UDA

Biblijski hriani smatraju da je Bog umean u ceo tok

ljudske istorije, da On deluje u ljudskoj istoriji. Meutim,
postoje dogaaji kada Bog na jedan neuobiajen nain
deluje u ljudskoj istoriji, i mi te dogaaje nazivamo
udima. To su odreeni dogaaji ili zbivanja koja mi
pripisujemo posebnoj, naroitoj Bojoj aktivnosti. Dakle, to
nisu neki uobiajeni dogaaji. Bog sigurno intervenie na
neki, rekli bismo manje primetan nain, kada odrava
prirodan tok stvari, ali deluje i tako da mi to nazivamo
udima.
U Bibliji postoji veliki broj uda. Kada budemo govorili
detaljnije ta su uda i kako ih moemo podeliti, mi emo
onda rei koliko uda pada u koju kategoriju.
Mnoga biblijska uda su ismejavana. Jedno od najveih
uda koje je opisano u Svetome Pismu jeste Hristovo
vaskrsenje. Ovo udo je bilo od ranih poetaka negirano i
ak ismejavano.
U Delima apostolskim, u 17.glavi, od 18. do 32.stiha je
opisana velianstvena propoved apostola Pavla u Atini, za
koju neki misle da je bila vrlo bezuspena. Ne, to nije
tano. Ta propoved apostola Pavla u Atini je bila uspena.
Meutim, onog momenta kada je apostol Pavle spomenuo
vaskrsenje, grki racionalisti su se grohotom nasmejali.
Sluali su ga dok je priao o novom bogu.
Naime, on je veto iskoristio jedan momenat (to to su
Atinjani imali jedan oltar koji nije bio posveen ni jednom
poznatom bogu), pa je poao od te injenice, i onda je na
njoj izgradio svoju propoved. I sluali su ga, sluali, dok
nije rekao da je Hristos vaskrsao, a kad je rekao da je
Hristos vaskrsao, mnogi od onih grkih racionalista su digli
ruke i jednostavno nisu hteli vie da sluaju. Bilo je i onih
koji su rekli: Doi i opet nam priaj o tome.
Jedan paralelan sluaj, vrlo slian predhodnom,
nalazimo isto u Delima apostolskim, ali u 26.glavi.
Moemo proitati 23. i 24.stih: Da e Hristos postradati, i
da e biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo
narodu Jevrejskome i neznabocima. A kad on ovo
odgovarae, ree Fist velikim glasom: zar luduje Pavle?
Mnoge te knjige izvode iz pameti.
Dakle, ovde se radi o jednom oveku, sudiji Fistu.
Apostol Pavle je njemu, caru Agripi, vojvodama i
stareinama priao o svom obraenju i misioniranju, i vrlo
ih je zainteresovao, ali kad je spomenuo vaskrsenje, onda
je Fist rekao: Pavle, ti si poludeo, mnoge su te knjige
izvele iz pameti.
Dakle, ljudi ne mogu lako da se pomire sa injenicom
da postoji vaskrsenje. Ono sa im se mi lako sloimo
jeste, da su ljudi smrtni, da umiru, da bivaju sahranjeni.
Ali ne moe lako ovekov razum da prihvati ideju da
postoji vaskrsenje.
uda su napadana i sa filozofske, i sa naune strane,
pa ak i teoloke.
Nauka zaista pokuava da izbaci sva uda iz svojih
objanjenja prirode. Naunici, a i drugi, hvale se kako je
nauka proterala sva boanstva, pa samim tim i sva uda iz
prirode: U prirodi vladaju prirodni, nauni zakoni koji su
nepromenljivi. Priroda je jedan samodovoljan sistem sa
svojim zakonima i nita spolja ne moe da utie i da menja
te prirodne zakone. Tako, dakle, ne ostaje mesta udima.
Prirodna nauka dakle, ne dozvoljava nikakva uda.
Pored toga, prirodne nauke, i uopte nauke, rade sa
onim to je opte, a ne sa pojedinanim, to mi nekada
kaemo: One ne operiu sa singularnostima, nego sa
regularnostima. Moemo to lako da razumemo, tako to
recimo uzmemo matematiku. Matematiare ne interesuje
da li je krug od blata, ili od okolade, ili neeg drugog. Sve
sem okrugline se zanemaruje. Zatim ih interesuje kako se
izraunava obim, povrina i tako dalje.
Nauka otkriva ono to je opte u pojedinanom. Iz
mase pojedinanog, u nauci se izvlai samo ono to je
opte. Dok recimo umetnost, ide obrnutim putem. Ona
vam kroz pojedinano pokae opte. Nemamo mi u
umetnosti recimo ovako: D je brzinom munje pucao u Y,
i izbio mu lulu iz usta. Ne, mi u umetnosti imamo
konkrentu linost, neku pojedinanu, specifinu linost, ali
kroz tu specifinu linost, Pavla Pavlovia, eli da se
pokae neto to je opte.
Dakle, putevi nauke i umetnosti su donekle suprotni, i
budui da su uda zaista pojedinani, singularni dogaaji,
ona ne spadaju u domen nauke, i nauka ne moe da
operie sa njima. Zato uopte, rekli bi naunici, ne treba
govoriti o udima.
Pored toga, postoje ljudi koji kau, da ak i ako
dopustimo da Bog postoji, opet ne smemo priznati uda,
jer bi to protivreilo samoj Njegovoj volji, pa ak i prirodi.

Zato? Zato to najpre tvrdimo da su i prirodni i moralni

zakoni izrazi Boje volje, i onda, kada bi Bog inio uda,
odnosno naruavao prirodne zakone ili ih ukidao, On bi
protivreio samome sebi. Zar smemo onda tvrditi da e
Bog protivreiti samoj svojoj volji da bi stvarao uda,
recimo, pretvarao vodu u vino?
I u teologiji je ak postojao jedan pravac koji se bavio
demitologizacijom Biblije. Otprilike, njihov moto bi bio, da
Biblija nije boanska re, nego neke boanske rei su u
Bibliji. Recimo Isus, ako ga mi nalazimo u Bibliji, to bi bio
Isus vere Njegovih uenika.
Kako su Njegovi uenici verovali da On jeste, tako su i
zapisali.
Ali, ako mi hoemo da naemo istorijskog Isusa, mi
moramo da se koristimo naunom metodologijom da bi ga
pronali. I ako hoemo da vidimo istinsku istorijsku
situaciju ili dogaaje koji su se zbivali, a opisani su
priblino
u
Jevanelju,
onda
moramo
da
ih
demitologizujemo - oistimo od uda. Tako bi onda kada
je Isus koraao po vodenoj povrini, iao preko mora,
trebali razumeti da je iao pokraj mora. To to je On iao
preko mora, to je Isus vere, a prava istorijska injenica
koja nije projekcija verujueg uma, jeste, da je Isus etao
pokraj obale, konkretno, Galilejskog jezera.
Dakle, pitanje uda nije jednostavno. Ona se napadaju
sa raznih strana. Da bismo dobro razumeli kako da
branimo nae verovanje u uda, mi prvo moramo shvatiti
ta su uda i koje vrste uda postoje.
uda jesu, zaista, odstupanja od nekog prirodnog toka
zbivanja koji se deava na naoj planeti Zemlji. Ako to
uda zaista jesu, mi moramo da ih razmatramo, zaista, u
okviru prirodnih zakona, i mi emo sva uda podeliti na
dve kategorije, u odnosu na dva osnovna prirodna zakona.
Dva osnovna prirodna zakona koja vae, bar na naoj
planeti Zemlji, a moda i u celom univerzumu, jesu Prvi i
Drugi zakon termodinamike. Prvi zakon govori o tome, da
u jednom zatvorenom sistemu ne moe nita novo da
nastane niti da se uniti u onom bukvalnom smislu rei.
Dakle, u jednom zatvorenom sistemu ne moe nita novo
da se dometne ili da se oduzme. A drugi zakon kae, da u
zatvorenom sistemu bez dotoka energije nastupa
entropija, degradacija - poveava se nered. (Ovo drugo je
oigledno. Kad vi posmatrate svoje kue, zakljuujete da
morate posle izvesnog vremenskog perioda da ureujete
crepove, da malteriete fasadu i tako dalje.)
To su dva osnovna prirodna zakona. Misli se da oni vae
za ceo materijalni univerzum. Zbog toga neki fiziari
izvode zakljuak, da mora biti neko ko odrava univerzum,
a to bie mora biti nematerijalno, mora biti duhovno, da
ne bi podleglo tim zakonima. To bie mora biti
vanentropijsko. Tako da se fiziari u svojim mislima
pribliavaju Bogu.
Na osnovu ova dva prirodna zakona, mi moemo sva
uda da podelimo u dve kategorije: uda prvog stepena i
uda drugog stepena.
Koja su uda prvog stepena? uda prvog stepena su
ona koja zahtevaju specijalno stvaranje. Znai, ona prkose
prvom zakonu koji govori da se u jednom zatvorenom
sistemu ne moe nita ni dometnuti ni istinski oduzeti.
Prema tome, svaki dogaaj u kojem se energija ili materija
(ili organizacija) povea u izolovanom sistemu, jeste udo
koje se odnosi na ovaj prvi zakon i on zahteva jedno
specijalno stvaranje.
Da navedemo nekoliko primera da bi razumeli ovu prvu
kategoriju ili uda prvog stepena ili stepena A (mogli bi
moda i tako da ih nazovemo). Koja su to uda? To su uda
novog kvantiteta. Kad kaemo da se uneo neki kvantitet u
jedan sistem, podrazumevamo to ili pod masu, ili energiju,
ili informaciju. Znai, te tri stvari.
Kao primer moemo da navedemo proces stvaranja,
onda umnoavanje lepinja i riba koje je Isus uinio. To su
prvostepena uda ili uda prvog reda, poto dobijamo
novu informaciju. Recimo, u Knjizi Proroka Danila, rukopis
koji se pojavio na zidu Valtazarove palate je isto udo
prvog reda. Onda, poto ivot shvatimo kao jedan oblik
energije, onda je vaskrsenje udo prvog reda.
Koja su uda drugog reda? uda drugog reda jesu ona
koja se odnose na drugi osnovni zakon prirode, znai,
zakon o entropiji. U prirodi ne postoji ni jedan izolovani
proces. Drugo je kad mi doemo u laboratoriju, kad
naunici jedan proces izoluju, i naprave izolovani sistem u
laboratoriji. To je eksperimentalni model. U prirodi ne
postoji ni jedan jedini izolovani proces. Na bilo koji proces
ili stanje ili predmet u prirodi, deluju raznorazne okolnosti,
raznorazni drugi procesi i stanja. Dakle, ne postoji
izolovani proces. Zato se on deava u nekom opsegu, sa
nekom merom, ali ona jeste statistika. Postoji neka
srednja vrednost, i procesi mogu da odstupaju od te

srednje vrednosti; sve u zavisnosti od inteziteta i broja

inilaca koji na njega deluju.
Vanuobiajeno, vanstatistiko delovanje na obim ili na
brzinu ili na stopu kojom se jedan proces deava, jesu
uda druge vrste. Ta uda ne zahtevaju specijalno
stvaranje, nego uobiajeni proces u prirodi, prostim
jezikom reeno, biva naruen. To su uda drugog reda, ili
drugostepena, ili stepena B.
Da navedemo neka i od tih uda. Recimo, stiavanje
bure na Galilejskom jezeru. To nije nikakvo specijalno
stvaranje. Bura bi se sigurno stiala. Znai, bura se
stiava nekom stopom. Ubrzavanje te stope je udo
drugog reda. Ona bi se stiala, ali Isus je u stanju da nju
stia mnogo bre. udo drugog reda je i abnormalno
hvatanje riba od strane uenika, kada je Isus zatraio da
ponovo bace svoje mree. Znai, to su uda drugog reda.
Ona ukljuuju samo neuobiajeno statistiko odstupanje
od harmonije stanja, i okvira u kome neki proces fluktuira.
U kategoriju prvostepenih uda moe da uestvuje
samo Bog, a u udima drugog stepena ne mora obavezno
da uestvuje Bog. uda druge kategorije moe da ini i
avo. Mi nekada upotrebljavamo izraze: lana i istinska
uda. To je opravdano sa biblijske take gledita, ali sa
naune take gledita, takav izraz bi bio neopravdan, jer
avo ini istinska uda u odnosu na prirodne zakone. Ali,
videemo zato Biblija to naziva lanim udima. Za sada je
bitno da prvostepena uda moe da ini samo Bog, zato
to ona zahtevaju specijalno stvaranje (ne stvaranje iz
neeg pozajmljenog), a ova drugostepena uda ne
zahtevaju specijalno stvaranje, nego se samo radi o
ubrzavanju ili usporenju prirodnog toka.
Ne mora da uvek bude ubrzavanje. Recimo, kod uda
koje se desilo kada je Isus Navin osvajao obeanu zemlju,
nije se radilo o ubrzavanju, nego o usporavanju jednog
prirodnog procesa. Naime, ovde se radilo o drastinom
usporenju rotacije Zemlje oko svoje ose i rotacije Meseca
oko Zemlje.(Isus Navin 10,11-14)
Znai, poremeaj prirodnog toka, ali bez specijalnog
stvaranja, jesu drugostepena uda. I ono to je vrlo vano
jeste, da prvostepena uda ini samo Bog, a drugostepena
uda ine i aneli, pa i avo. Meutim, nikada aneli ne
mogu da preu granicu izmeu drugostepenog i
prvostepenog uda. U Bibliji postoji 89 prvostepenih i 127
drugostepenih uda.
Sad emo malo da pogledamo kako se uda odnose
prema prirodnim zakonima. Ve smo donekle dotakli tu
injenicu. udo ne mora obavezno da ukida prirodni
zakon. udo moe da ga modifikuje ili jednostavno da
prirodni zakon ne doe do izraaja. Oni koji su uili kolu
verovatno se seaju kada smo uili jedan zakon o
paralelogramu sila. uda se odvijaju ba po tom zakonu,
zakonu o paralelogramu sila.
Mi emo pokuati da na vrlo prost nain ilustrujemo taj
zakon. Zamislimo jedno telo na koga deluju dve sile pod
uglom od 180 stepeni; znai upravo jedna prema drugoj.
Ako su te dve sile istog inteziteta, ta e biti? To telo ima
da stoji u jednoj taki. Ako je jedna sila od tih jaa, telo e
se pomerati i mogli bismo da kaemo: njegovo pomeranje
bie rezultanta izmeu jaine sile A minus sila B (koja je
suprotnog dejstva).
Da bismo to lake razumeli, moemo da zamislimo da
na telo koje se kree deluju dve sile pod uglom od 90
stepeni, dakle pod pravim uglom. I sada, ako dve sile
deluju pod uglom od 90 stepeni na neko telo koje se kree,
ono e skretati prema onoj sili koja je jaa. Telo e
inklimirati. Ako jednu od ovih dveju sila zamislimo kao
beskonanu silu (poto Bog predstavlja beskonanu silu),
ta e biti? Nee ta beskonana sila apsolutno ponititi
vaeu, delujuu silu koja suprotno deluje, nego e ona
biti apsolutno neprimetna. Znai, ona e delovati, ali
budui da nasuprot nje stoji neka beskonana sila, ona e
biti skoro zanemariva.
Moemo to da ilustrujemo i jednom paralelom iz
prirode. Sa zvezde uvek sija svetlost - elektromagnetski
talasi putuju velikom brzinom i dolaze do nas. I stvarno,
mi nou kad izaemo vidimo da zvezde sijaju. Meutim,
kad sine podnevno sunce, znai jedna mnogo jaa sila
(zato to nam je Sunce blizu), suneva svetlost poniti
svetlost zvezda. ini nam se kao da one ne postoje.
Ovo bi bila paralela kojom elimo da objasnimo kako
Boja intervencija ne ponitava apsolutno prirodne
zakone, nego je samo On najjaa sila koja ini uda, a
prema vaeem zakonu da se sve manje sile pokoravaju
veoj sili. Dakle, mogli bi ak da izvedemo zakljuak, da se
uda deavaju po zakonu. Dodue, ne po prirodnom, i zato
nauka ne moe da operie sa udima. Meutim, primarno
pitanje nije Da li nauka moe da operie sa udima?, ve
Da li se uda deavaju?.

Ne mora dakle da znai da Bog ukida prirodni zakon

kada On ini uda. Kada je Isus koraao po Galilejskom
jezeru, On nije ukinuo Arhimedov zakon, nego je On samo
pokazao da je Njegova sila jaa od Arhimedovog zakona.
Da nije ukinut Arhimedov zakon vidi se iz toga da kada je
Petar poeo da koraa po jezeru, im je izgubio boansku
silu, upao je u vodu. Dakle, zakoni nisu poniteni, oni nisu
ukinuti, nego udo jednostavno pokazuje da se radi o
nekoj posebnoj sili.
to se tie primedbe nekih naunika da se nauka bavi
regularnostima, a ne pojedinanim dogaajima ili
singularnostima, ovde je vrlo nedoreena stvar. O emu
se zapravo radi? Radi se o tome da mi danas u okviru
nauke usvajamo jedno restriktivno ili ograniavajue
shvatanje nauke. Iz tog restriktivnog shvatanja nauke,
moda ne eksplicitno, ali unutra, implicitno se provlai
jedan stav, da je kriterijum nauke ateistinost. Kriterijum
nauke ne da ne mora, nego ne sme da bude ateistinost.
Osnovni, glavni kriterijum nauke mara da bude istinitost.
Ne obavezna ateistinost, nego istinitost. Kriterijum ili
usvajanje postavke da osnova kriterijuma nauke treba da
bude ateistinost je filozofska koncepcija. To nema naunu
argumentaciju, ali istina jeste cilj nauke.
Znai, osnovni njen kriterijum treba da bude istinitost.
Zato emo mi morati da menjamo malo definicije nauke i
da malo drugaije shvatamo nauku. Nauka se mora deliti.
Mi moramo uznapredovati u razumevanju ta jeste nauka.
Dakle, mi moemo stati na jednom stanovitu da sve
fenomene objanjavamo prirodnim zakonima ili da
objanjavamo regularnostima, ali to nama nije garancija
da emo mi dosegnuti istinitost. To jeste garancija da
emo mi dosegnuti ateistinost, ali to moe biti greka, to
moe biti la. Ako je nama imperativ da dosegnemo
istinitost, mi moramo da usavravamo kriterijume u nauci.
Mislimo da bi razreenje ovog problema trebalo da ide
pravcu da treba praviti razliku izmeu operacionih nauka,
znai nauka koje se zaista bave regularnostima i drugih
nauka. Znai, jedno su operacione nauke kao to su
recimo: biologija, fizika, hemija i tako dalje, koje se stvarno
bave regularnostima koje postoje u prirodnom svetu.
Meutim, postoji jedan skup prirodnih nauka koje se ne
bave regularnostima nego singularnostima.
Recimo, arheologija. Arheologija se ba bavi nekim
singularnim dogaajima koji su se desili odavno, kao i sve
istorijske nauke, bilo da je to istorijska geologija, bilo da je
to ova tradicionalna ili obina istorija, bilo da je to
arheologija. U te nauke bi spadale i nauke o poreklu. Ova
distinkcija je vrlo vana, ali ostavljamo sada celu stvar
nedovrenim. Ipak, vano je da se shvati da nije
opravdano uzeti jedno restriktivno shvatanje nauke i na
osnovu toga zanemarivati uda.
Kriterijumi ovako ire, razumske nauke, nije samo
eksperimentisanje i opservacija, nego ona koristi
uniformnost ili analogije, zakon kauzalnosti i tako dalje.
Dakle, malo je drugaije u ovim drugim naukama.
Recimo, arheologija.
ta znai taj princip uniformnosti? Recimo, kad mi
naemo neki up, na osnovu analogija ili uniformnosti, mi
budui da danas vidimo da up nastaje zahvaljujui nekom
inteligentnom biu koje taj up oblikuje, pa mu daje are,
mi onda sasvim ispravno zakljuujemo da je taj drevni up
(koji je pravio neki Asirac ili neki predstavnik helenske
kulture), pravilo neko inteligentno bie.
Najvanije je dakle, da mi moramo tako definisati
nauku, da istinski, vrhunski, primarni, prvi njen kriterijum
bude istinitost.
Na primedbu da su uda izuzetci od prirodnog zakona,
je vrlo jednostavno odgovoriti. To je vrlo slab argument
onih koji su protiv uda. Moda to na prvi pogled izgleda
impozantno, meutim, to je vrlo slab argument, zato to i
u prirodi postoje pojave koje odstupaju bez da Bog
intervenie, ili neke natprirodne sile koje odstupaju od
prirodnog toka ili ak i od prirodnog zakona.
Da navedemo barem jedan primer. Naveemo primer
koji je vrlo interesantan. To je ponaanje vode. Voda je
jedno vrlo prosto hemijsko jedinjenje. Samo vodonik i
kiseonik, a ponaa se vrlo udnovato. Znamo da se sva
tela na toploti ire, a na hladnoi skupljaju. (ak i deca u
kolama priaju ale u kojima su letnji dani dui zato to
su topliji (pa se onda ire), a zimski dani su krai zato to
je zimi hladno, pa se onda skupljaju. Dakle, ta ala
proistie iz tog fizikog zakona kojem se pokoravaju sva
fizika tela.) Voda se pokorava tom zakonu.
I stvarno, ako uzmemo vodu na 45 stepeni, i ponemo
da je hladimo, voda postaje sve gua i gua, i najgua
je na 4 stepena. Mi moemo da napunimo flau vodom i
da je stavimo u friider. Kad se ohladi, videemo da
nedostaje vode u naoj flai. Nita nije volebno, nita

nije zauujue. Voda se samo ponaa po prirodnom

zakonu.
Zamislimo naunika koji zna da vai prirodni zakon koji
tano determinie kako e se ponaati fizika tela, ali,
recimo, ne zna kako se voda ponaa. Pri proveravanju on
hladi vodu i ispod 4 stepena, pa konstatuje da odjednom
voda umesto da se i dalje skuplja, poinje da se iri.
Taj naunik bi pomislio da pravi eksperimentalnu
greku, pa bi otiao kui da odspava, i doao bi ponovo
sutra u laboratoriju i postavio bi ponovo eksperiment.
Verovatno bi ga taj drugi eksperiment uverio da moe biti
da postoji odstupanje, izuzetak od pravila.
I naravno, priroda je sama potvdila to pravilo, nije
ekala naunike da rizikuju. Voda kada se hladi na 3
stepena, pa na 2, pa na 1, ona se sve vie i vie iri, tako
da je sve laka i laka. I onda led isplivava na povrinu
vode to ima izuzetnu celishodnost, jer ustvari to uva
biljni i ivotinjski svet u vodenim bazenima: rekama,
potocima, banjama, movarama.
Ali pazimo, voda se ne ponaa suprotno prirodnom
zakonu. Znai, ona se ponaa donekle po prirodnom
zakonu. To nije prosta suprotnost prirodnog zakona, nego
ona potuje prirodni zakon. Ali vidimo kako se deava
pravo pravcato udo koje ima izuzetnu celishodnost da bi
se ouvao ivi svet u vodi. Ako bi voda hladei se i
pretvarajui se u led postojala sve tea i tea, led bi padao
na dno reka, padao bi na dno mora, i tako redom, i ne bi
bilo tog sunca koje bi moglo da otopi te reke, a sav ivi
svet bi, jasno, izumro. Ve ispod leda je +4 stepena, a na
dnu reka moe biti i +15 stepeni. Sve zavisi, naravno, od
dubine reke.
Ono to je za nas sada vrlo vano jeste, razlikovanje
pravih i lanih uda. Da bismo na pravi nain razumeli
prava i lana uda, moramo da se pozabavimo sa
elementima koje jedno udo sadri.
Koji su elementi jednog uda? Elementi jednog uda su:
psiholoki, kauzalni (ili uzroni) i teleoloki.
Psiholoki momenat se sastoji u tome, to su uda
izuzetno retki dogaaji i kod nas izazivaju psiholoku
reakciju zauenosti, pa i zaprepaenja.
Kauzalni ili uzroni - svako udo mora imati neki
adekvatni uzrok iza sebe. Bilo bi apsurdno tvrditi da se
neko udo deava bez uzroka.
Trei (teleoloki) dolazi od grke rei teleos, to znai:
kraj, svrha neega i vrlo je vaan da bismo razlikovali
prava i lana uda. Jer, rekli smo da se sa nekog
vanbiblijskog aspekta, sotonina uda ne mogu da proglase
za lana uda.
Znai, postoji neka specifina biblijska kriteriologija ili
aksiologija, vrednovanje, koje nam omoguava da
odreena uda klasifikujemo kao prava ili lana. Sa
vanbiblijskog stanovita, i sotonina uda su prava uda,
koja zaista naruavaju normalan tok prirodnih zbivanja.
Psiholoki element uda - ta to znai? To znai da uda
izazivaju u naem duhu odreene psiholoke reakcije.
Recimo, zaprepaenje. Svako od nas kad bi video
demonstraciju jednog uda, sigurno bi to u njemu izazvalo
neki neuobiajeni efekat. U ovom psiholokom smislu,
uda ne moraju biti ona prava uda tj. nadprirodnog
porekla.
Recimo, deavaju se neke neobjanjive stvari u ivotu
nekih ljudi. U Bernu postoji jedna crkva na platou iznad
reke. U njenoj blizini postoji jedan zid koji je dubok ili visok
40 metara. I na tom zidu postoji jedna tabla, gde tano
pie datum kada je jedan danski student jahao na konju i
propao preko tog zida. I zapazimo, leteo je 40 metara
dole, udario u kamenu podlogu i ostao iv. To moe
izazvati odreeni psiholoki efekat. Mogue je da se taj
student spasao pukim sluajem poto je bio na konju. I
kau da se konj ba razbio, a on je bio na konju. Konj je
amortizovao njegov udar, i student nije nastradao.
Jedan ovek koji je bio posetilac, prepisivao je dogaaj
sa table, i on kae: Dok sam ja to prepisivao, prole su
dve gospoe koje su se za trenutak zadrale kod table i
grohotom se nasmejale. One nisu verovale da moe
neto tako biti, jer su videle koliko je taj zid velik.
Meutim, on kae da je razgovarao sa univerzitetskim
profesorima iz tog grada, i kau da je to sigurno istorijski
dogaaj, nema dileme. Taj student je to protumaio kao
Boje provienje i postao je propovednik. I 40 godina od
tog momenta on je iveo i propovedao Boju re.
Moemo navesti i neki drugi primer.
Znamo da je opasan pad i sa 10 metara (moe ovek
da se ubije), a znamo da je Vesna Vulovi pala sa 10
hiljada metara 26.januara 1972.godine i ostala iva.
Jedan sovjetski avijatiar je tokom drugog svetskog
rata (1942.godine) sluajno ostao iv, iako mu se na visini

od 6705 metara nije otvorio padobran, a ostao je iv jer je

skliznuo niz padinu pokrivenu debelim slojem snega.
To je neto to je zaista udnovato. Ali videemo, sa
biblijskog stanovita to ne moemo da proglasimo za
udo. Zato? Zato to biblijska kriteriologija ukljuuje i
druge elemente. Koje? Kauzalitet. U predhodno navedenim
sluajevima radi se o sluajnostima, dok pri pravim
udima oigledna je nunost uda kao rezultata delovanja
nadprirodne sile.
Na primer, u Delima apostolskim 3,1-8; 9,32-34 imamo
izvetaje koji govore da apostoli nisu inili uda
zahvaljujui svojoj sili. U tim stihovima se stvarno govori
da oni ine uda u ime Isusa Hrista. Apostoli nisu bili
udotvorci. Oni su samo bili kanal preko kojih je Bog inio
uda. Nije apostol Pavle mogao da kae: Evo, etam ja
sada gradom, sad u ja da napravim neko udo. Nego
onda kada mu Duh Sveti kae:
Ovde i ovde e da intervenie na udesan nain.
Dakle, apostoli nisu bili udotvorci, nego su oni bili
kanal preko kojih je delovao Duh Sveti. Boanska energija
je samo preko njih delovala. Ona je mogla da deluje i van
njih. Bog je naao za shodno da deluje kroz njih. Meutim,
najvanije je da se ovde istie pravi uzrok uda, i da on ne
pripada krugu prirodnih, ovozemaljskih bia.
Trei kriterijum je vrlo vaan. A to je taj teleoloki
element, dakle, da udo ima svrhu, oiglednu svrhu. Sa
biblijske take gledita, udo ima svrhu da doprinese
irenju carstva Boijeg, napretku oveka i njegovog
spasenja. Ukoliko udo nema tu svrhu ili se ne uklapa u
celokupni koncept Biblije, ono je sa biblijske take gledita
lano udo.
Sa vanbiblijske take gledita to je istinsko, pravo udo.
Zato je Bog tako, ini nam se, krt u injenju svojih
uda?
Zato to Bogu uopte nije do zabave, do
zaprepaenja ljudi i tako dalje. Njegova uda su prilino
retka zato to Njegova uda obavezno imaju svrhu, imaju
jedan pozitivan cilj, ona su vrlo ozbiljna, ona su vrlo
Boanstvena, dostojanstvena. Recimo, Isus Hristos je inio
vrlo retko uda. ak su neka uda izazvala negativan
efekat kod ljudi. Kad je nahranio pet hiljada ljudi, oni su
razmiljali da ga zacare. Kad je vaskrsao Lazara, odmah su
fariseji i carinici doneli odluku da Ovoga treba
eliminisati, jer sve ovo to je bilo pre, nekako se moglo i
tumaiti, nekako se moglo komparirati, nekako se protiv
moglo staviti neto drugo, ali kada je bilo vaskrsenje, onda
je bilo oigledno, i oni onda donose definitivnu odluku.
Postoji jo jedan razlog zato Bog ne ini tako esto
uda. A to je to Bog ne eli da ljudi postanu zavisnici
uda. On eli da ljudi budu istinski povezani sa njim, ne
zato to je On u njihovom ivotu inio uda, nego zato to
oni shvataju da Njegov karakter vredi bez toga da li On
ini uda ili ne ini. To bi bila smena religija da ja budem
vernik zato to Bog ini uda. Ja sam religiozan zato to to
odgovara mojoj unutranjoj prirodi, zato to ja razumem
ta je boanski karakter, zato to ja shvatam ta je
dostojanstvo oveka, a ne zato to je Bog inio uda. Ali
ljudi zaista mogu da postanu zavisnici od uda, to vidimo
svakoga dana ovde oko nas.
Postoji i na televizioji jedan program rezervisan za
uda.
Medijski uticaj, navodno tih udotvoraca, je
ogroman ba zato to ovek postaje zavisnik od takvih
dogaaja. Recimo, sada da se desi neko udo, samo bi se
o tom udu prialo. I moda bi se prialo jedno tri meseca,
i posle tri meseca bi se prialo sve manje i manje, i vie se
ne bi prialo. Onda bi nam trebalo jedno drugo udo. Ono
bi trajalo moda 15 dana, pa sledee moda 10 dana, pa
tri dana i tako dalje. Meutim, Bog je vrlo ozbiljan Bog i
Njegova religija je vrlo ozbiljna.
Dakle, pravo udo poznajemo po njegovoj svrsi.
Uzmimo jedan primer. Kada je na Karmilu trebalo da se
razlui izmeu pravog (biblijskog) Boga i lanog (Vala), na
Ilijinu molitvu Bog je spustio oganj i spalio rtvu. Uinio je
pravo udo.
Meutim, znamo da Otkrivenje spominje da e
ponovo biti sputen oganj, i da e to biti lano udo.
Jednom je isti dogaaj pravo, istinsko udo, a drugi put je
to, sa biblijskog stanovita, lano udo. I Otkrivenje to
otvoreno kae, da e avo initi lana udesa i tako dalje.
Kako to da isti dogaaj sa biblijskog aspekta se
potpuno suprotno vrednuje? To se moe razumeti samo u
kontekstu znaenja ovih uda, a njihovo znaenje se izvodi
iz uenja Biblije. Naime, na Karmilu vatra nije pala tek
tako, nego je pala da bi spalila rtvu. U Novom Zavetu
rtveni obred vie ne vai. Svi oni koji veruju da to vai,
oni e verovati i u to udo. Ne postoji ispravna teleoloka
argumentacija koja moe da opravda takvo udo u Novom
Zavetu. Mi smo obaveteni kroz Bibliju ta je to lano
udo, ali sada moemo da razumemo i zato je to lano

udo. Ovaj kriterijum se primenjuje i za ostala prava i

lana uda.
Na kraju bi eleli da kaemo nekoliko reenica u vezi sa
Hristovim vaskrsenjem, poto je to vrlo napadano udo u
Bibliji. Svi veruju u vaskrsenje, ali bi eleli da vas zaista
osvedoimo da je mnogo loginije verovati u Hristovo
vaskrsenje, nego verovati u neko drugo vaskrsenje.
Koje je to drugo vaskrsenje? Postoji li uopte drugo
vaskrsenje?
Postoji!
im postoji ivot,
im
mi
konstatujemo da postoji ivot, mi moramo da verujemo u
vaskrsenje. Ili je vaskrsla mrtva materija sama od sebe
kako nas ue evolucionisti, ili vaskrsenje iza sebe ima
adekvatnu silu.
Verovanje u ovo drugo je vrlo, vrlo
loginije.
Hristos nije vaskrsao, da tako kaemo, sam od sebe,
nego Njegovo vaskrsenje ima adekvatan razlog ili uzrok u
beskonanoj sili Bojoj. A da veiti mrtvac, materija, sam
sebe oivi, to je apsurdna misao. Znai, mora biti iv da bi
oiveo, a mora biti mrtav da bi bio oivljen. To je otprilike
paralelno onome: Svet je sam sebe stvorio. Jeste li to
uli? Znai, mora nepostojati da bi bio stvoren, i mora
postojati da bi mogao da stvara. To je jedna paradoksalna
misao.
Dakle, ako nam neko kae da se ne moe verovati u
Hristovo vaskrsenje, to nije tano. Nego naprotiv.
U
Hristovo vaskrsenje je mnogo loginije verovati nego
poverovati u vaskrsenje koje propovedaju evolucionisti.
Svi ljudi, dakle, veruju u vaskrsenje. Ili emo verovati u
Hristovo vaskrsenje, i u boansko stvaranje u poetku, ili
emo verovati u jedno drugo vaskrsenje, da veiti mrtvac materija, sam sebe oivi. To se prosto doima kao neki
voleban put kojim on oivljava. Zato mnogi kreacionisti
danas nazivaju evoluciju ili nastanak ivota abiogenim
putem kao Mit o primordijalnoj supi, gde se mitologija
spustila na molekularni nivo i tu sad postoji to njihovo
evolucionistiko trojstvo: sveti sluaj, materija i vreme.
Znai, moemo da
shvatimo da svi ljudi veruju u
vaskrsenje, a da je u biblijsko vaskrsenje mnogo
realistikije, mnogo opravdanije verovati.
Ova tema o udima je sigurno vrlo, vrlo iroka.
Pokuali smo koliko toliko da naglasimo ono to je bitno
i da naglasimo tu biblijsku kriteriologiju za razlikovanje
pravih i lanih uda. I mi moemo biti uesnici jednog
uda, o kome mi ovde nismo priali, a to je istinsko udo i
ono spada u prvostepeno udo. To je udo novoroenja.
udo novoroenja spada u prvostepena uda.
Kako to znamo? Postoji nekoliko mesta u Bibliji gde se
upotrebljava re bara, kao re za boansko stvaranje.
Upotrebljava se u 1. glavi, 1.stihu, 1.Knjige Mojsijeve,
upotrebljava se u jo nekim stihovima, ali je vrlo
zanimljivo da se taj pojam upotrebljava u Psalmu 51,10
gde psalmista kae: Uini mi, Boe, isto srce i duh prav
ponovi u meni.
Dakle, proces novoroenja zahteva nadprirodnu
boansku intervenciju, i to mi vidimo iz mnogo stihova u
Bibliji, kao to je onaj u Knjizi Proroka Jeremije, gde Bog
govori da ne moe leopard da menja svoje are, da
Etiopljanin ne moe da menja svoju kou (Jeremija
13,23), to je genetiki determinisano, i onda on prelazi na
dobro ili zlo, to nam implicitno govori da postoji neka
naa, da tako kaemo, pogrena unutranja struktura koja
nije izala pogrena iz Njegovih ruku, nego je devijantna
zbog greha. I vidimo, Bog mora da uini jedno udo. To je
udo novoroenja, jedna nadprirodna intervencija, da
bismo bili nanovo roeni.
Meutim, ovo udo Bog ne ini nasilno. Mi moramo
odluiti da budemo uesnici tog uda. Dakle, ne pasivni
ve aktivni uesnici koji e najpre rei Bogu: Da!