 187-208
5.

Deli ., Znaaj tehnolokog razvoja komisioniranja za efiksnost distributivnog

centra",magazin Market br. 59, april 2011

6. Voigt F., Introduction to the study of the methodological problems of long-term

freight traffic forecasting, u radu K. M. Gwilliam, S. Petriccione, F. Voigt i J. A.
Zighlera, Coordination of investments in transport infrastructures, Brussels,
Commission of the European Communities, 1973.
7. David E. M., Warehouse distirbution & operations handbook, McGraw-Hill, USA
1994.
8. http://elektrobijeljina.com/lt/images/docs/Distributivna_mrezna_pravila.pdf
poseeno 05.06.2014. u 21:00
9. http://www.logistika-info.net/index_files/Dematicfebruar.pdf

poseeno

04.07.2014. u 22:00

24