uvajte se kalorijskih bombi

Gordana Golubovi, Foto: DREAMSTIME.COM, ARHIVA, 16. 06. 2009. 11:24

Komentara 0 | Preporuka 0
Ako elite na brzinu da skinete koji kilogram, smanjite unos namirnica koje su bogate masnoama i koje
sadre izuzetno mnogo kalorija. Pogledajte koje namirnice mnogo goje i pronaite za njih
niskokalorine zamene.

MAJ
ONEZ
732 kcal na 100 g
Umesto majoneza u sendvie stavljajte senf, keap ili aromatine biljke i oni e biti podjednako ukusni.
Ukoliko volite salate s prelivima, izbacite majonez i dodajte jogurt s niskim procentom masnoe ili malo
soja-sosa.

KOTUNJAVI PLODOVI
705 kcal na 100 g oraha
Orasi, lenici, bademi sadre dosta masnoa i kalorija, ali ih ipak ne treba u potpunosti izbacivati iz
ishrane jer sadre esencijalne masne kiseline koje su izuzetno korisne za zdravlje. Ukoliko elite da
smrate, kotunjavo voe jedite jednom nedeljno, a ostalim danima grickajte sueno voe koje je manje
kalorino.

KROFNE
300 kcal na 100 g

Krofne se prave od belog brana i eera i pre u ulju. Treba li posebno naglasiti da su riznica kalorija i
pravi ubica vitke linije.

GRICKALICE OD KROMPIRA
557 kcal na 100 g ipsa
Ako ve ne moete da odolite grickalicama, ipsu ili krekerima, obratite panju na broj kalorija koji
varira od proizvoda do proizvoda. Bez obzira na proizvod ili proizvoaa, ove grickalice su uvek veoma
kalorine. Kokice su bolja i zdravija zamena za kesicu ipsa.

LAG
200 kcal na 100 g
Pokuajte da ne pijete kafu sa lagom, izbegavajte ga na kolaima i vonim salatama. U kafu sipajte
mleko s manjim procentom masnoe.

OKOLADA
550 kcal na 100 g
okolada ima prilino visoku energetsku vrednost. Kalorije najveim delom potiu iz masti, a delom i iz
ugljenih hidrata. Ako ne moete da joj odolite, zasladite se crnom okoladom koja je zdravija od mlene.

SIR
400 kcal na 100 g
Ementaler i parmezan, koje rado koristimo za pice i pagete, spadaju u najkalorinije sireve. Umesto
toga opredelite se za tofu sir koji sadri manje masnoa. Neete primetiti razliku u ukusu, a spasiete se
nepoeljnih kalorija.

CRVENA MESA
260 kcal na 100 g govedine

U poreenju sa drugim vrstama namirnica crvena mesa ne sadre mnogo masnoe, ali je problem to ga
jedemo vie nego druge namirnice. Dakle, nemojte da izbacujete crveno meso sa jelovnika, ve samo
prepolovite porcije. Prilikom pripreme mesa skinite sve vidljive masnoe i pecite ga ili kuvajte bez
dodavanja masnoa.

PITE I PECIVA
263 g na 100 g pite od mesa
Iako na izgled nemaju tako mnogo masnoa treba uzeti u obzir da su porcije pite vee nego porcija
majoneze koju pojedete u jednom obroku. Kroasani, kifle i druge pekarske proizvode zamenite kiflama
od integralnih itarica.

Glatka koa bez strija

BLIC ENA, Foto: DREAMSTIME.COM, 15. 05. 2009. 11:13
Komentara 0 | Preporuka 0
Pravilno se hranite, peaite, plivajte, a ako ih ve imate, uinite ih manje vidljivim uz pomo
specijalnih tretmana i preparata.

Strije se uglavnom smatraju estetskim problemom, iako

su zapravo oboljenje koe. Javljaju se u pubertetu, prilikom naglog rasta ili naglog poveanja i

smanjenja teine. Meutim, njihova pojava najee se vezuje za trudnou, kada 90 odsto ena ima
manje ili vie izraene strije.
Tipina mesta na kojima se pojavljuju su stomak, bokovi, zadnjica, unutranji deo natkolenica i dojke.
Na mestima gde se strije pojavljuju povrinski sloj koe je istanjen, a u dubljem sloju su kolagena i
elastina vlakna veoma razreena ili ih nema.
Efikasno leenje svih bolesti koje utiu na kvalitet vezivnog tkiva, pa i banalnih infekcija, veoma je
bitno za spreavanje njihove pojave kae dr Javorka Deli, naelnica na Klinici za kone bolesti u
Beogradu. Takoe, dodaje dr Deli, potrebno je spreiti rastezanje koe u situacijama kada postoje
preduslovi za njihovu pojavu, upotrebom odgovarajuih pojaseva i preparata za lokalnu primenu, a pre
svega treba izbegavati nagle promene teine. Najbolja prevencija strija je uravnoteena ishrana, koja
sadri vie tenosti, vode, proteina, vitamina i minerala, dok su fizike aktivnosti i vebe poput
peaenja i plivanja idealne za odravanje kvaliteta vezivnog tkiva.

Nove terapije
U terapiji strija mogu se primeniti razliite vrste tretmana sa ciljem da se stimulie stvaranje kolagenih i
elastinih vlakana, povea prokrvljenost i oksigenacija tkiva. U tu svrhu koriste se preparati koji sadre
od jedan do tri odsto elastina, kao i masaa eterinim uljima. Poslednjih godina izraen je napredak u
primeni biostimulativnih lasera, endermologiji (LPG aparati), elektromagnetnoj terapiji niskih
frekvencija, hidro i ozono-terapiji. Svim ovim lokalnim terapijama poveava se hidratacija postojeeg
povrnog sloja, regulie se kiselost koe, stimulie stvaranje glikozaminoglikana, koji ulaze u sastav
elastinih i kolagenih vlakana, poveava se masa vezivnog tkiva, a time i vlanost koe. Kod trudnica
ove terapije mogu da smanje pojavu strija za 60 odsto, a treba ih primenjivati redovno od desete nedelje
trudnoe.

Biljni melemi i obloge

U borbi protiv strija mogu da se koriste i biljni preparati koji poveavaju prokrvljenost koe, ime
podstiu obnavljanje kolagenog i elastinog tkiva. Najee su u obliku masti koje sadre biljke gavez,
oman, moravku, kalj. Takoe se preporuuju zob, iak i kantarion, jer sadre vitamin E,
oligoelemente, tanin i vitamin C. Za spoljnu upotrebu se kao obloge koriste lan, angelika, iak i cvekla.
Poboljanju prokrvljenosti i oporavku koe doprinose i tinktura od belog luka, cvekle, borovnice, alfija
i perun.

Popravite formu za etiri nedelje

Autor: CDC/MA | Foto:competence centar | 29.06.2009. - 05:00
Godinji odmori su pred vratima i uskoro planirate da krenete na put. ak i ako nikuda ne idete, sunevi
zraci naprosto vas mame da se rashladite na nekom od javnih kupalita. Ako niste zadovoljni svojim
izgledom u kupaem kostimu, krajnje je vreme da primenite program za doterivanje linije. Rezultati nee
izostati!

U ovom broju Blica predstavljamo vam kompletan plan koji e vam pomoi da izgledate savreno.
Re je o vebama i posebnom planu ishrane. Iskoristite toplije dane da biste telo doveli u savrenu
formu.
Ishrana
ienje organizma: Pomozite telu da se oslobodi tetnih materija koje su se godinama gomilale u
njemu. Uvedite jedan-dva dana posta, kada ete jesti samo voe, povre, krompir ili pirina. Uz to svaki
dan popijte najmanje jedan-dva litra vode ili nezaslaenog biljnog aja.
Promenite nain ishrane: Izbegavajte eer, masnu hranu, alkohol i belo brano. Jedite to vie voa,
povra, proizvoda od integralnih itarica, posno meso, ribu i namirnice bogate belanevinama.
Metabolizam: Prirodni sagorevai masti, kao to su limun, papaja, grejpfrut, nezrele banane, ljute
papriice, cimet, vanila, kafa, zeleni aj, soja, graak, pasulj i soivo, spreavaju stvaranje masnih
naslaga.
Hranljive materije: Ako smanjite unos kalorija, rizikujete da svom organizmu uskratite vane mineralne
materije. Naem telu je dnevno potrebno od 300 do 350 miligrama magnezijuma (u proizvodima od
integralnih itarica i mineralnoj vodi), od 12 do 15 miligrama gvoa (ima ga u ribi i soji), kao i 10-12
miligrama cinka (riba i morski plodovi).
Preskoite veeru: Niste zadovoljni dosadanjim rezultatima? U tom sluaju, pokuajte dva puta
nedeljno da preskoite veeru. to je organizam tokom noi manje zauzet varenjem, to e se vie luiti
hormona rasta.
Priprema: Trudite se da jela pripremate na zdrav nain. Ribu i meso pecite u aluminijumskoj foliji ili na
teflonu. Povre dinstajte ili pripremaju na aru. Izbegavajte zaprku i masne sosove koji sadre mnogo
pavlake ili majoneza.
Fizika aktivnost
Izdrljivost: Ponite od jednog sata kondicionog treninga nedeljno, u idealnom sluaju, dva puta po 30
minuta. U obzir dolaze nordijsko hodanje, doging, vonja bicikla, vonja rolera i plivanje.
Snaga: Da biste ojaali miie, u poetku vebajte pola sata pilates ili jogu, ili radite vebe za stomak,
noge i zadnjicu. Ako volite teretanu, vebajte na spravama.
Intenzitet: Produite trening izdrljivosti na dva sata nedeljno (dva puta po 60 ili tri puta po 40 minuta).
Podelite ovo vreme na segmente od po 15 minuta. Ako idete na doging, dva minuta se zagrevajte, jedan
minut trite brzim tempom, jedan minut umerenijim tempom i tako naizmenino etiri-est krugova.
Nakon toga trite dva minuta svojim tempom. Dva-tri ciklusa.
Sagorevai masti: Miii su najefikasniji sagorevai masti. Produite period vebanja u teretani na dva
puta po 30 minuta nedeljno. Da biste se lepo zagrejali, pre treninga stanite na traku za tranje ili vozite
ergometar bicikl. Posle vebanja na spravama se dobro istegnite kako bi vam miii bili glatki i
zategnuti.

Lepota
Zatita: Da biste dugo sauvali zdravu potamnelu boju, etiri nedelje pre
odlaska na put ponite da uzimate dodatke ishrani koji sadre
betakarotin, vitamin E i selen. Oni e ve unapred doprineti poveanju
zatite elija koe.
Nega: Naravno da kou treba da zatitite spolja. Najkasnije dve-tri
nedelje pre odlaska na letovanje ponite da se izlaete sunevim
zracima. Tokom tog perioda ona e postati deblja, pa e njeni dublji
slojevi biti bolje zatieni. Obavezno koristite kremu sa visokim
zatitnim faktorom (20 ili vie).

Gljive su idealna letnja hrana

Autor: branislav uzelac | Foto:northfoto | 27.06.2009. - 05:00
Na pijacama je sve vea ponuda sveih gljiva. Gljive su idealna letnja hrana jer su niskokalorine, to
nam omoguava da ih po vrednosti svrstamo izmeu mesa i povra. Bolje ih je koristiti ee kao prilog
nego kao glavno jelo. Bogate su belanevinama, mineralima, vitaminima i nekim eerima, a siromane
mastima. Mogu se koristiti sirove, marinirane, prene, peene, kuvane, suene, salamurene, ve prema
vrsti...

Od njih se moe praviti predjelo, supa ili orba, glavno jelo, prilog, salata, pa ak i desert!
IVE ILI PEENE?
Neke gljive (kao to su npr. smrak, lisiarka, umsko pile itd.) moramo pre upotrebe termiki obraditi
inae ne bi bile pogodne za konzumiranje. Druge, opet, kao to su ampinjoni, kneginje, golubae na
primer, moemo jesti sirove, ali treba voditi rauna o koliini, s obzirom na to da se i najukusnije gljive
relativno teko vare. Jedna osoba ne bi trebalo da pojede vie od 1 do 1,5 kilograma sveih (100-150 g
suvih) gljiva nedeljno.
LISIARKE
Od poetka leta pa do sredine jeseni ove gljive se mogu nai po naim umama. Izgled plodnih tela je
karakteristian: drka postepeno prelazi u eir koji je sa donje strane naboran (ilice). Cela gljiva je ute

boje, prijatnog mirisa koji podsea na kajsiju i isprva slatkastog pa onda ljutog ukusa. Najbolji ukus ova
gljiva postie ako se priprema svea.
Rioto od lisiarki
Za etiri osobe nam je potrebno 500 g lisiarki, 600 g skuvanog pirina, 3 kaike ulja, 1 glavica crnog
luka, 2 ena belog luka, sitno seen list peruna, mleveni biber i so.
Skuvan pirina isprati vruom vodom i ocediti.
U iroj posudi, na ulju izdinstati luk, dodati na komade iseene gljive i zaine. Kada ispari sva voda,
sipati oceen pirina i promeati. Servira se i toplo i hladno.
VRGANJ
Vrganji rastu po umama tokom leta i jeseni. Pojedini primerci mogu biti zaista veliki tako da nije redak
sluaj da su eiri mesnati i irine do 20 pa i 30 cm. Svea i mlada plodna tela se mogu marinirati, ali
specifinu aromu po kojoj je nadaleko poznat, vrganj dobija suenjem.
Krem orba od suvih vrganja
Za etiri osobe nam je potrebno oko 15 g suvih peuraka (dve ravne kaike praha ili dve vrhom pune
supene kaike drobljenih gljiva), 2 kocke za supu, 1 kaika brana i kisela pavlaka po elji.
U 1 l hladne vode umutiti gljive i brano, ako su komadi krupniji, ekati par sati da rehidriraju, ako je u
pitanju prah, odmah grejati do kljuanja. U kljualu smeu dodati kocke, prokuvati par minuta i zainiti
pavlakom. Sve vreme meati.
Servirati vrue, a po elji dodati sitno seeni list peruna i celera, ili koju kap limunovog soka.
BUKOVAA
U prirodi bukovaa plodi tokom jeseni, zime i ranog prolea, nastanjujui stabla i panjeve, najee
listopadnog drvea. Ali bukovae se sada i gaje, tako da ih u prodaji ima tokom itave godine.
Najukusniji deo bukovae je njen eir, koji kao nicla, spremljen na razliite naine, veoma podsea na
meso. Neki smatraju da ukus bukovae podsea na uretinu.
Bukovae spremljene na kineski nain
Osnovna filozofija ovakvog spremanja hrane je sitno seenje. Kad se radi o bukovai, treba je sei na
tanke rezance, popreko na pravac rasta njenog eira.
Za etiri osobe nam treba 300 g bukovaa, oko 500 g raznog povra (argarepe, kupusa, krastavca,
paradajza, luka itd.) i 150 g bilo kojeg posnog mesa. Sve namirnice, seene sitno kao i gljive, kratko se
propre na vrelom ulju oko dva minuta.
Prilog su neizbeni pirina i soja sos, a od zaina su dozvoljene sve egzotine varijante.
Hladno belo vino se podrazumeva.
Prene bukovae
Bukovaa nije gljiva koju moete pripremati na mnogo naina, kao na primer ampinjone. Njen izvrstan
ukus lako dolazi do izraaja i u najjednostavnijim receptima kao to je ovaj. Za etiri osobe nam treba
1,2 kg bukovaa, 1 dl ulja i so.
eire kratko primo u vrelom ulju (drke koje smo odstranili moemo upotrebiti za orbu) dok ne
porumene, ocedimo, pa tek onda posolimo! Sluimo ih vrue, uz neki od sledeih priloga: bareni karfiol,
ili bareni krompir, ili spana, ili pirina. Salata zelena ili slatki kupus, preliv po ukusu, a izuzetno, vino
moe da bude i crno.
Knjiga Gljive Srbije i zapadnog Balkana
est godina je Branislavu Uzelcu, predsedniku
Asocijacije gljivara, trebalo da zavri rad na knjizi
Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Terenska
istraivanja su, uz svesrdnu pomo tima saradnika iz
Asocijacije gljivara, trajala sve do proyle godine.
Konano, uz pomo Ministarstva ivotne sredine i
prostornog planiranja, krajem jula iz tampe izlazi

knjiga koja na sistematski nain, u formi enciklopedije, daje presek

stanja ovog carstva ivih bia na prostoru nae drave. U knjizi je
opisom predstavljeno vie od 1.200 vrsta, varijeteta i formi i
dokumentovano fotografijama. Od toga 27 iz roda Boletus (vrganji), 36
iz roda Agaricus (ampinjoni), 81 iz roda Russula (zekice)... Format
knjige je A4, obim 464 strane, a broj fotografija 1.265. Detaljnije
informacije moete nai na sajtu Asocijacije: www.gljivari.org.rs.