Filoloki fakultet

Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad iz predmeta:

Srpska knjievnost 18. i 19. veka II
Tema:

Glava eera u kontekstu pripovetke Milovana Gliia

Student: Sran Dimitrijevi

Indeks: 081259
Grupa: 05

Beograd, 16. 4. 2015. god.

Milovan Glii predstavnik je podvrste srpskog realizma folklornog realizma. Polazei od

usmene tradicije, Glii se, kao pripoveda, razvijao pod politikim uticajem Svetozara
Markovia i knjievnim uticajem ruskih realista, pre svih Nikolaja Gogolja. Napisao je
dvadesetak pripovedaka, tematski podeljenih u tri vrste: socijalno-humoristike, koje ine i
najvei deo njegovog nevelikog opusa, folklorno-fantastine, i idiline. Glii je u svom
knjievnom radu esto koristio humor i satiru. Njima je on, polazei od bitnih osobina
realistikog metoda, izvajao na veoma plastian nain celi niz likova, ocrtao znaajne drutvene
pojave i procese, osvetlio neke oznake epohe, bez kojih bi ona ostala knjievno nedovoljno
uobliena, pa i osiromaena, i uhvatio boje presudne za prodorniju strukturalnu analizu i
celovitiju sliku sredine. Preteno je u tim delima re o selu, ali su se odnosi i pojave, uzroci i
posledice, tako i toliko isprepleli i usloili da se palanka i selo esto nalaze u istom ivotnom
diskursu. Vezani neraskidivim koncima meusobnih srodnosti i naklonosti, ali jo i vie
razjedinjeni antagonizmima surove borbe oko novane moi, selo i grad, kao i u ivotu, u
Gliievim pripovetkama se susreu uglavnom prilikom sukoba meusobnih interesa. Svoja dela
Glii je stvarao na motivima koji su bili prirodni odjeci drutvene stvarnosti. A, zelenaenje,
birokratski sistem, kulturna zaostalost, primitivizam, parazitski nain ivota popova i uitelja,
duboka ukorenjenost sujeverja u narodu ne samo njegovom neobrazovanom delu, raznovrsni i
mnogovrsni poroci u ljudima i u njihovim odnosima, kao znaajne oznake stvarnog ivota tog
vremena, protkali su Gliiev tekst gorinom istinoljubivog svedoanstva i odredili njegovu
sutinsku knjievnu prirodu.
Po irini i prostranstvu tematskog obuhvatanja, znaajno, moda i najznaajnije mesto u
Gliievom delu, zauzima pripovetka Glava eera. Kompoziciono nejedinstvena, ona sadri vie
odvojenih i raznorodnih (premda tokom radnje meusobno ipak povezanih) tema i vie
pripovedakih motiva, sastavljajui svoju celinu od ovla povezanih, ponekad tonom i duhom
razliitih epizoda, ali je sinteza onih osobina kojima e Glii najbolje odraziti drutvenoekonomska i moralna previranja, i posrtanja jedne sredine i jednog vremena. Od ironine
bezazlenosti do satirine jetkosti, od suvog realistikog podatka do unog karakterolokog
uoptavanja, Glava eera je istovremeno anegdotski snimak jednog dogaaja, ali i globalnog
procesa raslojavanja sela, istorija propadanja seljaka i slika udruenog delovanja birokratske
vlasti i seoskih "interedija". Cela pripovetka je u rasponu dveju krajnosti: na jednoj strani
seljaci govore o kaznama na nebu, u venosti, koje e stii kaiare i zelenae, a govore to radi

svoje utehe, radi vlastitog olakanja, jer pravde na zemlji nema, a na drugoj je ona huna i buna
slava seoskog ate Davida Uzlovia, sa skupom parazita i nasilnika. Izmeu ta dva krajnja ruba
svoje pripovetke, Glii je smestio likove i dogaaje, jednu neveselu fabulu i jednu potresnu
optubu. U portretu kapetana Sarmaevia ironija se rascvetala do raskoi, zazvuala je finijim
akcentima privida jedne stvarnosti. Pod uglaenom spoljanou kapetanovom, pod maskom
uljuenog ponaanja - to bi trebalo da predstavlja drutveni i socijalni napredak - krije se opak i
gramziv duh birokrate. Taj duh e pronai nov nain globljenja seljaka, rafiniran u svojoj
formalnoj ispravnosti, gledanoj spolja, i u unutranjoj igri, tvrdoj i surovoj, kojom se iskrivljuje
zakon, izopaavaju odnosi i zloupotrebljava poloaj. Kapetan, kao predstavnik vlasti, zaduen da
sprovodi pravo i pravdu, predstavljen je (kao i u ivotu tog doba) kao potpuna suprotnost onome
to bi trebalo da bude. Formalno pravo se pomera prema linim potrebama samog kapetana i
njegovih prijatelja nautrb pravde i potenja. Tu ironija pripovedaa prelazi u satiru, gorku i
prodornu.
Kada govorimo o karakteristikama Gliieve pripovetke, govorimo o odlikama folklornorealistike seoske pripovetke. Svetozar Markovi je u svojim programskim delima govorio o
znaaju istinitosti u knjievnosti, i Glii se toga, vernije od ostalih srpskih realista, drao. On je
izvore za svoje pripovetke nalazio u stvarnim dogaajima iz srpskih sela, koje je zatim oblikovao
po uzoru na anegdote iz usmene tradicije, i na kraju ih proirivao uvoenjem u situaciju, gde je
davao predistoriju likova, opisivao ih, i stavljao u kontekst tadanje drutvene situacije. Glavna
tema Gliievih pripovedaka je sukob patrijahalnih vrednosti, olienih u liku seljaka, i birokratije,
autoriteta, vlasti, olienih u likovima koji tu vlast sprovode i onih koji od te vlasti, kao paraziti,
profitiraju na raun seljaka. U humoristikim pripovetkama ilo za ognjilo, Raspis,
Zloslutni broj, iz tih sukoba seljak izlazi kao pobednik, nadmudruje svoje socijalno nadreene
protivnike, i tako pisac ismeva socijalno jaeg, po definiciji nepravednog. U pripoveci ilo za
ognjilo, seljaci Vitomir i Tiosav bivaju prevareni od ir Trpka, lokalnog trgovca, mehandije i
prevaranta, pa odluuju da oni prevare njega, tako to mu prodaju njegove vrljike, tj. plotove. U
Raspisu, uitelj Nikola i Sava, optinski pisar, izvrgaju ruglu kapetana Paju, i pre svega
birokratski sistem koji on predstavlja, a koji je neefikasan i pravi tetu. U Zloslutnom broju,
Mojsilo Pupavac, zelena, biva prevaren, odvojen od svog novca, uhapen, i kanjen batinjanjem.
Moglo bi se rei da Glii, u najveem broju svojih pripovedaka, prikazuje seljaka kao potenog
oveka koji, kada biva primoran da uzvrati na nepravdu, pokazuje da je moralno i intelektualno

nadmoniji od pokvarenog autoriteta, koji gotovo uvek biva nasamaren i kanjen. To nije sluaj
u pripoveci Glava eera, koja sadri najubedljivije odlike Gliievog pripovedakog opusa, ali
i najvea odstupanja od oekivanog. Lik seljaka Radana u najnezavidnijem je poloaju u odnosu
na seljake iz ostalih Gliievih pripovedaka. On se previe zaduio da bi izgradio kuu za svoju
porodicu, samim tim on nema mnogo mogunosti da se iz te situacije izvue. Takoe, u drugim
pripovetkama, Glii jasno odvaja potenog junaka od pokvarenog negativca, uvek jednog,
ostavljajui mogunost za obraun. U Glavi eera imamo dva negativna junaka, kapetana
Sarmaevia i zelenaa Uzlovia, a druge tipske likove koji kod Gliia mogu biti pozitivni,
negativni i neutralni, kao to su uitelji i popovi, ovde nalazimo kod Uzlovia na slavi. Tako
Glii gradi nemoguu situaciju za seljaka koji ne moe pronai zatitu ni kod koga. to se tie
kazne za negativnog junaka, Radan ubija Uzlovia, ali zbog tog ina odlazi na robiju, to ne
izgleda kao neka pobeda, i jo preko toga, drugi negativni junak, kapetan Sarmaevi, dobija sve
to poeli, ak i na raun svog nekadanjeg saveznika uke.
Socijalni aspekt realizma ogleda se i u karakterizaciji likova. Pripovetke Milovana Gliia
uglavnom prikazuju borbu izmeu drutvenih slojeva. Zato je karakterizacija likova tipska,
drutveno reprezentativna. Kao glavni, izdvajaju se lik seljaka, koji je uvek pozitivan, uvek
negativni likovi zelenaa i prevaranata, kapetana i pisara,dok likovi kmetova, popova i uitelja,
zavisno od situacije, mogu biti pozitivni, negativni ili neutralni. ini se da ti likovi stoje u nekom
hijerarhijskom odnosu, u kome pripadnik najnieg socijalnog sloja u pripoveci predstavlja
glavnog junaka. To je najee seljak, ali na primer u pripoveci Ni oko ega, koja govori o
sukobu i svai uitelja i popa, ulogu pozitivnog lika preuzima uitelj. On ne da da se pop okoristi
o njega, i po cenu svae sa svojim prijateljem, uitelj odbija da mu da retku pticu koju je
preparirao za sebe. Drugi primer je pripovetka Uitelj, u kojoj uitelj i pop zajedno varaju
dravnog revizora koji dolazi da ispita rad uitelja. Ne moe se rei da je uitelj sasvim pozitivan
junak u toj pripoveci, jer Glii ismeva i kritikuje njegov nain rada. Uitelj je ovek koji je
doao iz grada u selo, dobio sobu u koli, i umesto da obrazuje mlade seljake, on zabuava. Ali
kada se udrue seoski uitelj i seoski pop protiv dravnog revizora, dakle, vieg drutvenog sloja,
veeg autoriteta, onda uitelj i pop izlaze kao pobednici. Zelena e, kao najgori produkt sistema
u tadanjoj dravi, naravno, uvek biti negativan lik. Birokratija i zelenatvo, rasprostranjena
drutvena zla toga vremena, ine se u Gliievim pripovetkama kao ilustracija Markovievih
ideja. Svetozar Markovi pie u Srbiji na Istoku: "Mrnja na inovnike, koja se kod naroda

pokazala u svim bunama to u ono doba potresoe nau otadbinu, u samoj stvari pokazivae
nezadovoljstvo i mrnju naroda na birokratsku sistemu dravnu, na ovo novo ugnjetavanje
naroda koje se vrilo po propisima i zakonima." Glava eera, Raspis, Svira, osvetljuju to
"novo ugnjetavanje po propisima i zakonima", osvetljuju ga iz raznih uglova, kominih i
traginih, ironinih i satirinih, ali mu daju svedoanstvo i peat istine. Sa zelenatvom je to jo
oiglednije. U pripoveci Zloslutni broj mi vidimo lik zelenaa Mojsila Pupavca. Glii ne
portretie njegove rtve, niti kako je on zaraivao zelenaei i kako je upropastio brojne ljude.
Glii to ne slika, ali mi to moemo da pretpostavimo. Zna se kako to ide, zna se ta je duniko
ropstvo, i Glii kao temu ove pripovetke bira propadanje Pupavevo, njegovo troenje ne bi li
dobio Savku za enu, i njegovo hapenje i kanjavanje kada shvati da je prevaren. U Glavi
eera, liku zelenaa je suprotstavljen seljak koji propada, gde mi zaista i direktno vidimo do
ega je dovelo to birokratsko drutvo: do sistema koji dozvoljava eksploatisanje seljaka, i ne
samo da dozvoljava ve i titi zelenaa kao uglednog i uspenog poslovnog oveka, a seljaka
kinji i gazi kao kriminalca koji se zaduio pa sad nema da vrati. Milovan Glii svoje junake sam
opisuje a ne preputa njima da se svojim delima otkriju itaocu. Lako je uoljivo ve u uvodnom
delu pripovetke videti ko je pozitivan a ko negativan lik. Glii u tu svrhu koristi i fiziki opis.
Kada daje lik Pupavca, Glii ga opisuje kao izrazito runog oveka, ime saoptava itaocu da je
on lo ovek. Za Simicu iz pripovetke Raspis, pisac e rei da je malen i da uka, pa e italac
moi da zakljui da je taj lik verovatno dobroduan, ali naivan, lakoveran i priglup. Kapetan Paja,
iz iste pripovetke, je star. Glii njegovu starost vie puta naglaava u opisu lika, u njegovoj
predistoriji. Stari kapetan je predstavnik starog sistema, takoe malo priglup i ne zna da reaguje
a da ne konsultuje propise. U tom smislu, vrlo je zanimljiv kapetan Maksim Sarmaevi, lik iz
Glave eera, za koga Glii naglaava da je vrlo lep, mlad i uredan ovek. Kao paralelu, pisac
uvodi i starog kapetana, Jakova Jakovljevia, koji je stalno kasnio, bio jako neuredan, i ija je
kancelarija zaudarala na rakiju. Na prvi pogled, ovakav fiziki opis odudara od karaktera
kapetana Sarmaevia, koji je, pokazae se, lo ovek i negativan lik, i samim tim moe izgledati
da je ovde Glii odstupio od svoje standardne formule. Ali naprotiv. Fiziki izgled kapetana
Sarmaevia potpuno je u skladu sa predstavom mladog kapetana koji dolazi na poloaj i koga
seljaci vide kao poboljanje u odnosu na prethodnog. Meutim, ispod te potene i integritetne
fasade krije se pokvareni i pohlepni um. Fiziki izgled kapetana Sarmaevia, u smislu

karakterizacije, je njegova lepa i uredna fasada; forma koja je u suprotnosti sa sutinom njegovog
karaktera.
Elementi fantastike nisu esti u realistikim pripovetkama. Kod Gliia su oni prikazani
razliito. U pripoveci Posle devedeset godina, vampir i lov na vampira opisan je sasvim u
realistikom maniru; mitsko je stavljeno u granice realnog, stvarnog dogaaja. Postojanje
vampira nikoga ne udi, to je deo tog sveta i tako je i opisano, tako se i likovi a i narator ophode
prema tome. Sa druge strane, Glii u veini drugih pripovedaka natprirodnom pristupa kao
sujeverju, a u to ukljuuje i neka religiozna verovanja. Tako, u pripoveci Ni oko ega, Glii
nam ironino saoptava kako je pop itao molitvu da mu petoro prasadi ozdravi pa je,
zahvaljujui tome, samo etvoro umrlo, a ostali preiveli. U Raspisu, pop ubeuje seljake da
otkopaju nahoe i zakopaju ga na drugom mestu. Kasnije, babe prepriavaju strane zvuke koji su
dolazili od Simiine kue. U ovim pripovetkama, Glii verovanje u natprirodno tretira sa
ironijom, i koristi sujeverje za slikanje mentaliteta seoske sredine i kulture. Negde izmeu ova
dva naina prikazivanja fantastinog, nalazi se fantastino u pripoveci Glava eera. Radanov
susret sa crnim detetom dat je u realistikom maniru, kao u pripoveci Posle devedeset godina.
Ali, dok niko ne sumnja da je Strahinja zaista video vampira, Radanu niko ne veruje. Pre epizode
sa crnim detetom, mi vidimo da je Radan pio u mehani, i da je tamo sluao prie sve stranije i
stranije o zlim silama. Tu opet Glii ismeva sujeverje, pa kada Radan upita seljaka koji je
priao priu da li je on video te bukagije, on odgovara Nisam ja, ali su mi kazivali ba ljudi koji
su gledali... Kada Radan, posle svih tih pria i ko zna koje koliine rakije, sretne crno dete,
itaocu ostaje nejasno da li se to zaista desilo. Realistiki prikaz nam govori jedno, a da je u
pitanju sujeverje govori nam i to to uko i kapetan ismevaju Radanovo objanjenje uz
konstataciju da je on stalno pijan, kao i epizoda u kojoj Radan vidi crno dete a njegov kum Mata
ne. Tretman fantastinih elemenata je i ovde drugaiji nego u ostalim pripovetkama Milovana
Gliia.
Specifinost Glave eera je i korienje pripovedanja u prvom licu, na samom kraju
pripovetke. U realizmu je ee pripovedanje u treem licu, prisustvo sveznajueg pripovedaa
da bi se odrala istinitost dela. Pa ipak, Glii ostavlja uki, kao svedoku koji pojaava istinitost
pripovedanja, da ispria epilog ove pripovetke kako bi kroz subjektivno izlaganje oveka koji je
takoe izvukao deblji kraj, ne ipak tako lo kao Radanov, prikazao kako su ovi dogaaji uticali na

seljake. Radan je doveden na ivicu propasti pre nego to je upao u psihiko rastrojstvo i ubio
Uzlovia, dok kapetan nastavlja da uzima novac od naroda, kao skriveno, a u stvari vrlo javno.
Na ovo seljaci reaguju tako to sede u mehani, piju, i priaju o tome. Dre glavu sputenu i
nadaju se da nee i njih da zadesi ista takva sudbina, umesto da se postaraju da se to ne desi vie
nikome. Kako to uraditi? Kako protiv kapetana koji treba da te titi? Kako protiv uitelja koji
treba da te naui? Kako protiv popa koji treba da brine o tebi? Ovakva atmosfera ostaje u mehani,
i na kraju pripovetke Glava eera, najreprezentativnije a opet najjedinstvenije pripovetke
Milovana Gliia.

Literatura:
- Vuenov, Dimitrije, O srpskim realistima i njihovim prethodnicima, Drutvo za
srpskohrvatski jezik i knjievnost, Beograd, 1970. g.
- Glii, Milovan, Glava eera, Narodna knjiga, Beograd, 2005. g.
- Dereti, Jovan, Istorija srpske knjievnosti, Nolit, Beograd, 1983. g.
- Skerli, Jovan, Izabrana dela, Narodna knjiga, Beograd, 1962. g.
.