UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET Z MENAMENT

SEMINARSKI RAD
Predmet :

BIZNIS PLAN

Nastavnik :

Student :
Marijan Ili
Br. indeksa

Vranje, rt, 2010.

SADRAJ

Uvod .........................................................................................................
........... 1
I.

Biznis
plan ......................................................................................................
. 2
1. ta je biznis
plan ? ................................................................................ 2
2. Kome je namenjen biznis
plan ? ......................................................... 2
3. Kada se priprema biznis
plan ? ............................................................. 2
4. Na ta je potrebno obratiti panju prilikom izrade biznis
plana ? ....... 2
II. Izrada biznis
plana ............................................................................................ 3
1. Saetak koncept biznis
plana .............................................................. 3
2. Izbor
proizvoda/usluga ..........................................................................
3
3. Istraivanje trita .................................................................... 4
4. Tehnicko-tehnoloke aspekte ..................................................... 5
5. Izbor lokacije ........................................................................... 6
6. Organizacionu strukturu ............................................................. 6
7. Finansijsku analizu .................................................................... 7
8. Procjenu rizika .......................................................................... 7
9. Terminski plan i ........................................................................ 7
10.
Dodaci poslovnom planu. ........................................................... 8

III. Faze pri izradi biznis

plana ................................................................................. 8
IV.Priprema biznis
plana ......................................................................................... 9
V.Bitna pitanja za biznis
plan ................................................................................. 10
VI. Elementi predstavljanja biznis
plana ................................................................ 12

Zakljuak .................................................................................................
............... 13
Literatura ................................................................................................................ 14

UVOD

Novi drutveno ekonomski uslovi privreivanja omoguili su da do izraaja doe mnogo

vei znaaj planiranja u preduzeu za obezbeenje njegovog opstanka na tritu i njegovog
stalnog razvoja. Najpouzdaniji nain da se iskljue mogunosti za odnoenje pogrenih
poslovnih i razvojnih odluka jeste da organizuju sistematsku aktivnost planiranja u svim svojim
organizacionim jedinicama i slubama. Sistematski organizovana funkcija planiranja, iji
subjekti treba da budu, pre svega, organi najvieg reda, menaeri na svim nivoima, zatim,
strunjaci svih profila u okviru svojih radnih jedinica i svojih slubi, moraju da budu inicijatori
organizacije funkcije planiranja i garant njenog normalnog funkcionisanja. Sve to, ipak zahteva
na naunim principima zasnovano, kompleksno i kontinuirano, i na taj nain realno planiranje i
kreiranje poslovne i razvojne politike preduzea.
Kako ivimo u vremenu sve brih promena, sa intezivnim tehnolokim, ekonomskim,
politikim i drutvrnim kolebanjima, uloga menamenta je da ostvari usklaenost
preduzea sa sredinom i potrai nove razvojhne puteve, odnosno novu viziju
ureenja, kroz nove oblike svojine, nove produkcione odnose, novi trini
koncept privreivanja komplementaran sa dugoronom ekonomskom
politikom drave, zasnovan na velikoj ulozi znanja i preduzetnitva.
Biznis plan preduzea je jedan konceptualni okvir za osmiljavanje i adekvatno
povezivanje poslovnih ciljeva, principa i kruterijuma, politika, pravaca, metoda i tempa
poslovnih strategija za poslovne funkcije preduzea i osnovne interne faktore privreivanja.
Plan treba da se obazira na analizi i projekciji mogunosti preduzea i njegovog okruenja, kao i
sagledavanju interakcije kljunih steikholdera : kupaca, dobavljaa, konkurencije, vlade i drugih
interesnih grupa.
Biznis plan je potreban da bi se sagledale sve faze poslovanja kao i
nedostaci samog biznisa tj. da se proveri isplativost Vaeg biznisa. Biznis

plan omoguava da se sagledaju sve mogunosti koje Vam se pruaju, da

otkrijete eventualne rizike i da ih minimizirate ili otklonite pre nego to se
jave. Pomou njega moete da jednostavno proverite odstupanja uraenog
od predvienog plana te da izvrite eventualne korekcije istog.

1.

I. BIZNIS PLAN

1.ta je biznis plan ?

Biznis plan je metodoloko sredstvo obrade poslovne ideje kojom se dokazuje opravdanost
njene realizacije.
Biznis plan je poslovni dokument koji prua odgovore na pitanja :

Koje potrebe zadovoljava izabrani proizvod/usluga?

Ko su kupci proizvoda?
Koje su prednosti proizvoda/usluge u odnosu na konkurente?
Na koji nain ce se obezbediti sredstva za finansiranje poslovnog poduhvata?
Kolika je cena proizvoda/usluge?
Koliki e se profit ostvarivati?
Koliko e se brzo novac troiti?

2. Kome je namenjen biznis plan ?

Biznis plan je namenjen :
pojedincu koji namerava pokrenuti vlastiti biznis,
preduzeu koje je odluilo promeniti ili proiriti delatnost i
kreditoru u smislu ocene pouzdanosti ulaganja u poslovni poduhvat.

3. Kada se priprema biznis plan?

U preduzeima razvijenih zemalja biznis plan se sastavlja za svaku poslovnu ideju bez
obzira da li ona zahteva finansijska ulaganja ili ne. Na naim prostorima, biznis plan se najee
priprema kada se trai kredit od banaka i mikrokreditnih organizacija.

4. Na ta je potrebno obratiti panju prilikom izrade biznis plana?

Priprema biznis plana zahteva trud i odgovarajua struna znanja. Zakonom nije definisano
ko moe da priprema biznis plan, ali se preporuuje da ga proveri strunjak za ovu vrstu posla.
Da bi se na osnovu biznis plana dobili pouzdani i realni podaci o mogunostima realizacije
poslovnog poduhvata, potrebno je da on bude kvalitetno pripremljen.
Osnovna obeleja kvalitetno sastavljenog biznis plana odnose se na:
1. kompletnost da obuhvata sve bitne stavke iz sadraja,
2. ispravnost da se zasniva na pouzdanim informacijama,
3. preciznost bez upotrebe nejasnih rei i
4. saetost ne sme biti preobiman (preporuuje se 20-25 stranica; za zahtevniji posao moe se
prei 30-40 stranica).
Sa tehnikog aspekta, preporuljivo je da se primjenjuju brojke (ali ne rauni sa vie decimalnih
brojeva).

2.
Takodje, preporuuje se da reenice budu kratke, konkretne, bez pravopisnih greaka (zarezi,
mala/velika slova, naglasiti neke tvrdnje podebljanim slovima).
Oblik i sadraj biznis plana kreditori uglavnom definiu prema svojim specifinim potrebama.

II. IZRADA BIZNIS PLANA

Postoji vie razliitih metodologija izrade biznis plana.
Biznis plan, kao poslovni dokument, obuhvata sljedece stavke:
1. Saetak-koncept biznis plana;
2. Izbor proizvoda/usluge, karakteristike grane/delatnosti i preduzea;
3. Istraivanje trita;
4. Tehniko-tehnoloke aspekte;
5. Izbor lokacije;
6. Organizacionu strukturu;
7. Finansijsku analizu;
8. Procenu rizika;
9. Terminski plan i
10. Dodatke poslovnom planu.
Korak 1: Saetak-koncept biznis plana
Pod saetkom se podrazumeva kratak opis svih bitnih segmenata biznis plana.
Preporucuje se da saetak bude sainjen tako da obuhvata:
kratak opis proizvoda/usluge,
kratak opis trita i

 procenu potrebnog kapitala za uspean poetak poslovanja i opis namene korienja tih
sredstava.
Obeleja dobro sastavljenog saetka su:
da je konkretan i jasno napisan,
da obuhvata sve bitne stavke biznis plana,
da nije preobiman i
da je pregledan od strane iskusnih poslovnih ljudi i strunjaka.
Korak 2: Izbor proizvoda/usluge, opis karakteristika grane/delatnosti i opis preduzea
Pravilan izbor proizvoda/usluge presudan je korak u realizaciji poslovnog poduhvata i
zahteva raspolaganje odreenim znanjem, injenicama, podacima i informacijama.
Izbor proizvoda/usluge potrebno je izvriti u skladu sa sopstvenim eljama i mogunostima. U
tom smislu, preporuljivo je napraviti analizu sopstvenih snaga i slabosti sa posebnim osvrtom
na prethodno poslovno iskustvo, obrazovanje i elje.
Prilikom opredeljivanja za odreeni proizvod/uslugu potrebno je razmotriti sledea pitanja:

3.

Koje potrebe zadovoljava proizvod/usluga?

Po emu je izabrani proizvod/usluga atraktivniji od drugih proizvoda istog proizvodaa i
u emu je njegova prednost?
ta e izabrani proizvod/usluga znaiti potroaima?

Opis izabranog proizvoda/usluge obuhvata:

osnovne karakteristike proizvoda/usluge,
potrebe kupaca za izabranim proizvodom/uslugom,
spremnost kupaca da plate proizvod/uslugu,
tehnologiju na kojoj se temelji proizvod i dr.
U cilju razmatranja mogunosti/ansi za proizvod/uslugu koji je izabran potrebno je analizirati
stanje grane/delatnosti u kojoj se posluje.
To, prie svega, podrazumeva ispitivanje i opisivanje:
karakteristika grane/delatnosti,
stratekih prilika u grani/delatnosti,
glavnih proizvoaa, dobavljaa i kupaca u grani/delatnosti,
trendova, moguih promena u tehnologiji i dr.
Opis preduzea obuhvata:

opis motiva za pokretanje vlastitog biznisa,

podatke o vlasniku preduzea i imovini koju poseduje (zemljite, graevine, opremu i
drugo),
opis strategije poslovanja preduzea i
prognozu buduih usmerenja preduzeca.

Korak 3: Istraivanje trita

Istraivanje trita kao korak u izradi biznis plana obuhvata ispitivanje i opisivanje svih
znaajnih trinih manifestacija:
1. Karakteristike proizvoda:
njegove fizice i funkcionalne karakteristike,
nain izrade proizvoda,
nain upotrebe proizvoda,
faktore koji utiu na kretanje tranje za proizvodom/uslugom i
prognozu kretanja tranje u buducnosti.

2. Obim trita prodaje:

broj preduzea i pojedinaca na tritu kojima e se moi ponuditi proizvod/usluga,

potrebne koliine i
mogunosti rasta trita u buducnosti.

4.
3. Prodajne cijene:

Koji faktori utiu na cene?

Kakve se cene oekuju u budunosti?
Strategija prodajnih cena vie, nie ili u domenu konkurencije?

4. Konkurencija:

Ko su glavni konkurenti?
Kakva je njihova poslovna strategija?
Koje su prednosti/nedostaci konkurenata u odnosu na vlastiti biznis?
Koliki je proizvodni kapacitet konkurenata i da li se oekuje njegovo poveanje?

5. Prodajne metode i kanali distribucije:

Koji je najbolji nain prodaje direktna prodaja ili prodaja preko posrednika?
Koji su najpovoljniji kanali distribucije u skladu sa prirodom biznisa koji se planira
zapoeti?
6. Reklamne tehnike za proizvod/uslugu
7. Trite nabavke sirovina i repromaterijala
Koji su najpovoljniji dobavljai sirovina i repromaterijala sa stanovita cena i uslova
plaanja?

Dobri izvori podataka za istraivanje trita (sekundarni podaci) su:

statistiki zavodi,
privredne komore,
agencije za istraivanja trita,
dobavljai i
novine i asopisi.
U svrhu analize trita najbolje mogu posluiti podaci dobijeni istraivanjem (primarni podaci)
kao to su:
anketa,
komuniciranje preko Internet-a i
komuniciranje dopisnim putem.
Isto tako, mogu se koristiti i racunovodstvene evidencije.
Korak 4: Tehnicko-tehnoloki aspekti biznis plana
Tehnikotehnoloki aspekt biznis plana obuhvata:

utvrivanje tehnolokih karakteristika proizvodnog programa,

5.

analizu prednosti/nedostataka izabranog tehnolokog procesa u odnosu na konkurenciju i

procenu efekata od primenjene tehnologije.

Prilikom planiranja budueg poslovanja polazna osnova je realna procena delova imovine
koji su neophodni za otpocinjanje biznisa, a to su:
zemljite,
poslovni objekat i
oprema.
Korak 5: Izbor lokacije
Vanost lokacije zavisi od grane/delatnosti koja e se obavljati na mestu lokacije. To znai
da je lokacija za neke grane vanija, nego za druge. Ako je re o prodavnicama na malo izbor
lokacije je presudan faktor. S druge strane, ako se radi o otvaranju agencije za pruanje
konsalting usluga, izbor lokacije ne predstavlja vaan faktor (ni udaljenost ni pristupanost nee
uticati na privlaenje novih kupaca).
Da bi se izvrio izbor najbolje lokacije za posao potrebno je prikupiti informacije o:
karakteristikama lokacije,
prosenom dohotku stanovnika te lokacije,
njihovim potroakim navikama,
strukturi stanovnitva po dobu i zanimanju i
konkurenciji.

Prilikom izbora najpogodnije lokacije za biznis potrebno je uzeti u obzir i odnos zajednice
prema malom biznisu i preduzetnitvu. Ako se planovima predvia razvoj poslovnih inkubatora,
tehnolokih centara i sl. onda takvim lokalitetima treba teiti.
Vana pitanja na koja takode treba odgovoriti prilikom izbora lokacije su:
Koja je gustina naseljenosti regije?
Raste li se broj stanovnika?
Kojom dinamikom se poveava grad?
Kakav je kvalitet gradskih kola, parkova i kulture?
Jesu li blia preduzea zdrava?
Koje urbanistike zahteve treba ispuniti da bi se poelo sa radom?
Korak 6: Organizaciona struktura preduzea:
Retko se deava da preduzetnik raspolae svim poslovnim vetinama potrebnim za
obavljanje razliitih vrsta poslova (npr. marketing, finansije, raunovodstvo i dr.). Iz tog razloga,
on ima potrebe za kadrovima koji su specijalizovani za odreenu vrstu posla.
Proces planiranja potrebnih delova (sektora) preduzea odvija se kroz:
utvrivanje potreba za pojedinim poslovnim znanjima i vetinama,
izbor strunjaka (raunovoa, pravnik itd.),
opisivanje potrebnih radnih mesta,
izradu organizacione eme pojedinih sektora u preduzeu i
podelu ovlaenja.

6.
Korak 7: Finansijska analiza
Svako preduzee osnovni smisao svog postojanja i poslovanja nalazi u ostvarenju dobiti iz
poslovanja.
Na osnovu finansijskih pokazatelja na vreme se moe uoiti da li je zamiljena poslovna ideja
isplativa.
Na samom poetku finansijske analize potrebno je izvriti realnu procenu kapitala koji je
potreban za realizaciju poslovnog poduhvata. Taj iznos najece ukljuuje: iznos sopstvenog
kapitala koji e se uloiti i iznos kapitala koji nedostaje (najee se nedostajui iznos
obezbjeduje pozajmljivanjem od banaka). Od ukupnog iznosa potrebnog kapitala vri se
planiranje za koje namene ce se kapital koristiti. U tom smislu, vri se:
proraun osnovnih sredstava,
proraun obrtnih sredstava,
proraun trokova,
prognoza prihoda od prodaje,
projekcije novanih tokova za naredne 3 godine.
Korak 8: Procena rizika
Svaki poslovni poduhvat podrazumeva mogunost pojave rizika. Zato je potrebno ve na
samom poetku uzeti u obzir rizike koji bi se mogli pojaviti i pronai nain da se izbegnu.
Analiza i ocena rizika podrazumeva da se:
saini pregled moguih rizika,

 proceni verovatnoa njihovog deavanja,

procene finansijske posedice takvih dogadaja i
saini plan mera kojima e se izbei rizici i smanjiti njihovi negativni efekti.
Najei rizici koji se mogu pojaviti a koji su prisutni u svakom poslu su:
finansijski rizici tok novca u prvim mesecima poslovanja, neoekivani trokovi i dr.
trini rizici velike sezonske promene, neoekivane promene mode i sl.
prodajni rizici vei trokovi promocije, vei popusti koji su neophodni i
konkurencija pojava novih konkurenata, sniavanje cena konkurenata i sl.
Korak 9: Terminski plan
Tok realizacije poslovne ideje moe znaajno da utie na finansijske rezultate. Zato je
potrebno u biznis planu predvideti dinamiku realizacije poslovne ideje redosled kljunih
dogadaja, analizu poslovnih dogaaja u prvim (kritinim za uspeh) mesecima poslovanja i
planiranje buducih dogadaja.
Terminski plan obuhvata:
sadraj terminskog plana,
potrebne glavne aktivnosti,
realan rok za realizaciju,
potrebna sredstva,
alternativnu mogunost i
oblik terminskog plana.

7.
Korak 10: Dodaci biznis planu

Dodaci poslovnom planu mogu biti:

slike ili skice proizvoda,
skica ili fotografija poslovnog prostora,
tehniki opis proizvoda/usluge,
cene proizvoda,
reklamni uzorci,
biografija i reference preduzetnika,
pisma potencijalnih kupaca,
ponude dobavljaa i sl.

III.FAZE PRI IZRADI BIZNIS PLANA

Biznis plan treba da bude zasnovan na odreenim ciljevima, politikama, strategijama i

programima aktivnosti elemenata i poslovnih funkcija preduzea. Biznis plan je grupa ciljeva,
strategija i zadataka za upravljanje poslovanjem preduzea u planskom periodu.

Faze u izradi biznis plana su ;

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

utvrivanje poslovnih ciljeva,

utvrivanje proizvoda/usluga,
konkurentska prednost,
strategijski pravci,
proizvodni proces,
prognoza prodaje,
sistem menamenta i
kontrola biznis plana

Utvrivanje poslovnih ciljeva jeste utvrivanje ciljeva meusobno kompatibilnih i

opravdanih sa stanovita privrednog sistema zemlje. Ciljeve treba posmatrati kao strategijske i
taktike, povezane, a konkretizovane kroz dobit, rizik, rast, razvoj, zapoljavanje, zaradu i sl.
Utvrivanje proizvoda/usluga je odnos ponude i tranje kome je proizvod/usluga
namenjen. Tom prilikom treba koristiti metode trinog i tehnolokog predvianja ( TOWS i
portfolio analiza ).
Konkurentska prednost bazira se na paketu ponude, prednosti na odreenim tritima,
tipovima kupaca, faktorima prodaje kroz kupovine, pozicioniranju proizvoda na fokusiranim
tritima. Stetegije u ovoj fazi su : vostvo u trokovima, diferencirani proizvodi i segmentacija
trita.

8.
Strategijski pravci obuhvataju strategije marketing mixa ( proizvod, cena, promocija i
distribucija ). Ovde se utvruje cena kotanja, prodajna cena, plan promocija i kompletna
privredna propaganda sa efektima i distribucijom sa upravljakim aspektom. Analiza se vri sa
aspekta glavnih kupaca, dobavljaa i konkurenata. U smislu elje da se vodi ili sledi drugi
proizvoa reavaju se pitanja : proizvoditi kupiti, unajmiti versus kupovati, strategijske
alijanse joint venture, dugoroni ugovori i sl.
Proizvodni proces treba sagledati sa stanovita poslovnih funkcija ( istraivanje i razvoj,
proizvodnja, marketing i finansijska funkcija ) i elemenata proizvodnje i parcijalnih poslovnih
planova preduzea u fukciji integralnog plana preduzea i sinergijskih efekata kao i konanog
cilja preduzea - dobiti.
Prognoza prodaje i finansijska projekcija baziraju se na prognozi plasmana proizvoda ili
grupe proizvoda i bilansu uspeha uz korienje projekcije cash flow, break even, analize
( prelomna taka rentabiliteta ) i dr.
Sistem menmenta se ispoljava akcijom preduzea od strane svih nivoa menaera
unutar organizacione struktura preduzea u cilju ostvarenja 7 S ( Strategy, Structure, System,
Style, Staff, Shared values and Skills ).
Kontrola biznis plana treba da se sastoji u kontroli svake njegove faze uz mogunost
odreenih korekcija.

IV. PRIPREMA BIZNIS PLANA

Budite spremni da potroite puno vremena radei na poslovnom planu. Poetno razvijanje
plana e zahtevati znaajnu koliinu istraivanja, brainstorminga, i diskusije sa
vaim poslovnim partnerima ili savetnicima. Vano je zapamtiti i da poslovni plan nikada ne
moete zavriti, i da ete ga stalno dopunjavati. Moda ete trebati da skrojite razliite verzije
za razliite potencijalne investitore. Kada ponete da pripremate va prvi nacrt, nemojte se
obeshrabriti. Najvaniji cilj je da ponete prenositi ideje, misli i injenice na papir, to e vam
dozvoliti da vidite kako poslovni plan i biznis poinju dobijati oblik.
Nema zlatnog pravila za duinu poslovnog plana. Ne trebate previe razmiljati o broju
stranica cilj poslovnog plana treba biti da sadri sve potrebne i relevantne informacije u to je
mogue manje stranica. Budite koncizni i kompletni.
Nije dovoljno samo da imate dobru ideju za biznis morate biti sposobni da sprovedete
istraivanje potrebno da bi se dokazalo da vaa poslovna ideja moe biti uspena. I morate imati
motiv jak u sebi. Nikada nemojte rei ja znam jer uvek postoji neto novo to se ne zna i
budite spremni da pravite studijska istraivanja i da za vau ideju koju elite da sprovedete u
biznis potroite sate, dane, mesece rada i istraivanja.
Vodite rauna ko su Vai izvori informacija i da li je osoba koja Vam je dala informaciju
kompetentna za to. Izvori relevantnih informacija mogu biti razliiti u zavisnosti od vrste biznisa
kojim se bavite, postoje neki opti izvori informacija i tehnike koje se koristite.
Neki primeri su:
privredni izvetaji

9.

istraivanje (formalno i neformalno)

generalni ekonomski podaci
vodii poslovnog planiranja i istraivanja na Internetu
ivotno iskustvo itd.

Budite spremni da razgovarate sa mnogo ljudi i da puno itate tokom istraivanja za

poslovni plan. Kada istraujete, pitajte se : ta treba da znam da bih ubedila/o druge ljude
da je ovo dobra ideja?
Poslovni plan e ispriati priu o vaem biznisu, idejama i viziji. Trebate napisati poslovni
plan tako da privue panju itaoca, da bi on postao oduevljen planom kao to ste Vi.
V. BITNA PITANJA ZA BIZNIS PLAN

1. ta moja organizacija radi? (Ili ta e moja organizacija raditi?)

Ovo pitanje izgleda osnovno i oigledno, ali ipak je vrlo vano. Odgovor na ovo pitanje
prua razlog i opravdanje za postojanje organizacije. Koja je svrha organizacije?
ta ona nudi klijentima? Kako organizacija doprinosi privredi i zajednici?
Da bi ste odgovorili na ova pitanja, prvo objasnite da li nudite proizvode ili usluge.
2. Zato je mojoj organizaciji potreban poslovni plan?

Ovo pitanje i odgovor na njega e vam pomoi da identifikujete promene u poslovnom

okruenju koje trae novi ili promenjeni pristup vaem poslu. Va biznis moe biti u jednom od
sledeih stadijuma:
potpuno novi biznis (start-up)
irenje postojeeg biznisa
preuzimanje drugog biznisa itd.
3. Koje je MOJE ciljno trite?
Ko e kupovati vae proizvode ili usluge? I jo vanije, zato mislite da e vam oni dati
svoj novac za ovu uslugu ili proizvod? Morate shvatiti, a ak i predvideti ponaanje kupaca i
njihove kupovne navike, tako da va biznis moe odgovoriti na njihove potrebe.
4. ta je moj poslovni cilj?
Objasnili ste namenu svog biznisa, poslovno okruenje koje se menja i ciljne korisnike.
Sada razmislite o ciljevima organizacije za sledeu godinu. Budite realni potencijalni
investitori e imati pitanja ako proitaju u poslovnom planu da se oekuje rast od 100 % u prvoj
godini. Razmislite ta va menadment tim moe postii, uzimajui u obzir lokalno i regionalno
poslovno okruenje i odredite razuman cilj. Takoe ete hteti da odredite ciljeve za sledeih 3 do
5 godina. Zapamtite da ovi ciljevi jesu vodilja, ali se mogu menjati. Poslovno okruenje je
promenljivo, a i neki drugi faktori mogu voditi novim ciljevima.
5. Koje su glavne jake strane moje organizacije?
Treba postojati razlog zato ste zainteresovani za odreenu poslovnu priliku. Pokuajte
brainstorm metodom dobiti 3 ili 4 jake strane kojima Va biznis moe doprineti zajednici i
privredi - tako ete imati bolju predstavu o potencijalu organizacije i moi ete jasno
objasniti prednosti vaeg biznisa.

10.
6. Koje su najvee slabosti moje organizacije?
Sada kada ste razmotrili jake strane vaeg biznisa, vrlo je vano da znate i slabosti.
Spoznavanjem vaih slabosti poeete razmiljati o tome kako ih moete popraviti i poboljati
organizaciju. Budite iskreni u razmiljanju kako da prevaziete svoje slabosti.
7. Koji su glavni izazovi sa kojima e se moja organizacija suoiti?
Identifikovanje izazova sa kojima e se organizacija suoiti e pomoi da se razjasne
faktori internog i eksternog okruenja, a koji e biti kljuni za poslovno okruenje organizacije.
Identifikovanje izazova sa kojima e se organizacija suoiti se razlikuje od odreivanja slabih
strana organizacije. Slabe strane odraavaju interne karakteristike organizacije na koje se treba
obratiti panja, dok izazovi mogu odraavati uslove u poslovnom okruenju na koje ne moete
uticati, ali koji se mogu shvatiti i minimizirati. Pokuajte odrediti izazove sa kojima e se vaa
organizacija suoiti u sledeih 3 do 5 godina, a onda, za svaki od izazova probajte smisliti naine
na koje ih organizacija moe prevladati.
8. Da li menadment tim ima sve to je potrebno za uspean biznis?
Ovo je verovatno najtee pitanje od svih, i odgovor e imati uticaja u svakom pogledu na
vau organizaciju. U svakom sluaju, ako je odgovor ne, tada su sva prethodna pitanja u
ovoj proceni nerelevantna. Razmislite o vaoj ulozi u organizaciji, o menadment timu, o
vaem odnosu prema organizaciji, kao i o odnosu jednih prema drugima.
Da li verujete da e lanovi vaeg tima naporno raditi sa vama?
Da li ste spremni da provedete mnogo vremena u izradi poslovnog plana i u pokretanju posla?
Da li imate poverenja u organizacione planove i da li ste spremni da razgovarate sa potencijalnim
investitorima o vaim poslovnim idejama?

Razmotrite viziju posla koju imate i na kraju odredite da li ste spremni da pretvorite tu viziju u
stvarnost.
9. Osnovni poslovni plan se sastoji od sledeih delova:
Uvodne informacije
Opis posla
Opis proizvoda ili usluge
Analiza trita i marketinka strategija
Trite
Konkurencija
Marketinki planovi
Menadment
Menadment tim
Pomono osoblje
Pretpostavka buduih potreba za osobljem
Planovi za trening (edukaciju) osoblja
Plate/budet - saetak
Operativne procedure
Prostorije/lokacija
Oprema
Radno vrijeme
Planovi informativne tehnologije
Knjigovodstvo/raunovodstvo
Vremenski raspored rada
Pravni zahtevi
Finasijski podaci
Finansijski zahtevi

11.
Operativni profit i gubitak
Izjava o protoku gotovine (cash flow statement)
Zavrni rauni
Analiza take preloma

VI. ELEMENTI PREDSTAVLJANJA BIZNIS PLANA

Kljuni elementi naslovne strane

Naslov biznisa/organizacije
Adresa
Brojevi telefona/fax
Email adresa
Kontakt osoba
Logo/grafiki simbol (opcija)
Zadnja stranica korica (opcija)
Istaknute stavke (bullet points) (opcija)
Kljuni elementi kratkog prestavljanja vaeg biznis plana

Koji proizvod ili uslugu nudi organizacija?

Koja je vizija biznisa ili organizacije ?
Koje je ciljno trite?
Ko su konkurenti?
Kakva finansijska podrka treba organizaciji?
ta e investitor dobiti zauzvrat za svoju investiciju?
Koji deo razvoja biznisa e podrati finansiranje?
Kada e preduzee biti profitabilno?
Koji je operativni vremenski okvir? (kratkoroni i dugoroni)

Kljuni elementi u opisu proizvoda/usluge

Koju vrstu proizvoda ili usluge e biznis ponuditi?
Koja je vaa prednost u odnosu na druge konkurente?
Zato je ova usluga ili proizvod potreban?
Kada, gde i zato je vaa organizacioni tim menadmenta formiran?
Zato je uope bio formiran?
Na koji nain se posao razvio i promenio?
Koji su vai poslovni ciljevi?
Na koji nain ste odabrali vau poslovnu lokaciju?
Kljuni elementi trita/opis marketinga
Opiite trite i trine potrebe
Opiite vae ciljno trite

12.
Opiite veliinu trita

Razmotrite izvodljivost na tritu

Opiite vau direktnu i indirektnu konkurenciju
Opiite bilo koje prednosti koje imate kao prva osoba u otvaranju tog posla
Opiite marketinke planove bazirane na proizvodu, ceni, promociji, proviziji
Opiite vae reklamne i promocione planove

Kljuni elementi u opisu menadmenta

Opiite strategiju ljudskih resursa
Opiite glavno osoblje u menadment timu
Razmotrite i reite potencijalne slabosti vaeg osoblja
Oekivane potrebe osoblja u budunosti i planovi osoblja
Kljuni elementi u opisu operacione procedure
Opiite lokaciju i prostorije mesta gde nameravate otvoriti biznis
Pregledajte planove za kupovinu opreme, kao i planove za njeno odravanje
Naznaite vreme delovanja
Pregledajte vae planove vezane za informativnu tehnologiju

Kljuni elementi pravnih/regulativnih zahteva

Naznaite poslovne/organizacijske zahteve za registraciju
Naznaite relevantne regulacije vezane za uvoz/izvoz
Naznaite da razumete relevantne zakone vezane za porez
Kljuni elementi u finansijskom planu
Odredite svoje trokove
Odredite svoj prihod
Odredite svoj poetni budet
Naznaite svoje finansijske zahteve
Ukljuite Break Even Analysis (analiza take preloma)

ZAKLJUAK
Moe se rei da se biznis planom upravlja poslovanjem preduzea i to sa sagledavanjem
vizije i stategije poslovanja, analizom spoljnih aktera, dravnim organima i menamentom
preduzea. Takoe treba ukazati na fleksibilnost biznis plana i njegovo blagovremeno menjanje i
usaglaavanje sa promenama relevantnih faktora od strane menamenta preduzea.
Razvoj novih proizvoda podstie strunjake koji se bave razvojem da detaljno razmotre sve
elementa ivotnog ciklusa proizvoda, od konceptualne zamisli do finalnog trinog proizvoda
ukuljuujui kvalitet, trokove, plan i program proizvodnih operacija, zahteve krajnjih korisnika,
odnosno ukupan zadatak koji je po osnovu ivotnog ciklusa proizvoda bio postavljen kompaniji
kao imperativ.
13.
Na osnovu dobrog sastavljenog plana koji dobro slua zahteve trita, potrebe potroaa i
prati kursor definisanog privrednog razvoja, gradi jake strane sopstvenog preduzea, otklanja
slabosti i reaguje blagovremeno na pretnje, preduzee moe odgovoriti zahtevima okruenja,
trita i konkurencije. Menament tim stalno istrauje trite, donosi odluke da li postoji
potreba na tritima za odreenim proizvodima tj. uslugama. Prate se proizvodi konkurencije i
uoavaju prednosi nad odreenim komponentama koje mogu posluiti za bolje pozicioniranje
preduzea na tritu. Uz stalne promene kako tehnikih, organizacionih i tehnolokih
performansi preduzea i proizvodnje, dobar biznis plan javlja se kao sredstvo bez koga se ne
moe zamisliti otpoinjanje bilo kakvog posla. Nesmemo da zanemarimo uticaj politikih,
ekonomskih i socijalnih faktora. Sve ovo govori u prilog potrebe za biznis planom, to istie
potrebu za precizniim merenjima i obimnim istrazivanjem ali njegova glavna osobina je da on
bude konkretan i jasan.
Ovim radom obraeni su svi elementi biznis plana, nain sastavljanja,bitna pitanja, i
osnovni delovi istog.Treba znati da biznis plan, sa mnotvo podataka i elemenata, ne treba da
bude debela knjiga, ve jasan, ubedljiv, realan i primamljiv za investitore i preduzetnike.

14.

Literatura

Prof. dr Biljana Predi : Strategijsko i taktiko planiranje i politika preduzea, Ekonomski

fakultet, Ni, 2004.
Prof. dr Biljana Predi : Planovi preduzea, osnov za biznis plan, Ekonomski fakultet, Ni,
2004.
Prof. Ivana Simi : Osnove menamenta, Ekonomski fakultet, Ni
www.blog.sandrajakovljevic.com
www.exitcentre.org