1

( )

, 2015.

I
1) .3
2) ..4
- ...4
- 5
- 6
3) .7
- .7
- ..8
4) . 8
- - 8
5) ....9
- ...9
- ..10
- . 10
- .. 11
- .12

II ..
6) K 14
- .14
- ..15
- 15
- 16
7) .17
- ..................................................................................17
8) 22
14) .....................................................................................23

3
15)
, .....................................................................23
.......................................................................................................24
........................................................................................................26
...........................................................................................29

,
: , ,
, , .

- .

, . -

. :
- , ;
- , ;
- ;
- ;
- .
,
.
-

, .
.
, ,
.

4
-
, .
.

, , , .

,
.

,
, ,

.

1

. , 45 .,

, .
,
, . :
- .

.

, .
.
-
(, ...)
,
. ,

. 2000. 105

5
, .
.
, ,
.
(. ).
( ).
, ,

.
.
, :
,
,
,
,
- ,
.
.
:
1.

.
2.

().

.

6
3.

,
.
.
. :
;

,
;

,
;

(
, ), ,
;

,
() ;

( ,
,
);

( );

7
, , ,
( );

(, ,
, )
;

( ,
);

. ,

- .

, .
:
-
,
.
- , .
, . 2

. : , - , , 2000, . 83-84

8
. ,
.
.
.
:
1. ()- , ;
2. - ( );
3. ( ).
,
.
-
.
, ,
.
, , ,
,

, , , , .
.

,
.

, ()
- ,
, . .

- . ,
,
.

9

.

- ,
, - ,
, -
- , - .
-

16.

. .
.

, -
()
- ,
.

.

.

. 3
.4
.
.
,
.

:
- ;
3

., .: , , , 2007, . 327

. : , - , , 2000, . 105

10
- ;
- ;
- ;
- ;
- , .

,
; .

, ,

, .
. 45 ,
, ,
, , .
45
, , ,
. .
. ,
.
, : ( ), , , ,
.
,
, .
.. , ,
4 ,
-35 , - 45 , - 10 - 6
. .
.
, ,

11
. ,
, .
.
,
.,
,

, . .

.
,
5:
1. ,
2. ,
3. ,
4. ,
5. .

, , .

, ,
.

. ,
.

, ,
.
,
.

. : , - ,
, 2000, .107

12

.
.

(), .
.
,

.6
, , ,
.
(

.
, .
:
- ,
- ,
- ,
- .
,
.
.
. ,
, .
,
.
-
. ,
, .
,
.
6

. , .: , , , 2007, . 331.

13
,
.

, .

:
- ,
- ,
- ,
- ,
- .
.
, . .
. .
, ,
.

, .
, ,
. .
,
, ,
.

5-6 .

.
, , .
. ,
.

14
, .
.
.

.
II

.
,
. ,
.
. .7
, ,
. ,
; ;
, ; .
;
, , ,
.
,
(, , - ..)
, ,
; (
, , ...) ,
.

; ; ;
, , .
7

. : , - ,
, 2000, .119

15
. ,
.
,
, ;
;
.
, ,

.
, ,

, .
, ,

, , . ,
; , ,
.
,
.
.
.
.
, . ,
, .
(, ., ),
, , , .
, .
. ,
:
- ;

16
- ;
- .
.
,
.
, , .

.
,
, .
,
.

, , , ,
.

(, , , , .)
, ,
, .
.
.
. , , ,
.
, .
, :
- ( );
- , , , (
);
- , , , (,
).

17
, ,
.
,
, , , ,
, ,
, .
ME
.

. ,
, , .
- ,
.

?
1.

.
2.

.
3.

.
4.

,
.
5.

. (
.)

18
6.

(, , ,
.) ,
,

. , , ,

, . , , ,

(
, , ); (
, ,
) ; (
).
, :
; , .
,
. ()
. , ,
, .

, ,
.
(, , ,
, ).
7.

,
.

,

(- , , - , ...)
8.

19
, :

, , ,
. 8
.
,
.

. :
1. ,
.
: , , ,,
.
2. ,

, .
,
.
3.
, , , , , , , ...
4.
() , , , , ,,
.
5.
,
.
6.

()

(,,

,, , ...)
7. ,
, , , ... .
8

. : , - , , 2000, . 209

20

,
(- , - , - ,
, - , - , .

9.

,
, , ,
, ,
.
: - , , , , .

10.

,

. ,
.
: - ,- , - , , - , - .

11.

,
( , ...)
- , ,
, , . : - , , - , - , - .

12.

,
:, , ,
, .

. :
- , - , - , - .
13.

, , , ,
, .

21
. ,
. :
- , - , - , - .
14.

(,

, , .)
( , - , , - , - ).
15.

, .
. :
a.

,
,
. 5-10 .

b.

.
, ,
, -
. 30-35 .

c.

,
, , .
.
5-10 , .

.
( )
***

22

- ,

.,

.,
,
, .

.

.

.
.
,
.
, :
, , , , , ,
, , , , ,
, , , ,
, . .
.
, ,
, , , ,

.

23

24

Nazivnastavneteme: Pisanje windows programa
Rednibroj asanastavneteme: 1. 30.
Tip asa: obradanovoggradiva
Oblik rada: frontalni
Metod rada: metoda usmenog izlaganja
Mesto rada: uionica
Nastavna sredstva: tabla, kreda
Trajanje pojedinih celina asa:
-uvodni deo: 5-10 min
-centralni deo: 25-30 min
-zavrni deo: 5 min.
Obrazovni ciljevi asa: osposobljavanje uenika za pisanje objektno orijentisanih windows aplikacija i
upoznavanje sa osnovnim razlikama izmeu programskih jezika C++ i C#.
Vaspitni ciljevi asa: razvijanje sposobnosti za precizno formulisanje problema, razvijanje logikog naina
razmiljanja.

25
Korelacija unutar predmeta i sa drugim predmetima: gradivo se navodezuje na materiju obraenu na
asovima nastavne teme Uvod u objektno orijentisano programiranje tekue kolske godine predmeta
Programiranje.
Profesor:
__________________________
_

NASTAVNA JEDINICA:
UVOD U PROGRAMSKI JEZIK C#
Uvodni deo asa:
1. ta je objektno orijentisano programiranje?
2. ta su klase?
3. ta su objekti?
4. Koje lanove objekat moe da ima?
5. ta odreuju kod objekta podaci lanovi a ta funkcije lanice klase?
Glavni deo asa:
Visual C#.NET je objektno orijentisan jezik koji omoguava pisanje aplikacija za
standardne grafike operativne sisteme. Radno okruenje u kojem se koristi jezik C#
naziva se Visual Studio.NET.
C# je nasledio mnoge od odlika jezika C++, a sadri i mnoge inovacije koje ubrzavaju
razvijanje programa. Poseduje veliki broj ugraenih, sistemskih, klasa.
Sve aplikacije koje se koriste u grafikim sistemskim okruenjima danas su
standardizovane, pa aplikacija predstavlja skup standardnih formi i kontrola sa kojih se
pokreu razni dogaaji. Forma (obrazac) grafiki predstavlja prozor u kome se izvrava
aplikacija. Kontrole su objekti pomou kojih korisnik komunicira sa aplikacijom. Npr.
korisnik unosi podatke u polje za unos teksta i klikom na dugme pokree odreenu akciju
u aplikaciji.
Jezik C# automatski generie veliki deo koda za nau aplikaciju koju smo poeli da
gradimo u etapi dizajna, a ostatak koda dodajemo sami u etapi kodiranja. To znai da
postoje dva prikaza nae aplikacije: Design View i Code View. Moemo se po elji
prebacivati iz jednog u drugi prikaz. U etapi dizajna na formu postavljamo potrebne
kontrole. U etapi kodiranja programiramo metode koji predstavljaju reakciju aplikacije na
odreeni dogaaj (Event) izazvan akcijom korisnika ili stanjem sistema. Programiranjem
ovih metoda usmeravamo tok aplikacije. Etapa dizajna i etapa kodiranja se stalno
prepliu u toku izrade aplikacije.
Standardne forme i kontrole koje postavljamo na njih sadrane su u sistemskim
bibliotekama klasa. Osim sistemskih, programeri mogu kreirati i svoje biblioteke klasa.
Biblioteku klasa u programskom jeziku C# zovemo imenski prostor (namespace). Pri
kreiranju aplikacije, C# automatski generie novi imenski prostor ije je ime ustvari ime
naeg projekta. Ukoliko se koriste neke klase koje pripadaju drugim imenskim

26
prostorima, navode se nazivi imenskih prostora korienjem direktive using (using
imenski_prostor) na poetku izvorne datoteke (ili prostora imena).
Npr. klasa String se nalazi u prostoru imena System. To znai da je njeno puno ime
System.String. Da se ne bi moralo svaki put pisati System.String, nego samo String,
koristi se direktiva using:
using System;
Imenski prostor koji sadri sve osnovne klase koje koristimo u aplikacijama je
System.Windows.Forms (using System.Windows.Forms). Njegove osnovne klase su
Control i Form. Klasa koju programer definie pri kreiranju aplikacije nasleena je od
sistemske klase Form, to znai da sadri sva njena svojstva i metode. Programer dalje
nadograuje i menja klasu. Na formu se mogu dodavati sistemske kontrole koje su
nasleene od klase Control. Kontrole imaju sledee lanove: podatke (polja), svojstva
(Properties, metode pristupa za itanje ili postavljanje vrednosti privatnih lanova) i
dogaaje(Events, posebne metode koje omoguavaju odgovarajue ponaanje kontrole
na reakciju korisnika ili sistema).
Zavrni deo asa:
1. Koje su osnovne osobine programskog jezika C#?
2. Koje se etape kombinuju pri sastavljanju programa u C#-u?
3. ta se koristi u etapi dizajniranja?
4. ta se koristi u etapi kodiranja?
5. ta su svojstva?
6. ta su dogaaji?
7. Koji je razlog upotrebe prostora imena?

Nazivnastavneteme: Pisanjewindowsprograma
Rednibroj asanastavneteme: 4. 33.
Tip asa: obradanovoggradiva
Oblik rada: frontalni
Metod rada: metoda usmenog izlaganja
Mesto rada: uionica
Nastavna sredstva: tabla, kreda
Trajanje pojedinih celina asa:
-uvodni deo: 5-10 min
-centralni deo: 25-30 min
-zavrni deo: 5 min.

27
Obrazovni ciljevi asa: osposobljavanje uenika za pisanje objektno orijentisanih windows aplikacija i
upoznavanje sa osnovnom podelom tipova podataka u programskom jeziku C#.
Vaspitni ciljevi asa: razvijanje sposobnosti za precizno formulisanje problema, razvijanje logikog naina
razmiljanja.
Korelacija unutar predmeta i sa drugim predmetima: gradivo se navodezuje na materiju obraenu na
asovima nastavne teme Uvod u objektno orijentisano programiranje i na materiju obraenu na prethodna 3
asa nastavne teme Pisanje windows programa tekue kolske godine predmeta Programiranje.
Profesor:
__________________________
_

NASTAVNA JEDINICA:
OSNOVNI TIPOVI PODATAKA U PROGRAMSKOM JEZIKU C#, OPERATORI
I ISKAZI
Uvodni deo asa:
1. ta je tip podataka?
2. Kako se mogu podeliti tipovi podataka?
3. Koji su standardni prosti tipovi podataka u programskom jeziku C?
4. Koji sve celobrojni tipovi podataka postoje u C-u?
5. Koji realni tipovi podataka postoje u C-u?
6. Kakav tip podataka opisujemo pomou rezervisane rei char?
Centralni deo asa:
U okviru sistemskih biblioteka definisani su, kao strukture, i osnovni tipovi podataka, celi
brojevi, realni brojevi, znakovni i logiki tip. Poto su realizovani preko struktura, svi
osnovni tipovi su vrednosni.
Sve strukture osnovnih tipova sadre static polja MinValue i MaxValue, koje sadre
najmanju i najveu vrednost za svaki tip. Takoe, ove strukture sadre i razne metode (za
konverziju i slino). U kodu moemo ravnopravno koristiti ime tipa ili naziv
odgovarajue strukture (npr. int ili System.Int32).
esto u osnovne tipove programskog jezika C# ubraja se i string, koji je referentni tip
podataka. Broj znakova u stringu se ne zadaje unapred!
Binarni operator + moe se primeniti i na operante tipa string. U sluaju da je, pri
upotrebi binarnog operatora +, bar jedan operant tipa string, onda je operator +
operator spajanja stringova, pri emu se eventualni operant koji nije string
automatski konvertuje u svoj tekstualni oblik!
Primer: int max=int.MaxValue;
string s=Najveci ceo broj je +max;

28

Tabela svih osnovnih tipova i njihovih ekvivalentnih klasa, odnosno struktura:

rezervisana
re
int
uint
long
ulong
float
double
decimal
char

ekvivalentni tip
System.Int32
System.UInt32
System.Int64
System.UInt64
System.Single
System.Double
System.Decimal
System.Char

klasa ili
struktura
struktura
struktura
struktura
struktura
struktura
struktura
struktura
struktura

dozvoljene vrednosti

string

System.String

klasa

[-2109, 2109]
[0, 4109]
[-91018, 91018]
[0, 181018]
[ 3.41038]
[1.710308]
[7.91028]
Unicode znak, ceo broj
[0, 65535]
-

bool

System.Boolean

struktura

false, true

veliina
[B]
4
4
8
8
4
8
16
2
2B po
znaku
1

Realni brojevi su predstavljeni sa tri tipa: float, double i decimal. Oni se razlikuju i po
broju znaajnih cifara (preciznosti):
realni tip podataka
Float
Double
Decimal

Preciznost
7 cifara
15 do 16 cifara
28 do 29 cifara

Logiki tip se koristi kod pisanja uslova u naredbama if, for, while, do-while:
if (logiki_izraz) naredba;
if (logiki_izraz) naredba1; else naredba2;
while (logiki_izraz) naredba;
do naredba while (logiki_izraz);
for (inicijalizacija; logiki_izraz; korak_promene_brojaa) naredba;
Logiki izraz se dobija kao rezultat poreenja (<><= >= == !=) ilikaorezultatlogikih
operacija (! && ||).
Primer: string s1=Pera, s2=Pera;
Vrednost izraza s1==s2 je true jer se poredi sadraj lokacija na koje ukazuju stringovi, a
ne njihove adrese, za razliku od ostalih referentnih tipova, gde se porede adrese lokacija a
ne njihovi sadraji.
U naredbi viestrukog grananja switch, obeleje break je obavezno u svakoj grani,
odnosno u C#-u nema propadanja u narednu granu, ak i posle rei default:
switch (izraz){

29
case konstanta1: naredba1; break;
case konstanta2: naredba2; break;
...
default: naredban; break;
}
Zavrni deo asa:
1. Koji su celobrojni tipovi podataka u C#-u?
2. Koji realni tipovi podataka postoje u C#-u?
3. Koji je opseg vrednosti tipa char u C#-u?
4. Kako su sistemski realizovani svi osnovni tipovi u C#-u, osim tipa string, a kako je
realizovan tip string?

Nazivnastavneteme: Pisanjewindowsprograma
Rednibroj asanastavneteme: 9. 38.
Tip asa: utvrivanjegradiva
Oblik rada: frontalni
Metod rada: kombinovani
Mesto rada: uionica
Nastavna sredstva: tabla, kreda

30
Trajanje pojedinih celina asa:
-uvodni deo: 5-10 min
-centralni deo: 25-30 min
-zavrni deo: 5 min.
Obrazovni ciljevi asa: osposobljavanje uenika za pisanje windows aplikacija i i utvrivanje osnova
programskog jezika C#.
Vaspitni ciljevi asa: razvijanje sposobnosti za precizno formulisanje problema, razvijanje logikog naina
razmiljanja.
Korelacija unutar predmeta i sa drugim predmetima: gradivo se navodezuje na materiju obraenu na
prethodnim asovima nastavne teme Pisanje windows programa tekue kolske godine predmeta
Programiranje.
Profesor:
__________________________
_

NASTAVNA JEDINICA:
UTVRIVANJE-PROGRAMSKI JEZIK C#
Uvodni deo asa:

31
Naovom
asuutvrujemogradivopreenoizoblastivizuelnogprogramiranjauprogramskomjezi
kuC#.
Glavni deo asa:
1. ta je objektno orijentisano programiranje?
2. ta je vizuelno programiranje?
3. Koji je pojam iri-objektno ili vizuelno programiranje?
4. Koje se etape kombinuju pri sastavljanju programa u C#-u?
5. ta se koristi u etapi dizajniranja?
6. ta se koristi u etapi kodiranja?
7. ta su svojstva?
8. ta su dogaaji?
9. Koji je razlog upotrebe prostora imena?
10. Koji su poznati imenski prostori u jeziku C#?
11. ta su statiki metodi?
12. Koji je drugi naziv za statike metode i zbog ega?
13. Navesti pozive tri poznate statike metode u jeziku C#.
14. Kada koristimo statike promenljive?
15. Zato konstante mogu biti javna polja?
16. Izraunati 6 u C#-u.
15. Kada u programu koristimo statike promenljive?
16. tasuvrednosnitipovi?
17. Nabrojatipoznatevrednosnetipove.
18. tasureferentnitipovi?
19. Kojereferentnetipoveznamo?
20. Koji su drugi nazivi za vrednosne i referentne tipove?
21. ta se deava pri kopiranju promenljive vrednosnog tipa, a ta pri kopiranju
promenljive referentnog tipa?
22. Kako su sistemski realizovani svi osnovni tipovi u C#-u, osim tipa string, a kako je
realizovan tip string?
23. Koji su standardni prosti tipovi podataka u programskom jeziku C#?
24. Koji sve celobrojni tipovi podataka postoje u C#-u?
25. Koji realni tipovi podataka postoje u C#-u?
26. Koja se rezervisana re koristi za logiki tip?
27. Navesti veliinu u bajtovima svih osnovnih tipova podataka u C#-u?
28. Koje su mogue vrednosti logikih promenljivih?
29. Kada se koristi logiki tip?
30. U kojim se operacijama dobija rezultat logikog tipa?
31. ta se poredi pri poreenju dva stringa-vrednost ili adresa?
32. Koja se sintaksa koristi za naredbu viestrukog grananja switch u C#-u?
33. Kada je mogua implicitna konverzija u programskom jeziku C#?
34. Kako se sve moe koristiti eksplicitna konverzija?

32
35. Koje su metode klase Convert za konvertovanje broja u string i obrnuto?
36. Kada e primenom metode Parse za pretvaranje stringa u broj doi do greke?
37. Koja je uloga stek memorije?
38. emu slui hip memorija?
39. Koji je drugaiji naziv za hip memoriju?
40. ta se odvija kada se dinamika memorija istroi?
41. Kojoj se memoriji automatski vraa deo korien u toku izvravanja funkcije, a kojoj
ne?
42. Kako se deklarie klasa u C#-u, koja nasleuje drugu klasu?
43. Koji je podrazumevani reim pristupa osnovnoj klasi pri nasleivanju?
44. Koja je klasa osnovna klasa svih klasa u C#-u?
45. ta je posledica toga?
Zavrni deo asa:
Ocenjivanje.

[1]. : 1 ( ),
- , , 2000.
[2]. : 3 ( ),
- , , 2000.
[3]. - . : , , , 2007.

33

[4] : , ,, 1966.

[1]

brazovnokreativnicentar.com/public_html/2013/03/Nastavni-materijal-Priprema-zacas.pdf
[2] , . . ,
[3] ,. . ,
[4] , . . ,