Religija i tolerancija

, Vol. VI, N 10, Jul Decembar, 2008.

Mr Nikola Ugri
Panevo

29

UDK 502.1:2-42
Originalni nauni rad
Primljen: 08. 04. 2008.

VERSKO MILJENJE I OBLIKOVANJE

EKOLOKE ETIKE I SVESTI 6
Rezime
Globalni interes savremenog drutva je da pospeuje procese spoznaje i razvoja ekoloke
svesti i etike. Verski nain miljenja sveto suprotstavlja svetovnom, pri emu je prvo
nadreeno drugom, to je dugo vremena bio uslov ovekovog opstanka. Najnoviji tehniki
izumi i teorije iz raznih naunih oblasti stavljaju nas pred moralne i duhovne dileme:
upotreba naunih izuma u vojne svrhe, zbunjenost i nedoumice koje stvaraju analize
dobijenih rezultata nekih naunih eksperimenata-istraivanja;7 to su dovoljni razlozi da se
izvri preispitivanje postojeih i donesu novi sudovi po pitanju definisanih sistema vrednosti i elemenata duhovne nadgradnje. Ovaj tekst predstavlja prilog ustanovljavanju
savremenog i prilagoenog pristupa verskom uenju-miljenju i analizi uticaja transcedentnog-onostranog u procesu podizanja efikasnosti ekoloke svesti i etike.

Klune rei: ekoloka etika, ekoloka svest, versko miljenje.

Uvod
Stupili smo u takvo razdoblje razvoja kada se moraju prihvatiti etika
ogranienja u borbi za opstanak cele prirode a ne samo ljudi. Da bismo preli u
ekoloko prihvatljivu kulturnu sferu moraemo iz temelja promeniti na odnos
prema svetovnom, pa i duhovnom.
Ekologija i etika su preko drutveno-politike, drutveno-ekonomske,
zdravstveno-zatitne, vaspitno-obrazovne i srodne problematike, veoma povezane, meuzavisne i vrsto ujedinjene u odgovornosti i naporima za adekvatno
ponaanje ljudi i njihov opstanak. U vreme ogromnih drutvenih promena
izazvanih uticajem tehniko-tehnolokog razvoja, uspostavljanjem novih meunarodnih odnosa, globalnih kategorijalnih vrednosnih sistema i univerzalnog
Tekst je (delimino izmenjen) deo magistarske teze: Ekoloka etika i politika zatite ivotne
sredine, odbranjene na FZNR, Ni, 2006.
7
Opservacija sub-atomskih estica mogu je razlog menjanja njihovog unutranjeg stanja...
6

30

CEIR

modela kulturnih obrazaca interesantno je, i znaajno, izvriti analizu uticaja

verskog miljenja na nastanak i razvoj ekolokih disciplina, etike i svesti.
U Svetom pismu nalazimo navode i misli koje bismo mogli, iz dananjeg ugla posmatranja, razumeti kao ekoloke i kao one koje se odnose na zatitu okoline; ipak, one imaju sporedan znaaj s obzirom na vladajui antropocentrizam srednjevekovnog hrianstva.
Mnogo ekolokih nedela uinjeno je zato to su neki teolozi tumaili
citirani tekst iz Geneze kao boansku dozvolu za eksploataciju prirode. Mnoge
nepravde injene su zato to je kljuna re ''gospodar'' u tekstovima najee
izjednaavana sa dominacijom.
Srednjovekovna nauka zasnivala se podjednako na umu i na veri, a glavni cilj joj je bio razumevanje znaenja i vanosti stvari, a ne predvianje i
nadziranje. Po srednjovekovnom hrianstvu, istoriju je stvarao Bog, a ne ljudi.
Vana je bila dogma o istonom grehu, po kojoj ljudski rod nije u mogunosti
da pravi svoju ivotnu sudbinu. Ideja da ljudi stvaraju svoju istoriju za hrianstvo je bila nezamisliva.
Socioloki i istorijski uslovljeno, povezivanje morala i religije imalo je
pozitivne posledice. Njih vidimo naroito u zamisli boanstva kao svevideeg i
svemonog autoriteta i neumitnog sudije. I jedna i druga zamisao navodile su
jedinku da stalno kontrolie svoje postupke, jer ''Bog vidi sve'' i nastoji da
postupa u skladu sa onim elementarnim normama koje joj religija prikazuje kao
izraz boanske volje. Meutim, povezivanje morala s religijom imalo je i svoje
negativne posledice, ako ne na stepenu na kome se desilo, a ono za budua
stanja i odnose. Religijski zasnovana etika nalazi se u opasnosti da doe u
sukob sa humanistikim vrednostima, ako ni zbog ega drugog a ono zato to u
sam vrh svoje vrednosne skale stavlja natprirodno onostrano, nadsvesno.

Versko miljenje i ekoloka etika i svest

Pojam bia moemo samo tautoloki8 definisati, kao ono to bivstvuje.
T. Ling u nedoumici kae: ''Da li je ovek nastao u bezazlenosti da bi, potom,
nekom vrstom ''pada'' postao grean, ili je evoluirao iz neke naroito krvolone
ivotinjske vrste, pitanje je oko kojeg su verske tradicije podeljene...''9
Sagledavanje razliitih naina na koje su ljudi ispoljavali svest o jednoj
dimenziji drugaijoj od ovovremenske i materijalne moe biti od izuzetne
vanosti u naem vremenu, koje sekularno suprotstavlja duhovnom
onostranom.
Ako traimo klasu pojava pod koju treba podvesti religiju pri njenom
definisanju, moemo rei da tu klasu ini ovekova kulturna aktivnost ili proizvodnja uopte. Ljudska kulturna aktivnost sastoji se u stvaranju najraznovrsni8
9

Tautologija je ponavljanje reenoga.

Trevor Ling:

, Srpska knjievna zadruga, str.15, Beograd, 1992.

Istorija religije Istoka i Zapada

Religija i tolerancija

, Vol. VI, N 10, Jul Decembar, 2008.

31

jih orua, institucija, pojmova i simbola pomou kojih ovek preoblikuje odnosno saznaje spoljanju i vlastitu prirodu, ostvarujui pri tome svoje ljudske
svrhe i ideale. S jedne strane, religija je jedan oblik ovekove kulturne delatanosti u kojoj on stie saznanja o svetu, a sa druge strane, ovek svet prilagoava
svojim potrebama utie na njega. Osobenost religijske aktivnosti ili ''proizvodnje'' je u tome to se ovek, da bi uticao na prirodu i da bi objasnio svoj
poloaj u svetu, obraa natprirodnoj sili, onostrnom biu.
Religija se, dakle, na poetku moe definisati kao vera u onostrani svet,
ili kao veza oveka sa ''onostranim biem''. Religija se esto definie i kao verovanje u Boga. Meutim, neki istraivai religije tvrde da ni jedna ni druga zamisao
(onostrano bie, Bog) nisu pogodne za definiciju religije. Naime, oni polaze od
pretpostavke da u definiciju religije treba da ue kao definiens ona njena
karakteristika ili zamisao koja je zajednika svim religijama. Ako takve karakteristike upte ima ona se, po Dirkemu, sastoji u podeli stvari na svete i profane.10
Gde god ima religije tu ima i doivljaja svetog i oznaavanja neeg kao
svetog. Sveti mogu biti i duhovi i bogovi, ali ne i jedino oni. tavie, u religiji
sve moe dobiti karakteristiku svetosti: svet je i odreeni prostor (odreena
mesta) kao to postoji i sveto vreme; svete su neke rei i neka saznanja, istine...
Za budizam su svete ''etiri istine'' koje je Buda izneo u svojoj Besedi u
Benaresu, a govore o ljudskoj patnji, njenim uzrocima i putevima za otklanjanje patnje; imaju iskljuivo antropoloko-etiki a ne religijski sadraj u smislu
uenja o transcendentnom, onostranom biu. Meutim, zbog uenja o svetosti
tih istina, budizam je religija.
Sveto i profano zamiljaju se kao svojstva potpuno heterogene prirode,
oni se sutinski razlikuju i po moi i po vrednosti. U toj zamisli o sutinskoj
heterogenosti svetog i profanog svoj koren ima religijski ritual, odnosno sisitem
posebnih propisa i radnji sa kojima se pristupa onom to je oznaeno kao sveto.
Za saobraanje sa svetim odreuju se i posebna lica (vrai, svetenici).11 No,
ono to nas interesuje je odnos religije i u njoj izgraenih verskih stavovamiljenja prema etikim vrednostima i svesti. U poetnoj fazi razvoja, ove
pojmovne i vrednosne kategorije su graene pod snanim uticajem religije.
Pojmovni i vrednosni sistemi dobijaju pridev ekolokog znaenja tek nastankom ekoloke krize, tj. potrebom da se zatiti ono to je stvoreno ''Boijom
voljom'', voljom viih sila.
Religija je, kroz vekove, imala promenjivu, uglavnom dvojnu ulogu:
delovala je kao integracioni i kao dezintegracini faktor; kao nosilac progresa i
kao konica istom, ve prema potrebi i elji vladajue oligarhije i crkvenih
interesa. Ona je, naravno, bila neprikosnoveni autoritet u procesu oblikovanja
etikih vrednosnih kriterijuma-kategorija.
Vuko Pavievi: Sociologija religije sa elementima filozofije religije, str. 11-13, BIGZ,
Beograd, 1988.
11
Ibidem.
10

32

CEIR

Gledita teologa o povezanosti morala sa religijom mogue je sagledati

i kroz analizu sledeih teza.
Prva je ontoloko-logika teza. Po njoj, bez vere u Boga kao transcendentno bie ne moemo shvatiti svet niti pruiti najdublje zasnivanje moralnih
normi. Sve to je ljudsko moralo bi se meriti neim neljudskim i usaglaavati s
njim da bi bilo u potpunosti zasnovano i opravdano.
Druga je psiholoka teza. Po njoj, bez verovanja u besmrtnost due i
Boiju nagradu i kaznu na onom svetu, ovek ne bi mogao biti moralno bie. To
bi znailo da ovek ne moe razviti sigurnu moralnu obavezu i moralno oseanje samo na bazi svojih svetovnih obdarenosti, kao to su oseanje simpatije
prema drugom oveku, oseaj solidarnosti i potreba za oseanjem linog dostojanstva koje ne moemo imati ako nas drugi ljudi ne uvaavaju. Ova teza polazi
od pretpostavke da je strah od Boije kazne i iekivanja nagrade moralno
ispravan motiv.
Uz ove dve teze, sociolozi pa i brojni etnolozi zastupaju i treu, genetsko-istorijsku tezu. Povezanost morala i religije, konstantna uslovljenost moralnosti verovanjem, po njima bi se dokazivala time to je navodno moral i proistekao iz religije, pa ga samo religija moe efikasno i odravati.12
Ovakve stavove treba revidirati objektivizacijom uloge religije u savremenom drutvu. Suoeni smo sa injenicom da je odnos prema religiji daleko
sloeniji jer podrazumeva potpunu slobodu izbora. Tome je svakako doprineo
izuzetan tehniko-tehnoloki razvoj koga prati kulturno, duhovno, ekonomsko,
socijalno i svako drugo oslobaanje pojedinca i drutva.
Za oveka su bitna etiri odnosa: odnos prema sebi, prema drugim ljudima, prema prirodi i prema Bogu. I oni koji ne veruju u Boga imaju izvestan
odnos prema odsutnom, negiranom bogu.
Bog u Novom zavetu nije postavio oveku nikakve moralne zapovesti
ili zabrane njegovom ponaanju prema bilju, ivotinjama i prema prirodi uopte.
Nijedna od deset zapovesti ne govori o tim odnosima. Toma Akvinski13 je opravdano zakljuio da Bog nee suditi oveku po tome kako je postupao prema
ivotinjama. Nijedan ovek nee spasiti svoju duu ako npr. kae: ostavio sam
zemlju plodniju, lepo sam postupao sa ivotinjama. To kod Boga nita ne znai,
ve samo postupci prema ljudima i prema Bogu. Svakako da u Svetom pismu
nalazimo i misli koje bismo mogli razumeti kao ekoloke, kao one koje se
odnose na zatitu okoline, ali one ipak imaju sporedni znaaj s obzirom na preovladavajuu antropocentrinu poruku. Ipak, postale su zanimljive za sadanju
''ekoloku teologiju''.
Bog je u Genezi dao biljke za ivot svim zverima zemlje i svim pticama
neba i svemu to se kree po zemlji i ima ivot u sebi''. On je sklopio savez ne
samo sa Nojem ve i sa ''svim ivim biima koja su na zemlji'', dok je ovek u
12
13

Vuko Pavievi: Osnovi etike, str. 82-83, BIGZ, Beograd, 1974.

Srednjovekovni teolog.

Religija i tolerancija

, Vol. VI, N 10, Jul Decembar, 2008.

33

tom savezu postavljen na naroito mesto. ovek je, dakle, stvoren po slici Boijoj
i vredan je vie nego mnogo vrabaca '' (Sveto pismo Novog zaveta, 1958: 229).
Po Akvinskom, Bog, osim za oveka, ne brine za pojedine ivotinje, ve
bdi nad vrstama kao celinom. On je zagovarao, moderno reeno, ekoloko naelo
raznovrsnosti. Tvrdio je, naime, da je postojanje dvaju entiteta bolje nego postojanje samo jednog i zato je svemir u kojem egzistiraju i aneli i kamenje bolji od
onog u kojem bi egzistirali samo aneli. Iz toga bi sledilo da Bog oveku ne
dozvoljava takvu upotrebu prirode koja smanjuje njenu raznovrsnost. Ako ovek
ugroava opstanak vrsta, mea se u Boiju brigu i nameru.14
Ovakve i sline ekoloke interpretacije biblijske tradicije svakako su u
funkciji oblikovanja savremene ekoloke svesti, etike i same kulture odnosa
prema svetovnom. U samom zaetku ovakvih stavova neki duhovnici nisu videli nieg dobroga za religiju i teoloku teoriju, ve samo opasnost po dostojanstvo oveka i njegovu centralnu poziciju datu Boijom voljom.
Za teocentrizam nije prihvatljiv ekocentrizam. Ako ekoloku poruku
Svetog pisma razumemo strogo socioloko-istorijski, neemo rei da je Bog dao
oveku vlast nad zemljom, ve da je on sam (ovek) prisvojio svojim znanjem,
svojom materijalnom kulturom i svojom drutvenom organizacijom. ovekovo
gospodarenje nad prirodom pretpostavlja da priroda vie nije sveta15 (a svetost
je jedna od osnovnih odrednica religijskog odnosa verovanja u onostrano).
Jevrejsko-hrianska tradicija nas ui da istorija ima tano odreen
poetak i kraj. Hrianski pogled na svet odbacio je shvatanje o ciklinom
odvijanju istorije u koje su verovali stari Grci, ali je zadrao miljenje o istoriji
kao procesu propadanja. U hrianskoj teologiji, istorija ima jasan poetak i
kraj, a to je sadrano u dogmi o stvaranju, spasenju i poslednjem sudu. Iako se
veruje da je istorija linearna a ne ciklina, ne postoji verovanje da ona napreduje
prema nekom savrenom stanju.
Ideja da ljudi stvaraju i menjaju istoriju za hrianstvo je nezamisliva.
Naprotiv, prema srednjovekovnom hrianstvu, svet je vrsto ureena struktura
u kojoj Bog nadzire svaki pojedini dogaaj. ''Sva udesa koja se deavaju na
ovom svetu, uopte se ne mogu porediti sa udom, koje predstavlja ovaj svet,
ovo nebo i sva zemlja i sve to na njima postoji, a sve je to, razume se, stvorio
Bog. A onaj koji ih je stvorio i nain na koji ih je stvorio, ostaje nedokuiva
tajna za oveka''. ( De civ. Dei, X, 12).
Preterano isticanje ivota na drugom svetu uticalo je na bespotednu
eksploataciju prirode. Hrianstvo smatra na svet prolaznim, grenim, venom
dolinom suza i varljivih uivanja i zbog toga on nije u stanju da privue sebi
onoga ko je potpuno okrenut nebeskom, boijem kraljevstvu koje poseduje
Vukain Pavlovi: Ekologija i etika, zbornik; A. Kirn, Od antropocentrine ka ekocentrinoj
etici, str. 153-155, Ekocentar, Beograd, 1996.
15
Op.cit., str 156.
14

34

CEIR

jedinu pravu vrednost.16 Intenzivan i jednostran eshatologizam17 svesti odgovoran je za ekoloku ravnodunost na podruju hrianske kulture.
Drugi nedostatak hrianske doktrine, tokom proteklih vekova, predstavlja interpretacija pojma vlasti (gospodarenja) o kojoj u Genezi 1:26, pie:
Potom ree Bog da nainimo ovjeka po svojem obliju, kao to smo mi, koji
e biti gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele
zemlje i od svijeh ivotinja to se miu po zemlji. Za neke teoretiare to je
neosporni dokaz da je monoteistika religija duhovni krivac za savremenu
ekoloku krizu. Drugi smatraju da to to je Bog postavio oveka za gospodara
na zemlji jo uvek ne znai da mu je dozvolio i da sa njom radi ta hoe.
Za jevrejski duhovni prostor ne bi se mogao postaviti ovaj znak jednakosti, da biti gospodar zemlje znai automatski i da je sve stvoreno za oveka.18
U drugoj knjizi Mojsijevoj Izlazak 23 : 12, Biblija zahteva od jevrejskih
seljaka ne samo da se oni sami odmaraju nakon estodnevog rada, ve da odmor
omogue i domaim ivotinjama: da se odmori vo tvoj i magarac tvoj.
Ortodoksna jevrejska tradicija zahteva da se obavi molitva kada se nova odea
oblai prvi put. Ona zabranjuje molitvu ako je nova odea napravljena od krzna
ili koe zato to je takva odea napravljena po cenu ivota.
Boija briga za opstanak vrsta pokazala se i u tome to je Bog Noju
naloio da uzme na barku primerak od svake vrste ivotinja, ne samo od ''istih''
ve i od ''neistih''. Poznata je i biblijska misao da Bog brine za ljiljane na
travnjaku i ptice na nebu, iako ne anju i ne seju. I to bismo mogli razumeti kao
ekoloku obavezu oveka da ne ograniava i ne razgrauje lanac ishrane koji
omoguava opstanak svim ivim biima, iako ''ne seju i ne anju''.19
Hrianska teologija poinje da skida sa sebe drevni paganski teret, koji je
tako dugo nosila. U hrianskom otkrovenju mogu se uoiti dve vane i upadljive
crte: ono je radikalno u gledanju na Boga i prilagodljivo otvoreno prema onome
to tek treba da doe. Hristos, onaj koji e doi, je novi ljudski rod.
Cilj velikih religija Azije hinduizma i budizma i filozofsko-religijskih
shavatanja taoizma bio je da izbriu seanje na granicu izmeu oveka i ostalog
dela prirode. Verovanja u karmu20 i reinkaranaciju, rairena u istonjakim religijama, proizvela su ideju ljudske jedinstvenosti i ponosa. ovek je otkrio nirvanu potpuno blaenstvo u odricanju elje i u utvrivanju svoje linosti u jedinstvu sa
optim duhom koji okruuje celu prirodu.
Mikovi M., Ekoloka kriza i ekoloka svest omladine, str. 55, Eko-centar, Beograd, abac, 1997
Eshatologija je nauka o tzv. poslednjim stvarima - uenje o smrti, besmrtnosti due, stranom
sudu, smaku sveta, venom blaenstvu i paklu.
18
M.Mikovi, op.cit, str.56.
19
Pavlovi Vukain, Ekologija i etika, str. 155, Eko centar, Beograd, 1996.
20
Sva iva bia podlona su zakonu karme: on goni svet na ponovno raanje, ivot i smrt; svaki,
pa i najmanji akt ostavlja za sobom svoj karmiki efekat, koji ini sudbinu svakog oveka
onakvom kakvu je zasluio svojim prethodnim ivotom.
16
17

Religija i tolerancija

, Vol. VI, N 10, Jul Decembar, 2008.

35

Karma je verovanje u istrajnost moralnih vrednosti; misao koja je prikrivena i odluujua kako u ivotinjskom tako i u ljudskom ivotu. ivotinje sa
manje dobrom karmom od ljudske i sa manje vrednosti su ustvari bia koja su
jednom bila i mogu opet biti ljudska bia i zato imaju veliku vrednost. Sva bia
su u srodstvu. Daisaku Ikeda, japanski budista ivo zainteresovan za bioloku
konzervaciju, kae da uenje karme i reinkarnacije ini sva iva bia ''krvnim
srodnicima''. Prva budistika zapovest tvrdi da treba da se praktikuje nevreanje, ahimsa, potovanje prema svemu ivom.21
Po filozofskoj i religijskoj orijentaciji taoizma (Lao - Tsea, VI vek),
ideal ivota je sklad sa prirodom koji se postie pokoravanjem tao-principu.
'Tao-princip' oznaava zakonitost kretanja nebeskih tijela oko Zemlje i ta
pravilnost je uzrok i simbol svih zemaljskih zbivanja... Tko ga bude slijedio
doivee osloboenje od strasti i smirenje.22
Prema islamskoj religiji, ivotna sredina je tvorevina Alaha i tititi je
znai uvati njene vrednosti kao znak Stvoritelja. To je obavezujue i moralno, a
Alah je odredio ta je obavezno i moralno u istom inu. Pravo, politika, etika i
religija su jedno, a to jedno je religija. Neprihvatljiva je pretpostavka da korist od
ivotne sredine treba da imaju samo ljudi, jer bi to, prema Islamu, dovelo do
zloupotrebe ili destrukcije ivotne sredine. Sastavni delovi prirode su entiteti koji
neprestalno veliaju svog Stvoritelja. Sve prirodne zakone stvorio je Alah i
zasnivaju se na konceptu apsolutnog kontinuiteta postojanja. Ono to se deava
prema prirodnom Boijem zakonu, to ljudi moraju prihvatiti kao volju Stvoritelja.
Svaki pokuaj da se prekre prirodni zakoni Stvoritelja mora biti spreen. Ljudski
rod nije jedina zajednica u ovom svetu; i sva druga stvorenja su bia dostojna
potovanja i zatite. Stoga, treba se dobro odnositi prema njima.
Islamska ekoloka etika bazira se na konceptu koji tvrdi da sve veze
meu ljudima poivaju na pravdi i jednakosti. Ravnotea svemira, koju je takoe
stvorio Alah, mora se uvati i sauvati. ivotna sredina ne slui samo za jednu
generaciju; ona je poklon svim vremenima: prolosti, sadanjosti i budunosti.
Po islamu, ni jedno drugo bie nije sposobno da izvri zadatak ouvanja
ivotne sredine osim oveka. Alah je tu tegobnu i munu dunost poverio
oveku. Ljudi nemaju zadatak samo da uivaju, koriste je i imaju dobrobit od
svoje okoline. Od njih se oekuje da uvaju i tite ostala iva bia.23 Odnos
izmeu ljudi i ivotne sredine ukljuuje mnoga obeleja, osim podjarmljivanja i
bespotednog iskoritavanja. Re ''zemlja'' u celom Kuranu pominje se 485
puta, to je oigledni znak znaaja koji joj islam pridaje. Zemlja je opisana kao
korisna ljudima i mora biti dostojna potovanja. Zemlja je izvor istote i mesto
.Mikovi M., op.cit., str.58.
M. Bosanac, O. Mandi, S. Petkovi, Rijenik sociologije i socijalne psihologije, str. 642-643,
''Informator'', Zagreb,1977.
23
Prorok Muhamed: Sva stvorenja su boije sluge a najbolji meu njima je onaj koji je
najkorisniji boijim slugama.
21
22

36

CEIR

molitve Bogu. Stoga, islamska vera zahteva od ljudi da zatite Zemlju; ne mogu
stajati u pozadini dok se ona unitava. Zemlja je izvor blaenstva.
Stalna briga za prirodu, prema islamu, iskljuuje rasipanje: O deco
Adamova! Pazite na vae ukrase na svakom mestu divljenja, i jedite i pijte ali
ne rasipno. On ne voli rasipnike'' (sura, 7: 31). U ovom odlomku iz Kurana,
jedenje i pijenje odnose se na korienje izvora ivota. Takvo korienje ne
moe biti nekontrolisano. Sastavni elementi ivota moraju biti zatieni, tako da
se njihovo korienje moe nastaviti na odriv nain. Pa ipak, ouvanje se mora
preduzeti iz altruistikih pobuda, a ne zbog koristi za ljude. U islamu pravo i
etika su dva meusobno povezana elementa jedinstvenog pogleda na svet. Ovaj
islamski stav moe predstavljati koristan temelj za formulisanje strategije
zatite i unapreivanja ivotne sredine, bar u muslimanskom svetu. Jer, svi
muslimani su ujedinjeni u veri i u svom stavu prema ivotu. Meutim, problem
za racionalnu osnovu takve strategije lei u injenici da su pravo, politika i etika
u islamu rastvoreni i stopljeni u religiji.24
Zakljuak

Ovim osvrtom na neka verska polazita i analizom njihovog uticaja na

oblikovanje ekoloke etike i njoj primerene svesti, mogue je izdvojiti tri vrste
razvijenog verovanja: (1) teologiju svemonog, (2) antropologiju ''probuenog''
i (3) hristologiju Isusa, ili novog oveka. 25
Versko uenje-miljenje uvek je bilo opredeljujue u ponaanju i odnosima koje su ljudi gradili meu sobom i sa prirodom. Sva religijska verovanja, i
njima pripadajua drutva, zastupaju manje-vie identine stavove u odnosima
ovek priroda.
Vratiti se prirodi osnovno je ekoloko naelo i cilj. emu se, inae,
ovek moe vratiti? ta je to to je izvan nas samih nego priroda. ta je to to je
duboko u nama do, opet, sama priroda.
Dananje skale vrednosti moraju se usaglasiti sa novim ekumenskim
dominantnim vrednostima, koje bi inile osnovu kvalitativno drugaijeg ponaanja ekolokog ponaanja, u cilju odravanja ravnotee izmeu oveka i
prirode, odnosno ovekovih prirodnih sistema.26
Akcentiranje-isticanje ekolokih tematskih sadraja u verskim edukativno-metodolokim i obrednim procesima, doprinelo bi postizanju vieg stepena
efikasnosti zatite prirode.Takvim pristupom uveala bi se sposobnost sagledavanja i preventivnog delovanja ireg sloja drutva u oblasti zatite ivotne sredine.
To bi trebalo da je stalni zadatak verskih institucija i svakog verujueg pojedinca.
Mikovi M, op.cit., str. 60.
T.Ling, op.cit., str. 505.
26
Djordjevi J. ,Miltojevi V., op.cit., str.269-270.
24
25

Religija i tolerancija

, Vol. VI, N 10, Jul Decembar, 2008.

37

LITERATURA
Bosanac M, Mandi O., Petkovi S., Rijenik sociologije i socijalne psihologije,
''Informator'', Zagreb, 1977.
orevi J., Miltojevi V., Nova ekoloka etika i kvalitet ivota, Ni, 1997.
orevi J., Miltojevi V., Promena vrednosnog sistema - osnov opstanka drutva i
zatita ivotne sredine, Zbornik radova, II Eko konferencije '95., Novi Sad,
1995.
Ling T, Istorija religije Istoka i Zapada, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 1992.
Luki R, Sociologija morala, Nauna knjiga, Beograd, 1982.
Mikovi M., Ekoloka kriza i ekoloka svest omladine, Eko-centar, Beograd, abac,
1997.
Pavievi V., Sociologija religije sa elementima filozofije religije, BIGZ, Beograd,
1988.
Pavievi V, Osnovi etike, BIGZ, Beograd, 1974.
Pavlovi V., Ekologija i etika, zbornik; A.Kirn, Od antropocentrine ka ekocentrinoj
etici, Ekocentar, Beograd, 1996.
Ugri N., Magistarski rad, Ekoloka etika i politika zatite ivotne sredine, FZNR, Ni,
2006.

38

CEIR

Mr Nikola Ugri
Panevo

RELIGIOUS OPPINION AND CONFIGURATION OF ECOLOGICAL ETHICS AND

CONSCIENCE

Abstract
Global interest of modern society is to promote (improve) cognition processes and
develop ecological ethics and conscience procedures. According to the religious
conception, holiness has been opposed to the profanity, whereas the previous is superior
to the latter, which has been a human survival requirement during the long period of
time. Because of the latest technical innovations and theories from various scientific
fields, we have been placed in front of the moral and spiritual dilemma: the use of
scientific innovations for the military purposes, confusion and doubtfulness originated
from the analysis results acquired within some scientific experiments-researches27;
those are the reasons sufficient for re-evaluating actual and providing new judgments
about defined value systems and the elements of spiritual enhancement. This text should
be comprehended as a supplement to the establishing of modern and modified approach
to the religious study-opinion and analysis of the transcedental-ulterior impact on the
process of rising up the efficiency of the ecological conscience and ethics.

Key words: ecological ethics, ecological conscience, religious oppinion.

27
Opservations of sub-atomic fractions may be the possible reson for changing their internal
status.