FILOZOFSKI FAKULTET

ODSJEK: HISTORIJA
TUZLA

Zemlje Istone Evrope nakon II Svjetskog rata

(referat)

Mentor: mr.sc. Salkan Uianin

Hasanhodi

student: Faruk

Zemlje Istone Evrope nakon II. Svjetskog rata

Istoni blok ili Komunistiki blok se bio odnosio na zemlje koje su bile u
Europi potpale pod sferu uticaja SSR-a. Nakon Drugog Svjetskog rata ove
zemlje su bile pod vojnom kontrolom SSR-a. Sporazumom u Jalti bilo je
dogovoreno da se u svim zemljama sprovedu izbori oko frormiranja vlasti
u tim zemljama, ali je nazonost vojnika SSR-a, bila uslovila pobjedu
komunista u svim zemljama. Bloku su od poetka pripadale i Jugoslavija i
Albanija, ali su obje izale iz Istonog bloka - Jugoslavija zbog raskola Tita
sa Staljinom 1948. godine, a Albanija zato to se tokom kinesko-sovjetskog
raskola opredijelila za maoistiku NR Kinu. Blok je u formalnom smislu bio
organiziran preko ekonomske organizacije Savjet za uzajamnu ekonomsku
pomo

(SEV),

uspostavljene

1949.

godine,

te

vojne

organizacije

Varavskog pakta, uspostavljene 1955.

Najvei dobitnik poslije Drugog Svjetskog rata je SSSR, koji je bio zauzeo
baltike zemlje, anektirao Istonu Prusku, od ehoslovake Zakarpatsku
oblast, od Rumunije Besarabiju i Bukovinu te, naravno, Istinu Poljsku.
Poljska je bila zauzvrat dobila vei dio prijanjih njemakih oblasti na crti
Osra Neeise. To su ujedno bile i najvee promjene. Jugoslavija je bila
dobila dio Julijanske krajine, a Rumunija je Bugarskoj morala bila predati
junu Dobrudu. Kada je bilo postalo jasno da e glavni faktor vlasti u
srednjoj, jugoistonoj i istonoj Evropi biti SSSR, bezpotrebno je bilo pitanje
granica tih zemalja. Nakon rata etniki problemi gotovo nisu bili uzimani u
obzir.
Prvi se hladnoratovski sukob bio desio nakon 1948. Nakon to je SSSR bio
zabranio prijelaz stanovnicima zapadnog Berlina u istoni Berlin i obrnuto.
Uostalom SSSR-u se nije bilo urilo obnoviti Istonu Njemaku gospodarski
jer su je smatrali krivom za izbijanje rata. Odlueno je bilo da se zapadni
Berlin opskrbljuje zrakom i tako je bio stvoren berlinski zrani most, koji se
bio odravao do jeseni 1949. Kada je SSR bio blokirao zrani koridor.

Problemi srednje i istone Evrope

Problemi su se bili svodili na sukob Zapada i Istoka. Zemlje socijalistikog
bloka su bile imale dosta tei politiko pravni razvoj. Dravni interesi su
bili potuno izjednaeni s intesom socijalizma. Znailo je bilo odustajanje od
nacionalnog puta ka podreivanju cijelog interesa socijalizmu. Zemlje
Srednje Europe su donekle bile ukljuene u teritorij Treeg Reicha. Poljska
je bila zemlja najtee pogoena Drugim Svjetskim ratom. Izmeu zemalja
u zoni SSR-a su bile postojale vjerske, etnike i nacionalne razlike.
Geopolitiki poloaj tih naroda je bio prilino nesiguran. Katolici Slaveni
nisu bili privreni uz majku Rusiju. Slinosti politikog razvitka zemalja
sovjetskog uticaja?
U prvom trenutku su bile uspostavljene koalicije svih stranaka, sem onih
koji su bile profaistiki orijentirane. Godinu dvije kasnije koalicije su se
bile raspale, i zamjenjene samo onim u kojima su komunisti imali glavu
ulogu. Njihovi su partneri s vremenom bili postali nevani, ili ak
marginalizirani. Konano je ovakva narodna fronta bila zamijenjena samo
komunistikom partijom. No tu se proces vlasti nije bio zavrio, nego
procesom likvidacija. Prve su javne rtve bili komunistiki funkcioneri ili
pak disidenti. rtve su bili oni komunisti koji su bili zagovarali veliki
preokret ili pak sebe previe isticali. Oni su bivali optueni za spijunau u
korist Zapada. Prije svega se moe rei da je bio sukob Staljina i Tita glavni
razlog masovnih likvidacija u tim zemljama. To je donekle bilo i obezglavilo
politiko rukovodstvo tih zemalja.
Prvi je takav proces bio u septembru 1949. Protiv maarskog ministra
unutarnjih poslova Lasla Rajka. On je bio priznao svoje zloine ali pod
narkoticima. Optuen je za spijunau pod John Dulles, amerikog sekretara
i Aleksandra Rankovia, i presuena mu je bila smrtna kazna.. Nakon njega

na red je bio doao potpredsjenik ugarske vlade Trajo Kostov. U

ehoslovakoj su istke bile trajale od 1949. Do 1951. Kada je montiran
proces protiv visokih funkcionera Rudolfa Slanskog i Vladimira Klementisa.
U Rumuniju su bili stradali Ana Pauker i Vasile Luka, dok je bivi partijski
sekretar Patrascanu pogubljen 1954. U Poljskoj su 1949. Uhieni bili
Wladyslaw Gomulka, Marian Spihalsky i Zenon Klisko, u Istonoj Njemakoj
Paul Mercker Rudolf Herrnstadt i Wilhem Zeihser. Na kraju je u
ehoslovakoj u istkama bilo stradalo oko 550 000 ljudi, dok u Poljskoj i
Istonoj Njemakoj oko 300 000 ljudi.

SSSR se bio trudio da svim zemljama da prividnost politikog upravljanja,

ali je raealnost odluivanja bilo u Moskvi. Staljin se bio otro suprostavio
bilo kakvom povezivanju satelita u neki oblik federacije ili saveza. Moskvi
je bilo jasno da svaka zemlja treba obavljati svoje poslove nezavisno.

Hladni rat i zemlje Istone Evrope

Na insistiranje Sad bilo je dolo 1949. do potpisivanja Nato pakta u koje su
ule bile veina zemalja zapadne Evrope i Sad-e i Kanada. Bilo je nastalo
prije svega kao potreba za uzajamnu odbranu od SSSR-a. Kao odgovor na
to bilo je dolo do 1955. na incijativu SSSR-a do stvaranja Varavskog
pakta s ciljem zatite jugoistone i istone Evrope od ponovnog
naoruavanja Zapadne Njemake, ali i zbog prodora i jaanja uloge
komunizma u zapadnoj Evropi, koji su bili mogui zahvaljujui tome to su
se Velika Britanija i Francuska nastavile sporiti zbog svojih suprostavljenih
interesa iz meuratnog perioda.
Varavski ugovor je sastavio Nikita Hruov godine 1955. te je bio potpisan
u Varavi (odatle naziv) 14. Maja 1955. Varavski se pakt bio sastojao od
dva dijela. Postojao je bio Politiko konzultivni komitet koji se bio bavio
politikim pitanjima i Zdruena komanda vojske Pakta, na ijem je elu
ujedno bio zamjenik ministra odbrane SSSR-a. Dok je na elu zdruenog
taba ujedno bio zamjenik glavnokomandujee vojske SSSR-a.
Glavna inaica Pakta je bila da se nee mijeati u poslove zapadne Evrope,
kao i unutranje poslove zemalja lanica. Najvanije je bilo da su se bile
obavaezale da e intervenisati u sluaju ako bilo koja zemlja lanica bude
napadnuta. Ipak su sve drave bile kontrolisane od strane SSSR-a. Ipak je
uskoro bio uslijedio hladan tu kad je Maarske na elu s Imreom Naom

odluila istupiti iz Pakta. Sve drave su bile poslale svoje trupe da

interveniu u Maarsku. To je ujedno bila prva vea pretnja kontroli SSSR-a
u Istonoj Evropi.
Zapoeo je kao studentska demonstracija pred zgradom parlamenta u
Budimpeti na kojemu su se traile ekonomske i politike reforme; pokuaj
komunistikih vlasti da ih silom ugue je izazvao burnu i jednako nasilno
kontra-reakciju kada su na stranu demonstranata masovno poele prelaziti
pripadnici, pa i cele jedinice maarske vojske, a to je do 28. oktobra
dovelo do praktinog kolapsa komunistike vlade, koju je zamenila
privremena vlada na elu sa Imreom Naem koji je proglasio neutralnost
Maarske i izlazak iz Varavskog pakta. Ona, meutim, nije u bila u stanju
organizirati i efikasnu odbranu kada je 4. novembra dolo do sovjetske
vojne intervencije, te je otpor ustanika do 10. novembra slomljen. Sovjeti
su instalirali novu prosovjetsku vladu na elu sa Janoem Kadarom. U
ustanku je poginulo nekoliko hiljada Maara (civila i ustanika), te nekoliko
stotina sovjetskih vojnika; nekoliko desetaka hiljada Maara je zatvoreno, a
preko 200.000 je izbeglo preko granice.

Gospodarstvo i privreda Istone i srednje Europe

SSSR je bio imao veliku korist od rata, tako to je Maarska, Istona
Njemaka i Rumunija morale plaati ratnu odtetu. Ostale su zemlje bile
morale da plaaju sovjetsku robu po visokim cijenama, a svoju robu da
njima prdaju ispod trine cijene. Do 1947. bio je postignut predratni nivo
industrijske proizvodnje, iako je poljuprivredas jo debelo bila zaostajala.
Da bi se rijeili neposredni problemi, veina drava je bila usvojila
kratkorone planove uglavnom trogodinji planovi obnove i razvoja.
Industrijski razvoj istone Evrope u poetku je bio imao drugaiji tok od
zapadne Evrope. Proizvodnja uglja u SSSR-u je za dvadeset godina
utrostruena. Tokom pedesetih godina potranja uglja u istonoj Evropi, je
bila relativno niska ali se to promjenilo s razvojem saobraajnica i
industrija ona naglo skoila. ivotni pak standars bio je dosta nii nego u
zapadnoj Evropi.

Gotovo polovica zemlje je bila neobraena a i poljoprivredna je proizvodnja

bila pala na 38% posto predratne. Maarska i Rumunija su bile manje
propratila. Maarska industrija je bila trea u srednjoj Europi. Dok su bile
imale i vie prirodnih bogastava. Rumunija je bila imala naftna polja i veliki
poljoprivredni viak. Njihove su se muke poveale nakon rata. Rumunija i
Maarska za razliku od Poljske su morale platiti 300 miljuna maraka ratne
odtete, dok Poljska nije morala, a bila je dobijala i pomo od UNR-a
( United Nations Relief and Rehabilitation). Dok Maarska i Rumunija ako
poraene nsu bile morale platiti 300 miliona maraka ratne odtete, a pored
toga nisu bile dobivale poslijeratnu pomo.
Maarska valuta bila doivjela veliku inflaciju: jedan dolar je bio vrijedio
29.667 penga pa je, stoga, uvedena nova valuta forinta. Rumunija se bila
oslanjala na poljoprivredu i teko je bila pogoena velikim suama 1946. I
1947. godine. U Bugarskoj i ehoslovakoj su gospodarske posljedice rata
bile mnogo manje izraene negoli u navedenim zemljama, no i njihova su
gospodarstva imala tekoa izazvanih opim kaosom nakon rata i
prekidom u trgovini i prometu sa susjednim zemljama.

Literatura
Dukovski Drako, Povijest Srednje i Jugoistone Evrope 19. i 20. stoljea, II
tom, Zagreb, 2005.
Lakerer Volter, Istorija Evrope od 1945 do 1992, Beograd, 2003.
Don Luis Gladis, Hladni rat, Beograd, 2003.
Grupa autora, Svet posle drugog svetskog rata, Beograd, 1975.