UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIKI FAKULTET
MIHAJLO PUPIN - ZRENJANIN

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Elektrotehnika sa elektronikom
TEMA: Kulonov zakon

Profesor:

Kandidat:

Prof. Dr Vjekoslav Sajfert

Duan Vukelja II 14/13

Zrenjanin, 2014. godina

SADRAJ
Istorija3
Zakon..5
Jedinica...5
Elektrno polje...6
Kulonova konstanta...7
Skalarni oblik.7
Vektorski oblik...8
Sistem izolovanih naelektrisanja..8
Neprekidna raspodela naelektrisanja..9
Jednostavan eksperiment za proveru Kulonovog zakona..9
Elektorstatike aproksimacije11
Literatura.12

1.Istorija

Drevne kulture irom Mediterana znaju da pojedini objekti, kao to su ipke od ilibara , pri
trljanju sa krznom make mogu da privuku lake predmete poput perja. Tales iz Mileta je
napravio niz zapaanja o statikom elektricitetu oko 600te godine p. n. e., iz kojih je verovao da
trenje pravi amber magnetom , za razliku od minerala kao to su magnetit , koji nemaju potrebu
za trenjem. Tales je pogreio verujui da se privlanost dogaa zbog magnetnog dejstva, jer e
kasnije nauka dokazati vezu izmeu magnetizma i elektriciteta.
Struja e ostati neto vie od intelektualne radoznalosti milenijumima sve do 1600. godine, kada
je engleski naunik Vilijam Gilbert uspeo paljivim prouavanjem elektriciteta i magnetizma,
da napravi razliku izmeu Lodestonovog efekata i statikog elektriciteta proizvedenog trljanjem
o ilibar. On je izmislio novu latinsku re lectricus ("od ilibara" ili "poput ilibara", iz
[Elektron], grka re za "Amber") koja se odnosi na osobinu privlaenja malih
objekata nakon trenja. Ova asocijacija je dovela do engleskih rei "elektrini" i "struja", koje su
svoje prvo pojavljivanje dobile od strane Tomasa Brauna u Pseudodoxia Epidemica 1646.
Rani istraitelji iz 18. veka, koji sumnjaju da se elektrina sila smanjuje sa distancom kao i
gravitaciona sila (tj., kao obrnutom kvadratu rastojanja) ukljuuje Daniela Bernulija i Alesandra
Volta, obojica su merila silu izmeu ploa kondenzatora, i Aepinusa koji je objavio inverznokvadratni zakon u 1758. godini. Na osnovu eksperimenata na naelektrisanim sferama, Dozef
Pristli u Engleskoj bio je meu prvima koji predlae da elektrina snaga prati inverznokvadratni zakon , slian Njutnovom zakonu univerzalne gravitacije. Meutim, on nije
generalizovao ili razradio ovo. U 1767. godini, on je pretpostavio da sila izmeu dva punjenja
3

varira kao obrnutom kvadratu rastojanja. 1769, kotski fiziar Don Robison je najavio da,
prema njegovim merenjima, sila odbijanja izmeu dve sfere sa istim znakom varira kao x 2.
Poetkom 1770-ih godina, zavisnost sile izmeu naelektrisanih tela na obe distance i punjenja
ve je bilo otkriveno, ali nije objavljeno, po Henriju Kevendiu iz Engleske. Konano, 1785te
godine, francuski fiziar arls Augustin de Coulomb je objavio svoja prva tri izvetaja o
elektricitetu i magnetizmu, gde je izneo svoj zakon. Ova publikacija je od sutinskog znaaja za
razvoj teorije elektromagnetizma. On je koristio torzionu vagu za prouavanje odbojnosti i
privlanosti snage naelektrisanih estica, i utvrdio da je veliina elektrine snage izmeu dve
kljune take punjenja direktno proporcionalna proizvodu punjenja i obrnuto proporcionalna
kvadratu rastojanja izmeu njih.
Kulonova torziona vaga

Torziona vaga sastoji se od ipke zakaena kroz svoju sredinu tankim vlaknima. Na vlakna
deluje jako slaba torzionova opruga. U Kulonovom eksperimentu, torziona vaga je izolacioni
tap sa loptom obloenom metalnom kouljicom i na jednom kraju zakaena svilenim koncem.
Lopta je bila naelektrisana sa poznatim naelektrisanjem, a druga naelektrisana lopta istog
polariteta je dovedena do nje. Dve naelektrisane kugle su se odbijale jedna od druge,
uvrujui vlakna pod odreenim uglom, to se moe proitati sa skale na instrumentu. Znajui
4

koliko snage je trebalo da se uvrnu vlakana do datom uglu, Kulon je uspeo da izrauna sile
izmeu kugli i izvede svoj inverzno-kvadrati proporcionalni zakon.

2. Zakon
Kulonov zakon navodi: Intenzitet elektrostatike sile izmeu dva takasta naelektrisanja je
direktno proporcionalan proizvodu koliina njihovih naelektrisanja, a obrnuto proporcionalan
kvadratu rastojanja izmeu ta dva naelektrisanja.

Kulonov zakon se moe navesti kao jednostavan matematiki izraz. Skalarni i vektorski oblici
matematike jednaine su:
i
gde je ke Kulonova konstanta , q1 i q2 su koliine naelektrisanja, skalarno r je rastojanje izmeu
naelekrisanja, vektor
je vektorsko rastojanje izmeu naelekrisanja i
(Jedinini vektor od q2 do q1). Vektorski oblik jednaine iznad izraunava silu
primenjuje na q1 od strane q2. Ako je r12 umesto toga iskorien, onda se efekat na q 2 moe
nai. Takoe se moe izraunati korienjem Njutnovog treeg zakona :

3. Jedinice
Elektromagnetna teorija obino se izraava pomou Meunarodnog sistema jedinica. Sila se
meri u njutnima , naelektrisanje u kulonima , i udaljenost u metrima . Kulonova konstanta je
data sa
. Konstanta je dielektrina konstanta slobodnog prostora u C2 m2
N1. I je relativna dielektrina konstanta materijala u koji je uronjeno naelektrisanje, pa je
bezdimenziona. U Meunarodnom sistemu izvedenih jedinica za elektrino polje je volt po
metru, Njutan po Kulonu, ili tesla metara u sekundi. Kulonov zakon i Kulonova konstanta moe
se tumaiti u razliitim uslovima:
5

1. atomska jedinica . U atomskim jedinicama snaga se izraava u Hartreeju po Bohraovom

radijusu , naelektrisanje u smislu osnovnog naelektrisanja , i daljina u smislu Bohrovog
radijusa.
2. elektrostatike jedinice ili Gausove jedinice. U elektrostatike jedinice i Gausova
jedinica, jedinica punjenje se definie na takav nain da Kulonova konstanta k nestaje jer
ima vrednost jednog i postaje bezdimenziona .

4. Elektrino polje
Elektrino polje je vektorsko polje koje povezuje svaku taku u prostoru Kulonovih sila kroz
koji prolazi test naelektrisanje. U najjednostavnijem sluaju, smatra se da e polje biti
generisano od strane iskljuivo jednog izvora naelektrisane take . Snaga i pravac sile Kulona F
na test naelektrisanje qt zavisi od elektrinog polja E , tako da je . F=q tE Ako se polje generie
pozitivno naelektrisanom izvornom takom , smer elektrinog polja predstavljaju linije
usmerene radijalno od njega. Za negativno naelektrisani izvor naelektrisanja, pravac je radijalno
ka unutra. Veliina elektrinog polja se moe izvesti iz Kulonovog zakona. Izborom jedne od
taaka naelektrisanja koja bi predstavljala izvor, a druga da bude test koliine naelektrisanja,
sledi iz Kulonovog zakona veliina ovog elektrinog polja napravljena od strane jednog izvora
naelektrisane take na odreenoj udaljenosti od njega u vakuumu daje:

5. Kulonova konstanta
Kulonova konstanta proporcionalnosti je faktor koji se pojavljuje u Kulonovom zakonu, kao i u
drugim elektro-srodnim formulama. Oznaava se sa ke , i poznata je kao konstantna elektrine
sile ili elektrostatika konstanta.
Tana vrednost Kulonove konstante je:

6. Skalarni oblik
Kada je to samo od interesa da se zna veliina elektrostatike sile (a ne njegov smer), je lake
da se razmotri skalarni oblik zakona. Skalarni oblik Kulonovog zakona se odnosi na obim i
znak elektrostatike sile F koja deluje istovremeno na dve take q1 i q2 i na sledei nain:

gde je r rastojanje i ke Kulonova konstanta. Ako je proizvod q1q2 pozitivan, sila izmeu dva
naelektrisanja je odbojana, a ako je proizvod negativan, sila izmeu njih je privlana.

7. Vektorski oblik
Kulonov zakon kae da se elektrostatika sila F 1 na koje utie naelektrisanje q1, na poziciji r1 ,
u blizini drugog naelektrisanja q2, na poziciji r2 , u vakuumu je jednaka:

Gde je

, jedinini vektor , i

elektrini konstantan .

Vektorski oblik Kulonovog zakona je jednostavna skalarna definicija zakona sa datim pravcem
od vektorske jedinice,
, paralelno sa linijom od naelektrisanja q 2 do naelektrisanja q1 . Ako
oba naelektrisanja imaju isti znak onda je proizvod q 1q2 pozitivan i pravac sile na q 1 je dat od
strane
; Naelektrisanja odbijaju jedni druge. Ako naelektrisanja imaju suprotne znake onda
je proizvod q1q2 negativan i pravac sile q1 je dat od strane
;Naelektrisanja privlae
jedno drugo.
Elektrostatika sila F2 na koje utie naelektrisanje q2 , prema treem Njutnovom zakonu, je

8. Sistem izolovanih taaka

Zakon poklapanja Kulonovom zakonu dozvoljava da bude proiren na bilo koji broj taaka
naelektrisanja. Sila koja deluje na taku naelektrisanja, zbog toga sto je sistema taaka
naelektrisanja jednostavno vektorsko dodavanje pojedinanih sila koje deluju samo na taku
naelektrisanja zbog svakog naelektrisanja. Rezultat je vektor sila paralelna sa elektrinim
poljem vektora u tom trenutku, s uklonjenom takom naelektrisanja.
Sila F na malom naelektrisanju q , na poziciji r, zbog sistema N, izolovano naelektrisanje u
vakuumu je:

Gde su qi i ri veliina i poloaj, u odnosu na ith naelektrisanja

, je jedinini vektor u pravcu

(Vektor pokazuje na osnovno naelektrisanje od qi do q )

8

9. Neprekidna raspodela naelektrisanja

U ovom sluaju se koristi princip linearne superpozicije. Za neprekidnu raspodelu
naelektrisanja, integral koji sadri naelektrisanje odgovara beskonanom zbiru, tretirajui svaki
infinitezimalni element prostora kao taka naelektrisanja dq . Raspodela naelektrisanja je
obino linearna, povrinska ili zapreminska.
Za linearnu raspodelu naelektrisanja (dobra aproksimacija za naelektrisanje u icama), gde (r)
daje naelektrisanje po jedinici duine na poziciji r , i je infinitezimalni element duine.

.Za raspodelu povrinskog naelektrisanja, gde

daje naelektrisanje po jedinici povrine,
na poziciji r dA i je infinitezimalni element prostora,

Za raspodelu zapreminskog naelektrisanja (kao to su naelektrisanje u okviru rasutih metala),

gde
daje naelektrisanje po jedinici zapremine, na poziciji r , i dV je infinitezimalni
element zapremine,

Sila na malo - test naelektrisanje q na poziciji r u vakuumu dat od strane integrala preko
raspodele naelektrisanja:

10. Jednostavan eksperiment za proveru Kulonovog zakona

Mogue je proveriti Kulonov zakon sa jednostavnim eksperimentom. Razmotrimo dve male
sfere mase m i istim znakom naelektrisanja q , koje visi o dva ueta zanemarljive mase duine l.
Tri sile koje deluju na svaku sferi su: teina mg , zakegnutos konopca T i elektrine sile F .
U stanju ravnotee:
(1)
9

i:
(2)
Deljenjem (1) sa (2):
(3)
Ako je L1 rastojanje izmeu naelektrisanih sfera, onda je odbojna sila izmeu njih F 1 , pod
pretpostavkom da je Kulonov zakon taan, jednaka je:

(Kulonov zakon)
tako da je:

(4)
Ako sada razelektriemo jednu od sfera, a stavimo je u kontakt sa naelektrisanom sferom, svaka
od njih dobija naelektrisanje q/2. U stanju ravnotee, rastojanje izmeu naelektrisanja e biti
L2<L1 i odbojnost sila izmeu njih e biti:

(5)
Znamo da je

i znamo:

Deljenjem (3) sa (4), dobijamo:

(6)
Merenjem uglova
i
i rastojanja izmeu naelektrisanja L1 i L2 mogue je proveriti da
jednakost vai, uzimajui u obzir eksperimentalnu greku. U praksi, uglovi mogu biti teko
10

izmerivi, pa ako je duina ueta dovoljno velika, uglovi e biti dovoljno mali da bi se dobila
sledea aproksimacija:

(7)
Koristei ovu aproksimaciju, odnos (6) postaje mnogo jednostavniji izraz:

(8)
Na ovaj nain, verifikacija je ograniena na merenje rastojanja izmeu naelektrisanja i proveru
da li podela aproksimira teorijsku vrednost.

11. Elektrostatike aproksimacije

U obema formulacijama, skalarnoj i vektorskoj, Kulonov zakon je taan samo ako su
naelektrisanja u mirovanju, a ostaje priblino taan za manje brzine kretanja. Kada se
naelektrisanja kreu, stvara se magnetsko polje koje menja Kulonove sile koje deluju na
naelektrisanja. Sila koja nastaje usled magnetskog polja moe se smatrati kao sila
elektrostatikog polja pod uslovom da se u obzir uzme i Ajntajnova teorija relativiteta.

11

Literatura:

Coulomb, Charles Augustin (1788) [1785]. Premier mmoire sur llectricit et le

magntisme. Histoire de lAcadmie Royale des Sciences. Imprimerie Royale. . 569577.
Coulomb, Charles Augustin (1788) [1785]. Second mmoire sur llectricit et le
magntisme. Histoire de lAcadmie Royale des Sciences. Imprimerie Royale. . 578611.

Griffiths, David J. (1998). Introduction to Electrodynamics (3rd ed.). Prentice

Hall. ISBN 978-0-13-805326-0.

Tipler, Paul A.; Mosca, Gene (2008). Physics for Scientists and Engineers (6th ed.). New
York: W. H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-8964-2. LCCN 2007010418.

Young, Hugh D.; Freedman, Roger A. (2010). Sears and Zemansky's University Physics :
With Modern Physics (13th ed.). Addison-Wesley (Pearson). ISBN 978-0-321-69686-1.

E- izvori
http://sr.wikipedia.org/wiki/ _

12