Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

OPTIKO ZRAENJE

Zraenje vidljive svetlosti

Optiko zraenje

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Optika zraenja pokrivaju ono podruje elektromagnetnog

spektra koje se koristi u tehnici osvetljavanja i termotehnici.
Unutar EM spektra samo relativno usko podruje talasnih
duina (102 do 106nm) zauzima optiko zraenje.

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Optiko zraenje

Spektar optikog zraenja je podeljen na tri podruja:

Infracrveno (toplotno) zraenje
Vidljivo zraenje (svetlost)
Ultravioletno zraenje
poveanje frekvencije

vidljiva svetlost

poveanje talasne duine

poveanje talasne duine u nm

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Vidljivo zraenje

oveije oko opaa samo vidljivo zraenje kao svetlost i

moe da ga razlikuje prema boji i sjajnosti.
Podruje vidljive svetlosti zauzima spektar od 380 do
750nm.
Kraim talasnim duinama odgovara violetni spektar dok
duim talasnim duinama odgovara crveni spektar.

vidljiva svetlost

talasna duina u nm

Zraenje vidljive svetlosti

Vidljivo zraenje (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Vidljivo zraenje je sloeno polhromatsko zraenje

Pri tome neko zraenje moe biti sastavljeno samo od jedne
talasne duine (monohromatsko zraenje) ili od veeg broja
talasnih duina (polihromatsko zraenje).
Sloena zraenja mogu da imaju
kontinualni i linijski spektar.
Kontinualni spektar ima blage prelaze
izmeu pojedinih spektralnih
komponenti, dok linijski spektar sadri
vei broj spektralnih linija koje potiu
od razliitih monohromatskih
zraenja.
Zraenje vidljive svetlosti

Vidljivo zraenje

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Vidljivo zraenje koje sadri sve talasne duine vidljivog

spektra, ljudsko oko opaa kao svetlost bele boje.
Prolaskom bele svetlosti kroz prizmu, kratki talasi zraenja
(violetni spektar) prelamaju se vie nego dugi talasi (crveni
spektar).
Bela svetlost se razlae na boje iz vidljivog spektra (dugine
boje).

Zraenje vidljive svetlosti

Veliine i jedinice / fizike veliine

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Svetlost se moe opisati na dva naina:

pomou fizikih (objektivnih) veliina i
pomou fotometrijskih (subjektivnih) veliina
Radiometrija je oblast fizike koja prouava merenje
elektromagnetnog zraenja, ukljuujui i vidljivu svetlost.
Za opisivanje elektromagentnog zraenja koristi fizike
energetske veliine.
Vidljivo zraenje svetlost u fizikom smislu se definie kao
emitovanje i prenos energije u obliku talasa i estica tako da
se moe vrednovati i energetskim fizikim veliinama.
Osnovne fizike veliine koje se koriste za opisivanje
svetlosti su: energija zraenja, fluks ili izraena snaga,
intenzitet zraenja, zraenje i ozraenje.
enje
Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fizike veliine

Svaki fiziki izvor u prostoru oko sebe

emituje energiju, tako da i svetlosni
izvor emituje svetlosnu energiju.
Ukupna energija zraenja jednaka je
zbiru energije kvantova fotona:
n

Qe = h i [J ]
i =1

9
9

h Plankova konstanta
frekvencija fotona

Izraena energija u jedinici vremena predstavlja izraenu

snagu koja se jo naziva fluks zraenja:
enja

Qe
[W ]
e =
t
Izraena snaga predstavlja ili snagu koju emituje uzvor ili
snagu koja dospe na neku povrinu.
Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fizike veliine

Svetlosni izvor u jedinici vremena izrai

energiju koja je jednaka ukupnom fluksu
Q
(snazi) zraenja.
= e [W ]
e

Za definisanje fluksa zraenja koga

zahvata prostorni ugao d potrebno je
poznavanje intenziteta zraenja (u tom
smeru) koji predstavlja fluks (ili izraenu
snagu) po jedinici prostornog ugla.

e
Ie =
Wsr -1

- je prostorni ugao koji predstavlja meru

veliine prostora oblika kupe ili piramide,
koji ograniavaju svetlosni zraci iz izvora
svetlosti na odreenu povrinu A.

A
= 2 [sr ]
r
Zraenje vidljive svetlosti

Fizike veliine

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Jedinica za prostorni ugao je

steradijan.
1 steradijan (sr) je prostorni ugao
kupe s vrhom u sreditu lopte, koja na
omotau obuhvata povrinu jednaku
kvadratu njenog poluprenika.
Puni
prostorni
ugao
obuhvata
celokupan prostor oko svetlosnog
izvora a time i celokupnu povrinu
omotaa lopte oko izvora.

A 4r 2
p = 2 = 2 = 4 [sr ]
r
r
Zraenje vidljive svetlosti

Fizike veliine

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Zraenje opisuje koliinu svetlosti koja se emituje sa neke

povrine ili prolazi kroz neku povrinu u odreenom pravcu i
prostornom uglu.

e
Le =
Wsr -1m -2
A

e
Ie =
Wsr -1

Zraenje je jednako intenzitetu zraenja po jedinici povrine.

Ozraenje je jednako snazi (fluksu) koja pada na neku
povrinu.

e
Ee =
Wm -2
A

Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijske veliine

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Za razliku od fizikih veliina koje se koriste za energetsku

analizu svetlosti, fotometrijske veliine vrednuju svetlost na
osnovu osetljivosti vidnog organa.
Na slici je prikazana relativna osetljivost oka u zavisnosti od
talasne duine. Kriva V() odnosi se na osetljivost oka
adaptiranog na svetlost (dnevni uslovi). Kriva V'() se odnosi na
osetljivost oka adaptiranog na tamu (noni uslovi).
Pri jakoj svetlosti oko je
najosetljivije na 555nm a pri
slaboj svetlosti na 507nm. U oba
sluaja re je o zelenoj boji.

V'()

V()

Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijske veliine

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Sve fotometrijske veliine temelje se na fizikim veliinama i

osetljivosti prosenog ljudskog oka za razliite talasne
duine svetlosti.
Fotometrijske veliine se esto definiu preko fizikih pa se
zbog njihovog razlikovanja fizike veliine oznaavaju
indeks "e" (energetske) a fotometrijske se ili ne oznaavaju
ili nose oznaku "v" (vizuelne).
Osnovne fotometrijske veliine su:
Svetlosni fluks, v [lm] - ekv. fluks zraenja
Intenzitet svetlosti (jaina svetlosti), Iv [cd] - ekv.
intenzitet zraenja
Osvetljenost, Ev [lx] - ekv. ozraenje
Sjajnost, Lv [cd/m2] - ekv. zraenje
Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine (+)

Svetlosni fluks za datu povrinu jednak je energiji koja

protekne u jedinici vremena kroz tu povrinu koju oveije
oko vrednuje kao svetlost. Definie se kao:
750 nm

v = Km

( )V ( )d [lm]
e

380 nm

Jedinica za svetlosni fluks je [lm]

lm lumen.
lumen
Lumen je izvedena jedinica koja se definie kao svetlosni
fluks, kojeg u prostorni ugao od 1sr zrai takasti izvor
svetlosti, iji je intenzitet svetlosti (jaina svetlosti) ista u
svim smerovima prostora i jednaka 1cd (kandela).
Komercijalni svetlosni izvori imaju svetlosni fluks koji se kree
u opsegu od nekoliko stotona lumena do preko 100 000
lumena.
Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijske veliine
750 nm

v = Km

( )V ( )d [lm]
e

380 nm

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

d e ( )
e ( ) =
d

e je spektralna gustina snage (fluksa) zraenja koja je u

gornjem izrazu ponderisana po talasnoj duini, to toj
fizikoj veliini daje subjektivni karakter.
Konstanta Km povezuje sve fotometrijske i fizike veliine i
naziva se maksimalna svetlosna efikasnost zraenja pri
prilagoenju za dnevno svetlo.
K=

v
[lm/W]
e

K m = 683[lm/W ]

Integral u jednaini za svetlosni fluks podrazumeva da je

svetlosni fluks polihromatske svetlosti jednak zbiru flukseva
monohromatskih komponenti.
Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijske veliine (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Intenzitet svetlosti (jaina svetlosti) je merilo emitovane

snage svetlosnog izvora u odreenom smeru po jedinici
prostornog ugla. Definie se kao:
750 nm

Iv = Km

I ( )V ( )d [cd]

e
380 nm

Jedinica za intenzitet svetlosti je [cd]

cd kandela.
Ie je spektralna gustina intenziteta zraenja koja je u
gornjem izrazu ponderisana po talasnoj duini, to toj
fizikoj veliini daje subjektivni karakter

dI e ( )
I e ( ) =
d

Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijske veliine

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Polazei od veza fizikih veliina

jednaina I = K
v
m

750 nm

I ( )V ( )d [cd]

e
Ie =
Wsr -1

e
380 nm

moe se napisati u obliku:

d v
Iv =
d

Intenzitet svetlosti je mera gustine

svetlosnog fluksa po jedinici
prostornog ugla u odreenom smeru.
U sluaju takastog izvora veliina svetlosnog fluksa je ista
kroz svaki popreni presek posmatranog prostornog ugla iji
se vrh poklapa sa izvorom svetlosti. Ne zavisi od rastojanja.
rastojanja
Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine (+)

Ako je svetlosni fluks u svim smerovima jednak, ili, ako se

posmatra konani fluks kojeg zrai svetlosni izvor u
prostorni ugao , izraz za intenzitet svetlosti se
pojednostavljuje:

v
Iv =

Izvor koji u svim smerovima

zrai isti intenzitet svetlosti Iv
(izotropni izvor), zrai sa
svoje povrine svetlosni
fluks:
= 4I
v

Jaina svetlosnog izvora se izraava preko intenziteta

(jaine) svetlosti.
Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijske veliine (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Osvetljenost je merilo svetlosnog fluksa koji padne na neku

povrinu. Definie se kao:
750 nm

Ev = K m

E ( )V ( )d [lx ]
e

380 nm

Jedinica za osvetljenost je [lx]

lx luks .
Ee je spektralna gustina ozraenja koja je u gornjem izrazu
ponderisana po talasnoj duini, to toj fizikoj veliini daje
subjektivni karakter

dEe ( )
Ee ( ) =
d
Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijske veliine

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Polazei od veza fizikih veliina

jednaina E = K
v
m

750 nm

E ( )V ( )d [cd]

e
Ee =
Wm 2
A

380 nm

moe se napisati u obliku:

d v
Ev =
dA

Osvetljenost u datoj taki je mera

gustine svetlosnog fluksa po povrini
koja je normalna na fluks, i na kojoj je
taka.
Ako je svetlosni fluks ravnomerno rasporeen po nekoj
povrini izraz se pojednostavljuje:

Ev =

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine

Osvetljenost povrine je definisana

odnosom celekupnog svetlosnog
fluksa , koji pada pod pravim uglom
na odreenu povrinu i veliine te
povrine, A:

v
Ev =
A

Ako svetlosni fluks pada na istu

povrinu pod nekim uglom ,
osvetljenost povrine se smanjuje jer
na povrinu pada samo deo
svetlosnog fluksa: ' = cos
v

Osvetljenost je tada:

'

v cos
'
v
Ev =
=
= Ev cos
A
A

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine (+)

Tipine vrednosti osvetljenosti nekih povrina:

Povrina

Osvetljenost [lx]

Slavo osvetljen put

0.5-5

Dobro osvetljen put

5-30

Proseno osvetljen stan

30-100

Stan sa dnevnom svetlou

100-500

Otvoreni prostor pri oblanom nebu

1k-2k

U senci na otvorenom prostoru pri sunanom nebu

3k-8k

Otvoren prostor neposredno osvetljen suncem

70k-100k

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine

Osvetljenost take u sluaju takastog

izvora opada sa kvadratom rastojanja od
izvora, i proporcionalna je intenzitetu
svetlosti:

Iv
Ev = 2
r

v I v Iv
Ev =
= 2 = 2
A r r

Ako svetlosni fluks pada na istu taku

pod nekim uglom , osvetljenost take se
smanjuje i proporcionalna je komponenti
intenzitetu svetlosti u smeru posmatrane
take:

Iv
Ev = 2 cos
r
Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine (+)

esto su povrine na kojima se izraunava osvetljenost

horizontalne i vertikalne u odnosu na smer svetlosnog fluksa
tako da se razmatra horizontalna i vertikalna osvetljenost.

r
r
= cos h =
h
cos

Za takve povrine obino je poznata visina svetlosnog

izvora iznad povrine, tako da su osvetljenosti:
Iv
Iv
Iv
E H = 2 cos =
cos = 2 cos 3
h 2
r
h
(
)
Iv
cos
EV = 2 sin =
r

Iv
Iv
cos = 2 sin cos 2
h 2
h
(
)
cos

Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijske veliine

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Sjajnost je jedina fotometrijska veliina koju ovek

neposredno opaa. Ona predstavlja merilo za svetlosni
utisak o manjoj ili veoj sjajnosti svetlee ili osvetljene
povrine.
Svetlosni fluks koji se dovodi povrini A koja nije normalna
na svetlosni snop zavisi samo od gustine fluksa po povrini i
od poprene (normalne) povrine snopa a ne zavisi od
povrine kojoj se dovodi svetlosni fluks.
Poprena povrina snopa
iznosi:
A' = A cos

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine

Sjajnost se definie kao odnos svetlosnog fluksa koji

naputa povrinu (svetlea povrina), prolazi kroz nju ili
dolazi na nju (osvetljena povrina) i koji se u datom smeru
iri unutar prostornog ugla i proizvoda prostornog ugla i
ortogonalne projekcije posmatrane povrine na ravan koja je
normalna na smer svetlosti:

d 2 v
Lv =
cd/m 2
ddA cos
Jedinica za sjajnost je
kandela po kvadratnom
metru.

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine

Sjajnost u nekoj taki svetlee povrine, koja moe biti

svetlosni izvor ili reflektujua svetlost, odreuje se kao:

dI v
Lv =
cd/m 2
dA cos

d v
d 2 v
Iv =
Lv =
d
ddA cos

Ako je svetlosni fluks ravnomerno

rasporeen po povrini tada je:

Iv
Lv =
A cos
gde je ugao koji odreuje smer
svetlosnog snopa.

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine (+)

Sjajnost osvetljene povrine odreuje se kao:

dEv
Lv =
cd/m 2
d

d v
d 2 v
Ev =
Lv =
dA
ddA cos

Kod povrina sa potpuno

difuznom refleksijom sjajnost se
odreuje kao:

Lv = E

gde je koeficijent refleksije koji

definie odnos reflektovanog i
upadnog svetlosnog fluksa.
Difuzni elementi su elementi povrine ija sjajnost ima
konstantnu vrednost.
Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijske veliine (+)

:A
E

I
:A

E=
A

E
L=

I=

I
L=
A

Svetlosni fluks, v [lm]

Osvetljenost, Ev [lx]
Intenzitet (jaina) svetlosti, Iv [cd]
Sjajnost, Lv [cd/m2]

Prostorni ugao, [sr]

Povrina, A [m2]

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

1. Spektar optikog zraenja.

2. Fizike veliine
energija zraenja
fluks zraenja
intenzitet zraenja
zraenje
Ozraenost
prostorni ugao
3. Fotometrijske veliine.
svetlosni fluks
intenzitet svetlosti
osvetljenost
sjajnost

Zraenje vidljive svetlosti

Fotometrijski prorauni

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Svi proraunu se temelje na izraunavanju svetlosnog

fluksa koji se prenosi sa jedne na drugu povrinu.
Prva povrina se naziva izvor svetlosti, a druga prijemnik.
Izvor svetlosti moe biti elektrini, prirodni ili povrina koja
reflektuje svetlost.
Pri proraunu se uzima u obzir:
direktni svetlosni fluks se prenosi od izvora do
prijemnika bez interakcije s drugim objektima
reflektovani svetlosni fluks se reflektuje od drugih
povrina pre nego to doe do prijemnika.
Efekat viestrukih refleksija naziva se interrefleksija.

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fotometrijski prorauni

1. Takasti izvor i takasti prijemnik

Izraunavanje osvetljenosti malog elementa povrine u
okolini take, koja se esto naziva osvetljenost u taki, od
takastog izvora je najjednostavniji korieni metod
prorauna.

Iv
Ev = 2 cos
r

Izvor se moe smatrati takastim ako

je udaljenost izmeu izvora i
prijemnika pet puta vea od
maksimalne dimenzije izvora, amax:

r 5amax

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Fotometrijski
Prora
uni
prorauni
Prof. dr Dragan Cvetkovi
2. Takasti izvor i ravanski prijemnik
Svetlosni fluks takastog izvora svetlosti koji pada na neku
ravan konane veliine odreuje se integracijom po povrini
prijemnika A ili diskretizacijom povrine i aproksimacijom sa
takastim prijemnikom.

Prijemnik u obliku ravni se podeli na male segmente Ai

tako da se mogu smatrati takastim prijemnicima.
Na svakom takastom prijemniku se
Ai
izraunava osvetljenost:
I
Ei = 2i cosi
r
Prosena osvetljenost se rauna
A
kao odnos ukupnog fluksa koji
pada na ravan i njen povrine:
Ei Ai
E= =
A
A
Zraenje vidljive svetlosti

Osvetljenost takastog prijemnika je zbir

doprinosa osvetljenosti od svih takastih
izvora i proporcionalna je sjajnosti
povrinskog izvora:

Ai

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Fotometrijski prorauni
Prof. dr Dragan Cvetkovi
3. Ravanski izvor i takasti prijemnik
Svetlosni izvor kod koga nije ispunjen uslov da se moe
posmatrati takastim naziva se povrinski.
Osvetljenost u nekoj taki od povrinskog izvora konstantne
sjajnosti odreuje tako to se posmatrani izvor podeli na
dovoljno veliki broj segmenata koji se mogu posmatrati kao
takasti.

Ev = cLv

gde je c faktor konfiguracije.

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Fotometrijski prorauni
Prof. dr Dragan Cvetkovi
4. Ravanski izvor i ravanski prijemnik
Prosena osvetljenost povrine konanih dimenzija od
povrinskog izvora konstantne sjajnosti odreuje tako to se
povrina izvora i prijemnika podeli na dovoljno veliki broj
segmenata koji se mogu posmatrati kao takasti.

Osvetljenost jednog segmenta povrine prijemnika jednaka

je zbiru doprinosa osvetljenosti od svih segmenata povrine
izvora.
Prosena osvetljenost prijemnika se dobija sabiranjem
svetlosnih flukseva po svim segmentima povrine
prijemnika:

Ev = fLv

gde je: f faktor oblika koji zavisi od relativnog

geometrijskog odnosa izvora i prijemnika.
Zraenje vidljive svetlosti

Izvori svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Tela koja emituju svetlost nazivaju se svetlosni izvori.

Izvori svetlosti se mogu podeliti na:
prirodne sunce, munja ...
vetake svetlost nastaje
usled dejstva elektrine struje
Elektrini izvori svetlosti se mogu
podeliti u odnosu na princip
nastajanja svetlosti na:
izvore svetlosti sa uarenim vlaknom
izvore svetlosti na elektrino pranjenje

Zraenje vidljive svetlosti

Izvori svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Kod izvora svetlosti sa uarenim vlaknom uareno

volframovo vlakno zrai svetlosni fluks.
to je temperatura vlakna vea to je i iskoristivost
izvora vea, odnosno vei je svetlosni fluks.
Poto se kod visokih temperatura volframovo vlakno
prebrzo raspada, ono se smeta u stakleni balon koji
moe imati razliitu formu i veliinu.

Izvori svetlosti sa uarenim vlaknom mogu se

podeliti na:
sijalice za optu upotrebu
reflektorske sijalice
halogene sijalice
Zraenje vidljive svetlosti

Izvori svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Reflektorske sijalice su izvori svetlosti sa uarenim volframovim

vlaknom kod kojih je balon sa unutranje strane mataliziran, tako
da one zrae svetlost u odreenom smeru ili u koncentrisnom
snopu.

Halogene sijalice su izraene od kvarcnog stakla

i ispunjene inertnim gasom sa malim koliinama
halogenih elemenata (jod, brom).
Prisustvo halogenih elemenata omoguava
stvaranje procesa gde se ispareni volfram ponovo
vraa ime se vek sijalice produava.

Zraenje vidljive svetlosti

Izvori svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Izvori svetlosti na elektrino pranjenje, su izvori koji zrae

svetlost usled elektrinog pranjenja kroz gas, metalne pare
ili njihove meavine.
Izvori svetlosti na elektrino pranjenje mogu se podeliti na:
Fluoroscentne sv. izvore
ivine sv. izvore - visokog pritiska
metal-halogene sv. izvore visokog pritiska
natrijumove sv. izvore
Fluoroscentne sijalice su
takvi izvori koji zrae svetlost
usled elektrinog pranjenja
kroz ivine pare niskog
pritiska.

Zraenje vidljive svetlosti

Izvori svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

ivine sijalice visokog pritiska su su

takvi izvori koji zrae svetlost usled
elektrinog pranjenja kroz ivine
pare visokog pritiska.
Metal-halogene sijalice visokog
pritiska su su takvi izvori kod kojih
su ivi dodani halogenidi koji
pranjenjem daju svetlost odreene
boje, pa je rezultujua svetlost vrlo
kvalitetnog spektra.
Natrijumove sijalice su takvi izvori
koji zrae svetlost usled elektrinog
pranjenja kroz natrijumove pare.
Zraenje vidljive svetlosti

Izvori svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Raspodela intenziteta svetlosti opisuje se u vidu polarnog

dijagrama gde je smer odreen polarnim uglom i azimutom.
Radi preglednosti podaci o intenzitetu se prikazuju kao
funkcije polarnih uglova u odreenim karakteristinim Cravnima odreenim azimutom.

Zraenje vidljive svetlosti

Izvori svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Svi polarni dijagrami intenziteta svetlosti odreuju se za

svetlosni fluks izvora svetlosti od 1000 lumena.
Na taj nain se isti dijagram koristi za izvore svetlosti istih
dimenzija ali razliitog svetlosnog fluksa.
Da bi se dobio intenzitet svetiljke u odreenom pravcu
oitana vrednost se mnoi sa brojem lumena svih izvora u
svetiljci.

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Izvori svetlosti

Efikasnost izvora svetlosti se definie kao odnos izmeu

emitovanog svetlosnog fluksa i primljene elektrine snage
P:

lm
=
P W

Svetiljka moe biti sastavljena od vie svetlosnih izvora.

Ukupni svetlosni fluks svetiljke, zbog gubitaka koji se mogu
javiti, je manji od ukupnog svetlosnog fluksa svih izvora u
svetiljci.
Definie se koeficijent efikasnosti svetiljke kao:

sv
s =
izv

Ukupni svetlosni fluks svetiljke

Ukupni svetlosni fluks svih izvora u svetiljci
Zraenje vidljive svetlosti

Proraun unutranjeg osvetljenja

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Kod prorauna unutranjeg osvetljenja uglavnom

primenjuju sledee metode izraunavanja i ocenjivanja:
metoda efikasnosti
metoda take
metoda izoluks dijagrama
metoda prorauna srednje sjajnosti povrine
metoda graninih krivih sjajnosti

Zraenje vidljive svetlosti

se

Proraun unutranjeg osvetljenja

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Metoda efikasnosti namenjena je za izraunavanje srednje

osvetljenosti na nekoj ravni u prostoriji.
Uzima se u obzir svetlosni fluks, koji pada direktno na
posmatranu ravan (direktna komponetna), i reflektovana
svetlost s ostalih ravni prostorije (indirektna komponenta).
Srednja osvetljenost korisne povrine odnosi se uvek na
horizontalnu radnu ravan (obino 0.85m iznad poda) i
izraunava se kao:

nizvR
E=
A
gde je: izv svetlosni fluks svetiljke, n - broj svetiljki u
prostoriji, R - efikasnost osvetljenja, A - korisna povrina

Zraenje vidljive svetlosti

Proraun unutranjeg osvetljenja

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Efikasnost osvetljenja zavisi od:

od
svetlotehnikih karakteristika svetiljke (CIE kod)
visine montae svetiljke
dimenzija prostorije
refleksionih svojstava povrina u prostoriji
Efikasnost osvetljenja se daje u obliku tabela u funkciji:
funkciji
indeksa prostorije
efektivnog koeficijenta refleksije plafona
efektivnog koeficijenta refleksije zidova
efektivnog koeficijenta refleksije poda ili radne povrine
Efikasnost osvetljenja ukljuuje i karakteristike svetiljke.
svetiljke
Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

1. Proraun
takasti izvor - takasti prijemnik
takasti izvor - povrinski prijemnik
povrinski izvor - takasti prijemnik
povrinski izvor - povrinski prijemnik
2. Izvor svetlosti
tipovi
karakteristike
3. Proraun unutranjeg
osvetljenja

Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Standardom SRPS U.C9.100:1962 definisane su metode za

merenje i ocenjivanje dnevnog i elektrinog osvetljenja u
prostrorijama.
Pored toga postoje i preporuke JKO (Jugoslovenski komitet
za osvetljenje) iz 1974 koji pored unutranjeg osvetljenja
obuhvataju i problematiku spoljanjeg osvetljenja.
Kvalitet unutranjeg osvetljenja ocenjuje se na osnovu:
srednje osvetljenosti
ravnomernosti osvetljenosti
raspodele sjajnosti
ogranienja bletanja
boje
Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Standardom SRPS U.C9.100:1962 definisane su zahtevi

koji se razvrstavaju na:
veoma male
male
srednje
velike
veoma velike
izvanredno velike

Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

1. Elektrino osvetljenje
Za izvravanje odreene delatnosti pri samo optem
osvetljenju ili pri optem i dopunskom osvetljenju radnog
mesta, nivo osvetljenosti izraen veliinom minimalne
srednje osvetljenosti mora zadovoljavati vrednosti date u
narednoj tabeli za razliite vidne zahteve.
Vrednosti nivoa osvetljenosti date u tabeli vae za opte
osvetljenje prostorije za horizontalnu ravan na visini 0.85m,
a za osvetljenje radnog mesta za radnu ravan tog mesta.
Vrednost osvetljenosti u koloni "a" vai za osvetljenje sa
sijalicama sa uarenim vlaknom, a vrednost u koloni "b" za
osvetljenje sa fluoroscentnim cevima ili slinim izvorima
svetlosti vie temperature boje.
Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Merenje i ocena osvetljenosti

Minimalna srednja osvetljenost za razliite vidne zahteve

Zahtevi

Samo opte
osvetljenje

Opte osvetljenje sa dopunskim

osvetljenjem radnog mesta
Opte
osvetljenje

Dopunsko
osvetljenje radnog
mesta

Veoma mali

30

50

Mali

50

80

Srednji

80

150

30

50

150

300

Veliki

150

300

50

80

300

600

Veoma veliki

300

600

80

150

600

1000

Izvanredno veliki

150

300

>1000

>1000

Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Dobra prostorna ravnomernost osvetljenja postie se

najpovoljnije samo optim osvetljenjem. Prostorija mora biti
u svakom svom delu dovoljno osvetljena. Za samo opte
osvetljenje,
odnos
izmeu
osvetljenosti
najslabije
osvetljenog mesta u prostoriji prema srednjoj osvetljenosti
cele prostorije mora biti u skladu sa datomtabelom za
razliite vidne zahteve.
Ravnomernost osvetljenja za razliite vidne zahteve
Vidni zahtev
Veoma mali
Mali

Odnos osvetljenosti najslabije

osvetljenog mesta prema srednjoj
osvetljenosti prostorije
1: 6 do 1: 3
1: 3

Srednji i veliki

1: 2.5

Veoma veliki i izvanredno veliki

1: 1.5

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Merenje i ocena osvetljenosti

Da bi se smanjilo bljetanje usled jakih kontrasta u vidnom polju

potrebno je da kontrasti budu to jai u vidnom polju koje
posmatrani predmet obrazuje sa pozadinom, zatim da ostala
podruja nemaju veu osvetljenost od glavnog vidnog polja i treba
da osvetljenost ukupnog vidnog polja bude to ravnomernija, tj.
da odnosi osvetljenosti (kontrast) ne prekorae vrednosti date u
tabeli.
C=

Lo Lp
Lp

Lo - sjajnost objekta

Lp - sjajnost pozadine

Najvee doputene vrednosti kontrasti C

Izmeu glavnog vidnog polja i blie okoline vidnog polja

3:1 do 5: 1

Izmeu glavnog vidnog polja i dalje okoline vidnog polja

10:1 do 20:1

Izmeu izvora svetlosti i susednih povrina unutar vidnog polja

20:1 do 40:1

Bilo gde u prostoriji

40:1 do 80:1

Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

2. Dnevno osvetljenje
S obzirom na promenljivost dnevne svetlosti, potrebne vrednosti
osvetljenosti odreuju se kako minimalnom srednjoj osvetljenou
tako i faktorom dnevne osvetljenosti. Vrednosti su prikzane u
tabeli. Faktor dnevne osvetljenosti sraunava se na prosenu
dnevnu osvetljenost od 5000 luksa.
E
T=
100%
5000
Srednja osvetljenost i faktor dnevne osvetljenosti
Osvetljenost [lx]

Faktor dnevne osvetljenosti [%]

Veoma mali

30 do 50

0.6 do 1.0

Mali

50 do 80

1.o do 1.6

Srednji

80 do 150

1.6 do 3.0

Veliki

150 do 300

3.0 do 6.0

Veoma veliki

300 do 600

6.0 do 12.0

preko 600

preko 12.0

Zahtevi

Izvanredno veliki

Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Merenje osvetljenosti vri se pomou fotometara. Najee

u upotrebi je luksmetar.
Svaki luksmetar ima dva osnovna dela:
fotoelektrini prijemnik
merni instrument
Kao fotoelektrini prijemnik koristi se:
selenski fotoelement
silicijumski fotoelemnti
Merni instrument moe biti:
analogni
digitalni
Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Rad luksmetra se zasniva na fotoelektrinom efektu fenomenu da tela emituju elektrone nakon apsorpcije
energije elektromagnetnog zraenja kao tu su x-zraci ili
vidljiva svetlost.
Fotoelektrina pojava se deava usled dejstva fotona ija je
energija nekoliko eV.
Osvetljavanjem fotoelektrinog
prijemnika
oslobaaju
se
elektroni koji stvaraju elektrinu
struju.
Na taj nain se svetlosna
energija pretvara u elektrinu.

Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Merenje osvetljenosti luksmetrom po pravilu se izvodi na

visini radnog stola (obino 0.85m iznad poda).
Prema SRPS standardu cela prostorija se podeli na
segmente jednakih povrina i oznae se sredita
segmenata kao merne take.
Izmeri se horizontalna osvetljenost
u mernim takama.
Broj mernih taaka
indeksa prostorije.

zavisi

od

ab
K=
hk (a + b)

Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Na osnovu izmerenih vrednosti osvetljenja izraunava se

srednja horizontalna osvetljenost
1 n
Esr = Ei
n i=1

i odreuje minimalna vrednost.

Emin = min(Ei )
Srednja horizontalna vrednost osvetljenja se uporeuje sa
dozvoljenom minimalnom srednjom osvetljenou.
Esr Esr min

Ravnomernost osvetljenja odreena je odnosom:

Emin : Esr
Zraenje vidljive svetlosti

Merenje i ocena osvetljenosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Preporuke JKO predviaju merenje osvetljenosti u radnim

zonama kada su radna mesta definisana.

visoka oprema

niska oprema

Zraenje vidljive svetlosti

Fiziki parametri radne i ivotne sredine

Prof. dr Dragan Cvetkovi

Zraenje vidljive svetlosti