You are on page 1of 155

--------~-, ~~

ИЛИЈА М. КОЛАРАЦ
ДОЏРОТВОР

СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ

нлписло

М. 'Њ. МИJIИЋЕЕИЋ

,
I

У ВЕОГРААУ

l' АРЖЛВВОЈ mТЛМП.\РИЈИ крл.ьВВИRВ СРВИЈЕ

1896

Digitized byGoogle
,

·1t
Digitized byGoogle
вОТА RОЛАРЧЕВА ИАГРАДА вотЈ.

ААТА ЈЕ ОВОЈ ItЊИ8И

.0

DIQltized Ьу Goog le
Digitized byGoogle
2

ГДЕ ЈЕ ШТО

СТРАВА

Постаље ове књиге • IX


1 ВвоrpаФвЈа Il.ulJc Ко Ro.aарц&
1 Меото рођеља. Детиљство 3
2 Иа Кo.Iара у Веогрц • 6
3 По АРУГИ пут У Павчеву . 8
4, Повратак у Веогрц 13
5 ПОСАеАља ГОАина КОЈарчева живота 18
6 Особине КО.lарчеве нарави 22
11 R.пJа Ко Roларац в Стре.ъаао ,/\ррптво 2О
111 II.&вja JL Коларац в о. . коЈв СЈ пuв В& ОТ&ЏБВВf
1 IIpeA оветковину 3. 7
2 Свети АнАреја у Веогр&А.У. ГОАине I 830 • 4, 7
3 IIocAe оветковиве • 54
4, СеЬаље о онои што је некц БИЈО 56
5 Први помен (параотоо) 59
6 Што је бив&.IО ПОСАе • 62
7 Завршетак. 65
П II.&вJa Io RoАарац в кљвасввост, просвета
1 Општа П8жља према орпској кљижевности о 69
2 Правна акаАемија у Новои Сцу 71
3 Првобитии кљижевни Фонц • 74
4, ПОС.lеА.ЈЬа во.ъа 83
5 ПОСЈе сирти. 96
1. Grшсu
који СУ Аоби.lИ иагрlU.У 0.1. првобитног ОАбора ва
живота пок. Аобротиора И.lИје М. КО.lарца • t 04,

vп

Digitized byGoogle
Ci4UCU

који су, noc.le смрти пок. И.lије М. Z{О.lарца,

АоБИ.IИ иаграАУ из његовога Кљижевнога ФОИАа,


ПО о.џ.уци ОАбора љеговога. 106
V И..tвЈа М. :КО.lарац • љегова супруга Сииl,мвЈа 1 11
УI И.lJиЈа М. :КО.lарац и управии ОАбор љегове
ацуа:бид43

1 Лични 23
2 ПреМИНУ"Нi Одбора 27
VП И..tвЈа М. qj1f43ihH5hhhYY Њ4343Ова 3аАуа:бии43
1886. 39
I

1:
!
I

ПОСТАЉЕ ОВЕ :КЉИГЕ

На оаотанку Ко.мрчевога Одбора, 1О декембра


: 1894, пошто ое оврти што је би.ю на дневном реду,
одборник Г. Стојан Новаковиh рече:
- Гооподо! Ја МИCJlим да наш Одбор има да
изврши једну ДУЖНООТ према покојном ИJlији М.
КОАарцу: ДРЖИМ да. ое ми морамо поо.тарати што
пре, ДОКАе још има живих оведока, да ое напише

што проотранија БиограФија КОJlарчева. Тиме биомо


ОДУЖИJlИ дуг према Добротвору орпоке· проовете, а
уједно биомо подоеТИJlИ и друге оуграђане-патриоте,
који оу могуhни, да пођу КОJlарчевим путем.

Овај преДJlОГ Одбор КОJlарчев прими јеДНОГАаоно,


захваљујуhи преДJlагачу за ТУ Jlепу миоао.
На то Г. Новаковиh наотави:
- Кад тај преДJlОГ УОВОјиоте, онда вам ја одмах
изнооим и овај други: да ое УМОJlИ одборник Г. М.
Ћ. МИJlиhевиh: да ту БиограФију напише!

Одборници одмах изјавише да примају и овај


ДРУГИ преДJlОГ, аJlИ ое Г. МИJlиhевиh узе бранити
OJlабошhу овога здравља, и мноштвом других ПООJlова;

.-.

IX
,=

Digitized byGoogle
а поред тога још пu~ену ла је у llо.w.еЮL1\У већ

штампао кратки опио Ко .... арчеВа живота, lIa о;!да

оумња да би 'могао!, овако са стране позван, тај


пооао ИОПООАовати како ое же .... и.
Одборници наВаАише СRAањати га ла се прими,
па ће већ, говораху они, њему ....асНо доћи на па.мет:
како ће што орочити И написати. А што се тиче

времена за које да ое БиограФија напише, и:эјавише:


да ое пиоац на том пос .... у може задржати ко..!ИfЮ

год је љему потребно: оообитu ое журити не мора I


и 'гако ое понуђени прими понуђенога пос..!а !...

На одбороком оастанку 30 авгуота 1895 олборник


Ми..!ићевић јави: да је написао Ко..!арчеву БиограФију,
и прочита неке де..!ове И3 ње.

Тада Одбор 'од..!учи: да се та БиограФија на


финој хартији, вр..!о ..!епо, штампа о трошку Ко..!прчева

Фонда у две хиљаде примерака.

Ето тако је поста .... а ова књига.

"Ј ,.
х

- Digitized byGoogle
1

БИОГРАФИЈА

'ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
,

Digitized byGoogle
,

Digitized byGoogle
ИJlИЈА МИJlОСАВЈЬЕВИЂ I\.ОJlAРАЦ
ДОБРОТВОР СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ

:Место РОђеља. Детиљство

Бе..шки друм од.Београда ка Цариграду, у старије


време није, као данас рарао на Смедерево" него
Рроцке ПОВИј2~,Z) на село
Баточину и већ онамо
као и саро,

оурскога доб~~; ПlМанци,


и Багрдану, поред Срба, живели су и Турци.
Страни путници уверавају, у својим путописима,
да су они Турци који су живели у Коларима, селу
на левој страни реке Раље, 2 сата на југ од Смедерева,
ео)§И 3АИКОВЦИ, раја трпела

једној мали која се 3ВО;ЈЋf~


некаква елужио је,
Буле Илиh, епаменити
Коларац, баш пред Српски Устанак 1804 године.
у Коларима, године 1805, пошто је у Смедереву
погинуо војвода Ћуша БУАиhевиh, Кара-Ћорђе Је
ЭaDОјводио Ћушинога брата Бујицу, доцније, у оба
рстанка врло често помињанога старешинр нахије

••
у сеАУ l\ОАарима, године 1800, родио се је
ИАuја Мшоса.вљевufi, по месту свога рођеља доцније
Д&Аеко чувени, КОАвра'Ц, од оца МиАоса.ва и матере
Јоваикв.
Отац ИАИН био је занатом абаџија; зато су I'a
обично ЗВ&АИ: Аба-Мшосав, а мајку су му ЗВ&АИ Јокв..
Године 1806, у јуришаљу на Београд, МИАосав
је раљен !у [ЧеАО; од те ране му се је до смрти
познав&Аа рупа, где га је пушчано зрно БИАО ударИАО.
у почетку 1807 године, пошто су Срби ОСВОјИАИ
од Турака Београд, У НОАаре су се, причаше сам
НОАарац: - врah&АИ сељаци, који су БИАИ У војсци, и
ДОНОСИАИ (јУ ћуркове, ДОАаме, и друге турске хаљетке
и ствари, које су ОПАеНИАИ од побеђених Турака
Београђана. ИАија не зна КОАИКО му је година БИАО
тада, &АИ је то све Аепо упамтио.
ШКОАУ ОСНО1ЗНУ ИАија је учио, КОАИКО ју је учио,
у месту свога рођеља. То му је и БИАО све редовно
1IIК0AoBaљe.

Године 1813, кад је Србија страдаАа, о ДРУГИМ


сељацима, побегАИ су из НОАара и ИАИНИ родитељи, и
ДОШАИ су на Дунав код сеАа Орешца, изнад Смедерева.
Ту се, онда, народ превозио на ону страну.
НОАарац прича како је отац љегов, ту на обаАИ,
хтео оставити некако ждребе, не могуhи га сместити у
снеАУ за превоз. ИАији је ТОАИКО БИАО жао ждребета,
и ТОАИКО је јадио за љим, да је отац му, најПОСАе,
везао ждребе за скеАУ, те тако је, ПАивајуhи, и оно
преШАО Дунаву на Аеву страну.
Прешавши Дунав, ИАИНИ родитељи оду и настане
се у СеАУ Црепаји, а дуж Дунава сва су банатска
СеАа БИАа пуна бегунаца из Србије.

- Digitized byGoogle
И.Ilија, ма да је био ВР.llО М.Ilад, није хтео оедети
Зa.llудан, него узме коња и ТаЈЬижице, па је крај воде
куповао од рибара рибу, и разнооио је по бегунцима
Србијанцима те продавао.
Није ПРОШ.llО много, а Турци позову Србе бегунце:
да ое врате овак на овоје огњиште! Тада ое и И.Ilини
родитељи из Црепаје врате у КО.llаре.

11
5

Digitized Ьу Googtё
I
Иа Кo.upa у Beorp8A
ИАија, по повратку IIЗ бежанllје, Нllje АУГО остао
у месту свога рођења. IIз НОАара Аође он у Беогрм:
Аа тражи што Аа нагш, 11 Аа што заРМII 11 стече.

- КМ сам ушао у Беогрм, ПРllчао МII је сам


КОАарац: - имао сам само 30 пара. ОА те своје
имовине ОАВОјим Аве паре, те куПIIМ Аепињу Аа ручам.
ЈеАуhи Аепињу, све сам МИСАIIO: шта ћу ЧИНИТII RaA
потрошим и оних 28 пара ? ..
Из БеограАа, ИАија пређе у IIанчево Ra свом
рођаку Ћорђу Јовановиhу-Сервијанцу, који га пош.ъе
у Вршац у трговину, г де је научио оно што трговаЧКII
момци у рму могу Аа науче.

Прича се Аа је Ћорђе И.шју ПОСАао у Вршац


за то, што је опазио Аа је МАМиh вр..ю жустре
нарави, па је, баш с тога, ВОАео АаТII га туђlШУ на
науку а не својти.
ГОАине 1817, марта 9, км су Турци у Беогрму, на
Ra..4eMerAaнy, погуБИАl1 Кнеза Симу из Борка 11 Рмича
Горуновића из Ропочева, КОАарац је био трговачки
КaJlфа у БеогР.аАУ, и то погуб.ъавање ве.ъаше А& је
гАеАао својим очима. I

I Кнежевина Србија. сТр. 83.

Digitized byGoogle
У Београду је И.шја најпре ОАужио у трговини
некога Дрвењака БОАтаџије; ПООАе је био у некога
Ћор-Марка Ра,ll,овановиhа, а најПООАе прешао је у
ОАужбу к Марковом брату, МИАУТИНУ Ра,ll,ОВановићу,
првом београ,ll,ОКОМ трговцу, у оно време.
у овога ПООАе,ll,њега гаэ,ll,е, и.lија је оотао ,ll,уже.
И МИАУТИН га је ТОАИRО заМИАовао, ,ll,а му је овој у
мер СинђеАију, рођену ГО,ll,ине 1809, ,ll,ао за жену.
И тако ое НОАарац оженио.
Њега и СинђеАију венчао је, 13 новембра 1827,
у београ,ll,окој цркви, ОН,II,ашњи Београ,ll,ОКИ МИТРОПОАИТ
преоовеhени Аитtut.:&
Поотавши овој гаэ,ll,а, ИАија отвори ,ll,ућан на
своју руку, тако звану БОАТУ, у овојој куhи, на 3ереку
(,II,анашњој Дубровачкој УАициl. Та је кућа и ,ll,ан&о
имовина RОАарчеве 3а,ll,ужбине.
Живеhи у Београ,ll,У, ИАија је и своју брahу:
Тасу, Миту, и Ранка ,ll,игао из НОАара, и превео их
у Београд, Г,ll,е је свакога упутио на по какав рм
ИАИ занат.

:1 лист 103 ва ва.lичју. у RЊИЭИ вевчавици.

Digitized byGoogle
Ј
I

з
по други пут у IIJШ1Iеву

Године 1828, маја 19, l:lAија узме од Београ,.Ј,ОКОГ


Веэира теокеру, и, 20 маја, пређе у Панчево.
у тој теокери пише: да је ИАија београ,.Ј,ОКИ
грађанин; да му је 28 година од рођења; да је
ожењен; да је човек оредњег раота; коое, БРа,.Ј,е,
обрва и очију црних; АИЦа дугуљаота; да ое ноои
орбијански; да је занимаљем трговац, и да је, по овом
казиваљу, пренео из БеОГРа,.Ј,а у Панчево, оа собом,
12.000 ФОрината сребра.
3а што је Илија оотавио Београд, и отишао у
Панчево, ми данао не можемо управо да знамо.
О том његовом ПреАаску у Београду оу отарији
људи причuи двојако: Једни оу говорили да је, у
оно време кад је Илија, као млад трговац лепе паре
зарађивао, у Београду био наотао обичај, по коме оу
неки М.Ilађи Београђани ПОЧеАИ нооити некакве капе са
златним ширитима. Кнез Милош, мрзећи на раоипање,
и држеhи да му ваља Србе од тога раокоштва каквим
БИ.llО мерама заварчивати, заповеди те ое неколики
Београђани о тим златuи-капама обuе и батинама
иотуку!
Илија ое од те каштиге толико уплаши, да одмах
оотави Београд и оде у Панчево.
Аруги кажу да је Коларац био купио неку кућу,
на великој београдокој пијаци, онде негде где оада
отоји пожарна чета, па му ту кућу, не зна ое за Што,

Digiti'zed byGoogle
Кнез Ми..юш одузео. А он, зато, остави Београд, и
оде у Панчево.
Међу тим' у Панчеву, КОАИКО сам раэбирањем
дознао, веАе да је ИАија онамо дошао само зато:
да би своју трговину развио у веhим размер има !...
БИАО како му драго, ТОАИКО је извесно, да је
ИАија, и боравеhи и тргујyhи у Панчеву, сматрао
себе за Београђанина много година, тим више што
му је у Београду ОСТаАа и дуго живеАа жена. Године
1830 штампана је у Будиму кљига, Љуба МиАа'Н.ова, од
Атанасија НИКОАиhа. Међу београдским преТПАатницима
на ту књигу, на првом месту стоји: И.:r.uја Мшосављевufi
трговац, за себе u своју супругу Си'Н.ђlМију, 5 KЊuгa!
Жену своју СинђеАију ИАија је пресеАИО И3

[ Београда у Панчево тек 19 септембра


Настанивши се у Панчеву, ИАија је почео трговати
1836.

r храном и свиљама, аАИ више храном него свињама.

Товарио је Аађе житарице, и САао их у Сисак, у 'Вур,


и У Беч. Том радљом се познао с веАИКИМ трговцима
у поменутим местима. Најпре је ортаковао с рођаком
својим Ћорђем Јовановиhем - Србијанцем, а ПОСАе
о Ћуром ВајФертом, дедом нашега суграђанина Ћуре
ВајФерта.
На тај начин, име ИАије Србијанца - онамо
оу га тако ЗВаАИ - за МаАО времена, ПОСТаАО је
знано и поштовано у многим трговачким меотима у

Ауотро-Угарској.3

8 Иза КО.lарца OCTua је маса љегових разних хартија. У КОВКО


је ту сачуваllа љегова преписка може се ВИАети у свежњвма љегове

архиве. Ту се И&.lаэи писама, КО.lарцу писаних, из ових места:

Из: ЛАе, БеограАа, Беча, Бобове (се.lа у Ресавв), БраИ.lе,


БУАима, Букуреmта, Ва.ьева, DlfАииа, ВВЗ6.lбурга, Врагочаиице (ce.la

Digitized byGoogle
- Ја нпсам знао, ПРllчаше СЮI I\ОАарац: - шта
је то ГАад 11 жеђ, шта ..111 рюр П неспавање, само
ако ме је чекао какав повеhll посао.
Уверивши се, кроз дужи низ година, да му радља
трговачка у Панчеву јако напредује, I1Аија наум п 11
у грађанство аустриско преhll. Тога ради се, 29 јџа
1842, обрати l\Ю.lбом аУСТРllској П.шеТII да га ПрИМII
у ред панчевачких rpat)aHa.
Из извештаја панчевачке 11O.1IIцпје, којll је она,
ПОВОДОМ те l\Iо.lбе, да.lа о ИАпјll, НIЏ.II се да је он
човек поштен, ~lИран п доброг мормног В.шдаља,
да је уза се пренео ш'! Београда 12.000 Форнната,
па је тај KaIllITM, онде радећн, већ утростручио,
да је баш те године, онде у Панчеву, КУПIIО кућу
,~ 11, на ~Iа.юј - iRптној - ПијаЦII, аа 10.50О ФОР.
сребра, и да је, у IIме куповне цене, одмах lIO.ЮЖIIO
60ОО ФОРlIната, а 45ОО ФОР. обвеаао се кроз годпну
дана продавцу ПЗ~ШРП'I'II; да је све дације (порезе и
таксе) уредно lI.'lahao, и да ће пх у напредак П.tahати.
Са свега тога Mat)IICTpaT је МОЛIIО: ,\1"\ се И"lИја ПРПМII
:за царског и кра.ьевског држав.ьанпна, тпм пре IlIТО се

он - како I1звештај ве.Ш - не ~ше.Ш враhати у Србију.

у IIодгоринп BaoЬcBIJKoj), Вршца, Га.ща, ГаlJтајиа, iКс.lезника, Загреба,

ЗеМУllа, 3.1атариhа (lJe.la у ва.ьевском OKpyг~'), IIш.lа, l\аиа, Ка.lафата,

Кар.lOвца, Кар.lсбада, КеАва, Кикинде, 1\lIсжевца, Крајове, Лајпцига.

Лондона, l\Iаријенбада, ?tlарктбрајта, l\IaplJeoba, ~Iитровице, ?tIOoЏaBe.

НОВОГ Вечеја, Новог Сада, Обреновца, ОСТР~·ЖlЬа (ce.la у Ba.ьtlBIJKOM

OKPYГ~·). Паичева, Париза, I1еllца, llештс, llожаревца, Ilоповића, РАба,

Саида.ьа (lJe.la у
BaobeBIJKOM округу), СВИ.lајинца, СlIска, Смедерева,
Сомбора, Стеlюјевца (cc.la у преt). београДIJКОМ округу), Суводања
(lJeAa у Ba.ьeBIJKOM округу), Темишвара; TIIT('.la, Трста, Турне, Уба.

Хајинбурга, ХII.це.lхајма, ЦаРIIГРа..\а.

10

Digitized byGoogle
На тај мађиотратоки извештај (који је потписао
мајор Лепир, тадањи градски наче.шик, којега оу, за
мађарске буне 1848, у беготву, у Руми, отре..ъа..ш),
ОДГОВОРИАа је царска и кра.ьевска банатска ђенер8.l1на
команда, у Темишвару, актом од 28 септембра 1842:
да је, на основу ма.ю пре поменутог мађиотратског
извештај а (од 29 ју ..ш 1842, 1f 1290), по ком су nРИ.lике
у којима се ИАија НаАази такве да у свем одговарају
УСАовима и нормама које у том ПОГАеду вреде, и пошто
и у ПОАИТИЧКОМ ПОГАеду ИАији нема замерне: то је
цароки и краљевски дворски ратни савет, Реснриптом
својим од 14 септембра 1842, 1ё 3971, допустио: да
се ИАија МИАосављевиh може примити у аустриско
поданство, и да му се може, уз уобичајене МОДаАитете,
одобр~ти да се у Панчеву настани. О чем се, веАИ
Рескрипт, има Илија Ми.юсав..ъевиh известити, те да
се нареди, што још треба, да заметву верности
(АојаАНОСТИ) ПОАОЖИ.·
Решење ово оао~штено је, преко Панчевачког
Мађистрата, н.ОАарцу 14 октобра 1842, и позван је
да Aot)e у прву на реду мађистра'rску седницу, да
ЗаКАетву ПОАОЖИ.

ИЗ мађистратскога акта под Ji! 2240 од године


1847 види се:
да је Ј{ОАарац, на преДАОГ Мађистрата, 31 августа
1847, постаВ.ъен за вањскога саветника (одборника),
те је и том ПРИ.ШКОМ ПОАОЖИО заметву у почетку
септембра 1847.
• Није ва ОАмет запазити и то Аа је овај акат ђевеРаАве
КОМ&ВАе у Темиmвару потписао Фе.ццајгмајстор Мuxаљевиli, сив овога
Србина Мнха.ьеввћа, ђеверuа, о ном се помиље у Кнежевинu.
Србији ва стр. 402, 679 и 754.

11

Digitized byGoogle
ИЗ акта ПОА ~ 1043 ОА 1847 ВИАИ се:
Аа је КО.llарац 29 аПРИ.llа 1847 ГОАине МО.llИО за
АОПУСТ Аа може зцати кућу. И тако је, те ГОАине,
ОЗИАао ВР.llО .Ilепу Авокатну кућу по П.llану ОНАаипьега
ЗИАарског мајстора Константина Рмотиhа.
На тој куhи уместио је MP~OPHY таб.llИЦУ с
оваким записом:

и. М.
Божiимz М4.иокенiвмz, пракеднимz же Tpcs'AOMZ СКОИМZ
созида сей ДОМЈ
Њпа МИАосаКАекичь. Серсинz из Cep&ie РОДОМЈ.
i\tTa Господна. 1847.5

5 За све ПОАатке из Папчева права ии је САаст и ОВАе Јавио


ЗаЈ:ВUИТИ Аоброти г. Дуmапа Луквhа, сенатора у Павчеву, који је
то све с ретком lIар.ьввошћу прибрао, побеАежио, и мени ПОСЈ.ао!

12

Digitized byGoogle
4
Повра.тa.R у Београд

Већ ПОО.4е омрти Синђе.4ије, жене овој е, НО.4арац


је тврдо наумио преое.4ИТИ ое из Панчева натраг у
Београд. И ту овоју намеру он је извршио 7 оептембра
1856 године.
0,11, тога доба, живећи ота.4но у Београду, НО.4арац
је нешто трговао оољу,1I набављао је држави неку
Ша.4итру, и проучавао питаље о вађењу неких руда
у Србији, нарочито оних у ваљевоком округу. А за
ТО вр·еме, као добар познава.4ац праваца којима ое
упућују отрује живота и рада у Београду, f.leдao је

• у КО.lарчевим хартијама има коицепат јеАиога писма, које


је КОАарац, по свој ПРИАИЦИ,·у то време, писао Киезу Мвхаиq.

Састав је КОАарчев, IUИ је иа љему чинио иеке исправке пок. Коста

Цукиh. То писмо г Ааси :

«Ваша СвеТАО ст

lLиAостиви rосподаруl

Ја АОАе потписаии сматрам себи за .дужност. као грађании,

сваГАа иhи стазом у корист свога Отечества. Зато се усуђујем

заиО.lИТВ Вашу Свет.lОСТ Аа би Ваша СвеТАОСТ заповеАВ.lа ГОСПОАИИУ

Мииистру ФвиаицИје: Аа се постара узети ВАашке СОЈ.В в ТО пет

МИ.lиоиа САанuка и јеАаи МВАНОВ TeAele за умиожвтв Аржавие ПРИХОАе.

13

Digitized byGoogle
да купи непокретних имаља на местима којима се
отвара 6удућност.
Има људи који умеју необично АСПО говорити, и
своје намере и предуяеhа тако убедљиво представљати
Аа би човек, њих САушајуhи, ПОМИСАИО: е су они и
у створу таки витези каки су у говору.

_А има их, напротив, који су у речма ОСКУАНИ, у


беседи готово мутаQИ, aJlИ ПОСАОВИ, које они смишљају
и израђују' свакад вас побуl)ују Аа JD( се АИВRТe, А&
ИХ високо цените.

Међу ове ПОСАеАње ИАе и И.шја НОАарац. Он


није био човек речит; његова је беседа БИАа и сува
и кратка; aJlИ сваки посао који би он СМИСАИО И
извршио речито је сведочио и RОАарчеву веАИКУ памет
и зреАУ процену.

Ваша Свет.lОСТ I све Аржаве имају МОИОIIО.l СОАИ у зем.ЬИ. 3ашто

ми ве би МОГ.IИ ТО имати: и тако су вам мuи ПРИХОАИ АржавRИ.

Како чујем, В..Iашко


IIравите..lСТВО иште за 1 О О ока СО.lи I 311...
цваицика за с..tаиuк;
Te.teza је, МИС..lим, мвого јевтивија. Имuи би
трошка АО ВеограАа ва I ОО ока 4'/. цвавцика: ОИАа коштuа би
со 17У2 цваицика: Ааиас се ПРОАаје по 25 цвавцика. Правите..lСТВО
би, AalUe, имuо хасне 7% цвавцика ва 1ОО ока СО.lИ, ОА чега би
још на .ьУАе, који би маИИПУ.lира.IИ са со.ьу, Ао 1% цвавцика Аати
требuо. По тому, има.lО би праВRте.lСТВО 6 цвавцика извесве хасие
иа 1О О ока, каА би се со по Аавашњој цеви, то јест, по 25
цвавцика, ПРОАава.lа. 3а ову хасну ја гаравтирам ПОА тим ус.lOвијем

Аа свакИ може у Србију СО.IИ АОВОЗИТИ само Аа мора lI..1атити ва

сто ока со.lи ђумрука иајмање 5 цваицика. И ОВАа Ье CO.lCKa каса,

ИАИ Фивавција, оиај профит вуhи во то је за Аржаву све јвАВО. Ова

Ье сама извесво 40.000 U IIРИХОАа ГОАишње имати а веЬе морати

У.lожитв капитuа више ОА 80.000 U.


Нека се ИЗВО..lИ Ваша CBeT.lOCT уверити Аа је ово вашем

Отечеству В6..Iика 1I0моћ: ваРОА иеhе се Г.lобити, а каса Ье се


правите..lствева поБО..lшати. НаРОА биhе Вашој Свет..IОСТИ б.lаГОАарав

- 14

Digitized byGoogle
Намеран да КУПIl непокретно имање у Српској
престоници, он је бацио око нарочито на две тачке
у Београду, на око ..шну Варошкапије и на Око.llИну
Стамбо.шапије.
На оба та про ..шза, у оно време, стражу су држа..ш
турски низами. С тога су и пред Варошкапијом и пред
Стамбо.шапијом повеАИКИ ПрОСТОрИ АеЖаАИ празни,
пошто се Београђани нису ЖУРИАИ да граде купе, и
да станују у такој БАIIЗIIНИ 11 додиру са суседима,
какви су турски низами.

КОАарцу пак то није смеТаАО. Он је веровао да


'l'И суседи само за време ту седе, па nе у неврат
отиnи.
За то купи празно место испод Варошкапије
до Високе УАице, где је доцније и купа подигнута.

КЦ га 0.1. каприца појеil.ИНИХ људи ОС.lOбодите. Што се тиче поверења:

ком би се МОГАа мавипу.lација СОАИ поверити, у свакој вароши, ИАИ


скеАИ у Србији, иха трговаца, којима би се овај посао могао
поверити, и који би, аа сав квапум који у руке прике, .I.a.Iи ИАИ

у готову, lLIИ У икаљу гаранцију, како il.a БУ.l.е свагда финанција

покривена и осигурана. В.lашко правите.lСТВО, чини ми се, .I.аје још

10% рабата. Ваша. CBeT.lOCT! Правитe.tство ииа свој сопствени


пароброil. с веИО.IИКО ШАепова. ИСТИ пароброil. кора икати своје

трошкове, и, ако правитеАСТВУ lIе устреба, коже превући шест


МИ.lиова ока СО.lИ ло српских скеАа, и имаће вајкаље 15.000 #
хасие, и сачуваће се фииавција да не троши на праэио. А овако,

ако восв пароброл со, КОЖе и у .I.ругок поСАУ пос.lУЖIIТИ. Што


се тиче раэређивања СО.lИ по вв;rтрености, и то је .1"0, у своје

вреке, иаре.l.ИТИ: ко.lико треба раарелити ПО СКеАама и окружијаК8.


СЦ је со у внутревости 50 цванцика 1 ОО ока; а са.l.а је вреие .I.а

се коже со узети.

ИОАИК Вашу СвеТАОСТ приките ову иајаву с б.lаГОВОАевијен.


Јесам Ван препокорљејши поданик, И КО.lим аадржите не у Вашој

НlLIОСТИ. »

15

Digitized byGoogle
Та кућа (Поп-Аукина у.шца бр. 4) није сва RОJlарчева,
него од њезине ПОJlовине три деАа припадају њему,
а четврти део његовој снахи Стани, жени покојног
му брата Тасе М. КОАарца.
Осем Варошкапије, као најживљег за оно време
места, КОАарац је ГАедао на СтамБОJlкапију, која је
БИJlа под веhим турским притиском, ми којој се још
Jlепша будућност спремма.
Онде , где се, данас, укрштају КОJlОВОЗИ из
Цариградске улице у Васину, и из УJlице r Jlумачке
у ОБИJlиhа Венац - међу Позориштем, Апотеком,
Спомеником, и Андрејевиhевим рогљем - БИJlа је
војничка тврђавица, кроз коју је из~азио из Београда
пут за Цариград. Зато се та тврђавица, а по њој и
сва ОКОJlина, звма Ста.м.БОЛ'ЮlUuја. На њој је увек
стајма јака турска стража (све до 4 јуна 1862
године).
Од уста те капије, овамо H:l. југ, између места на
ком је данас Rо.шрчева кућа и кућа Андрејевиhева,
био је пружен дугачак дрвени мост, под којим је,
у рову од шанца, готово свакад, JlежаJlа баруштина,
покривена зеJlеним жабокреком. На исток од те баре
оав Проотор, који данас притискује RОJlарчева кућа
и башта, био је ГОАа, маАКО удољаста пољана, у дно
које, до данашње гостионице ЗJlатног Прага, стајао
је само један ковачки вигањ и тоциљ за оправку
оекира, мотика и других тежачких хаАата.

Та је пољана прИnадма Томи Вучиhу Перишиhу.


Њу КОАарац купи од Вучиhа 8 јуна 1858 године,
за 2300 дуката hесарских.
И на том меоту он подигне двокатну кућу, која
је данас обеJlежена под бројем 1, У Rаотриотовој

11
16

..
Digitized byGoogle
У.IlИЦИ, И на којој о г.I1авнога .I1ица З.l1атним О.l10вима
пише:

ИАИЈА М. КОААРАЦ СРПСТВУ

Над је НО.l1арац ту кућу зидао, Мишина ве.l1ика


зграда, данашња Ве.l1ика ШКО.l1а, још није БИ.l1а готова.
Миша и НО.l1арац, због неког опора у трговини оољу,
врча.l1И су један на другога. У то време, рече ми
једном Чика ове речи:
- Мишина је кућа ве.l1ика и скупа; много скупља
од моје; аАИ је и моја кућа .I1епа, и - ја моје место
више ценим! ...
ПОС.l1е године 1862, кад је, по бомбардовању
Београда, турска стража дигнута са СтамБО.l1капије,
кад је и сама тврђаiшца срушена, и сва турска зеМ.IЬа
у Београду ДОШ.l1а у руке српској држави, онда је
н.О.l1арац, 19 Фебруара 1872, докупио потребне де.l10ве,
према реГУ.l1ационом П.l1ану, по процени вештака, за

700 U, те тако је заокруг.l1ИО це.l10 оно место, на


коме су данас: куЋа, башта, апотека, и дуhани ....
Што је дубфе У.l1азио у године, НО.l1арац је све
више сужавао своје трговачке ПОС.l10ве тако да је
пред крај свога века живео само од својих прихода,
не упуштајуhи се већ ни у какв:1. трговачка предузеhа.
Сваки- дан га је човек могао видети како се, с
бројаницом у руци, шета испред своје куће, прима
поздраве и отпоздравља ПРО.l1азнике. А пред вече
обично би отишао у гостионицу Cpucкoг Краља на
НаАемегдану (где је данас Управа Фондова) на партију
преФеранца са већ редовнима друговима му у тој
забави.

И.1LИЈА. 11. RО.1LЛI'АД 17

Digitized byGoogle
ПООЈЈ.едљ[њ

у почетку године 1878, КО.llарац западе у тешку


невољу: окривљен би за ве.llеиздају, затворен и одведен
у Аранђе ..ювац, пред ратни суд, који је испитивао и
судио оне који су би.llИ умешани у Touo.A,CIiY Побуну,
на крају године 1877,
том догађају Д-р
б.llИСКИ пријаТZ5"Т' нарочито
ггдина, овако прича: '
ПРОШ.llО је гг га ПОС.llе подне;
1878, кад ми жандарм донесе писмо ове садржине:

Госuoдине!

г. И.Ilија НО.llарац вољан је да са вама, иг. Јевтом


о својим
Позовите, Ј евту Пав.IlОВИУ;<:±,
одмах СИД

2511 1878
Београд
Уаравитвљ Бео:рада•
.Јпов Туцпови"

, 3адужбuха ИАuје МиАосавА>евиnа КоАарца. у Веогр&АУ.


<:УТР. 36 И 37.
-11-

110којни н.О.llар:щ г.
причање: - био је тада од два три дана, судски
притвореник, у Г .Ilавној . ПО.llицији. Он тада стајаше
под тешком оптужбом: Д't је учинио ве.llеизд '1ју !
»И ма да је он био уверен о својој невиности,
да оојничком суду
1с 3ЈЋарац беше у
писмо, оде;ЈЗ:

и с њим У <цем у Г .Ilавну


Упуте нас у једну собу у којој ютечемо: г. Туцаковиhа,
онда УправитеЈЬ'1, г. Брзаковиhа Ч.llана Управе, г.
МИ.llушиhа трговца, писара и два грађ'tнина којима
имена не знам. Ту, у Г .Ilавној ПО.llицији, предаде ми
свој TeCTa1ciOHao га однесем
чува. Сутра Њ:марац
суда,

нредадох суду

,.Ј.,.""ЈЦ.н, уз писаю у судски

заведено под Јё 57 О.
»Из Аранђе.llовца н.О.llарац би одведен, већ више
не као оптуженик, него као осуђеник, у Пожаревац:
да издржава казну.

да је н.О.llарнч ?i.llашhу говори:о,

rшзин сам и еунце; нишиа

морам бити :м' се бојим


А поме пресуде:
» »Не признајем да сам икад био ве.llеиздајник,
и да сам за то могао бити осуђен. « «
Ср Д га нађе за щшва и осуди на затвор (5
11--

»Но.шрац проведе у затвору само неколико месеца.


На дан 10 августа 1878 би проглашена независност
Србије. Тога дана Ноларац доби C.Ilободу: В.IIадаочева
милост, која је при осуди, смањила на две године
казну на коју је био осуђен, 1О августа повратила
му је са свим слободу коју је био изгубио. « •
»Пуштен из затвора, Ноларац дође у Београд
куhи. У затвор је одведен здрав и крепак, а куhп
ое вратио болан преболан. Тому се није ни Мa.ll.О
чудити: њему је тада било близу 80 година. Ма да је
био добра здравља, опет оптереhен толиким годинама,
није могао издржати оних страховитих потреса кроз
које је морао проhи. Нод куће је све једнако боловао,
и једва је, како сам причаше, имао толико снаге
да предстане владаоцу и да му захвали за МИ.ll.ост

која му је указана, те није умрьо у тамници, као


сужањ.«

Октобра 6, године 1878, у три и по часа по


подне, ПОC.llе дугога боловања, Ноларац је испустио
душу своју У својој куhи на Стамболкапији.
То вече, мени јави Д-р Н. Rрстиh да је Чика
умрьо, и позва ме сутра у 8 сата да дођем у зграду
Raсационога Суда. Други дан, на уречену меоту,
састасмо се: Д-р Rрстиh, Милан Пllроhанац, Чед.
Мијатовиh и ја. Прочитавши у тестаменту што се
говори о укопу, договори смо се да се све уради по

покојниковој вољи: са свим просто, од куће правце

8 У хартијама пок. Жике Јовановиhа, RО.lарчева рођака у


Панчеву, има депеша из Пожаревца, ОД 2ЗiVПI која Г.lаси:
«Добио сам МИАОСТ од Његове Свет.lОСТИ. Дођи с РаКИ.lОII у
Београд да се ВИДИМО I КОАарац.»

20

Digitized byGoogle
на гробље, само се теАО смеСТИАО У меТаАНИ сащук,
јер је то изрично жеАео. Чику је испратИАО Аоста
ОАабранога света. На опеАУ, и на гробљу, НИКО није
проговорио ништа. 3а то ће се о КОАарцу имати
Аа бесеАИ кроз веЕове, и што АаЈЬе, то све више и
све Аепше.

...

21

Digitized byGoogle
в
Оообине !СОЈ18,рчеве нарави

}{акав је био }{О.IIарац по својој нараВII, може


се, бар у неко.IIИКО, познати по овим причама, које
су прибране ОД оних који су се с њим ДРУЖИ.IIИ, И.IIИ
ма каква ПОС.IIа ИМa.IlИ:

Живеh.и у Панчеву, И.lIија је имао ван вароши,


на Старчевачком путу, обор где је хранио свиње.
На тај обор И.lIија је ИЗ.IIазио често, да види RaKo
му свиње напредују; а ИЗ.IIазеh.и, узимао би понекад
са собом у КО.IIа и ма.IIога Игњата ВајФерта, оца
нашега г. Ћорђа ВајФерта, кога су од МИ.IIоште сви
звa.Ilи Наци'Ка.
Једнога дана, дошавши на обор, сиђе с Нациком
с КО.IIа, и, пришавши к настојнику, упита: како су
свиње; једу .lIИ, и напредују .lIИ?
- Добро су, Господару, одговори стари, у свом
пому вешти С.IIуга: - СКРДИ.IIе су се .lIепо; једу у
маст, и напредују брзо. Само има један ђИ.llкош-вепар
који их раскрђује.
И баш у тај мах, онај ђи.IIКОШ сукне у једну
ГОМИ.IIУ вепрова, и растера их куд кога!
- Пушку! Пушку ми дај! цикне И.lIија. НастојнИR
му брже дода пушку, а он ђи..lJ.Rоша так! те на место.

22

Digitized byGoogle
Над пушка rpYHY, И вепар се изврте мртав,

, Нацика се престрави од чу да, ком се ни ма.ю није


надао.

Други пут, пошто му је онај стари вешти настојнИR


умрьо, и дошао нови на његово место, ИАија, дошавши
на обор, упита: како су свиње?
- БРАО добро, одговори нови настојнИR: -
весе.ш су; све се играју, и јуре се ....
- Одмах иди из моје САужбе, викне Rо.шрац: -
ти ниси за настојника. Свиње су ЗАО кад се играју. Оне
треба да једу, да Аеже, и да брекhу, мој бескутњиче!
И одиста га је отпустио још тај дан.

Некако педесетих година, прича се у Панчеву,


једнога дана, НОАарац је имао да пређе узаном
каАдрмицом преко веома КаЈЬаве панчевачке УАlще.

у преАажењу, он се сукоби с ђенера.IЮМ панчевачким


бригадиром.
КОАарац замахне штапом те устави ђенеРаАУ
коња, рекавши:

- Ти си, господине, на коњу, а ја пешке: ИАИ


очекни, ИАИ терај преко БАата. Теби је то Аакше,
него мени!
И тако пређе на другу страну.
Та га је дрскост, ПОСАе, СТаАа много муке, а и
новаца, ДОКАе се ђенеРаАова срдња УТИШаАа.
А може .бити да је и тај САучај убрзао RОАарчев
повратак из Панчева у Београд.

НОАарац је, боравеhи у Београду, ВрАО чеото


проводио вече с извесним својим познаницима, играјуhи

• 23

-
Digitized byGoogle
ое IШрата. У игри, ако му карта не пође, обично ое
је ордио, и за оитницу која не вреди гроша, могао
је ПАанути на најбољег пријатеља.
Једини човек, у том друштву, био је Коота
ЦYRИh, којему Ro.llapaц, ни у игри, ни иначе у ма
RaRВИМ диопутима, никад није хтео реhи ни једне
окорне речи.

ПОOJlе ЦYRиhа, највише је штедио А -ра Н. Rротиhа.


Овому, IШд би ое и он, у игри, ИАИ У наткачивању,
отавио на отрану противника, Чика би оамо рекао:
- Море, :Кротиhу! што ое ти поводиш за .Ю.Ilама?
За ове друге није бирао речи, када ое о њима
препирl,l.О.

Једном је био купио папагаја, и намеотио га


на баАКОНУ, на рогљу овоје ВеАике куће. Учеhи ту
тицу да изговори име liо.йрац, он је овоје презиме
понављао по неКОАИКО пута, а тица је упорно ћУТаАа.
Срдит за то на папагаја, Чика би овоју поуку завршио
речју: Магарац! упyhујуhи ту реч Г.llупој тици
неће ништа да прими и научи.
која I
ПООАе неког времена, чује он из своје ообе да
његов папагај виче:
- :КО.llарац - Магарац! :КОАарац - Магарац! .И
рекне:

- Е баш је гАУП као магарац! Ето шта је


научио!
Та тица му није дуго живе.llа.

Једна RОАарчева рођака, у Панчеву, за њега


ВеАИ ово:

24

Digitized byGoogle

- И.шја је био човек .л.еп на очи и понооит;


одевао ое је укуоно, и умео ое је гооподоки понашати;
био вам је то прави кава.л.ер и - во.л.ео је женоке. •

Ко.л.арац је био човек веома чуваран, чак ое је,


вр.л.о чеото, јављао као права тврдица.
Једном је на пијаци »код 3еЈЈ.еног Венца« видео
венац паприка у неке пиљарице, и натури о ое да га

купи. Давао је деоет пара, а пиљарица је тражи.л.а


петнаеот. Чика ое раопазарио, и још наљутио. Поо.л.е
је поо.л.ао момка и дао ко.л.ико је трговкиња тражи.л.а! ...

. На два оата пре него што ће умрети, Ко.л.арац


је рекао Д-ру Јовану Ћурићу, и другима, који оу ое
деоиЈЈ.И уз његову поотељу:

- Кад ја издахнем, немојте ое ви збунити око


мене, него моју мрцину затворите ено у ону ообу
(показавши протом у коју), па одмах г.л.едајте те
попечатите ормане и иаоу!«

r Лежећи на оамртној поотељи, био је јаЕО ООЈЈ.абео


и IIзнемогао. Лекар нареди да му ое даје по чаша
добра отара вина. У његову подруму би.л.о је разних
вина. Д-р Јован Ћуриh, апотеRар, Rоји му ое је, у
БОЈЈ.еоти, највише и на.л.азио, извади из подрума бутеЈЈ.У
доброга отарог неготиноког вина. И, кад му, о ручку,
наточи чашу, отарац цикне:

- Ко је донео ово вино?


- Ја оам донео; наредио је ЈЈ.екар, одговори Јова.

• РаКИАа Јовавовићка, УАовица рођака му Шике ЈовавовиЬа.

I
Digitized byGoogle
- Раопикућо! ти. nеш мене упропаотити, ако ја
дуже узБОАујем. Што ниои донео од кога мабијега,
него баш од овога?!
Разговетно овеотан о оном што је чинио, и што
је науман био издашном руком чинити на RОРИОТ
овојега народа, КОАарац ое није отидео цењкати ое
за пет ИАИ за деоет пара, и чеото ое, о ТОАике раЗАике,

раопазарити на отвари коју је веома же.llео имати!


Те оитнице, од којих би ое многи Аибио, и по
којима би њега Назвао цицијом, оведочанотво оу јаоне
овеоти о веАИЧИНИ идем а и омер ова , које је он у
овој ој памети нооио, према чему оу то ове праве
оитнице и БИ.llе за њега.
Међу тим, у хартијама пок. Живка Јовановиhа из
Панчева, рођака И.Ilива, има неко.llИКО RОАарчевих
пиоама, па у једном, које је пиоано 8 авгуота 1870,
ИАија веАИ:
» Синоh дође к мени она Лиза што је БИ.llа ROA,
тебе, па ми каза да· 011 ми купио три пара ћурака, •
и да оу окупе: За .мене ништа не .може оити скуuo
што се јела тиче! «
По овоме ое може МIfC.АИТII да је КО.llарац ВрАО
МИ.llовао трпезно· уживање.

26

Digitized byGoogle
11

ИЛИЈА М. КОЛАРАЦ
и

СТРЕЉА ч:reо ДРУШТВО

. Digitized byGoogle
1

Digitized byGoogle


Рођен с наступањем овога века, а растао под
праском пушака и риком топова у ратовању за

ос..юбођење Србије, :КО.llарац се је, са свим природно,


још из детињства свога, свикао био с оружјем тако
да је доцније, када су мирни грађаноки живот, и
ве.llИКИ трговачRИ рад, .Ilасно МОГ.llИ учинити да његово

оружје рђа попадне, остао увек пријатељ оружју и


онима који рукују њиме.
:Кад .су, по(ые омрти војводе Томе Вучиhа, отвари
његове продаване, И.Ilија је купио оабљу војводину
КО.llИКО с тога што је она снаЖИ.Ilа бедро Вучићево,
ТО.llИКО и зато што ое њему у опште оружје овакад
• МИ.llИ.llО.

Кнез МИ.llОШ, по повратку у Србију 1859, био


је поверио И.Ilији да набави већу КО.llичину Шa.llитре
за војне потребе, и у то име био му је дао унапред,
из своје каое, десет хиљада дуката. ПОO.llе омрти
знаменитога :Кнеза, управници његове поомртнине
помену да, за јамство те суме, отаве интаБУ.llацију
на :КО.llарчево имање. Старац П.llане, и одмах набави
десет хиљада дуката, и овој дуг П.llати.
:Кнез Михаи.llО, доцније, обавештен о том О.llучају,
ПОШЈЬе :КО.llарцу на дар два прекраона peBO.llВepa.
Јамачно је патриота-:Кнез познавао Чикину ве.llИКУ
пажњу према оружју, кад је баш овај дар изабрао,
да му њим изрази захва.llНООТ за УО.llуге отаџбини....

f,
29

~ I
Digitized byGoogle
Живеlш у Панчеву, КОАарац је Вр.Ю марио за
Панчевачко Стре.ъачко Друштво, и у љем је ревно
учеотвовао. Запионик тога Друштва, вођен у одборокој
му оедници 10122 аПРИАа 1851, 03,ДРЖИ и потпио ИАије
КОАарца уз потпио предоедника, о Аеве отране, одмах
на :првом меоту. Запионик је вођен немачким језиком,
а КОАарац је овоје име запиоао ЋИРИАИЦОМ. Из тога
ое види да је био један од УГАедни:х ЧАанова те
дружине. А Панчевачко Стрељачко Друштво БИАО је
на ВрАО Аепом ГАаоу, што, поред оотаАога, може

показати и овај ОАучај:


Цар Фраља ЈооиФ, оБИАазеhи овоју царевину, 5
јУАа 1852, у 6 оата из јутра, кренуо се из Земуна
П1роброДом низ Дунав и, дочекан на обаАИ спроhу
Панчева најовечаније, IIЗlПпао је пз пароброда, И
одвез:ю се на каруцама у варош. Онде је примио
подвореља, ПОХОДИО Мађиотрат, цркве, војне зграде,
и БОАНИЦУ. Иза тога, извезао ое је на Стре..ш:ште
Панчевачкога Стрељачког Друштва, где оу га сви
пушкари дочеКаАИ. Цар је избацио неКОАИКО метака у
нишан, ПОХВаАИО је Друштво за ревноот и напредоваље,
и, у знак овога веАИКОГ задовољотва, даровао му је
овоју Аепу ОАИКУ, која се чува и данао.
ПООАе тога Цар ое вратио на пароброд, 11 продужио
свој пут низ Дунав ка Базјашу.
За тако краткога свога бављеља у Панчеву,
ВАаДаАац није пропустио ПОХОДИТИ и ту ШIЮАУ за
стреАце, добром гАасу које приносио је, КОАИКО је
могао, и наш КОАарац.
То Стре.ъачко Друштво, ооновано 1813 године,
ОАавИАО је, у недељу, 21 аПРИАа 1863 године, овоју
педесетогодишљицу. Тада је оно КОАарца, као свога

30

Digitized byGoogle
ОД.llичнога Ч.llана, позва.llО на ту овечаноо'г орпоким

пиомом, пиоаним руком орпоког пеоника ВаОИ.llија


Живковиhа, које г.Ilаои овако:

"Господину И.л.ији МИ.JIосавvЪеви'qУ I(О.JIарцу


у Београду

"Особито uоштовани Госuодару!


"Панчевачка Стрељачка Дружнна броји, Божјом помоЬу,
од постанка свога пуних педесет година.

"Да би тај свој успешни опстанак достојно прославила,


наумила је она, у недељу, 21 априла ·1863 године, држати
сјајну светковину, скопчану с велеле'пним обедом, игранком,
и гађањем у нишан, на овдашњем Стрелишту ј и да би поменуту
светковину што боље увеличала, позвала је знатан број гостију
из близа и из далека.
))Вас пак, поштовани Господару, као негдашњег одличног
суграi:laнина нашег, и врло ревносног члана Стрељачке Дружине
овдашње, не пропуштамо поименце и особно позвати на
поменуту светковину, и прилажуЬи с позивницом и сачињени
програм, најпристојније молимо, да би нам весеље наше вашим
милим и многоцењеним учешЬем и присуством умножити
изволели.

"У Панчеву, 12 априла 1863


ОАбор Стре.ьачке Аруживе:

А.ЈЈ.ОИС rОЈЈ.уб Gra.mberg


I. :М. Weifert ВсЬ iHz-sесrеtаirе

А.. Scheiber .
Oberschiitzenmeister. »

Наотанивши ое у. Београду, по повратку из


Панчева, И.Ilија је, кроз кратко време, поотао мио
познаник ондашњих М.Ilадих и образованих Београђана.
Њихово друштво њему је би.llО МИ.llО, а и они оу ое
радо прибирa.llИ око трезвена отарца и одушевљена
патриота.

31

Digitized byGoogle
Ј
Већ само то што он же.Ш дружити се о првом
инте.l1игенцијом у Београду, и што ое инте.l1игенција
купи око њeг~, показује да је RО.l1арац био један од
необичних ЉУДИ овојега доба.
Од тих М.I1адих Београђана, који су нарочито
ради би.l1И и у оружју ое вежбатп, могу се поменути
ови: Mu.A.oje Ј1ешјанин, Милан А; Петронијевиfi, Тома
Цинu,ар-Јанховиfi, и i"!илојко .;lешјаНИIi.
Одушевљени за вежбање у гађању, ови оу ЉУДИ
ИЗ.l1ази.l1И чак горе иза Симиhева Мајура (ЕНГ.l1езовца),
и онамо су пуца.l1И, и учи.l1И се гађати у нишан.
RО.l1арац је живо настајавао: да се та дружина
уреди онако како је уређена Стрељачка Дружина у
Панчеву, у којој је он Ae.l10BaO, док је онамо био.
у хартијама његовим има Iюнцепат· једне МО.llбенице
коју је Rо~арац, 16 јуна 1861, поднео Општини
Београдској, тражеhи да Општина да једно место у
БУ.llБУ.l1деру за Стре.l1IIште. Тај је концепат писан
руком МИ.l10јка Аешјанина, данас ђенера.l1а, и г .I1аои
овако:

"Општини вароши Београда

»У свима добро уређеним државама, а нарочито онима


које за добllвену слободу и самосталност своју не толико
сили бајонета регуларне, колико храбрости и постојанству
народне војске благодарити имају, и које су светиње у тешким
временима опет њој поверене те да их од непријатеља одбране,
постоје у свакој варошици, шта више у свакој општини
образована стална друштва, која имају опредељено место, где
се у одређене дане скупљају, и гађању у нишан, и руковању
с оружјем упражњавају.
Да је гађање у белегу, познавање свога оружја, и руковаље
истим главни услов ваљаности сваког војника, мислим да
нико сумњати ·неЬе. Но ово није једна добра страна тога.

32

Digitized byGoogle
Образовањем оваквих стре:ьачких друштава ив свију класа
људства зБШfжава се грађанин војнику, и грађанском чиновнику;
веза, Боја их једнога с ДРУГIIМ 11 онако веже, постаје чвршьа,
п што је Hajr.'IaBHlIje, друштва су ова најмоьније средство за
одгајење 11 УЗВJlшење војНIIЧБога духа у народу једном.
Мислим да није нужно УП)'штаТJI се у разлагање да је
Отечество наше у много КРIlТIIчнијем положају него многе друге
државе, а још мање докаЗIlвати потре6у: да се и код народа
пашег, који је скоро пре по столеhа оружје своје, не имајуh1l
прилике )'потреUJlТII га, забацио, пуцање у нишан заведе; то
ће, тврдо се уздам, Општество вароши Београда само, 11 без
.1а.ъег доказиваља мога увидеТII.

Па кад је то пстина, онда мислим да нема нпкакве сумње


да је ОПUlтина Београдска, као прва )' целом Отечеству нашем,
позвана да свима другим општи нама у cBe~IY што је б.'Iагородпо
и општеполезно примером својим преТХОДII.
Сва жртва пак коју би општина у овој ОlIштеПОЈ'Iезној
ствари учинити имала састоји се у том, да се од општинског
плаца у Палилули до баште Г. Мише Апастасијевиhа један
мали део )'ступи, на БОМ 611 се стреJLIIште о трошку установити
се имајуhег стрељачког друштва подиhи могло.
У надеЖДII да tle општи на вароши Београда овај предлог
мој, покренут мнозином Господе како војеног тако и грађанског
реда, у размотреље узети ЈЈ аодно lICTOM расположење учинити,

остајем
Општине вароши Београда
Београд
16 јунија 1861.
понизни

И.lIвја м:. КОJlарац"

Не зна се каква је била одлука Београдске


Општине на ову молбеницу. Није се могла наhи
за то што је архива општинска горела после тога
доба. Међу ТIШ је она мала дружина продужила
вежбати се у стрељању, и, доцније, преместила је
своје Стрелиште у онај I\аменолом (Ташмајдан) иза

ИJlИЈА Ј(. КОJlА.РЩ 33

Digitized byGoogle
Пали.lУЛCl:е Цркве. Ту је ~ЈIIлuје Аешјашш, пуцајуhн,
OI~O, те после ОIЮ

СВШI

Из I\юzеНО.Юl\lR, Стрz:лпштz; Је: у


ГрадClШ РОВ, пошто су Турци JlЗIIJЛЛIl IIЗ ГР<1да, а
најпосле је IIзмештено онамо IJЭЮЦ Смутеl:овца 7 где
налази тнс.

Најре 7 >ред

оних 1\1<1,.10 пре пменоваШIХ, ПОМИЉУ се:

Коста. С. Протufi. доцније t)енерал и Намесник;


Петар :џнш;ат;
Јован НамесlКШ;
Коста Бучовufi, ПУI:ОВНШ:, и
В.шда CTojaHoaufi, благајНIIК :Мин. Спu.ь. Пuслова.
I\ОЛНРlЪ ш;h није али теюма
О,Ilwптатисао И наllрz:ловаљу

а једном јој је и једну своју ПУШI:У ПОКЛОНИО.


3а то време ДРУЖIIНН је био Пре~седНlШ Г. Милан
lетроютјz'тшh.
у Г.lIетроштјевиt-., тши
бејашz' самим епрпчен
да и даље врши предсе,Ј,НИЧЈ-:е дужности, него сазове

скуп, и замоли другове да изаберу другога Председника.


На '1'0"1 бllhЕ~ ТFРОЛЛОГ шыhа,
Преле;z'лнш:а С.
lIротнћ.
Овај је скуп држан у стану Илије М. l{оларца, и
шегову

Толию> засал Ђ710Г ло СiСЭl3iRТН О

учешhу у Београдском Стре.ьаЧIЮМ Друштву.

34

Ј
III

ИЛИЈА М. КОЛАРАЦ
11

ОНИ RОЈИ СУ ПАЛИ ЗА ОТАЏБИНУ

Digitized byGoogle
1
ПреА овеТRОВИИУ

Већ од ПОАовине меоеца октобра, 1830, у Београд


оу учеотми ДОАетати из Ирагујевца Гocuoдapcки татари,
који оу ое, иотом брзином, враhми Аепеници на обме.
у самом Београду, онда тихом и ГАувоммеоту, опажмо
ое је да се примиче H~KaKaB необичан догађај. И Срби
и Турци, ондашњи. г Аавни београдоки отановници,
очекиваху нешто крупно. Срби ое радоваху; Турци
се прибојаваху. Срби се надаху: да им ое .иопуне
бар неке од вековних жеља народних, да ое крунишу
ванредни напори Rнеза МИАоша, и народне жртве
кроз ПОСАедње деоетине година, а Турци страховаху:
да не наотану црни дани за њих, да се већ не почну
навршивати она, за ооманоко царотво у Јевропи,
отрашна пророковања, која оу одавно тихо, ми
непрекидно, ИПIJlа од уота до уста. 10

На крају октобра, Гооподар Јеврем, брат Rнежев,


и најстарији међу ондашњим орпоким отарешинама у
Београду, доби из Ирагујевца од Кнеза МИ ..lЮша овако
пиомо: 11

10 «Веће турско АУro бити 'пеhе, него he се Аа промени царство 1-


НаРОА. вероваље.

11 ~ 1761, 1830.

I
87

• I
Digitized byGoogle
»Татарин наш, који је оиноh из Цариграда
дошао, донео нам је веот: да је Портин :Комеоар,
Аебип-ЕФендија, на Митров дан отигао у СоФију, где
ће ое два дана одмарати, па онда ПРОДУЖИТИ П)ТТ
к Београду. «

» Ти hеш, по пријему овога пиома, оамо о ААекоом, 12


отпhи Честитому Везпру, и однеhеш му хиљаду дуката,
у знак веАпкога поштовања мога према њему: уверићеш
га о свагдашње:м мом страхопоштовању и, са СВаЈ-IOМ

ПОНIIЗНОШћУ, учтивошhу, и Ааскавошhу, Доказаhеш ~IY:


да ја њега - Честитог Везира - за свој бабаАУК САЈатрам,
и да никад нећу заборавити пооеhпвати га подобшш
IIзраженијама и свидетељствима признатеАНОСТII своје
и БАагодаРНОСТII, МОАеhи га нај понизниј е, да и он не
заборави мене и народ, који судбину своју у његове
руке НИЗАаже:мо, да нам свакад буде пријатељ и добри
caBeTНIIК и отац! ((

Иза тога, :Кнез у писму веАII:

»Порта препоручује да Скупштина Народна (која


се тада спремаАа) буде што овечанија и наРОДОЧИСАенпја,
а ми овамо немамо за то места. За то се договорпте
са Честитим Везиром: где ћемо је држати? Мп овамо
МИСАIIМО да је најПрИАичније да се држи у Београду,
11 да се на Врачару за :Комесара. и Честито г Везнра
начинп узвишено место, да сав народ чује оно што
ће му се показати и прочита1'И! ((
,ПОСАавши те наредбе у Београд, I{,нез МИАОШ,
5 новембра, оде из :Крагујевца у Јагодину, те онде
сачека Портина Комеоара, Ч. Аебип-ЕФендију, If,

12 ЈамаЧRО, Cu.1tu!ie.tl.

s8

Digitized byGoogle
пропративши га до БаТОЧlIне за Београд, врати се у
Нрагујевац.
Оданде опе'l' пише 13 Господару Јеврему, у ~eoгpaд:
да ће на СКУП!IIТИНИ, lюју намерава сазвати, које
судија, које напе'гана, прота, намесника, игумана,
које сеоских кметова, и других људи, бити до 3000
Г.шва од свих 12 ондашњих нахија, и да ће он повеСТII
600 војника. Ови ће бити форма.ilНО оружани као што
у Хатишерифу стоји: да му је САободно држа'l'И их.
Оста.ш народ доhи ће до места свога квартира оружан,
а пред Везира и Оџаћана неће изиhи с оружјеl\l за
појасом, да му се види, него ће га сакрити остраг
под гуњеве! Људи нахиCIШ биhе по се.шма у квартиру,
а војници и други чиновници, са Кнежевом свитом,
мораће бити у Београду. Зато се Јеврему препоручује:
ла час пре јави: где намерава сместити војНИRе,
чиновнике, и свиту, И 1.ОАИКО квартира могу даТIJ

СавамаАа и Па.ШАУАа, а КОАИКО варош Београд, 11


списак од кварт ира да пошље одмах! «
Међу тим, Кнез је из I),рагујевца расписао: да
свака нахија понесе са собом хране за људе и за
Ј-:оње КОАИКО може БИТII за 7 дана бављења око
Београда, а храну за војнике, ЧИНОВНIп:е, и за свиту,
треба за времена снети из :Мачве 11 из Пожаревачке
Нахије, и саМАети за времена КОАИIЮ треба за хиљаду
људи!
Даље се заповеда ово:
»Да се каже ч. Везиру, да је Господар рад, да
сви чиновници, при читању хатова, имају фесове H::t
гАави. За'го Јеврем да распита: може АИ се у Београду
-- - --- - - - - - - - - - -
13 8 новембра 183 О, ~ 1 8 I 1.
,
- ---1_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

39

Digitized_ Ьу Google
- -1 _ _ ____ ____ ____________

доБИТII једно сто (1 ОО) низамских ФСсова, и ако не


може, би .1111 ИХ који од трговаца, на брзу руку,
откудгод, могао набавити? Нека каже Ч. Везиру да
Господар же.Ш, као највеlш знак повиновенЙја 11

признате.ШОСТII према Порти, да свахu чuковuuх, прu


чuтању, .'oteTHe 'На г.Ш61Ј (јео fiу..fав, па да uаоијв
uuза.мсхu фес!! «
НајПОС.lIe се у ШlCму ве ..Ш ово:
»Да Ч. Везпра поздрави од стрпне Господареве:
да дигне Туркс са Впропп:аппје 11 са Саве, јер ће
Господар мораТII тамо највише IIРО.ШЗIlТИ. А Господар
се обеhава наредпти со ..lдате, који ће ту дужност,
равним начином, ЮЮ и Турцп, IfСПО.llњпвати. 11 тахо.
ахо J\ty Ч. Везир то учинu, тахо (је се решитu ?I
Београд oofiu!! «
ДРУГIIМ писмом Hapet)elIO је Вучпhу: Ј.а да нпђс
две Фуруне, I-юје ће пеhи Х.llеб за СО.llдате, а тако п
- квартире да нм спреми: све да је готово I"П,'1, дођу! ј
НаРОЧПТIIМ писмом, 1$ ПaI-:, Ниеа препоручује
Господару Јеврему ово: »Да бу,'1,е IIремп Аебип-ЕФендијн
.IlaCJ-:ате.llан, и да похаЗУЈе свуда OCI'lIOOCT, да ои
распо..южеuије даuха мање Ou..fo!«
I1ајПОС.llе се у ПIlСМУ јав"ьн: ла ГОСIIО,'1,ар Сt-;УПШТIIНУ
оаЗlIва за Св. А.IlIIМПllја, 26 нове~lбра (1830)!
Ннез је још поручио БеоградCI-:ОМ Везпру, да
Г.llеда раНllје обавеститп ТУРI:е БеограЈ)ане о саДРЖИIlII
ПОРТПНIIХ хатова, који ће се на СКУПIIIТИНII прочитаТI!,
да не би ОНII, на дан саме свечаностп, шшав нерел
начllнlI.Ilи ....

Ј.а 13 новембра 11! 3 О, Њ 1834.


1$ 13 новембра 1830, Ј\! 18Н.

4U
t
Digitized byGoogle
Према таким наредбама из Нрагујевца, у Београду
се је радило журно, да се све спреми нако треба и
IЮЛИКО чега треба.
Господар Јеврем, брат Rнеза Милоша, 11 Везир
Београдски Ч. Хусејин-Паша, договорили су се и
наредили:

t о Да се страже туроке дигну са Сав ск е и о


Варошке капије на шанцу И, меото њих, да се ставе,
на та два пролаза, страже српске. А на друге две
капије, Стамболској и Видинској, да остану страже
турске.

20 Сви Турци, Rоји седе, илн дућане држе, у


западној ПО.4И Београдске вароши, почињуhп од
Огамболкапије до Rалемег дана, да се повуку у источну
полу Београда, а у западној ПОЛИ да се, за време,
оместе ор ПОК И војници и ЧИНОВlШЦII, Rојп имају доhи
на СКУШIIТИНУ.

Међу војницима који оу долазили у Београд, и


смештаЛII се у 'гој западној поли вароши, падала је у
очи једна одабрана чета од сто људи, чета, I;оја ое
звала Гарда Кнеза Иuлоша.

Момцп у тој Гарди НОСИЛII су Фракове, узане·


панталоне, и на ногама ЦОКУАе, а на ГАавама имаАИ

су црвене капе, са зачелним словима Rнежева имена:


мо О. На рамену паR сваки је нооио покраТI\У пушчицу,
};оја се зва.1J.a zарабu.ьчufi..

Oce~1 ·ове Гарде, БИАО је још 600-1000 људи


»yuиCHU.~ uандура, « који су имаАИ народно одеАО, а
0.1. оружја ItОСИАИ су сваI;И дугу пушку, два пиштоља,
и нож за појасом.

I 41

Digitized byGoogle
Ово су би.ш војницп, редовно пзвежбаШI, а hнез
}11I.ЮIlI IIХ је, до тога доба, 113 вр.lo поја:МНIIХ оБЗIlРН,
назпваu yuuC'Нu.\t uан.дурu.ltа ! ..

nоњаНIIЦII су СВII бп.ш нарuдClШ .lепо одевен 11,


11 на6ружаНlI f;aIЮ треба, а 11 кољи под њима бll.Ш
су св" одабрани. По I\нежевој наредбll, ПО..ювпна се
коњанш:а С~ШСТII.lШ на станове у Са вюra.ш, а .J.p~Ta
ПО.ЮВlIна )" Па..Ш.ЈУ.lШ.
I\.a). су ОВII СрПСШI војшlЦН С добorшша, I:РОЗ
ВарошкаПllју, У.IaЗII.Ш у Београд, СII.ШII се ХРllшhанCIШ
CBe'f СЈ.егао био да ПХ се наГЈ.еда 11, ~юже БИТII, нпје
остаЈ.О српско mю Ј-:оје, у тај мах, пије ПУСТIIЈ.О с)"зу
НIIЗ образ од превеЈ.ШШ радости.
Oce~1 ТIIХ војника, бll.1О је другога народа неIЮЈ.Ш;О
ХII.ыца Г.Јава. Ово су ОНII за које liнез наређује да
носе оружје, НЈ.П да га пр~ц ВеЗIlРО~1 не показују за
појаСО~I, него да r<l. caJ-:Рllју остраг под гуњеве. ОВII
су ДО.IaЗII.Ш ОЈ-;руг за OI'PYГO~I: Прво су се јави.ш
ЧачаНII, па Ва.ьевцп, па Београци, П тю-IO реДШI. I\юю
су прнспеваЈ.lI, т:1.IЮ су 11 раЮlештаНII по српсюш

l:уhЮЈа на станове.

РеДОВНIIМ војНПЦШlа кmlандова.Ш су: Рус Пав.юв,


11 Србин JlO.-ИUРО8нћ .

.:\. оста.Ш народ IIмао је своје наХIIClШ стареШlIне,


међу l:ојЮlа се ПOlшенце пmшњу: Јоn.са Јlu.lOсав.ьевнn,
Јованча СuаСНћ, Аан.uловufi, 11 Вучufi.

Пред што ће се креНУТII IIЗ Iiрагујевца за Београд,


hнез ПОIlI.ье Господару ЈеВРЮIУ ову наредбу:
Дп свештенство не IIЗЈ.а311 пред Његз: у сретање,
него да га ,щчска па ве.1Ш:ЮI црквеюш вратшш.

••

42

Digitized byGoogle
11
=-OF_

Господар JeBpe~( ПaIо;, са беговшш, да га дочека пред


коначким врат(ша! 16

Кад се сазнаЈ.О да се hнез :МII.IlОШ већ приБЈ.I1жује


к Београду:' у I-юјlI, од ..1820 године, није хтео доћlI,
Везир Хусејин-Папш изаш.ье свога Ћехају на сат
места од ваРОШII, те hнеза предсретне, 11 поздрави
добродошЈ.ИЦО:М у име Везирово. Оданде, у н.нежевој
СВИТII, Ћехаја дође до у Кнежев ћонак, где је Везиров
син Кнеза сачекао, 11 прпдржао ~IY стремен - да
одјашп 0..1. коња!
То су све ДOI-~а311 необпчне пажње према Г.IIоавп
Српскога На рода.
Пошто се Кнез ;\lп.юш c~(eCT((O у свом конаI:У;
пошто је ПОЈ.ОВИНI1 БеоrраДCI.. е варОШII, са две каппје,
БИ..lа у рукюrа СРПСI-~е војске, 11 пошто је II др)тога

111 22 новеябра 1830, х! 1881.


17 Стари пут крчахuк 0,.1. Крагујевца ка Беогрм~' УАарао је
на Петровац, Чумиh, Жабаре, Бе.lOсавце, МИ.l.атовицу, КораhlIЦУ,

Неиевикуhе, Сопот, Ра.ьу, ТрешlЬУ, Рипањ, Чаршију (ПОА Ава.юмј,

Дуго По.ье, Раковицу (се.1О), Торлак, па виз Врачар, на МОКРIЈ .Југ


(поток) и ...1аУАОНОВ ШаН4Ц, у БеограА.
({нез Ми.1Ош је IIЗ Крагујевца у БеограА путовао три Аана.

КаА полаЗII из Кfjагујевца, прву је во!) ноhивао у Жабарu.ма; AP~TY


У СОUОТУ, а за трећу стизао је у Бео~раi).
у Жабарима 11 )' Сопоџ био је вачинио нарочите кућс за

ноhивање. Те су се К)'ће звuе: Господарскu RОХIlЧU.

ПОС.lе Кнеза Ми.lOша, онај ковак у Жа!iарима чипи ми се да

је припао општи ии [жа6арској, а конак у Сопоту узет је 6':'0 за


канцt'!.I.арију среза косиајског.

Доцније, каА је грађен насип од Беогрма ка Крагујевцr, стара


је lIутва .Iинија на много места остав.ьена, и, rзета вова, често

много заХОАнија.

--г о -_о -0-

• 43

Digitized byGoogle
на рода, осем војнш-ш, СТIIГ ,,10 1-. Београду he1-ЮJlИI-Ю
хн"ьада: отпочеJlII су се преговорп између ВеЗllра
Хус~јIlн-Паше и !\неза МIIJlоша о том: где прво љих
два да се састану и познаду, а за тим : где да се

изврu1И оно ради чега се 11 ЧПНIIJlа сва ова веJlика

спрёма, то јест, где да се ПРОЧlIтају важна СУАтанска


ПИС:\1a :
1о Хатишериф од 7 Ребју.:r.-Евеља 1.246 = 3
авг.уста 1. 830 године. 'Који liнежевини Србији признаје
неаавиcuу Ј'нутрашњу Управу, п
20 ЦарС'Ки Бер ат , 'Који rr07'opryyje Ннезу Јlи.юшу
право наc.,:r.едства на СРПСl>о.:1t Престо.:r.у.
Везир је, раније, ПО:\ШЈП.lЬао да бll се то читаље
МОГАО СВРШIIТП ИJlИ у. Граду, ПJlII пред Градом, на
На.'I.емегдану, аJlИ је ТО:\IУ бпо противан Ннеа l\Iи.юш,
наводеlш да је и у Граду 11 на HaJle:\16r дану ма.Ю
места за ОНОJlИЮI народ, 1-юјп се САегао да чује II
ПрИМИ l\ШJlОСТ Цара свога! Зато је, још IIЗ I{рагујевца,
НУДIIО да се та свеТIШВШШ IIЗВРШII на Врачару,
на веЬој IIШр1lНII, местюпще б.шзу Чупltне Ху.\ше
(Тншмајдана) . •,
Знао је мудри МИJlОIIl да бll свечаност у Граду,
ИJlП 11 на RaJleMerAaHY, бllJlа обпчна свечаност турС'Ке
ми.исти, а Њему се х'геАО: да овај догађај некако
добпје оБJlИК српС'Ке победе!
ААН, пре самога свечанога дана, у 1-.ојll 'греба
да буду, раме уз раме, ЦаРШ:1I Везир 11 СРПСКII Ннез,
а они се никад ДОТАе нпсу ОЧIlма виде.ш, уг.ШВ.lЬено

-------------
18 Може бити Аа је ово место за ту свечаност изабрапо баш
за то што је ОНАА у Срба још бll.1O жив.ье сеЬање: "Щ је ва тој
Хумци спа.ьен Свети Сава?

44
,

Digitized byGoogle
би: да се њJ.lх двојица састану, да ЛIlЧНО један другог
поздраве, п дп се разговоре.

Тога ради ВеЗIlР наредп те се на Кале~IeгдаIIУ,


ОНАе где је онај проплаНaI" у парку, према ГОСТIЮШЩIl
Српској lipYHU, разапну неКО.lIПШ шатори.
у ОЧIl Св ..\.ндреје, 29 нове~lбра 1830, постаВIIше
се у ред 1iнежева.. Гарда 11 Ј'пнсн,и uан,дури од СрПCl·.е
цркве до ~lecTa где је данас ГОСТlIоница СРПСI\.а Круна,
а одонуда од градске шшпје до данашње Реа.ше
l'
стане табор ТУрCl:ПХ војнш:а. I
ВеЗIlР, I1зашавпПl IIЗ Града, дође под свој шатор,
да ту прпмп Свет.lOга Госта свога!
Ма.ю доцнпје, .\ot)e IIЗ свога конака 11 I{нез
Мп.юш. Везир I1зиt)е IIЗ свога шатора, п пође неко.ШКО
корака )' сретање Кнезу. Ту се узеше за руке, 11
пољубише се (један другог у рамена), као што је
обllчај у Турака. Иза тога обојица уђоше у ВеЗIlРОВ
шатор, а за ЊШIa 11 тумачп њихови ...
Ту су се први пут виделп 11 позналп; ту су углавп.ш
како да се сутра дан извршп ве.'I.Iша светковина, коју

су одавно пшчекива.'l.lI п Срби и Турци београдски.


Док... е су се Везир 11 Кнез бавили под шатором,
војНИЦII, 11 СРПСКII П турски, стаја.ш су на кремену,
а на градском беде~IУ, уза сваКII топ, пламтео је
запаљен ТОПОВСКII паљач!
Нао пред праву битку!
Признано, данле, 11 утврђено би: да се ЦаРСКII
Анти прочитају на Св. Андреју, у онај исти дан, у
ноји су Срби, 1806, освојИЛIl Београд од Турака!
Турцима Београt)аНШlа би.ю је криво што се та
свечаност врши баш H~ тај дан; али је тако Кнез
:Милош хтео, п ствар је био тако удесио, да се већ

45

Digitized byGoogle
није има..Ю куда, него се наш.Ю да је најпаметније
пристаТ5il аа његшю ;5iахтевнљ{;о

l}а свим КRрктјатеЉСЮI


:Кнез PlIUlZЗШ се у свој ZЗШlак, а Хусејкш
оде у Град.
Војници пак, и српски и турски, разиђоше се,
по сваzз своје : да СЂремају
сутрашњу ИСТОРIН;ЕУ светкоНlШУ
2
Свети Аидреја. у Београду, године 1830 I.
Пред .крај године 1830, овај наш разглашеНII по
свем [свету Београд, сав савцит, бејаше сабијен у
тврди .каменити Град и, дО Града, у Варош, .коју. је
опасивао дубо.ки ров, са тврдим дрвеним паЛlIсадом.
Даље, ван тога рова, ван тога палисада, није било
нп једне купе, ни једне колебе. Онај прос'rор, онај
део Врачара, којп се пружа од Стамбол.капије на
Баталџамију горе ка Чупиној Хумци (Ташмајдану),
био је голо поље. Црква Св. Марка, зграде уз њу,
гробље, и дрвепе, које данао онде видимо: ове то
поотало је после године 1830!
На том пољу од Стамболкапије до Ташмајдана
лети ое овде онде таласала белица пшеница, не!' де
ое зеленила гуота трава, ИЛИ су ое модрили .напредни

кукурузи, а негде је расла кукута ТОЛIШО висока да
ое из ље чове.к на коњу једва могао видети. У јесен,
и у зиму, пошто би ое летина обрала, II ку.кута
ооушила, остајма би гола пољана, једино згодна
коњма за поигриште.

Ето на том пољу, близу Ташмајдана, пооледњих


дана меоеца новембра 1830, по наредби Кнеза Милоша,
бејаше насута повиоока зем.ъана подина, повисока

47

Digitized byGoogle
i .
хуш:а, па на љој наЧlrњена лепа трибуна, која је
обавијена црвеном чохом и застрта красним hIIAИМИl\lа
за неку велику, необичну свечаност. То је све би.1О
готово до у очи Светог Андреје. Ондашље српске
старешине у Београду: Господар Јеврем, АЛClюа СИl\Iиh,
Панта х. СтојИЈЮ, Тома Вучиh, Марко Буљубаша, и
други млађи, нису ЮШЈШ одмора нп дању нн ноћу,
докле све није ypet)eHo ОНаЈ:О Ј:ако је же.lео I-\нез
~Iилош.

Освану недеља, 11 Свети Андреја, 30 нове~lбра


1830 године.

Београдски )!ИТРОПОЛIIТ, преосвеhеПII Антим, рано


IIЗ јутра, ЧЮI Ннез ~fи.юш, са својЮl синовима, браhшr,
и l'лавним народним стареШIIНЮНl, уђе у цркву, отпоче
божанствену ЛlIтургију, по свршеl'КУ које 11 Господар
и МIIТРОДОЛИТ одоше сваки у свој двор, спре~шtти се
за другу свечаност!

Тога дана, бејаше вре~1C онакво какво у нас


обично бива на крају новембра. Б.што Clюро до колена,
куд год би се човек макао. Али то ником није смеТаАО:
Од ранога јутра свет је из Београда и И3 околпне
грцао на Врачар, ка Ташмајдану, ка оној хумци и
трибуни на њој.
Западну страну поља, од трибуне овамо, бејаху
заузели оружани Срби, најпре Гарда Ruеза А.fu..юша,
па онда Уuиcuи uаuдури, а даље други народ, којега
је могло бити на осам до десет хиљада душа, само ту
женске главе није било ни једне, уверавају очеВИЦII.
Источну страну поља пак, онамо ка данашњој
I1аАилулској Насарни, ДРЖаАИ су турски војници, и
Турци Ерлије И3 Београда.

48

Digitized byGoogle
Нод трибуне би.ю је разапето неколико шатора,
веhих и мањих, за старешИне српске и старешине
турске.

Око 9 сата пре подне по јевропском часовнику


(а онда се у Београду време обично бележило по
турском сату), одоздо, од Варошкапије изби на
Теразије, и упути се ка трибуни, једна група коњаника.
Народ се пред њом растав.ьао, отварајуhи јој пут, и
поздрав.ьајуhи је са обадве стране.
Многн су МИСЛИЛИ и говорили да то долази I{нез
МИЛОIJI.
То је био Кнежев брат ,. Господар Јован Т.
Обреновиh.
Мало доцније, јави се друга група, већа и сјајнија
од оне прве. И она је јездила правце ка трибуни.
То је био главом Кнез Милош. За њим су ишла
оба сина његова, брат му Јеврем, неколики доглавници,
f 11 обична пратња.

Сјахавши с коња, пред самом трибуном, Ннез нађе


одмах да да још неке наредбе, да штошта измени и
допуни, па онда уђе под свој шатор, дочекан и праhен
нахиским кнезовима, Митрополитом и свештенством,
онако како се дочекује само главар-витез.
Иза тога не прође много, а испод Баталџамије,
одонуда од СтамболкаПИје, указа се трећа група
коњаника, око 50 њих на број. Они су ишли тихо,
а приближавалп су се правце ка трибуни.
То су били београдски везир ч. Хусејин-Паша,
и Царски изаманик, ч. Лебип-ЕФендија, са својом
сјајном пратњом.
I{нез Милош, са својим синовима, браhом, и
народним старешинама, изишавшп И3 шатора, пође

т
ИАИЈА М. RОАЛРАI{ 4Я ..

Digitized byGoogle
им у предсрет готово донде где је данас веАИlШ
капија па.IИАУАске 1J0рте. Т)' се Везир и Ннез сретоше
и поздравише, па оданде, идуhи напоредо, уђоше у
шатор спрем.ьени за Ч. ВеЗllра и за Номесара. Под
шатором се маАО задржаше у разговору i1,OK.le уђоше
Вучић и AA.aj-Бег и рекоше да је све готово!
Тада се Ч. Везир, Комесар, И I{нса попеПIе па
три буну . и заузеше места своја.
3а њима на три буну УЗllђоше н пеКОАИIШ други
ДОГАавници српски и турски.

Око трибуне сав онај CliАНИ свет, ВИi1,еhи своје


ГАаваре на трибуни, узе се прюшцати што БАиже:
да чује што ће се оданде ог Аасити народу српском
и народу турском, што ће се, као свечан међунароi1,НИ
акат, ПРОl,Аамовати на знање крсту и ПОАумесецу! 1I

Пошто се свет прпбра, п МНАО УТIfIПН, Везир


ПОГАеда у Ч. Лебllп-ЕфеНДllју, а овај одмах извади и
разви Хатuшерuф пп, ставпПl Всзиру преl\Ш АIЩУ,
ПРОЧlIта га ТУРСКЮf језlПЮМ. Над читање сврши, ОН
ХатшперпФ сави, по..ьубll, JI Ааде Везиру. Везир, пошто
га и сам по..ьуби, предаде га Ннезу МИАОШУ. Овај га
по..ьуби, и пружи свом секретару Д. Давидовпhу.

ПОСАе тога, Комесар разви Берат и, стаВПIII према


Кнезу МИАОШУ, прочита га, сави, 1I0..ьуБJl, и предаде
Везиру, lюји га по..ьубп и пружи Кнезу l\IИАOlUУ; овај
па}, прюш га, по..ьубп, п залржа за се.

19 Међу тим је Кнеэ Ми.I.OШ, још 4 новембра 1830, Ilанти Х.


СТОји.IУ био пос.lао. и ХатишериФ и Верат: А& се постара ПОС.lати

их реАактору Оаштих Новина А& их овај стави у прве бројеве

свога ,Iиста (Де.I.OВОА. ПРОТОКО.lа М 1797).

Digitized byGoogle
Сада Комеоар 11 Везир, ОКИНУВIlIИ 0:1 К:lеза
МИАоша његов дотадашњи огртач, огрнуше га Царском.
Харваuијом., Iюју му је помао Султан, као знак своје
оообите пажње!
Ова Хn,рванија бејаше угмите боје, оа златном
јаком, и брн.шјаноком споном под ГРХОЦЮI.

Тада п Ха:гишериФ и Берат ПОI:азаrпе народу,


а 11 оам се 1\lIез МIfЛОIlI више пстаВII да га свет
боље впдн.
У велш:ој радоо"ги, Срби су тадя. ВIШаАИ: Ура!
Ура! Ура! Живео Су.пан! Живе:) Ц'l.р Ншюл:t!
Живео Ј{нез МПЛОIJI!
Пошто ое 11 та OBP:UII, Везир, J{o~leoap, 11 Кнез
пођоше да иду: прва двојпцn, у Гр[ц, а треlш у ВаРОIII,
у цркву, Богу на МОЛIIТВУ.
Пре СJIЛМI-:а о трпбуне, XyoejIlh-Паша. заота,
окрете ое 1: Турцима II рече:

- lIItpoAe 1'УРOlШ! В.шдај се ОНaIЮ I{ако тп


пише у Ха'1'lIшерпФу!
СшuаВLlIII о трибуне, lIопрз.hен Ј{неЗО~1 11 овим
српоким отареlIшнама, Везир оде оа ч. Лебпп-ЕФендпјом
11 ОВII'1'01\l у Град.

Ј{нез Милош тада рече оекретару Давидовиhу те


овај у"раТfЮ објави народу: l:aRBa је права лобила
Србпја, заI:азавши овима да оутра овп дођу на то
исто место, где ће IIМ ое од слова ЛО слова ове
прочптати н објаснити.
После 'l'ora, Кнез Милош, са ОВШlа својима,
~JI трпбуну, И упути се у цркву Београдоку, где
га Митрополит Антим помаза оветим МИРОl\l, II освеТII
му Харванију, коју је 1tm.4.0 пре добllО од Султана.

::'1

Digitized byGoogle
Ir

Ту је народски принесено Богу блаl'одарење за


ТО,,i?:пg:'~е Отт,џбине"",
Другп ЩШ, у Iю:&шдеП,ЈдТ, 1 I~IxД Јучерн ље
трибуне, Господара дочекаше сви јУ'lерањи, осем
је билсz, и .tЬубшџ[,
Давпдовиh, l{нешевој заповести, позва народ
да добро слуша што Ье му се ПРО"Ofитати. Секретар
k Эубан у ПРО'ПК'1'а и и
Берат, а Давидовиh, после To:ra, еве тачку по тачку
објасни слушаоцима сва права која Је Србија добпла.
А :&z'1'A каэс[, да се с Тџрдима ПРОМzћfВ, ИЗР,[ТНI4ју,
јер ови последњи могу остатн у Србији још само
годину дана х а та се година навршује б октоБРR f 1,
народној РН,Ћ,ifЈСти бејапн:z ни нн !
Многи су викали AR живи :Кнез МИЛОШ! :Многи су
CZ2 стеђу 470бом ",уби.ш, пеки од В~:ОИIzе р77,7,ПСТИ
11 нљакали

и с онп пумке у виеОI'7I: HR трпббне ,


4Ђечатш оглсшкено нн унутрншњу

државну незаВIIСНОСТ; оданде је објављено право на


СРШЋИ МПzlошу
о;Т,ннде је Србима награда за њихове напоре,
муке, и жртве, које су поднели од 1'804 до 1830
гС?лине; ОД7iпде укра'КЋ<? каЗ5lЋ,у Наролу
прокламовано међународно освеЬење ПОЛIlТI!'1КО!Ћ му
васкрсеннј а .....

3ато

изводили
Ј-'
многобројни српски свет; зато су на свечаност ону
оцеви синчиhе свОЈе ИАП их малишнне, I
Н(>(шли у 4 У НzЮ Д(2 впде I! Э/Ш:1мте НЭf5ТО с

Отаџбини њиховој I'рану.ю сунце унутрашње слободе;


је

I
52

gitized :IU'-
зато је Rнежев секретар Димитрије Давидовиn, који
је до јуче, као и други чиновници, имао на ГА.ави
Фес, онде га скинуо рекавши: Од данас у Србији
настаје са свим нов живот! И помао купи да му се
донесе јевропска капа, којом је од онда до смрти,
покривао ГА.аву своју; зато су онда. многи раэдрагани
родољуби један другога ДОВИКИВаА.и:
- .ово је место свето! Ово је дан који је нама
помао Бог за весеље и за радовање! Ох! ·устаните
мртви текар да живимо!!

Digitized byGoogle
з
Поме светковине

ХnТllшеРIIФ 11 Бернт обнаРОДОШНlIе ('('; не.lIша


св е'}'IЮВ 11 Ш\ бll 11 прође; ЈШЋенn Тlшб~'}ш РН3ВП.lШ се,
само оста она 110,1, ЊО11 ПОДШIa од зе~I.ЬС, што :се
ВIЦII 11 дnнас ;20 Срби, учеСНlЩII свеТlювшrе, задово.ЪНИ
II весе"ш, ра311ђоше се с llУНИМ УСТlIма 1Ш..юга 101 и
значајнога причања ...
Ј авни живот l\Iладе l{нежеВlIне СрБЈЈје, изаЗlIван и
ПOI.. ретан новим жеља ма и потребюrn, п заШТIIЋен новим
гарантијама, узе развијатисе наЧШПIl\Iа ИП)'ТОВlшадотле
незнанима. Догаl)ајll познијll ПОТlJClшваху догађаје
раНllје; појаСII млаt)1I замељпваху појнсе стаРllје: И /
c~aK је имао о че~1 да МIIСЛII, о чем ,1,1' се стара.
Садашљост 11 будуhност заузете сва срщ\, све у~юне;
3[1 прошлост - не оста HlIr де места ...
:и тако хумна она, хумна знамеНlIта, с ноје су
ПРОНЛ[ll\lоваНII онано веЛИЮI успеСII О'ј"аџБI не, Пllчезе,
за.расте у траву, заборави се са СВШI ...
Доцније, Iшда напредном Београду поста тескобно
старо му место, и кад се он, са те 'l'еСlюбе, поче
пружа'l'П 11 на гробове својих ПОЈюјllш:а, општпна

20 На љој давас расте јеД8Н ду ,.1., и ЦрИ81'НИ тутори ДО8е.1И


с)", 11 отвори.ш В8 сред ље, ТОЧ8К 80де иа општеГI1 80,.1.080,.1.8.

Digitized byGoogle
Ј
БеоградClШ ~юра,Ј,е 'l'раЖИТIIIlОВО ~leCTo за сахрањивање
својих мртвих, 11 она нзабра оно ПО.Ђе на северо-запад
од ЧУllине Хумке 21 (Тапшајлана), где је, године 1835,
и црква начињена. 22
Пошто је Гроб.t,е горе IIзмештено, Београђани су,
ИЈЈ.II испраhајуhи своје l\1ИЈЈ.е покојНИRе, НЈЈ.П дајyhи им
nOC)lpTHe ПО)Iене, чешhе ИЗЈЈ.ази.,ш на то место. Од
тог доба, ЮЏ.-Iшад би по неRИ ПОГЈЈ.едао и на ону ху)шу
од ГОДlIне 1 R30, и сетно се онога што је на њој
извршено, о чем се већ и ПОl\шњnње бнЈЈ.О ПРlIтајаЈЈ.О.
ГОЛlIне 1851 JII1ЋМlIана је у Београду 3БИРRа
јавних ДОRрюната, I-:оји садрже права l{Н8.ЈICевuне
Србије. Ту је зБИРI~У за штампу средно професор
права у ВеЈЈ.ш~ој ШRОЈЈ.И, преГЈЈ.еДаЈЈ.а ју је 11 одоБРИЈЈ.а
ШКОЛС1<а Но.iиuсија. а Држава је ТРОIШI,I-: ПАаТИЈЈ.а.
у тој l-:ЊИЗИ, ноја је и издан а за ширење ПОЈЈ.ИТИЧRе
И ИСТОРIЮI{С свести у Срба, за онај ЗНЮIеНИТII Хатишериф
од 7 ребјџ-еве.ља 1246, веЈЈ.И се сюю ово:
» Он је, па Св. Андреју, 1.830, Јавио на y.1H~'U,
на Врачару, uрочuтан uред Јltногu.'И народом.«
ТОАИRО. Ни речи Вllше!

21 Старо Гробље Београдско би.lO је онде ГАе је Аапас Госu:ооска


УАица; а ОНАе ГАе је данаlJ Државка ШтаJltuuрuја И Висока УАица
би.lO је ООСАЮ"О гробље, ГАе IJY укопавани који c~' умираАИ ОА куге.
Иэмеппање Гробља горе ка ташыјдануy иэвршено је некако иэмеђу
1 828 и 18 3 5 године. Саму ГОДИНУ тога иэмештања нисмо МОГ.!и
саэнати. Г. Ф. Христиh каже: «Мој је отац био сахрањен У Старом
Гробљу, где је сада кућа Ши.шhена и Мариповиhева, и то је би.l.О
1828. КаА IJY, доцније, кости оца мога пренесене у Ново Гробље,
моја старија CelJTpa рече ми да цркве Св. Марка још није би_lO.»
А Срста Л. Поаовиfi. ве.Ш да је иэмештено 1836. и чак каэује ко
је први ОНАе укопаu (Писма, IJTP, 43 и 44).
22 /iкежсвииа Сриија, сТр. 40.

Digitized byGoogle
I
4
ОеЬаље енох је

I Црква Св. Марка, која се


nЛ)f?lЈfУЛС'Ю:?,
ње

родне ВОћке и врбе


је
и пп:южио
јадике,
трећУ
чешhе зове Црква

засађиване
годпщ;
покој:кшл:а;
чело Г.шве
за раз} нетале се

ширииу; I'p :lнаме§ТL7ТИХ

породица НИЦaJlе су све II ближе око црнве,


а тих ее'ших !~e "ружно од
;)ушнаре ceB<~py, прнеце IШ шюј Хумци,

на којој су 1830 Царски Хатови прочитани. Београђани


су све чеКnЬ4; биеВЈЋИ ПОЕрс;тани црr.уш
некад да испрате до вечне му КУће кога Мllлога
покојника, а некад коме, по обичају, да учине
Етс>Мен.

I
- Били смо на једном парастосу, у Па.нму.юкој
Цркви, причаше покојни И.шја М. Коларац: - Пошто
изиI?осмо цркне, и поl)(>емо ја
с г. Вучиhем, те иђасмо заједно. Кад бејасмо код
оне Хумке, Вучиh стаде, 11 рече·

·
I
11
је
Море, И.Ilијя.

урадио. Они
МII
данусмо душом од СИ.llе њихове, па заборашюмо 1\0
су оооави.ш
TypaI~a, 11

влас тп 1I богn<~тву

1
(щнокн; 11 пмају ко их КЮЈшш,е; ј<'
бојевима ГИНУ,,'I.O људи којима нема !{о о задушницама
ни запа,,'шти на ку !.оо Ево овде, ОВОо';,"К
месту, КОАИКО се је народ оУрадовао кад је саСАушао
оно yII'1O је одавде ккрочитано, па данас се не знн
пи да је што бн.ю онле, а нам о ЈУН се
оних који су своје ГАаве дми' да се добије оно што
о/щаде 0'1 Аашетю ?
- Па да учинимо за љих штогод ми, којпма
му

- ХваАа ТII за то, браТ-ИАија, заврши Вучиh'


ја пн ти,

li да се састанемо -.
IIОСАе некољи+:о ДЈ>ута, ми <~e са'1IЋСМЉ,
се и, заједнички, дадосмо 250 дуката као фонад за
аа

ТОАИКО ми је сам Ј{ОАарац испричао о постању


овога еВОг,l ФОилн.

Међу тим данас се може више казати о том'


[~aKO ее је Iшсаа о з~'±етваАПОМ онткх
су у бојевима паАИ за Отаџбину први пут ЧУАа у
Београду, l~аlЮ о је среl)ГВ8А 1, ЛОУ{,Н:
није доби.ш оБАIIR у ком се наАаЗII лапас.
данн, друк'+: пољ<: меz,с;тщ 18ij
у Београду се на једанпут почеАО говорити: да се
<ЮНИННо нешу Фонао , од lJO AlJ%<aTa, те дао *"е IA""П"""
од те суме, сваке године, у Саборној Цркви, у
помен ;~5a псшој он:има Србктји
који су ИЗГИНУАИ У ратовима за ОСАобоl)ење Отаџбпне.
доцппје, се ;снаАО да ФОП/Ц
ОСНIIвају Илија Jf. ffоларач 11 војвода Тома Вучиli.

57
Њих двојица подне.ш су речену СУ11У Митрополиту
Петру, 11 IIзјаВIIЛII ту своју жељу.
:Митрополит Петар, достојно уваЖIIВIIIII ту намеру,
и даВШII јој свој архијерејски благослов, предао је новце
на привремено чување, пред боогра.ДСЮIl\f протm.l д.
Вујиhем и ЦРI{веюш ТУТОрОl\l ДIIМИТРllјем СтојКОВllћем,
Председнику Беогр:џ,СКОГ Прш.ШРlIтеЛIIОГ Суда, r лиши
Јовановиhу, ,1,окле се, међу ТIШ, не ПОС'Г:ШIl службено
одредно правило о РУl\овању TIIM IIOВЦШШ, као 11 о

времену када ће се држаТII тај ГОЛllllIlЫI ПО1rен. Новци


су ТII одмах даНII под IIH'l'epec, по 8 на сто!
Још ДОЦllllје,јануара :31, ГОДlIне 18;)7, ~IIIТРОШМIIТ
Петар, у договору са .\аРОДаБЦЮШ, учшш оваку
наредбу:-
1о lIо.южених 250 ДYI~aTa прпдају се ЦРIшеној
каСII, 11 ,џ~jy се по,'!, интерес, а.Ш остају за свагда
оде.ШТU фоuад;
20 Тај интерес ИСН.lЬучно се ТрОПIII на ПОД1шрење
ТРОШlюва око спомена (парастоса\ палшш за Отаџопну,
а проостатак придаје се пстому Фонду;
з t• е Одсад сваке године ЧИIШ се торжеС'l'вени
спомен, у БеограДCI.ој Саборној ЦРI:ВII, за шmој
душе IIЗГIШУЛИХ бораца за ослобођење Отачаства прве
суботе по CBeTO~I Андреј п, о празюшу којега свечаним
се начином ПРИНОСJl благодарење Ј)огу на ИСТIIНСIЮМ
ослобођељу 11 получеНЮI праВlIма Отачаства; If
-'10 Први такав помен, IIОШ'l'О је СвеТII Андреја
био прошао, наређен је о 3аДУIIПIIIЦЮIa /Iюје су оне
ГОДIIне падалеl 9 Фебруара ...

byGoogle
I
Digitized
5
Први помен (парастос)

На 3ШIње 3аДУШНЈще 1857, у Ве.1шюј Београ,'CI:ој


ЦРI-:ВИ, IIзвршена је једна богшюља, IЩIша се ниюtд
дотле у том Храму није држала. Најпре је била обична
суботна Аитургија, по свршетну ноје заузете места,
испод амвона, oca~1 свештешп:а разних црквених

степена, и два ђакона, а друга два ђакона стадоше


при Господину :МИТРОПОЛIIТУ, fЩ\ СТОАа архијерејског.
На амвону, на. оБJIЧНОМ ЦРf:веНШI СТОЧJIhу, било
је постављено IЮ.ЫIВО.
Пре него што се почео ПРОПlюанн ЧIlН бого~ю ..ье,
:МИТРОПОАИТ Петар нзговорио је f:paTKY беседу ове
садржине: .
у уводу I:<lза: сабраАII c~IO се да (ЦЮIO дуг
захваЛНОСТII и хришhансне .ьубави оНЈШ ПОRојНIIЦЮIa,
који су живот свој даЛIl за свету веру 11 за с.юбоду
i
()тачаства.
1· Иза тога рече: КaIЮ је народ наш бно порабоhен,
11 дуговре~lеНШI угљета.вању IIзложен; али је, при
свим страдањима, сачувао у свом срцу и свету веру

својих праотаца, и живи спомен о својој старој


прош..юсти; ,Щ је, ОВЮI благочаСТIIВИМ чувствоваЊIВlа
одушевљаван, 1::Ц ~fY је ~IН.ЮСТIIВII Бог IIЗ његове

I
59

- I

Digitized byGoogle
средине изабрао вође, де.ю својега uс.юбођења јунаЧIШ
започео, 11 својим храбрим преДВО,щте.ьшш PyкoBol)eH,
као нег да Израиљ Мој сиј ем п Исусам IlaBIIHOM, започето
де.ю срећно извршио. Даље је бесеДНIIК подсетио
С.llушаоце: да је то преваЖIIО де.llО ста.ю народ наш
много муке и крви; да ће бllТI:е на Де.шграду, Мишару,
на Дубљу, Чачку, 11 на МНОГIIМ другпм местима,
приповедати потомству јуначка п С.llавна де.llа наших
предака, а уједно подсеhатп га па скупу жртву I:ојом
је куп.ьена CJl.обода Отачаства.
ПОС.llе тога придодао је: да су имена свију
оних који су за свету веру 11 Отачаство погину.ш
истина записана IШД Бога, у I\ЊИЗИ ЖlIвота, 11 ла њих
Света Црква, без IlЧllјега HaCTajaBaњ~, cBal:e ГОДlIне
о 3адушницама помиње, a.IlJl да је опет зато праведно
да 11 ми, као б.llагодарни ПОТОМЦII ЊJlХОВИ, на.рочито
чинимо спомен за душу ЊJIХОВУ, 1: чему да су два

опште позната мужа својllМ усрдним ПРIl.llОГОМ ДН.Ilа


довољан способ свршавати овај СПО~lен у овдешњем
Саборном Храму, и таlШ ће се унапредак чшштп тај
спомен сваке ГОДlIне у прву суботу ПОС.llе Светог
IIрвозваног Андреје .....
у эа.кључењу: позвао је верне да потресеним
срцем учествују у предстојеhем парастосу, и да сви
укупно просимо од Бога усоппшма опроштење грехова
и рајско б.llаженство! «
ПОС.llе те бесе,,,,е, ПрIЮ'ГУПП.llО се самом парастосу,
којп се од обичнога помена раЗ.'lш:ује наРОЧJlТIIМ
изразима у јентеНllји, к:ю:
Ш Приснtl1паМIAТНb.lХZ pa&txz Божiихz за Ktp~ и
Отечестко на "рани жикотz ской ПОАожикwихz!
И ДIlРЉIIВIIМ каноном, којll се ПОЧllње:

60

Digitized byGoogle
Wкерзь оуста 1\\011\ Спасе; САОКО МИ подаждь. МОАИТИСII\
МИАосер,џ u1 ПОДКИЗ~КШИХСII\ за Ktpi И Отечестко Мiжесткенmv,
да ПОКОI-IШII ДУШЬ.Ј ИХZ КАадЬ.ЈКО!
На завршетку проваЗГ.IlaСIIО је ђакон овако:
Ко &Ааженомz оvсneнiи, кtчнЬ.ЈЙ покой подаж,&,ь. ГОСПОДИ
ОУСОПШИМZ Ра&ШМЖ ТКОИМZ, з а кt рi И О те ч ес тк о на
& р а н И ж И к о т Z с к О й п о А О Ж и к ш И Х Ж, И соткори ИМZ
кtчнiю naMII\Tb!
На то су к.ШРИЦII иза певюща СЈ10ЖНО 11 Ј1епо·
отпеваЈ1И: Кtчнаll\ naMII\ТI:.!
ДОКЈ1е се паf' то певаЈ10, ~IIIТРОПО.шт је преЈ1ИО
поднесен о му БО.ЫIВО.

ПОСЈ1е су сви присутнп приступаЈ1И ка нафори и


кОЈЬиву .....
ТОМ првом помену присуствоваЈ1И су: Кнегиња,
ПопечитеЈЬИ, Саветници, Судије, грађански чиновници,
оФицири, и београдских грађана пуна пунцита црква ...

61

Digitized Ьу GoogIL.
в
Што је бивlIo.IlО после

11 тако се, ОА ГОДl1не 185 ј, редовно, прве суботе


по Св. Андреј и, у Великој ЦРI:ВII у Београду, држао
свечани парастос за душе OНlIX који су У бојевима
палИ за веру и Отачаство.
На те парастосе ЧИНОВНIщи II ОФIЩПрИ ПШ.'I.И су
свакад по с..tужбеној дужности, н" Београђани су обпчно
долазили у ТОЛИК(Ш" броју .'I,а је црI-:ва бивала пуна
пунцита.

СВИ 'l'РОШКОВII, којп бll се, тпх парастоса р~џ.п,


морали УЧИНIIТИ, исплаlшваНII су I1нтереСО~1 са I:апита.Ш,
који је нарастао од оних 250 дуката који су предаНII
на руковање Управи Фондова, г де се и данас у књигама
(Ф. Аист 63) воде као зnсебан фоnад И.tuје М. Rол.арца
и Томе Вучufiа-Перuшunа. Тај Фонал је, 1 јула 1R95,
износио суму од 7.122'78 динара!
Године 1878, после свршена два рата, пошто је
Србија признана за државу незаВIIСНУ, 31Нюн 0,'1. 1О
августа 1878 огласи ,4ан 20-7'и .m.eceifa-,WшL..(у. који
је 187G објављен pa'l' Турској I IШО дан за Народну
Светковину сваке године; а Свети Андреја, од тога
доба, није се прослављао свечано. 23

23 3борник 3акона 33, сТр. 9I.

/j~

Digitized byGoogle
Митрополит МIIХЮМО, актом својим од 17 септембра
1878, упита Министра Просвете: у Iюји ће се дан
држати пuмен палима за Отаџбину сада кад је Народна
Светковина пренесена са Светог Андреје на 20-ти
дан јуна?
На то питање Министар О/I,говори МИТРОПОЛIlТУ:
да тај по~юн ваља држати у суботу I·:оја прва лође
за 20-тим даном месеца јуна.
11 тако је, од тога доба, 11 рађено.
Над је Србија, 22 Фебруара 1882, проглnшена
за Нраљешшу, онда је другим актом државне влаСТII
Hapct)eHU: да се помен палима за Отаџбину ДРЖИ ~y
прву субuту по 22 Фебруару, којll је "nH ол тога
доба бцо Народна Светновина у Србијп .
.и тако је рађено, после тога.
I'ОДlIне 1889, 15 јун:), наврпшло се угод пет
стотина година ОД дана Боја Носовскога (15 јуна 1389),
и Србија је, те године, светковала Видов Д:ш на
ванредан наЧIIН.

Тада је држ:шна власт наредила: да се If помен


палима за Отаџбину пренесе на 15 јуни, и да се, у
СПОl\lшьаљу, обухва'l'е сви који су, манар када, главе
своје ДIМИ за Веру и ОТаџБИну ....
Та ПUС.lе,'I,ња наредба вреди п данас, и по њој
се поступа ....
А.ш није без интереса преПllш:а која се эаподела
и ВОДIШ\ ОД 1889 до 1891 године IIзмеђу Београдске
Rонсисторије и: Управе Фондова око ИСШl.ате тропшова
чињених о 'гим поменима.

Пошто је уређено: да се помен палима за Отаџби:ну


сваке године чини о Видову дне, 15 јуна, и пошто
је, по том уређењу, већ поступљено, RОНClюторија

,...,..

Digitized byGoogle
-

Београдска поднесе рачуне о 'rрошковима око тих
помена Управи Фондова, и замо.llИ за ИСП.llату из
Фонда RО.llарчева и Вучиhева.
Управа Фондова не само што не ПОШa.IЬе новаца
за ИСП.llату трошкова, него враТII и рачуне с одговором:

да она тих трошкова неће П.ll1.ТИТИ за'rо, што су


помени држани у друге дане, а не у Прву Суботу по
Св. Андреј и, нао што су, ве.llll, дародавци, основате.ъи
Фонда, нареди.ш!
RОНCIЮ'l'орија јој, ДРУГИМ писмом, објашњава: да
је државна В.IlaCT нареДИ.Ilа: да се парастоси држе у
друге дане, а не у Прву Суботу по Св. Андреј и, и
да то не мења суштину стварн.

На 'ГО Управа одговара: не на в.laСТ, која је


помене наређива..llа у друге дане, 11 тропшове ЊlIхове
П.llаhа!
У нево.ЬИ својој, Нонсисторија, у једном ШICМУ,
ИЗ.llожи це.llУ ову ствар Министру Просвете и ЦРRВених
ПОC.II.0I;Jа, МО.llећll њега за помоh у спору с Управом.
Министар Просвете, једним раз.llОЖИТИМ антом
позове }Тправу да се не одупире тражењу Rонсисторије,
него да ПОC.II.ане јој рачуне ИСП.llШl'И.
Управа Фондова, на танав захтев, упита својега
над.llежнога МННlютра Народне Привреде н, тен на
његову одсечну заповест (од 13 аПРИ.Ilа 1891) пристане
11 рачуне ИСП.llати.

Од тога доба, рачуни оно тих парастоса о


ВИДОВУ дне, ЈЮIмаhују се редовно из Фонда и.,шје
~. КО.llарца JI Томе Вучиhа-Перишиhа онано кано
је завештано JI наређено.

Digitized byGoogle
7
8а.вршетн

Небројени Срби, ове људи краони п патриоти


иотиноки, уотавља.IJ.И оу ое пред оном ХУМКОМ у порти

Маркове Цркве; уотављаЈЈ.И ое, ПОМИЊаЈЈ.И оно што је


на њој би.IJ.О о Св. Андреј и 1830 године и - разИЈЈ.аэИЈЈ.И
оу ое оваки на овоју отрану,
ИО.IJ.арац, и друг му у овом доброчинотву, дооетИЈЈ.И
оу ое: да ове орпоке кооти, које оу ПаЈЈ.е: на Иванковцу,
Миmару, Де.IJ.играду, МаЈЈ.ајници, lУжицУ, .tbубићу,
Чачку, Пожаревцу, Дубљу, и на небројеним другим
бојиштима, приберу на оно једно меото; да прикупе
онде ове муке и жртве, које је Отаџбина траЖИ.lJ.а
од овојих оинова; да онде ото че ове потоке оуэа,
којима ое МОРаЈЈ.а ЭаЈЈ.евати О.IJ.обода Ота.џбине, и, из
овега тога. да изведу ве.IJ.ИКУ поmту према претцима,

поmту, коју, о једнаком эахвiмноmhу, чине ове В.lJ.aдe,


ове отранке, И ови појединци, ма ое КО.IJ.ико иначе
међу ообом не ОЈЈ.агаЈЈ.И !...
На тај начин, они оу уме.IJ.И из оне груде ХЈЈ.адне
земље изазвати вреЈЈ.О иоториоке наотаве и МОРаЈЈ.не

крепооти; они оу знаЈЈ.И том меоту дати моћ да оваке


године, у орпоких нараштаја обнавља иоториску овеот,
те да и они, вршењем дужности опроћу предака, поотају

1LIИЈА К. КОJlАРАЦ 65

Digitized byGoogle
\

Аоотојнији оамих оебе, и способнији за Аоброчинства


нова, IША на њих реА Аође.
Ето, само тим Ае..юм :КОЈЈ.арац се ИЗАваја из реАа
овојих сувременика; 'гим он, 11 нехо'гице, показује Аа
је веЈЈ.ИКИ међу синовима Мајке Србије.
О, нека му је, 11 зато, (ЖАа и ваЗАа, наша
ОРАаЧllа ХВаЈЈ.а! Нека име његово довека прати сп
СВIIМ заСЈЈ.ужена СЈЈ.ава! 2'

2' Овај III Аео цео је ПРОЧИТав 6 октобра 1 895 на ГОАИшљем


Скупу Ко.!арчева ОАбора у АВОРВИЦИ Ве.lике ШКО.lе првА мвогоБРОјНим
с.аушаоцима.

66

Digitized byGoogle
I I

IV

ИЛИЈА М. КОЛАРАЦ
и

ЕЊИЖЕВНОСТ, ПРОСВЕТА

.. I
Digitized byGoogle
Digitized byGoogle
1
Опmта пa.zља прев орпокој кљиzeвв:ооти

\јд(НЈа,ц био је,


година, за оваRИ напредак, а

нарочито да ОРПОШ), цвета, и да

ое шири

Још двадеоетих и тридеоетих година, љегово ое


име чеото орета међу претшатницима на разне ОРПОRе
Rљиге, где обично узима за оебе, и за овоју оупругу
Синђе.шју, по неRОАИRО примераRа од Rљиге.
у оном ОРПО+{(Г{l мађарОRОМ
овеои.ьу је у Панчекьу у Народни
Одбор, давао Аепикь на народне

потребе,
Године 1854 ПОАОЖИО је у име овоје 60 форината
и, у име оупруге овоје СинђеАије, 40 форината оребра
за ЧАаnотво Матице СРПОRе. Имена обоје љих НаАазе
ое и данао у СПИОRУ Матичиних ЧАанова.
у то доба дао је новаца МИАану Д. Рашиhу,
Rоји је AAeRoaHApft ђЈОф од Монте
Христа, превод ШТЯ,{lШ3Д 1856.

2.5 Г.Щl.ај "1 КОАарчевој Архиви. КаТаАОГ 1. бр. 33.

69

ј I
Digitized Ьу G
Преводилац /\ашиh, у свом
писаном на Св. Илију 1854 казује: IЮ.ШКО се је
Rоларац интересовао за издавање српских књиГа.
Свој превод пак Рашиh овако посвеhује:
РодољубuвоЈИ. .Србину И.шјu Мu.исављевu!iу у знах
вечитоzа сuо.м.ена!

Уз KЊI:ГY и литографаен

g f" У,/&нрчеву.

у последње с.с.ојега живота


: да са тефтеру аяс.на

ЦИФра, која показује колико је он којекад разним


шюцима дао на потпору српске f~њижеВНОСТIf. На
жалост, тај се теф7'ер није ~10гao нигде наlш после
Илине смрти.
/\ли се из

КТFШ, види да

обраhали
a~10Baљyjy за бказано им.
Новом Оаду

Године 1861, августа 17, Матица Српска, Rojn


је онда још била у Пешти, славила је, у Новом Саду,
СтогодишњиutY Саве ТеКеАије, својега некадашњегэ
доживотнога Председника, И великога добротвора
щ:дЮД юга. На ту били су се
многи Срби IzpajeBa српсю?:х,

банкету, слави био


Светозар позвао на »све'+iI,nЫ
да се оснује СриС'Ка Правна Академија, у Новом Саду.
Том позиву одмах, из оних стопа, одазвао се је Илија
М. Коларац, предавши Матици Српској 400 дуката
на поменуту намеру!
тога доба, РУRовала, а и

~5Jiдужбином, Z+BaRe године

Та је сума голшт%; износила

повчиhа!
Али "Како се, глед<tјуhи на прилике у Новом Саду,
теШRО може очекивати, да Ье се ИRад онде основати
Српска Правна АRадемија: то се је Управа Матице
СРПСRе 12124 aBГYcтn обрати.ш И.шји М. Коларцу
хшсмом:

• I
26
С. М. С. 73

I
(М. п.)

"ГОСПОАИИУ И,.;IиЈи МИ,.;Iосав.;ьевиђу I\О,.;lарцу


у Београду

Из рачунског извештаја:, који вам посласмо . лане о


Матичиној Скупштини, могли сте видети: да фонд за осниваље
Правне Анадемије у Новом Саду, који је вашом штедром
руком постао при Матици Српској, износи 3570 форината и
95 новчиhа.
Познато је да Српска Велика Гимназија у Новом Саду
од постања свога има ПОВJIастицу, да се може подим на
Правну Академију, кад узима за то потребни Фонд. С тога
је родо.ъубиви Владика Платон оставио после себе на ту цељ
више од 40.000 Форината, којима Гимназија особито руку је,
под јавном контролом и врховним државним надзором.
Матица Српска на скупштини својој 6 и 7 септембра
1873 ОДЛУЧWIа је представити вам, да би добро било, да 11

ви свој фонд за Правну Академију у Новом Саду предате


на руковање Српској Гимназији, која веь руку је таким Фондом.
ТIIМ, 11 евентуалним прилозима других родољуба, пре би се
постигла цељ, коју су имали пред очима први оснивачи, веЛИRИ
добрОТВОрlI српски.
ОчекујУhИ одговор за овогодишњу
бити од прилике 8 септембра 1874
скупштину, која ье
по нашем, остајемо с
I
особитим поштовањем, у Новом Саду, 12 (24) августа 1874.
Председник Матице Српске, CTr!eaH Брановач.кu с. р.ј уредник
Летописа, секретаров заменик, Јован Бошковufi. с. р.

Не . зна ое шта је НОАарац одговорио на ово


пиомо; ми ое зна да Матица Српока и данао рукује
том његовом задужбином, која ое редовно множи, и
множиhе ое док ое год не пронађе начин да ое
поотигне оно што би народу орпоком бllАО од највеће
Кориоти .....

72

Digitized byGoogle .
I
RОJlИКО је НОАарац, овим и другим доброчинотвима,
изишао био на ГАао међу Србима на оној отрани, може
ое ценити и по овом OJlучају.
Пред крај године 1861, НОАарац је био пао у
тешку БОJlеот, коју, пријатељи оу ое БОјaJt.и, неће ни
преБОJlети.
А-р НИКОJlа Rротиh напише онда у Новооадоком
Сриском. Дневнику (броју 114) ове речи:
» ВеJlИКИ добр'ОТВОР Српокој Rњижевнооти и
пријатељ овом народу, ИJlија МИJlооављевиh НОАарац,
ЗJlО је оБОJlео. Ово треба да знате, да ое ПОМОJlите
Богу, не би JlИ му повратио здравље .... tt
Пошто Сри(JIШ Дневник те речи разнеое у народ,
многе орпоке црквене општине, на оној отрани,
држаJlе оу у овојим црквама м.ОАебствија за RОJlарчево
оздрав..ъење.

О том догађају п у RОJlарчевим хартијама има


помена.

Тако ое наJlази једно пиомо од Проте А. Н.


IIапиhа из Бечеја, у ком, поред оотаАога, јавља и да
је држао м.ОАебствије за оздрављење RОJlарчево!
А оам НОА1рац пише, 19 декембра 1861 године,
општини новооаДOIюј И, захва..ъујyhи јој на држаном
м.ОАебствију, МОJlИ је да му I!e шаље НИRaIШУ депутацију
тога ради.

• • 8Ь

73

Digitized byGoogle
1

з
Првобитни ItIЬижевии Фовад

СтаНIIВШИ се у Београду, по повратку IIЗ Панчева,


не имајуtш од срца порода, а у..laзеhи све дубље у
године, Коларац је све озбиљније МИСЛIЮ: да своје
имање завешта на потпору Просвети у Српском Народу.
у то време по знао се је, зближио се, и спријатељио
Q Иостом Цукиhем, који га је у тим ро.,ољубивим
намерама свакад утврђивао и соколио.
Међу тим, Rоларац је, и тада, као што је познато,
чешhе пружао помоh многом књижевнику, да свој .
спис или превод изда на свет. То је било лепо 11
ПОХВa.llно, али није било нешто редовно, нешто
утврђено, а Rоларац је желео да књизи српској
створи врело СТa.IIне, колике толике, потпоре.

Таким жељама одушевљен, Rоларац састави и,


на Видов Дан 1861 године, ниже именованој Господи
упути ово своје писмо:

ОСНОВНО писмо

» Господи: Панти Ј оиаНОВ)It..у, Е.ИJlllјану Ј оси.овиt..)"


:МИJlоју J.l.ешјанину, Димитриј у Ма·fИt..у, ,љубо.иру П.
Нена,ll.ОВИt..у, Јосифу Јlанчиt..у, и Кости Ц)·киt..у.

"Ја сам се решпо да од мојих прихода, докле живим,


I1здаје~1 по сто дуката l,есар<жих годишње на потпору наше

Digitized byGoogle
I

књижевности у цељи: да се у српској омладини и народу


пробуде и утврде ч)'вства честности и родољу6ија, и да се
развију разна полезна знања.
»Да би се ова цељ достојно постигла умољавам овим
вас, Господо, да изволите узети труд на себе определити
поближа правила по којима ће се оном сумом руковати,
понаособ пак сваки пут одреt,ивати дела која написати треба,
иста оцењивати, награде изрицати, имајући доброту сваке
године о Видову дне, у Домаhим новинама, обзнањиваТII
известије о делању тога одбора.
»С уверењем да ћете се овога труда радо примити јесам
ваш ИСI_рени I10штоватељ

у Београду
15 јуна 1861.
Илија МиJlоов.ВЈЪевn НOJlарац с. Р. «

Октобра 22, те иоте године, ова у горњем пиому


именована гоопода оаота ..'Ia оу ое код и. М. КОАарца,
прочитаАа његово пиомо, ПРИМИАа се понуђенога им
труда, и добротвору КОАарцу изјаВИАа овоју захваАНОО'1'.
Уређујућ.и ое као Одбор, Гоопода оу, на том
првом оастанку, изабр:ма за IIредоедника одбору г.
Косту Цукufiа, а за деАовођа г. Љуб. п. Нвnaдовufiа.
Иза тога, одабрана оу гоопода: Димитрије Матић,
R. Цукић. и ..ьуб. п. I-lенадовић.: да оаотаве ПравUAa,
по којима ће тај одбор радити.
ПраВИАа, која оу 'га Гоопода оаотаВИЈЈа, прочитана
су и уовојена на другом оаотанку, 28 октобра 1861.
Та ПраВ1ма ГАаое:

ФОНД
ИЛИЈЕ М. ЕОЛАРЦА

Члан t.
Г. Илија М. Коларац, по писму свом од 15 јуна {861,
даје од својих прихода сто дуката hесарских сваке године

7;)

Digitized byGoogle
до своје смрти на потпомагање наше књижевности, и одредио
је Одбор од 7 лица, која ье тим новцима управљати, књижевна
дела прегледати, и награде сачинитељима, ми преводиоцима

одређивати.

Члан 2.
Чланови овога одбора бирају измеђУ себе председатеља
и деловодитеља, које бива сваке ГOД~He о Илину дне, када
Одбор држи своју главну седницу.

Члан 3.
У Одбору вишество гласова решава, а потпуно је заседаније
кад је пет чланова.

Члан 4.
Одбор бира и попуњава упражњено место кога од својих
чланова.

Члан 5.
Председатељ сазива Одбор кад год потребно буде.

Члан 6.
Сва на српском језику књижевна дела, која часност,
родољубије и полезна знања у народу распростиру, из ових
новаца могу бити награђена.

Члан 7.
Списатељи слаhе своје рукописе на Председатеља Одбора.
Они ье поред дела послати запечаhено писмо, на коме ье
бити написана каква пословица или ЦИФра, Koja~je и на делу
назначена, а у писму написаhе своје име· и место где живе.
Ако Одбор нађе да дело не може бити награђено, вратиhе
рукопис заједно с писмом које неье ни отварати.

Члан 8.
Одбор ье према делу одређивати награду сачинитељу ми
преводнику, која ье се издати кад се дело напечата.

76

Digitized byGoogle
Члан 9.
На сваком делу које буде Harpat,eHO, и ма колико
спом:огнуто, стајаЬе напечатано: » Ова је књига Harpat,eHa из
ФОВд!lo Илпје М. Rоларца.«

Члан 10.
Право на награду престаје ако списатељ за годину не
штампа дело, рачунеЬи од дана кад је награда одреt,ена.

у Београду.
22 октобра 186 t.
Основате... ...
Фон а,

Илија К. KOJIa.paIt с. Р.
Ч.iавови ФОН",I\:

Папа. Јова:вовn с. Р.
Iк. Јооиковn с. Р.
КиJIоје .JIemjа:ви:в с. Р •
.цик. Катиt. о. Р.
Љ. п. :В:е:вадовn о. Р.
~.p Јос. Паr:rвi о. Р.
К. ЦУШ о. Р.'

Тај првобитни Rљижевни Одбор RОАарчев, ДакАе,


образовао се је 22 октобра 1861 године, изабравши
себи за Председника Rocтy Цукиhа, а за Дыовођа
Љубомира П. Ненадовиhа, који је ТУ дужност, сваке
године поново биран, вршио до 14 августа. 1865, а
тада је захваАИО, и за деАовођа је изабран Панта
Јовановиh.
ЦУЮlh, сваке године поново биран, вршио је
председничку ДУЖНОСТ све до године 1869, када је
САужбом отишао ;у Букурешт. Тада је Одбор, 13
септембра f(1869j, иа эахваАНОСТИ аа љегов труд У
ПОСАовима одборским, ОДАУЧИО да се Цуниh и У будynе
сматра као ЧАан Одбора, а за Председника је изабран

77

Digitized byGoogle
АlI.м.итрије MaTufi, који је у том звању остао до
ПОСАедњег одбор ског састанка (2 јуна 1874).
Дужност деАовођа ВРШИО је Панта Ј овановић. до
1 септембра 1868, а тада је и он заХВаАИО, па је за
ДеАовођа изабран ЧАан А-Р НИКОАа Rрстић., који је
ту дужност испуњавао све ДОКАе је био у животу
првобитни Одбор.
ЧАанови одборски пак БИАИ су, престајаАИ, и
БИРаАИ се овако:
ПООАе смрти ЧАана одборскога МИАоја Аешјанина,
22 августа 1867 године, изабран је за ЧАана Одбора
Д-р Н. Itрстић..
Октобра 6, године t 868, изабран је за ЧАана
МИАан А. Петронијевиh.

Септембра 13, године 1869, изабран је за ЧАана


Чед. Мијатовиh; аАИ, како се он није хтео примити
тога избора, Одбор је, 9 новембра 1869, изабрао за
ЧАана Аhима Чумић.а.
Јуна 3, године 1871, ЧАан Одбора Е~ШАијан
Јосимовиh, дао је оставку, па је, доцније, 2 јуна
1874, изабран за ЧАана М. 'В. МИАић.евиh.

Овај Rњижевни RОАарчев Одбор, за овојега


трајања и рада, то јес'г, од 22 октобра 1861 до 2
јуна 1874, имао је свега 43 саотанка.

На тим састанцима распраВЈЬао је свега 260


разних предме'га.

Rњижевних састава пак Одбору је, за 'ГО време,


ДОШАО свега 95, и од тих је награђено и помогнуто
да изиђу на свет 42, а остаАИ су враhени писцима.

78

... Digitized byGoogle


Награду је тај Одбор давао и.ш у готову новцу
писцу у руке, ИАИ му је ПАаћао трошак за штампање
списа.

у новцу је награда највећа БИАа 1ОО, а најмања


8 дуката.
Штампање пак ПАаhаАО се неком спису за 500,
неком за 1000, а неком и за 1500 примерака - према
садржини спиоа.

Међу нуђеним спиоима највеhи је био број превода,


аАИ је БИАО и комшмација и оригинаАа.
Све саотанке своје Одбор је држао у RОАарчеву
стану, и готово свакад у присуству оамога добротвора,
који је често и записнике потписивао.
За трајања тога Одбора КОАарац му је, дајуhи
сваке године по 1ОО дуката, избројио 11 ОО дуката =
13.200 динара.

Одбор овај није се, ПОСАе 2 јуна 1874 године,


никако састајао, а ПОСАедњи његов деАовођ био је
А-р НИКОАа Rрстиh.
Н t тај начин, при г. А-ру Н. Rрстиhу ОСТаАИ су:
и одборски запионици, и акти, и рачуни, и вишак
новаца који је претекао преко разданих хонорара.
Г. А -р Н. Крстић, држећи са свим раЗАОЖНО, д~
та сва оставштина од првобитнога Одбора природно
припада данашњем RОАарЧЁШОМ Rњижевном Одбору,
договорио се је о том, 17 новембра 1894, оа тројицом
још живих ЧАанова првобитнога одбора, па је онда
ту заједничку им ОДАУКУ извршио, предавши 1О
декембра 1894, и записнике, и акте, и оотатак новаца
садашњем Одбору.

79

\
Digitized byGoogle --
Све то најбоље се види из овога акта:

Господо,

Као чланове нег дашњег првобитног Коларчевог Одбора


слободан сам био замолити вас, да ДОђете на овај састанак
ради договора о неким предмеТlIма, који се тичу поменутога
одбора.
Ја сам био деЛОВОђ у првобllтноме Коларчевом Одбору
од 1 септембра 1868 па све до год је постојао 11 дејствоваОј
.1[ при мени су ПРОТОКОЛII 11 акти поменутог Одбора.
Последњу споју седницу ШIaО је тај Одбор 2 јуна 1874.
То је била lАавна седница.
Из записника те седнице види се (Бр. 255), да је у тој
седници прочитан извештај о раДЊII Одборовој у 1873 год.;
да су Одбору били поднети рачун и о приходима и издацима
Одборовим; да је члан одборов Панта Јовановиь био одређен
да рачуне прегледа и спој извештај поднесе Одбору; да је
у тој седници и основа.лац фонда положио сто дуката као
прилог за прошлу 1873 год. (Бр. 259) .
.но после 2 јуна 1874 Коларчев Одбор више се није
састајао. Председник Одбора био је тада пок. Димитрије
Матиh, и он после 2 јуна' нџје сазивао Одбор. Узрок ми је
томе непознат, али јамачно биhе нешто зато, што није било
никаквих дела за разгледање; а нешто, и ваљда поглавито

зато, што се из прочитаног извештаја увидело, да Одбору за


годину дана што је настајала, остаје на расположењу незнатна
сума новаца, пошто се исплате награде, које су по ранијим
решењима веЬ биле одређене.
И заиста, из ранијих протокола Одборових види се, да
су биле одређене награде овим делима:

а.) За издавање позоришних дела одређена је г. Јов.


ЋОРђевиhу за ~BaKY свеску награда од 25 tt. (Реш. од 24
маја 1872 Бр. 228).
б.) За печатање дела 1) Историја једне свеЬе (1 Лази
Лазаревиьу одређена је награда у 25 U. (Реш. 22 маја 1872
Бр. 230).

Digitized byGoogle
в.) 3а печатање СоФоклоnе »Антигоне(( решен о је да се
печата о трошку КЊllжевнога Фонда. (Реш. 21 септембра 1873
Бр. 249).
г.) 3а печатање превода Хеклове »Историје Постања«
одреl)ена је награда од 100 tt. (Реш. од 21 септе1.lбра 18i:З
г. Бр. 250).
д.) 3а печатање дела »Историске идеје Огиста Конта((
одреl)ена је награда у 10 ц. (Реш. од 29 априла 1873 Бр. 243).
Све ове одреlјепе награде lIзносе суму од 160 tt IIЛII
9600 гр. чарш. којој СУМИ кад се дода сума од 708 гр. 11 4 п.
чарш. плаhена за печатање »Антигоне(( и кад се сва одбије
од t 1.615 гр. и 5 п. колико је по гласу извештај а Одбор имао
на расположењ)", уви~а се, да је претицала са свим незнатна
СУ}lа, с којом је Одбор после
2 јуна 1874 могао да располаже.
Дога~аји у и
77 години, и особито несреьа у
1875, 76
коју је запао ~OK. Коларац у 1878 години учинили су, да се
првобитни Књижевни Одбор Коларчев после· 2 јуна 1874 није
више састајао, JI да је престао дејствовати.
Својим тестамент ом од 25 Фебруара 1877 пок. Илија М.
Коларац поставио је темељ садањем књижевноме Фонду, lюји
носи љегово IIме. Тим тестаментом он је наименовао нове
одборнике, којll ье љеговим кљижевним Фондом управљати.
На тај начин а и зато, што су МНОГI4 чланови првобитног
Одбора Коларчевог помрли, те се исти сада не би могао
РеЈюнституисаТlI, ја мислим, да се може реhи: да тај првобllТНИ
Одбор као такав више не постоји.
Но како су, као што сам напред рекао, при мени остали

ПРОТОКОЛIl и акта првобитнога Одбора; и како нису издаТl!


сви новци одре~ени на награде напред поменутим делима,
јер нека дела нису штампана, то остаје да се расправи: шта
да се с протоколима, актима, и новцима Коларчевог првоБИТНОЈ'
Одбора уради?
Није вероватно, да ье се писци оних дела, којима је
oдpe~eHa награда, јављати за ту награду те да би се могло
узети, да у томе има каква разлога, да се с .вовцима дотuчним

не учини коначно расположеље. Колико новаца IIма ~идеhе


се из рачуна што ьу вам их поднети.

I .

II.IИЈА )1. КО.l!Р АЦ 81

Digitized byGoogle
Почем смо нас чеТВОРllца сюlO сада у живот~' од нег даmњих
чланова првобптнога Одбора, то мислим, да је на нама и право
11 дужност да ову ствар расправимо. И с тога ја предлажем,
а вас молим да тај предлог )'својите:
а.) да прегледамо заједнпчки до сада неl1реГЈюдане рач~'не
првобитнога Коларчевог Одбора; 11
б.) да како новце, тако и протокол е и акте првобитнога
Коларчевога Одбора предамо садањем Коларчевом Одбору.
На овај начин радња првобитнога Коларчевог Одбора
била би ~. неку руку доведена у везу са радњом садањега
Одбора, п створио би се КОНТIIНУllтет у радљи Кол:арчевог
Одбора.
Београд, 17 новембра 189·i 1'0.1.

Д_р В. Крс'1'Иi

у свајам предлог
А.Тlyкиi
К. А. Петровијевиt.
К. 'В. Килиiевиt.

у исто време (1 О деRембра 1894), Г. Rрстић је


предао Одбору и 799 динара и 40 пара динарски х,
пао вишак који је претекао преко издатих хонорара
по ОДАука.ма Првобитнога Одбора.
Одбор RОАарчеве 3адужбине, ПРИМИВШИ то све
са заХВаАношhу, за новце је одлучио:
Аа св унесу, као uриход, у касу садашњега
Rњuжевноzа Фонда RОАарчева, u да св троше на
n:њuжеErnе uотребе, које св редовно fюјаве.

82

Digitized byGoogle
I

4
ПООJl8ДЉа. воља.

ЧовеI-' већ у годинама, што оно веАе, подобан


мреТII, КОА арац је (ша'грао за дужноот и након смрти
своје патриотски управити својим БАагом, својом
тековином.

дОК је оиновац му Танаоије, син брата љеговога


Миrе, био жив, ИАија је, тестамен'гом од 2 Фебруара
1875, био оставио њему на уживање своју тековину,
ми и тада није изневерио онога свога осећања, којим
је свега века својега био одушевљен спроhу српске
књижевности. Тако, у том свом тестаменту, поред
остаАога, наређује.:
» 7-мо Остављам, или завештапам, 10.000 tf: цесарских
у злату, 1I словом говорим, десет хиљада дуката, Фонду
Iiњuжевно.м., који постоји од 1О година под мојим именом
(Илије МилосављевиЬа Rоларца).
8-мо' Тај фонд свагда Ье за себе остати, 1I не сме се ни с
којим другим фондом (спајати), нити под другом каквом фирмом
или именом, но једино водити као Фонд и.шје Mu .... oca.BoЉeBuf;a.
Iiо .... в.рца. засебно.
9-0 Речених десет хиљада дуката имају се дати под
интерес на сигурно место: Управи Фондова или Rредитном
Заводу, под добро јемство, како би могао. трајати цокле
траје српског народа и Србаља.
1О-о Од интереса колико износе ових десет хиљада дуката,
има се сваке године две стотине дуката задржавати за умножење

83 6'

.. I
Digitized byGoogle
_I~I

:н;шпшала, докле десет ХИ.ъада би


оио капитал од двадесет хиљада дуката.

11-0 Над се одбије две стотине дуката од интереса које


ће носити прва одређена сума од десет хиљада, интереса што
буде више од 200 дуката, IIма се давати на књижевност
сваке године под именом: Из Фонда Илије М. НОАарца, то
људма који ПЩПЈ~ ЩУЈОДНУ просвету ,ПiiЊУ
у штаМIlУ даВiПИ, ее има давати иz::тога

12-0 Има се е(с,l: м, IIЛИ колико ИЧiНIlХ

људи патр'н се старати Дi: П

уредно и непристрасно троши.

1;~-o Alto би какав учени Србин био из оне стране, па


се јавио за помоh, а дело заслужује помоъ, да му се одмпх
прими и да помоћ.

14-0 Сваке године имају се годишњи раЧУllИ закључивати


Св. АраНђела славу, JI "V''''.''''~''c''
HapOДЊOJ~

15-0 У ~юљаВil\i она наложи lf

ш>нпено рачуне iziKe године.

16-0 Над овај капитал од десет хиљада дуката, са ОНIIХ


двеста дуката интереса CBaIte године, нарасте на двадесет

хиљада дуката: онда сав интерес има се само на кљижевност

трошити.

17-0 Умољавам одборнике мога фонда да начине Штатуте


мојим именом.

18-0 Сваке Н; јзнатнијој. КЊИiiИ


'4cГ~' iграФија, једаР(ЈД
l'
Одбор имаће ишколске· 1

Н2Rолама сирот:шьп прооьету народу

Тако је наређивао докле му је синовац Танасије


био жив, а кад ie он преМlIНУО, Коларац је смис.шо
да све своје имање остави на потпору просвети у
Српском Народу. Те своје намере он није тајио ни
Еога, него се д()га,ђаАО да неу,а,Д, га I

I
1.
ко прекорео за тврдовање и дуже цењкање око неке

ситнице, он рекне:

- Па ја. своје тековине не могу понети у гроб!


Ако штедliм - за вас је штедим !...
Пошто се зна..Ю и веJlИКО имање којим раОПОJlаже,
и намера оотавити га на кориот Српоком Народу: то
ое н3.ЛаЗИJlО доота пријатеља који оу КОАарцу, наравно,
свак по овојој памети, овеТОВaJIИ: на што имање да
остави.

Тако су му, КОJl.ико ое сеЬам, једни ГОВОРllJl.И: да


имање овоје остави на спрему и удомљење оиромашних
а добрих девојака; други су му световаJl.И: да оонује
какву вишу девојачку ШКОJlУ; треhи - да уреди какав
занатоки завод за спрему занат.шја; четврти - да
оонује завод за децу находе, итд. итд.

КОАарац је ·ОJl.ушао те разне преДJlоге, и о њима


говорио оа својим БJlИЖИМ пријатељима, aJIИ је, као
човек своје г Ааве, ова кад само овоју сматрао.

НајПОСJl.е изрече да жеJl.И урадити ово двоје:

1. Одредити свагдашњу UОТUОРУ RЊUJЮевности


CPUC1~oj, што је чинио и з8, живота, и
2. Основати Срuски Уиuверcuтвт!

Прија'rељп, који оу знаJl.И I-i.OJlИRО МНиГО треба


за Университет, 11 који оу држаJl.И да ће и Српо~а
Држава свакојако ГJlедати да Ta~y ШКОJlУ створи,
наВaJIише одвраhати га од те намере, ми стара.ц
бејаше тврд као отена.
- Не жеJlИМ ја да то буде брзо, одговори он:
- нека прође тридеоет, педесет, па и сто година!
А новци ое множе брзо, кад ое њима рукује паметно
и поштено!

85

.... 1

Digitized byGoogle
Један пријатељ бејаше се скоро расрдио на
упорна старца што не С.llуша практичних савета, на

што nе му други реnи:


- Море, остави човека нека својом тековином
управља по својој вољи: Иако год уреди биhе добро!
Други пријатељ, сазнавши да КО.llарац одређује
награду за труд одборницима, који nе његовом масом
управ..ьа'l'И, рече му:

- Чико! То неће бити добро! CBe'l' Ье те ваше


одборнике баш за то оговарати и осуђllваТII.
- Е, чуда Боже! дрьну се старац: - Нећу ја
да људи дер у своју обуhу чувајуhи моје IIмање! Баш
у Jlнтересу моје масе ја љима одређујем награду! Ту
не С.llушам никога!
Претресајуhи, тако, с пријатељима све појединости
своје ве.llике намере, НОАарац, најПОС.llе, седне 11 све
своје посмртне наредбе својом руком стави на хартију.
Иза тога, замо.llИ неке пријатеље да му ма.llО УГАаде
с.юг и и~праве греШRе у праВОПIIСУ, па онда преда

све свом адвокату Г. Марну С'l'ојановиhу, да ту изјапу


IlОC.llедње ВОА,е среди онано како закон наређује да
се такав анат наПИIПе. Над је и то, 25 Фебруара [877,
свршено, КОЈЈарац 20 јуна 1877 године, дозове тројицу
сведока, и пред љима објави и саопшти им у свој
цеJlIIНИ овај свој

ТЕСТАМЕНАТ

у име Бога, при здравом разуму и чистој свести, за


CJI~'чај смрти, располажем својим имањем овако:

Ја имам:
1, Ј едн)' Kyhy на бившој Стамболnапији, сада улици
»RacTplIoToBoj" бр. 1. - Ова нуьа да се не може никада

86

Digitized byGoogle
продати, но да се једнако чува под мојим именом, да се у
добром реду одржава, под кирију издаје и да се на љој напише
великим златним словима: »И.щја М. Ко.tарач, KOjtt је за
Сраство свој век провео. «
2, Три дуьана у главној чаршији с куьом и зградама.
Ово имаље да се даје под кирију; а кад би се за добро
нашло, да се може и продати. - Ово имаље мене стоји пет
хиљада дуката (5000 дук. цес.) а носи данас прихода две
стотине и четрдесет дуката (240 дук.· цес.) годишље.
\ Једну ливаду у атару железничком до имаља г. Гаје
Јеремиhа. - Ова ливада да се прода.
4, По тестаменту мога п. брата Атанасија МШlOсављевиhа
I{оларца, који је тестаменат направљен t5 декембра 1865
године, и који је у суду вар. Београда од свију пнтересованих
признат, припада мени три (3) тала од половине куье мога
пок. брата, lюја постоји на бившој Варошкапијll, сада улици
Поп-Лукнној, бр. 4. - Но према истом тестаменту. ово ми
припада тек по у даји IIЛИ смрти моје снахе, а жене мога пок.
брата - Стане. Кад наступи случај преудаје ШIIl смрти моје
снахе Стане, и ако буде Божја воља, да мене тада не буде
ме!) живима, онда да се иста куьа прода, па једна четвртина
од половине те K~'be да се, по тестаменту мога пок. брата,
IIзда деци моје сестре :Милице 11 то: Лени, Перси и Шани,
без оБЗIlра на то што је моја сестра Милица примила од
суда двеста (2ОО дук. цес.) дуката на рачун свога тала куье,
који би јој имао по тестаменту припасти, а остали делови
новаца који би по закону имали мени ПРIlпасти, да се унесу
у моје имаље. Ово да има на уму, и да се о и::!вршењу овога
UTapa одбор, који ьу напменовати.
5, у готовом новцу имам данас, од прилике, до двадесет
хиљада дуката (2О.ООО дук. цес.). Овај новац налази се у
државним папирима, папнрима београдског кредитног завода,
и трговачким меницама. Ово стаље готовине означено је и у
моме протоколу који се у мојој каси находи.
6, Сребро у количини која је означена у истом протоколу.
Ово сребро да се прода.
7, Један брllлијантски прстен са плаВIIМ смарагдом.

87

,I
Digitized byGoogle
8, Три ручне
9, Једну иглу дијамантску за прса.
10, Један златан сахат са златним ланцем.
11 , Једну сабљу (Вучиhеву).
12, Покуl,ство које ће се распродати, у колико не будеlll
о њему ниже ДРУItчије наредио.
Све имаље изложио иеН:ЈЛ<У::lIва

Нико нема сн:::ва на исто ИМ2iЩ:З. н:тсам

&Rищща био у задру:ш 6раћом. Ја НИС::.:,1 ништа

Л.УШ:iН, и нико немг: 1: шраживати од

Овим мојllМ р:·еrщлажем даље

1. Да се од готовине новаца одвоји десет хиљада дуката


(10.000 дук. цес.) 11 да се даде моме књижевном фонду који
већ постоји под именом: »КЉllжевни фонд Илије М. Коларца. «
Овај Фонд, под овим именом, да вечито остане. Капитал
овога фонда да се даје под интерес па од тога интереса да

.:дна TpehllHa на умножав::н.:' ·::.:нда


фонд не нараете :щ:десет хиљащ:

цес.); - а др рг:.: да се ТРОIll::

нд;! фонд до:,:тпгнт од 20.000 дук па сс

ПрlIХОД фонда на ЮЫfжеВJI :::т

Ја жеЛIlМ да овај фонд 1I0ДМl1рује најпрече народнс


Ilотребе у юыlевности •. 3ато ће одбор имат\! дужност 1I право,
да пре~ш потребама времена одреl)ује I~оји ће РОЈ! i.њижеВНОСТII
]( у којој меРII потпомагати.
Из овога фонда да се награђују l(Обра l(њижеВIШ дела
::амо Срба П:1 Ј:::: ;кевине, него

Срба 113 СВllћ :"::НСЮIХ, но 11 то :шсата

п. Све остаЛе: ::::t:ЛИКО

:: н:лона које l,y I:::рИСТ

мога народа, и то на овај начин:


Да се од свега имаља образује Фонд, из кога l,e се
временом имати подиhи српски университет.
Приход од llмања овога фонда да се непрестано капиталише
дотле, док имање фонда не нарасте толико, да се од прихода

фонда може п::лржавати српељ:и


па :\шкар то било после моје СМРТII на 30 п внше ГОДlIна.
!{.ад капитал фонда буде толико нарастао, колико је нужно
за издржавање университета, университет Ье се подиhи без
обзира да ли Ье тада постојати у Српству университет или не.
Университет треба да се назове:
»Университет Ил.uје Ј1. Кол.арщ1. основан соuствеНИА!
трудо.и НIl корист своиl народа.. ((
3а управљање овим двама ФОНДОВИ~Ia, и за стараље да
се исти фондови што пре и што више умноже, БaIЮ би што
веЬу корист народу принети могли, као и доцније за )Ћотребу
ових фондова на целsи, за које их установљавам; - постављам
један одбор од шест лица: за одборнике постављам г. Косту
ЦУБиt,а, СРПCItoга ПОС.1аника у Бечу, г. НIIIШ.lУ КрстиЬа,
пре.lсе,:щика у касационом суду, г. Милана ПироЬанца, члана
у касационом суду, г. Чедомиља МијаТОВIII,а, министра на
расположењу, г. Ми.тIaна Ћ. МилиЬевиЬа, секретара у мин.
просвете, и г. АЬима ЧумиЬа, члана у Rасационом суду. -
Ови одборници, које на цео живот постављам, имају право
110 потреби увеЬавати број одборнию\.
- Нове одборнике
бирнt.е о;"(бор но веhИIlИ гласова ј а таlШ исто и за попу~аваље
места lюјега саднљег одБОРНИlta, Бад би ма којИ~1 случајем
. -
унражљено ОСТ&.10.

Одбор овај састајаhе се ради послова одбор ских најмаље


свака три месеца један пут. с ВЮЮ:\I одБОРНИItУ за сваки
састанак, даваЬе се по два ДУБата (2 дук. цес.) из Фондова;
и то један ДУЈ,ат из фонда Бњижевног а један 113 фонда
:ш РlИверситет.

~a стараље о имаљу да се оно пажљиво надгледа 11 у


доБРО~1 стаљу одржава, да се под кирију издаје, да се нужне
оправке на Bpe)le предузимају, да се кирија на време прикупља
и под интерес на време издаје, да се интерес на новце прик)'пља
сваких шест месеци и под интерес издаје, да се о свему тачни и
савесни рач~'НИ воде, и одбору подносе, - за ово ја постављам
на цео живот г. АЬима Чумиhа члана у касационом С)'ду да
се у договору са одбором, о овоме Бао и о извршењу свију
мојих наредаба стара, - и нареЈ)ујем да се г. ЧумиЬ)' за
љегов труд издаје сваБе године по две стотине дуката (200

89

Digitized byGoogle
11
дук. цес.) из фонда за университет. По смрти г. Чумиьа одбор
tle одређивати како ье се о овоме старање водити.
Ја желим да ове моје наредбе остану непромењене
t
док је Српства и Србије, и да не може ове моје наредбе
преиначавати ни закон, ни пласти државне, ни ма ко други.

Остављам аманет учеЮIМ патриотима Србима који Ье


одборници бивати, да овај аманет сачувају кроз сва времена,
и да се старају кроз сва времена ове фондове у добром
стању одржати, и с њима у границама овог тестамента тако

употребљење чинити, како ье народ српски највише користи


имати. '
Годишњи рачуни ових фондова да се предају јавности
преко новина, и да се подносе Главној Контроли, под заштиту
lюје таКОђе одржаље ових наредаба стаВЉI\М, но само у томе
да се ови фондови не употребе на друге цељи него на овде
означене.

Но поред горњег нареl)еља, наређујем даље:


IП. Да се општи ни коларској (у ОБРУГУ смедеревском)
}.ао месту мога роl)ења, - пзда две стотине дуката (200 дук.
цес.) да образује ФОНД, од прихода којега tle се потпомагати
добри сиротни ученици основне школе из општине коларске.
Фонд зваhе се: "Фонд Ил.иј" Мltл.осааљеllиf.а Кол.арца за
UО7'ПОЈ\Ulzање добрих СИ7)о7'ННХ уч/'ниlCl.l lIа ОllШ7'U/LI' кола.РСКI!
11 основној ШКО.tu. « - Фондом управљаье општина коларска.,
ЈУ. Да се сnбља Вучиьева као заслужног човека за
народ преда народном српском музеум)' на чување.

У. Да се изда Милици Медаковиhа која ме послужује,


шест стотина дуката (600 дуката цесарсltих), аlЮ не би пре
~lOје смрти од мене отишла. Осем тога да јnј се још под
I1CTIIM условом изда за једну собу проста намештаја два астала.
;IBa ормана, два Itревета са прибором и сви кујнсltи судови
нзузимајуhи сребро.
УЈ. МУШlюј деци Милије Илиhа и Миленltа Илиhа у
Баваништу, који су били моји стричеви, да се изда шест
стотина дуката (600 дук. цес.) на све подједнако. И 1-lOја је
жеља да за те нопце
жеља да им се саопшти.
купе земљу, јер су ратари. Ова моја

l
90

Digitized byGoogle
УП. 30РЈШ, Бhери Ј аБова Филиповиhа, Mo~!e Брштеном
кумчету, да се изда сто дуката (100 Д~Ћ. цес.).
VIII. Катарини НИКОЛИhКИ, Жикиној сестри, а мојој
сестричини, да се изда сто дуката (100 дук. цес.).
IХ. С)"лти У Панчеву, сестри од теТБе, педесет дуката
(50 дук. цес.).
Х. Рак или, сестри од стрица, педесет Д)Ћата (50 дук.
цесаРСRИХ).
ХI. Кhерима Пере )'читеља '/ Панчеву, мојим нећакама,
по педесет (50 дук. цес.) - обема (100 ДУБ. цесарских) сто
дуката.

ХII. Лени Шоповиhки у Панчев~' три р~"чне гривне.


XIIl. Г. Кости Ц~Ћиhу, СРПСКОМ посланику У Вечу,
златан сахат са злаТНИlol ланцем.

ХIУ. Г. НИБОЛИ Крстиh)', предсеДНИБ)' квсационог суда,


брилијаНТСКlf прстен са плавим смарагдом .
.XV. Г. АhИМ~' Чумиhу једну дијамаНТСБ)" иглу за прса.
XVI. На сиротињу београдск~" да се подели сто дуката
(100 дук. цес.).
Портрети мој и моје добре C)Ћp~-гe да се предаду музеуму
на чување.

Коса моје супруге која је урамљен а да се чува за спомен,


и да се музеуму преда.

Моје сарањиnање да буде обllЧНО.


:Мој споменик на МОј?ј гробници да се ДрЖИ)' добром реду.
На споменИl,), да се напише:
»Овде uочuвnју Идlја MUAocaevbeeUh Ко.tарач tt cyupyza
његова Сuнбе.tuја fL;шје Ко.tарча.«
»Они су че.IOZ свог века теl(Лtt tt чува.щ да OCTatie
СIZОJltен свОJltе народ!)."

у Београду
25 Фебруара 1877 год.
И.JIИjа Кв.nосаJlљеJlиi.
Коларац

Г. Илија ~I. Коларац позвао нас је да будемо сведоци


љегова тестамента. Изнео нам је овај те<.:таменат, који се

91

Digitized byGoogle
• •
-,~---

састоји И3 два табuкu и једне СТРЮlе опог треЬега, затим је


потписани све,10К Марко Стојановиh UДВОI(UТ тестаменат овај
у ПРИi ciiTiii тројице г. и г. Коларzщ
га је изјавио

јуна 1877.
Ј оца Пауковиi
нач. оКр. у пензији

Ћop~e Павловиi
мин. пностр. де.l& на Р&СIIО.lожењу

Ыархо Стојаиовиi
&).вокат

04
је:ю.
астал.

12 Ви.ъушш;а.
Ј:2 Horapu.
1U !{аШИl;а ~. Ф~"гроли, пар ножеЈ:U.
1 !"аШИЮt за '1успаиз.
3а СУIIУ велика.
мањи.

С.1атко.

;щ мале кашю·;"

&. &ланина.

2 ЧИРaIШ }I\иранда.
Комад за сирhе и зеИТIШ.
2 Вазu за шеhср.
2 Комада за дрвенце.
4 I;О~IПОТ.
'1ај 1 веЛИК&i
ii1t чај.

млеко.

један мали велики.

1 Кутија за дуван.

---11
92

Digitized Ьу G
3 Ћилибара ве.lИJi8.
1 МУШТИRла од пене веЛИRа.
ОВО да се прода јавно и новци у фонд да ДОђУ.

Илија Иоларад
ово ја ручно написа

3а овај лист 1\азао нам је г. I\оларац да је он додатаR


његовом тестаменту на коме смо се Jiao свеДОI{И потписали.

Београд, 20 јуна 18i7.


Јоца :Еа.у:м:овиi
нач. окр. у пензији

1 op~e Павловn
МИИ. иностр. де.ш ва раСПО,lОжењу

Ка.РАО Стоја1l0виi
адвокат

AOAaTa~ моме тестаменту

Станки РОђаки моје пок. жене супрузи г. Аhима Чумиhа,


да се И3 мог имања издаје по петнаест дуката месечно за
пздржавање докле је год жива. Само ако би њен муж Чумиh
ступио У државну службу, ДОЕле је он у тој служби, неЬе
јој се ово издавати.

Београд, 2 септембра 1878 г.

Илија Иоларад

Нllписао

Ка.рхо Стоја1l0виi
nДBOltaT

г. И.lIија М. Коларац позвао нас је да будемо сведоци


додатка његовом тестаменту. Предао нам је овај додатак
који му је пред нама у скупу прочитан од ПО'l'писаног свеДОFа
Николе Вулковиhа, г. Коларац је изјавио да је овај додатак

93

Digitized byGoogle
његова последња воља, и пред нама га је потписао. Био је
потпуно при свести.

2 септембра 1878.
Београд.
СНСАОЦИ:

Пио.па :Ву.пковиi.
Пикола Спасиi.
ПDсла Жиuовиi.
ТРГОВЦИ

Други AOAaTa~ мом тестаменту

Првим сам додатком наредио да се СтаНlШ Чумиhа из


мога имања издаје по петнаест дуката ~ 15 д. цес.) месечно
за уживање, докле је год жива, изузимајУћИ време које би
ЧУМИћ провео у државној служби, ако би у такову СТ~ЋИО.
Овим другим додатком још Hapet,yjeM да се па )юга имаља
свакоме детету 1I IIIУШКОIIf и женском мојих сеСТРlIчина IIIaHe,
Лене, и Персе изда по педесет (50) ДУI,. цесарских; и то сто
дуката цес. што car.1 главним тестаментом био оставио Зорки
Кћери Ј акова ФИЛИПОВИћа, кад је она )"мрла остављам сад
њеном брату Петру, сину Фи.IJИПОRиhеву. Наредбу у гднпном
тестамент); о сребрном посуt,у преlfнаЧ)'је~1 тнко да се оно
изда Жики ЈоваНОВИћУ пз Панчева (Жика IIIИ је сестрић).

3 септембра 1878.
Београд.
Илија :Коларац
т. ј. Илија К. :Коларац
потписао га

Ав.т. Стојаиовиi.
Написао

Ка.рв:о Стојаиовиi.
аАвокат

Г. Илија М. КО.IJарац позвао нас је да будемо сведоци


додатка његовом тестаменту, пошто му је напред написани
додатак прочитан од потписанога сведока Николе ВУЛКОВИћR
У СКУПУ пред потписаним сведоцима Николом СпаСИћем и

94

Digitized byGoogle
Николом Jltивковиhем, г. Коларац је изјавио да је то његова
последња воља u )"зео је да га пред нама ПОТIIише. Због
слабости није га могао чистије потписати, и зато је замолио
г. Ан ту Стојановиhа дуванџију те га је он изнова потписао.
г. :Коларац био је слаб, дрхтала му је рука, али је бllО
потпуно при ЧllCтој свести.

3 септембра 1878,
у Београду.
<':неАОЦИ:

Пuола ВУЈПСоввi.
Пикола Спасвi.
Пикола ~ивковиi

Да су преписи ови ориђиналима својим верни који се


на.1lазе у актама масе пок. Ищtје Милосављевиhа Rоларца
бипшег овдашњег потписани судија тврди.
Њ 9.444.
3 октобра 1878 год.,
у Београду.
СУАија за Hecnoplla АеАа
СУАа нпр. Београда

Р. '1'одоровиi
Сраннио

В. с. Митровиi

Да је препис овај своме ориђиналу, који се у актама


масе пок. Илије Милосављевиhа Rоларца овд. находи, -
веран, потписани ПОТВРђује.
Из с)"да вароши Београда •

•\! 3424.
24 марта 1879 год.,
у Београду.
3а неспорна Ae.~a СУАија

(М. п.) '1'OДOPOBвi. с. Р.

95

Digitized byGoogle
5
ПОСЈ1е смрти

Овај је Тестаменат, ПОСЈ1е I{ОЈ1ярчеве смртп, !)


октобра f 878, јавно у Беогрядском Суду отворен 11

прочитан.

И већ од тога дана ДIJЖУ се протести JI напаДII


на пос.~едњу вољу I\ОЈ1арчеву, тражеhп да се она
обори, и имаље преда разНIШ рођаЦlIма.
Напяда је би.ю с више страна, потица.lШ су IIЗ
разних побуда, и вршени су t:роз орпше разне, а
свима је БИ.Ilа једна намера - да се тестаменат обори,
да се КО.llарчеВII фондови униште.

Тек кад је Касациони Суд, 16 новембра 18Н 1


године :N! Н49, изрекао своју ПОС.llедњу судску реч,
тестаменат је остао снажан, и КО.llарцем састављени
Одбор узео је управу његових фондова у своје руке.

Та парба пред судовима траја.llа је скоро три


године. Њу је јасно обе.llежио Д-р Н. Rрстиh У својој
књизи » 3адужоuиа И.шје .i'v!uлосављевuћа Ноларца ((
стр. 39 до 62, a.IlИ не би би.llО без интереса и кад
би се сви акти тих спорова обе.llодани.llИ.

Примивши у своје руке управу оба Фонда, Одбор


је, у жељи да ПОС.llОВИ иду и брже, и праВИ.llније, и

96

Digitized byGoogle
корисније, оДмnх наотао те саставио за свој унутрашњи
рад ону:

УРЕДБУ
ОАВОРА ц.О.4АРЧВВВ ЭААУ1ЦВИИЕ

Члан {.
Коларчеву задужбину чине два Фонда, и то:
t -о Књuжеанu фон.д НАије Mu.tocaaoЉeBufLa КОАарца, и
2-0 Фонд за uодuзање cpucxoz ун.иверситета.

Члан 2.
Овим Фондовима, по наредби завештаоца, управља Одбор
~ОАарчеве 3адужбuне.

Члан 3.
у овом одбору има шест чланова који се бирају на
цео живот.

Члан 4.
Одбор управља имањем оба поменута фонда ј он се стара
да се фондови што пре умноже, како би што већу корист
народу приносили. Одбор се брине и о том, да се фондови
употребе на оно, на што ЈIХ је наменио завешталац. Према томе:
одбор представља фондове према властима и према сваком
треЬем. Одбор има право заступати фондове и љихове интересе
према сваком. Одбор има власт, у појединим случајевимај
заступање фондова поверити и ком другом: било одборнику,
било ком другом лицу, ако наЈ)е да је то потребно и удесно.
Одбор има право надзора над оним лицем, које по
тестаменту, или по нареl)ењу одборском, управља Фондовским
имањем.

Члан 5.
По гласу тестамента, одбор је дужан најмање једанпут у
три месеца састати се на састанак ради послова задужбинских.
Сваком члану одбора за сваки састанак припада по два дуката.
Ако би се показала потреба и за чешЬе састанке, одборници

1LIИЈА 11. КОАА.Р АЦ 97 7

Digitized byGoogle ...


ће се ради вадужбинских послова састајати, а награда појединог
одборника ни у ком случају не сме преhИ преко 24 дуката
на годину.

ЧJIан 6.
Одбор бира ив своје средине једнога ЧJIана за председника;
а дужност деловођа врше чланови редом. Ивбор председника
вреди за годину дана.

Одбор своје одлуке записује у записник, који потписују


сви ЧJIанови одбора.
Кад би председник ИJIИ делово!, БИJIИ спречени, те не
би ДОШJIИ на састанак одборски, онда најстарији годинама
ЧJIан одбора ваступа председника, а први који је на реду
вамењује делово!,а.

ЧJIан 7.
Одбор није властан оптеретити никаким дугом непокретно
имање Фондова.

Исто тако одбор није властан задужити Фондове дугом


оБJIигацИским.
Само оне теретне ва Фондове уговоре може одбор
подвевивати, који су потребни ради ивдавања непокретних
вадужбинских добара под КИРЈlју и вакуп; ИJIИ који уговори
бу ду нужни вбог оправака непокретног имања.

ЧJIан 8.
Готовина оба фонда као и приходи од непокретног
имања, дају се Управи Фондова на руковање.
Одбор може и приватнима дати вадужбинских новаца
на вајам, али свагда с интересом не .мање од 8%, и само
на онако јамство непокретних добара какво се тражи кад се
ив Управе Фондова новци дају у зајам.

ЧJIан 9.
Из готовине КОJIарчеве посмртнине одвојИће се, по гласу
тестамента, десет хиљада дуката ћесарских ва Књuжевнu
фонд Илuје Мuлосављевuћ.8 Коларца.
Ти новци предаhе се Управи Фондова на руковање.

98

Digitized byGoogle
iI
i
Једна треьина од интереса на ове новце придаје се
главном док овај не нарасте на 200000 дуката; а
остатак употребиhе се цељи.

Члан 10.
Одбору старати се подмирују
лајпрече потребе у књижевности.
Политичка журналистика, и списи који расправљају
питања дневне политике, не могу се награ~ивати новцем ове
задужбине.
Ближе одредбе о унутрашњем начину рада у одбору
написаhе ншш НiПИКУ, који ье и обзнанити.

Члан 11.
Одбор сву своју рарњу iiюоооама.

Члан 12.
Пошто је завешталац наредио да се рачуни подносе
Главној Контро"., одбор ће се старати да се раЧУНII сваке
године, преко г. министра просвете и црквених послова, шаљу

Главној преглед.
Главнн уверава се
1-0 који су намењонн рниверситета,
придају
2-0 рiiЧУНИ исправни
3-е да ли се књижевни фонд умножава по тестаменту; и
4-0 да ли се издаци чине само на оно на што се по
тестаменту и овој уредби могу чинити.
Контрола неће узимаТII у оцену: да ли неко књижевно
дело заслужује награду која му је дата, као ни то, да ли
је згодан је одбор потпомагање
књижеВН07ј'Г&i,

Члан 13.
ОдбiШ iiиине о Светом који је био
крсно име Коларчево, држи јавни годишњи скуп. Тада се

99 7·

Digitized ьуС
чини покојнику помен, прочитава се ЈIввештај о годишљем
раду, и о стаљу вадужбине.
Доцније, ово је пренесено на 6 ОЈtтобар, као дан .Коларчеве
Смрти (одлука 2 декембра 1890).

Члан 14.
Одбор даје пуномоhство управнику вадужбинског имаља
ва вршеље ПОCJIова које та управа собом доноси.
Управник вадужбинског имаља подноси одбору иввештај
о уговорима, које закључава о непокретном имаљу з~дужбине,
и сваки уговор о кири]и u закупу постаје онда важан, кад
га одбор одобри.
Одбор одређује начин како ће се имаље задужбине
под кирију и вакуп давати имајуhи свагда на уму користи
задужбине.
Одбор је властан чинити издатке који се покажу потребни
за издржаваље пмаља у добром стању. - И У случају промене
тестаментом одређеног упраВНllка имаља одређује награду
новом управнику.

Пре..дааие иареАбе

Члан 15.
Чим ову уредбу Коларчеве 3адужбине одобри министар
просвете, одборници, које је завешталац за цео живот поставио,
а на име: Д-Р НИКОАа KPCTUfi., Чед. Мuјатовufi., М. 13. МUАufi.евufi.,
и Afi..· Чу.мufi. - пошто је одборник Коста Цукић. умрьо, и
одборник М. Пuроfi.анац дао оставку на одборништво, изабраhе
још два одборника, те ће толиким бројем одбор попунити.
Имена изабраних одборника доставиhе одбор г. минпстру
просвете знаља ради.

Члан 16.
Овако попу љени одбор примиhе у своје руке све покретна
и непокретно имаље масе покојнога Коларца ј и саставиhе
списак целог тога имаља.

Препис тога списка, ПОТВРђен потписима свију одборника,


поднеhе се министру просвете.

100 .

Digitized byGoogle
Члан 17.
Одбор ье решити: шта да се уради с појединим предметима;
а решиhе и то, да ли да се нека непокретна добра као и неке
покретне ствари продаду и тако претворе у новац, IIJIИ да се

за сада не продају.

Члан t8.
Одбор прима рачуне о дојакошњем руковању непокретним
имањем покојнога Коларца 1I то, како оне који су веь предани
старатељском судији, тако и оне - текуье - који још до
сада нису њему предати.

Кад ове рачуне прегледа и нађе их исправне, одбор ье


их одобрити и рачунополагачу дати разрешницу. У противном
случају стара се, да се учини што је потребно иако се не
би фондови оштетили.

Члан 19.
Како је завешталац наредио да се за КњuжевЮl Фонд
узме од готовине 10.000 дуката hесарских, то ье се од
дојакошњих прихода, који су утекли у масу, узети за књижевни
Фонд, осем 10.000 главнице, још 1I сума која ье се прорачунати
као 5% интереса на оних 10.000 дуката, почевши од дана
смрти завештаоца па до ,Дана, Еада се из целокупне масе

издвоје новци за књи~евни Фонд, када ье се исти фонд


за себе самостално образовати.
С овим новцем, који ье се као интерес унети у књижевни
Фонд, IIоступиhе се онако како је тестаментом наређено да се
поступа с интересом, то јест, треhина ье се придати главници
на увеьање, а две треhине употребиhе се на rюмагање
књижевности.

Члан 20.
Ова се уредба подноси г. министру просвете у цељи
одобрења од стране државне власти по смислу члана 126.
Земаљског Устава.
Чим г. министар просвете ову уредбу одобри, КОАар'Чвва
3адужбuна ступа у живот, и одбор одмах отпочиње своју
радњу, и стара се о изврmењу свију одредаба тестамента.

101

Digitized byGoogle
1
Завршетаl(

ЧJIан 21.
Одобрена министром просвете, ова )'редба обзнаНllће се
у новинама.

»Ја жеJIИМ, вели КОЈЈарац у свом тестаменту, да моје


наредбе остану непроменљиве док је Српства и Србије, и да
моје наредбе не може IIреиначавати ни закон, ни власти
државне, ни ма ко други.«

1 септембра 1881 год. у Београду.

потписuи :
Д-р п. Крст С. Р.
'lед. Кија.товd. С. Р.
Jt '!. КиJIиiевd. С. Р.
А. 'lyкиi С. Р.

На основу члана 126. Устава земаљског, и члана 1.


Закона о ype~eњy министарства просвете и црквених послова
од 14 јануара 1880 године одобравам ову »Уредбу одбора
Задужбине КОJIарчеве".

КПБр.
6031.
7 септембра 1881 год.
у Београду.
u чркв. UOC..losa,
Мllкистар иросвете

Ст. Повuовиi С. Р.

Одборници су ову уредбу потписм.и 1 септе~lбра


1881, и Министар Просвете и ЦРRвених IIОСЈЈ.ова,
RojeMY је она (по ЧЈЈ.ану 126 ондашњега Устава, и по
ЧЈЈ.ану 1 3aRoHa о Уређењу Министарства Просвете
од 14 јануара 1880 године) поднесена, дао јој је своје
одобрење 7 септембра 1881. ПЕр. 6031.

102

Digitized byGoogle
Међутим, Одбор је ПРОДУЖИО оређивати претходне
помове, измирујyhи разне Аегате, и извршујyhи друге
теотаторове одредбе.
Тек 11 октобра 1886 Одбор је био у отању
ОДJlУЧИТИ:

Да ое из цеJlокупне RОJlарчеве поомртнине за


Rњuжввnи МУ Фоnад издвоји деоет хиљада (10.000)
дуката, заједно о интереоом и интереоом на интерео,
од 6 октобра 1878, као дана добротворове омрти,
до 1 новембра 1886 године.
И кад је то урађено, ИЗИШJlО је: да Rоларчвв
Rњижввnи Фоnад, 1 новембра 1886 године, има овега
168.826 динара и 8 пара динароких.
Од тога доба Одбор је, према теотаменоким

r одредбама,
опиоима који
почео
оу
дооуђивати
му за награду
раЗНОJlике награде
ДОJlаЗИJlИ, то јеот,
некима је ПJlаћао штампу и повез, некима је давао
помоћ у новцу, а од неких је откупљивао већи ИJlИ
мањи број примерака, које је разашиљао у меота у
којима је така књига БИJlа најпотребнија.
Два опиока, који ое ДОАе ИЗJlажу, показују:
IЮJlИRО је награда дооудио Првобитnи Rоларчвв Одбор
(1861-1874), а RОJlИRО их је дао Одбор МАашњи
који ради поме добротворове омрти, по ОИJlИ његовога
. .
теотамента.

108

Digitized byGoogle
1
списи

коЈи ~y Ао61L1И иаrраАУ" ОА прво6втиоr ОА60ра, ва .квота ЦОК.


Ао6ротвора И.urJе 11. ХО.4арца:

1. Оси-ови Народне ЕКО1iО.Юlје. од Рошера,


превод. 1861.
2.

3.
IIреодЮЩII cpllCKe с.юU()Vе ИJlИ СРПСI\l! .1:njVYI~I/,
од '1;). МаJlетиhа. 1862.
Марко Аврвлијв, превод Д. Матиhа. 1862.
1
4. Историја Фра1iцускв РввОЛУl~ије, од Мињеа,
превод .tЬ. п. Ненадовиhа. 1862.
5. Кавкаски роб, од Пушкина, превод. 1863.
6. Поука о uодизању белих дудова, и 1'. д.
превод. 1863.
7. Торквато Тасо, од Гетеа, превод. 1 H6~.
8. Нуuаu, из Млетака, превод. 1864.
9. Историја Српске Револуције, од Ранкеа. 1864.
10. О порези, оаотав А. Спаоиhа. 1864.
11. Смрт чара Михаила, драма. 1865.
12. Историја народног образовања код Срба, А.
Ваоиљевиhа. 1867.
13. Вила, JlИОТ за годину 1868.
14. Наука о васпитању, од Д-ра Д. Матиtш. 1867.
15. Абердар, од М. Rујунџиhа. 1867.

104

Digitized byGoogle
I 16. Смрт К-иеза Михаи..tа, пеома А. НИКОJlиhа. 1869.
17. Париз у А.черичи, JlаБУJlеја, превод. 1869.
18. Какав је ко о-иако му и бива, приповеТК8. 1869.
19. Абердар, II јек·, М. Rујунџиhа. 1869 .
.20. Ауваи с поz..tедом на здравље, превод. 1870.
21. Буквича cpefie, А. НИКОЈшћа. 1870.
22. Земља и природuu појави нањој, превод. 1870.
23. О зе.чљи, месечу, суuчу и звездама, превод. 1870.
24. Тумачење природuих појава, превод. 1870.
25. Јеваиђеље природе, превод. 1870.
26. Историја чивuлuзачије yEHZ..f.ecкoj, прев. 1870.
27. Храњење и uзбор храue, превод. 1870.
28. Историја једн.е свеnе, превод. 1872.
29. Аемократија у А.черичи, превод. 1872.

r 30. Ol~eeu и деца у ХIХ веку, превод. 1872.


31. Позорuшн,а дела, превод Ј·ов. Ћорђевиhа. 1872.
32. Народиа Еконо...шја за сва1шга, превод. 1872.
33. Историсш~ идеје OZl.l.CTa Конта, превод. 1873.
34. Приче о небу и зе.,wљи, превод. 1873.
35. АU1'иzoна Софоклова, превод. 1873.
36. Природuа иС1'орија постања, од Хек..ш, превод.
1873 године.
Иако оу шеот од ових тридеоет и шеот књига
имаJlе по две овеоке, то је издано овега 42 награде.

106

... ,

Digitized byGoogle
2
списи

ЈЕоЈ8 еу, поме eBpТII поЈЕо ILIJlje .. Ro.lapцa, АоБU8 Иarp&Af 8В


и.еrовоrа Ки.8.евиоrа Фоца, по 0A.lfЦII ОАбора и.еrовоrа:

1. 3адужбuна И.f.Uје М. НОАарца. Напиоао Д-р


П. Rротиh, 1886.
2. О.м.ер ЧеАебuја. Приповетка. Напиоао М. Ћ.
Ми.шhевиh, 1886.
3. Истuрuја чuвUАuзаu,uје у ЕШАвској, од БеКJlа.
Превео Б. Rнежевиh, 1887.
4. Један књuжевнu АИС7', за године 1887-ј 895.
5. E.teMeHTU UОАuтu'Чке еконо.м.ије. Превео А.
Јовичиh, 1888.
6. Сраство, Ј1ИОТ. ОТКУПЈьено 150 прим., 1888.
7. ИС7'орuја Србије, ОД Симе МИЈ1утиновиhа,
прештампана, 1888.
8. По.м.енuк зна.м.еНU7'UХ људи, М. Ћ. МИЈ1иhевиhа.
01'куп..ьено 122 expl., 1888.
9. Поуке.м.ОРВАнеuграfjанске, од Ћ. Rозарца, 1888.
10. О Маћедонији u Маfiедонцu.м.а, Ст. Про.тиhа,
400 примерака, 1888.
11. Православно црквено араво. Н. МИЈ1аша, 1889.
12. Невена., откуп..ьено 50 примерака, 1888.

106

Digitized byGoogle
13. Отаџбини, ВАадановој помоh. Откупои 1оо
примерака, 1889.
14. Ro.tf,a, Аиота, узето 100 примерака, 1889.
15. Лазар, трагедија Цветиhа, 1889.
16. Невена за 1889, 50 примерака.
17. Мамдонија и Стара Србија, од Гопчевиhа,
превод, 1889.
·18. Аушаn, трагедија М. Цветиhа, 1889.
19. Недјељко, УтјешеновИhа. ОТКУПЈьено 1оо
примерака, 1890.
20. Цар Јован, трагедија Мите Живковиhа, 1890.
21. Срuска Рево.tf,уција, од Ранке-а, превео Or.
Новаковиh, 1891.
22. Аaxuре, севдаАиске песме босанске, 1892.
23. Рајко од Расине, прип. ч. Мијатовиhа, 1892.
24. Ускок, приповетка Симе Матаву..ьа, Ј892.
25. Rю\.О да се сам. образујеш, од БАакија, превеАа
А. Јосимовиhева, 1892.
26. Pljaeo васuитана деца, превеАа г-ђица В.
Довијанићева, 1892.
27. ,4ржавно-uравни uо.tf,ожај Босне U Херцеговине,
превео Д-р М. Р. Весниh, 1893.
28. О uознавању и нези цвем, Ћ. Радиhа, 1893.
29. Бог ником дужан не остаје. Народна песма.
ИАустровао Панта С. Срећковић, откyn.ъено 300
примерака, 1893.
30. Бранково ве'Че, дато му у помоh 783 дин., 1894.
31. Вопке и вОће, БАагоја Тодоровића, 1894 (на
реФерату).
32. Бањско з.tf,ато, прип. Андре ГаВРИАовића, 1894.
33. Андрија 1iа'Чиfi-Миошиfi, од Д. Жива.ъевића.
Откуп.ъено 300 комада, 1894.

107

Dig"itized byGoogle
3',. Коран, превео М. Љубибрати:h, 1894.
35. Аон. НUХОТ, превео 'Во ка I10пови:h, 1894.
36. ВојИСАављева Cuo.\f.eHUI~a, 1894.
37. Збирка беседа ВАадике raepU~l, А. ИАи:h,
прота, 1894.
38. Кучu у прuчи и у uес.ми, М. Миљанова, 1894.
39. ЦарuградСI~а uатријllршuја и uравОс.А.авље у
ЈевРОUСlшј Турској. OTKYlLIЬeHo 650 књигв, 1895.
40. ИАuја М. КОАарач дооротвор сриске uросвете.
Напиоао М. 'В. МИАи:hеви:h, 1895.
И кад се узме да се оном књижевном АИСТУ,
под бр. 4, даје помо:h и за године 1888, 1889, 1890,
1891, 1892, 1893, 1894, п 1895, онда ИЗАази да је
до оада RОАарчев Одбор дао 48 награда. Тај број
кад се шю'гави с бројем награда Првобитнога Одбора
(42), он,Щ је до сад из RОАарчева КЊllжевнога Фонда
дано равно 90 награда. о
Овај број досуђене награде носиhе од сада сваки
спис, који IIЗ КОАарчева Фонда добије награду ма
КОАИКУ, и ма. у ком виду. Пре~ш томе, и ова књига на
ЈIaСАОВIЮМ ЛIIСТУ има. број 90, што значи да је она
доБИАа КОАарчеву награду 90-ту.

108

Digitized byGoogle
v
ИЛИЈА М. КОЛАРАЦ
и

ЊЕГОВА . СУПРУГА СИНЋЕЛИЈА

Digitized byGoogle -
Неко је казао, не оећам ое ко, да је оамо оно
ИОТИНОКИ добар и иотиноки веJlИК човек, који је добар
и веJlИК у овојој најБJlижој ОКОJlИНИ, у овојој ПОРОДИЦИ,
међу онима који га ГАедају оваки дан, који га јутром
и вечером ОВJll1че и оБJlаче.
КОАарац је рођен у почетку овога века. Не би
БИJlО чудо, не би БИJlО ни МаЈЈ.О МИМО ЈЬуде, ако би
он оо овојом женом поотупао оштро, као што оу и
поотупаЈЈ.И многи од његових оувременика.

Да не ТРаЈКимо друге примере за потврду ових


речи, Доотаје овај један једини. Јунак нада ове јунаке
у Првом Српоком Уотанку, ма.ва оружја орпокога,
Хајдук-Ввљхо I код живе овоје жене, узима другу,
МАађу И Jlепшу, која му је орцу ОМИJlеJlа. И кад прва
жена јави да хоће да дође к овом мужу, да види која
је то МОГАа заузети меото њезино, ВеЈЬКО, находеhи
ое у Поречу, на Дунаву, отпоручн законитој оупрузи
овојој: да му нипошто не ДОJlази, јер, ако дође,
нека зна да ће је бацити у Дунав!!
КОАарац је био оупруг другојачији. Он је према
жени овојој ?ио чов~чан, добар, БОJlеhи.
Ми омо видеJlИ у његовој биографији како је он,
кад ое год преТПJlаhивао на коју орпоку књигу, овакад,
поред оебе, запиоивао и оупругу овоју Синђыију.

111

Digitized byGoogle
RaA је, године t 854, постао ЧАан Матице Српске,
уписао је, у исто време, и жену своју СlfнђеАију
Матици за ЧАана, ПОАОЖИВШИ за њу 40 Форината.

Онда се појав тај, да жена постане Ч.llан Матице,


сматрао као нешто необично, и муж, ноји је ТОАИКО
патње имао према својој супрузи, прстом се показивао.

Над се Синђе.llија, године 1855, тешно разБО.llеАа,


НОАарац ју је однео чак у Пешту к .Ilекарима, и
онде, не жа.леhи: ни трошка ни труда, чинио све да
би јој живот спасао. А кад се то није МОГАО, И
Синђе.llија је, 7 јуна 1855, у Пеш'l'И преМИНУАа, он
је њу мртву пренео у Београд, родно место њезино,
где ју је, 15 јуна, свечано сахрашlO нод Марнове
Цркве. 28

» Чувствујућll дубоку 'гугу за супругом својом


Синђе.llијом, (( пише НО.llарац 18 јуна Београдској
ОПШТJlНИ, шаљуhи јој 60 дуката с МО.llбом: да 20
дуката да фонду сиротиљском, 20 дуката фонду
бо.llНИЧКОМ, а 20 својИll ОСНОВIШМ llШО.llама!
3а својом честитом и вредном женом И.Ilија је
ЖаЈЈ.ИО јако и дуго. По це.llе месеце, причао је Игњат
ВајФерт, није се прихватао никаква ПОC.llа. Чак је,
на тешења пријатеља, често одговарао:

- Моје све би и прође! Ја сам с њом сахранио


у гроб п све радове своје!
На гробу Синђе.llИНОМ И.Ilија је, у току године
1856, подигао Аеп, четвртаст, висок споменик, и
украси о га значајним записима. Тако споменику на
.Ilицу ставио је овај запис:

26 Кљига ll1Р.lИХ 1 Ве.lикој БеограАској Цркви, бр. 160.

112

Digitized byGoogle
ПРЕЈШнувmОЈ У ПЕШТИ 7 ЈУНА У 46 rодив:и ВО8РАСТА,
А 28 ВРАчноrА ЖИВОТА, ОВДЕ У СРПСЈИЈ ОТЕЧЕСТВЕНОЈ 8EJt/ЪИ
ТИХО ПОЧИВАЈУЋОЈ СПОПНИlt ОВАЈ, У ЗНАК ЉУВАВИ СВОЈЕ,

ПОДИЖЕ ПЕЧАЈШИ СУПРYr ИАИЈА МиАОСАВЉЕВИЋ КоиРАЦ,


ВЕАИRОКУПАЦ ПАНЧЕВАЧКИ, .!ЕТА 1856.
ТУ, СА ПРА1?:1?:7hl САНЕ,
. КАДА ВУД1?:
САЈЕДИНИ,
То ЈЕ JEAHi4 i&ШЈА;
А ДРПА ЈЕ... ПА И КРАЈНА:
О, УДВОРИ ДУШУ ХОЈУ
ТАМ' У ОНА ПСТА СЈАЈНА
r ДЕ ЈЕ ЉЕНА У ПОКОЈУ;
ДА ТЕ ВЕ'.4.НО МОЖЕ
ДУХ :МОЈ С БОЖЕ!"

овога по<?ље смрти,

би.ю ово:

"ОВДЕ ПОЧИВАЈУ
ИЛИЈА МИЛОСАВЉЕВИЋ КОЛАРАЦ
И СУПРYrА ЉЕrОВА

СИН'БЕЛИЈА ИОЛАРЦА.
СУ ЦЕАоr СВШ? 'п::еАИ И ЧУВА.4И

1?:ШШi&7hl 1?:1?:ОМ НАРОДУ 1"


МиАОСАВЉ%';i&е'i&, УЖРЬО ЈЕ

1878."
Све ·ово било је на лицу оа стране иоточне, а
на странама: северној, западној, и јужној била је по
једна ИRона на лиманој табли. Временом оу те ИRоне
и пропале,
у венцу СпомеНЈша пак, под оамо}! њеГОВОlll
капом, БИJlИ оу ови заПИОJl:
ГРОВОВИ СУ ВЕЧНЕ живви ,il,ВЕРИ (о Iютока),
:КРОВ ЉИХ ХОРА СЈ(РТНИ СВАК ДА ПРО'аЕ (са севера),
Б.I1A1'О ОВОХ КО У ЧИСТОЈ ВЕРИ I,са запнда) ,
Ив OBorA У ВОВ ЖИВОТ ПО'аЕ 10 југа}.
Одбор, који управља 1{0Jlарчевом 3адужбином,
године 189~-1895 обновио је тај Споменик са овим.
Том ПРИJlИКОМ И неки стари запиои измењени су, неки
оу пренеоени на друга меота, п 11 некп оу нови додати.

Тако сада отоји:

ГРОВОВИ fJY ВЕЧНЕ zивви ,il,ВЕРИ (иоточно);


:КРОВ ЉИХ ХОРА СВАК CllPТНИ ДА ПРО'аЕ (оеверно)
БJlАrо ОВО. КО У ЧИСТОЈ ВЕРИ (западно',
ИВ ОВОГА У ВОВ ЖИВОТ ПО'аЕ (јужно).

А оно што је БИJlО IICШf(щ,по на IЮТОЧНОМ пољу


СпомеНИК<1, сад је ДОАе на п.ючи, која покрива гроб.
Сад су на СпомеНIIКУ ови заШlCtf и то о Jllща,
иоточно:

ОВДЕ ПОЧИВАЈУ
ИЛИЈА МИЛОСАВIbЕВИЋ КОЛАРАЦ
И

СУПРУГА ЉЕГОВА

СИНЪЕЛИЈА
"Ови СУ ЦЕJlоr CBor ВЕКА ТЕКJlИ И ЧУВАJlИ ДА ОСТАВЕ
СПО1lEВ СВО. ИА.РОДУ"; а на оеверу:

ИЛИЈА МИЛОСАВIbЕВИЋ КОЛАРАЦ.


1798"-1878
2' Тачније ће бити, преиа љеговом казиваљу КIЏ је у Павчево
прешао, Аа се је РОАИО 1800, а не 1798.

ir
114

Digitized byGoogle
I
iI

СUО.ltIеюIX на гроиу И . М. !iОАllјјча

11::> S·

~ I

DIQltized Ьу Goog le
јужно:

СИНЋЕЛИЈА
ИЛИЈЕ МИЛОСАВIbЕВИЋА
1809-1866.

западно:

"ЈА ZFЈ1ИJI .џ МОЈЕ НАРЕДВЕ ОСТАНУ ВЕПРСJlIЊЕИЕ Д~K


ЈЕ СРПСТВА И СРБИЈЕ.
"ООТАВ.ЉА:И АJlA.ИEТ УЧЕИИJI ПАТРИОТИJlА. СРВИJlА, КОЈИ
'ВЕ ОДБОРНИЦИ ВИВАТИ, ДА ОВАЈ АХАИЕТ САЧУВАП КРО8 СВА

BPEJIEIU.... KA.ltO 'ВЕ НАРОД СРПСКИ НАЈВИШЕ КОРИОТИ И1U.ти."

Те је речи овај ве.шки народни добротвор,


ИОАарац, који је преминуо 6 октобра 1878, исказао
у своме тестаменту, којим је од свега свога знатнога
имања основао задужбину од два фонда под именом:
I
.1
ФОНД ВА. КЉИЖЕВНОСТ
и

ФОНД ВА. СРПСКИ УНИВЕРСИТЕТ.

Иад је Ко.шрац, 25 Фебруара 1877, писао свој


ПОСАедњи тестаменат, којим је све своје имање оставио
на просвету Српском у Пароду, он је, ПОСАедњим
врстама тога завештаља, наредио да се на његовом

гробном Споменику шшшпе ово:


» Овде uочuвllј!l И.l1Iјn ~~l. Iiолара.l~, и lJYupyza
његова Сuнђелија.
"Они lJY 'Целог свог веЈШ текли и чували да оставе
сиомеu свом народу. «
ОВОАИКО пажње према жени својој ми не ныазимо
ни пре ни ПОСАе и. hОАарца. Ово је ~jajHO сведочанство

116

Digitized byGoogle
IЮ.ll.ИКО И.II.иној П.ll.еменитооти и захва.ll.НООТИ, 'ГО.ll.ИКО и
Синђе.ll.иној вредноћи и чеОТIIТООТИ.
Само жена, која потпунце схвата овога мужа;
која разуме љегову радљу, његове тежње и намере;
и која је OBOjO~1 мора.шом онагом моћна И вољна
потпомагати га на том путу, не преотајући бити му
С.II.аст у животу, разговор у самоhи, нега у немоћи;
оамо таква жена Mor..la је заузети ОВО.ll.ИКО меота у
бнhу мужа с.вога!
Рођена у једној од првих београдоких трговачких
кућа, одраСЈЈ.а у оваком обиљу, l\.J.IJ.aAa, здрава и .ll.епа
девојка, а ПОШ.ll.а за момка, кога је заМИ.ll.ова.ll.а, И
који је и оцу њеном предотављэ,о ове .гарантије за
будућIЮ01', Синђе.ll.ија јс ова своја .ll.ична преимуhотва
УЗИМаЈЈ.а тек као по'гребну опрсму за рад и за држање
у живо'гу НОВОМ, У животу који њу чека ПОО.ll.е удаје;
она јо оматра.ll.а да је у овој ој новој куhи ТО.ll.ико
више дужна узимати терета на оо, у КО.ll.ИКО је више
цаРОВаЈЈ.а док је девова.ll.а; јер је за љу, као 11 за
оваку чеотиту одиву што је, кућа очина тек припрема
за кућу потољу, кућу МУЖОВЉУ!
Причају онп који су је ЗЮ1 ••'Ш, да је Синђе.ll.ија
још из најраније овоје М.II.адооти, IIЗ доба првога
детињотва, ооећа.ll.а необично ве.lIШУ во.ьу за рад и
за штедљу. Та орећна овојства о годинама оу ое
у ље још јаче. развијаЈЈ.а 11 креШf.ll.а. Она је увек
раДИ.ll.а, и МИ.ll.ОВаЈЈ.а је радити. А рад је, као ШТО знају .1
ОВII који га МИ.ll.ују, И најЈlепша забава, и најС.ll.ађе
уживање.

Над је, у своје време, ООП\ВИ.II.а кућу очину, и


УПШ.ll.а ПОД. СЈЈ.еме своје, она је већ ДУШОМ својом
рззумева.ll.R. ону значајну народну изреку да Куnа.

117

Digitized byGoogle
'Ив С7'оји НД зе.\I.ЬU, Hв~1) 1/lI. Ј/СОIШ. И ОДllота се је
о'гараАа да у кућу овоју, У ову теКОВIIНУ мужа. овога,
удахне душу овоју, овоју ПРIIОУТНООТ У овем 11 у
ова.чем, у маЛо:\l и у ГОЈlемом, у 0llТН01ll 11 У крупном.

То је њезинога мужа веоеЛIJ.iО и у раДОВllма помага.iО,


а. њу оаму је онаЖIf.iО, п за даље поолове ООКО.iИ.iО.
дОК је Илија, трговао храном, Синђе.iија је, као
какав IlзвсжбаНII човек, оваку проту тога трга., прима.iа,
мерпла, отоварала у магаЦlIне, О~IеПlта.llа што I-~aIЮ

требn, проветрава ..ш. на време, 11 чувn ..ш. ,ll.а ое не


ужежс, ИЛIl Ш\.RО IIш\че НС покваРII.

Пото је'l'ако, као IШШID најВСПlТII.i" II најомотренији


трговац, xpalIY из l\Iагацина 1\pCTa.lla за преноо у меота

Aa.lleKa. У том ПОСАУ, необична жена. ТА, поред велике


мушке енергије, показива.iа је 11 ону дпвну женоку
уредноот и тачноот па, ако хоћ.ете, чак 11 .IIепоту у
раду. Тако оу у Н.IIИНlШ 1IшгаЦlIIшма ове отвари:
џакови, лопате, ветрењаче, паге, 11 друго, IIмале

овака овоје l\Iеото, и свака овој ред у K01l1 су отајале;


OAaK.IIe оу ое, кад која затребll, МОГАе нnhи и Аако,
и брзо.

јНена с TaKO~1 СИ.llНо:\l elleprlljo~l, о таком крепком


ВО.ЬОllf, није ~lOf.lla ТРПСТII НII у че~1 НlIKlIKBO оумње,
ника1\ве Дпоумице. Добро, 11.1111 З.llО, она. је Х'1'еАа ~Be
да зна, и да оваче~1 с.юбодно llOf.lleAa у очи.
Једном, још у оно време кад је Илија радио у
Панчеву а она бораВИЛR у Београду (1828-18361,
ДОГОДIIO се С.llучај који показ)"је Синђс.llИН карактер.
И.IIија је, по овојој трговинп, био отишао у Беч,
и о том извеотио жену своју. 1100.110 неког времена,
не јављајуhи ником НШIlТlI, ОН бiне у Панчево, и

118

Digitized byGoogle
одседне у овој е рођаке Марије, жене Ћорђа Јовановиhа
Србијанца, захтевајуhи да ником не јавља за његов
ДОАазак. (Био је, веАе, ухватио некакву БОАест, и
ДОКАе се од те бољке не извида, није хтео нико да
зна за његов повраТaI~ у Панчево).
Лепо!
ААИ, ПОСАе десетак петнаеот дана, једно јутро
пред Маријину КУћУ рупи на коњу СинђеАија, и још
оа оеДАа пита:

- Где је ИАија?
Извештена, да ·је муж њен из Беча отишао, а
њој не јавио, она, не могуhи трпети неизвеснооти,
пређе из Београда на чуну у оеАО Борчу, а онде
седне на коња и дојезди у Панчево, да ое извеоти
што је с муже~l њеним.

Све. што је довде поменуто још није довољно


да покаже: ко је, и каква је БИАа СинђеАија, жена
RОАарчева. То управо и јеот ВрАО тешко опиоати
ИАИ иопричати. Безбројне су ПРИАике, веома су разни
начини, у којима жена добра, жена умна, жена
БОАеhа, жена вредна, наАази могућнооти да мужу
овом гове, да га освеТ.ъава у намерама, да га помаже

у раДОВlIма, да га ООЈЮАИ у отраховањима; да га

разговара у недаћама, да га подупире у чаоовима


маАаксавања ...
Такву жену овани човек тражи, аАИ је тек ретки ..
I
I
ореhни наАази. Такву жену народ зове: Аоамско
1СОАеНО, а мудроот отара реКАа је, да кућа и не отоји
на земљи, већ на такој жени! Мудри СоАОМУИ пак
каже: Ко такву жену нд!је, нашао је БАаго, скуаље
оо свега орагога ка.мења 11 а свету!

119

Digitized byGoogle
По свему што знамо, могли бисмо реhи да је
СинђеJlија бlfла таква жена, таква супруга, тюша
домаћица!
Нека је и њеном имену, уз име Rоларчево, свакад
велика хвала п вечито захвално помињање.

120

Digitized byGoogle
VI

ИЛИЈА М. КОЛАРАЦ
и

УПРАВНИ ОДБОР ЊЕГОВЕ ЭАДУЖ:ВИНЕ

~.
Digitized byGoogle
f
Digitized byGoogle
1
.lJ.ичии оа.отав Одбора.

Н.о.,шрац, у овом ПООАедњем теотаменту, овако


наређује:
»За управнике овим двама Фондовима, .и за
отарање: да ое иоти фондови што пре и што више

множе, како би што већу кориот народу принети


МОГА И, као и доцније за употребу ових фондова на
цеЈЬИ за које их уотаНОВЈЬавам, поотаВЈЬам један
Одбор, од шеот Аица.
За одборнике поотаВЈЬам:
i. г. Носту ЦУ1-Сufiа, орпоког ПООАаника у Бечу;
2. г. Huuo.ty Rpcтufia, предоедника у Rаоационом
Суду;
3. г. MH.t8Ha Пuроfiан,ца, ЧАана у Rаоационом
Суду;
4. г. Чед. Мијатовића, миниотра на раОПОАожењу;
5. г. Мuлана Ћ. Мuлu!iевufiа, оекретара у Мин.
Проовете;
6. г. AfiuJlta ЧУJltufiа, 'мана у Rаоационом Суду.
» Ови одборници, I-юје на цео живот поотаВЈЬам,
имају право, по потреби, увеhавати број одборника.
»Нове одборнике бираhе Одбор по веhини ГАаоова,
а тано иото поотупаhе и за попуњавање меота којега

123

Digitized byGoogle
оадашњег одборника, I:aA бп, ма којШI О.llучајем,
упражњено OOTЦ.IlO ..... ((
Тако је наредио н.О.llарац у ОВОЈ ОЈ помедњој
вољи, 25 Фебруара 1877 године.
Номе КО.llарчеве омрти, ДОК.Ilе оу раоправ.ъене
парнице, које оу против његовог теотамента подизане,
прош.ю је доота и дана И година.
у том времену, одборник Ко ота Цукиh умре у
Бечу, 5 марта 1879, а одборник МИ.llан Пироhанац, да
би као неЧ.llан Одбора, могао КО.llарчевим Фондовима
бити од веће IЮРИОТII, даде на Ч.llанотво оотавку, 15
оептембра 1880.
А.ш Одбор, ценеhи ОД.llичне опоообнооти које
Пироhанац у ве.llикој мери има, и знајуhи IЮ.llИКО би
за Задужбину би.llО добро да у њеној управи оеди
један такав човек, изабра га наново' за овога Ч.llана,
2 новембра 1880; а тога иотога дана изабрао је за
овога Ч.llана и књижевног и научног ве.llикана орпоког

А-ра 'Буру Ааuuч.ufiа.


Пироhанац ое и овога другога избора не прими,
тврдо верујуhи да ће За.дужбини, у време оних
жеотоких нападања на њу, бити од веће кориоти
ако оотане ван Ч.llанова одбороких. ~
Декембра 12, године t 88 Ј, Одбор је изабрао
за Ч.llана

Г. Марка Стојан,овufiа, адвоката београдоког,


који је, бранеhи КО.llарчев 'l'eOTaMeHaT и у оуду и у
штампи, отекао био замуга за. Задужбину.
Поме Марка СтОјановиhа изабран је за Ч.llана и
Г. МихаиАО Вал,тровufi, проФеоор Be.HlКe ШКО.llе.
Одборник Д-р Ћура Даничиh, који ое, у оно доба,
ради научнога ПОО.llа, бавио у Загребу, 11 у Београд

,l'
124

Digitized byGoogle
није, на дуже време, ни ДО.IJ.азио, те тако није ни
учествовао у одборској радњи.
у Одбору се је тада живо осеТИ.IJ.а потреба да
се увећа број ЧJlанова, што је, по Тестаменту, сам
Одбор био ОВ.IJ.[1шhен учинити. За'го се он, 14 јуна
1885 године, саГJlаси да УЧIIНИ употребу од тога
ОВ.lJ.ашhења.
Тада су за нове му ЧJlанове IIзабрани:
г. Свето.м:uр НU1iолајевufi, професор Бе.IJ.. ШКО.IJ.е;
г. Љубо.1ltlр Rовачевufi, упраВlIтељ учитеЉCI-~е
ШКО.IJ.е; и

г. Јован АНТУ.lа, трговац београдски.


Овај ПОСJlедњи изабран је за Ч.IJ.ана Одбора
нарочито .зато, да се њему, као стручно образоваНО}1
и веома вештом ~PГOBЦY, повери уређење књиговодства
о задужбllНСЮШ рачуНlШа..
A.Ilи овај М.lJ.ади човек, и пун наде одборник,
умре ПОС.IJ.е педуга Bpe~JeHa, и ТaIЮ је једно место
Ч.IJ.ана одборскога оста.IJ.О празно.
}Rе.IJ.еhи '1'0 место попунити. што достојнијим
},андидатом, Одбор је 29 октобра 1891, јеДНОГЈЈасно
изабрао за свога Ч.lJ.ана познатог српског књижевника,
г. Стојана НО8а1швufiа, који се на скоро био
вратио из ЦаРllграда у О'гаџбину.
Данас RО.IJ.арчев Одбор састављају ниже и:меноване
.lJ.ичности, које су овде поређа не по времену IIзбора
за Ч.lJ.анове:

1. Д-р НИКО.IJ.а Rрс'шh од 1877


2. Чедомиљ Ыијатовиh од 1877
3. М. ·В. МlI.lJ.иhевиh о,], 1877
4. Аhим Чумпh ОД 1877

125

Digitized byGoogle
126

Digitized byGoogle

2
Пре:мив:у.zш uаиови Одбора

МиЈЈ.оје ЈЈ.еmjаиии, рођен у оеАУ Аешју, више


Параhина, 16 новембра 1830 године, од оца Стојана
и матере Маре.
Учио ое је у Ћуприји и У Београду, иза тога
отишао је у Немачку, и у Француоку, где је мушао
правне и државне науке.

По повратку у Отаџбину, био је неко време


чиновник Миниотаротва Унутрашњих Помова, па
оекретар Српоке Агенције у Цариграду, откуда је
дошао за начеАника Rнежеве RанцеАарије.
Аешјанин је један од оних ЧАанова Првобитног
RОАарчевог Rњижевног Одбора, које је оам КОАарац
именовао у овом пиому од 15 јуна 1861.
Преминуо је у Београду 13 аПРИАа 1867, ПООАе
дуже БОАеоти.
О њему има више у По.м.enuн.у, отр. 298:и 299.

127

Digitized byGoogle
Ј

:Коста цукиъ., рођен у Иарановцу (данашњем


Ира..ьеву), 13 аПРИЈЈ.а 1826 године, од оца Петра и
матер е Ане, кhери војводе МОЈЈ.ера.

Основну IJШОЈЈ.У Цукиh је учио у месту овога


рођења, и у Rрушевцу; Гимназију је свршио у Бечу,
а државне науке ОЈЈ.ушао је највише на Университету
ХајдеЈЈ.бершком, где је и доктор у ФИЈЈ.ософији постао.
Године 1848 постао је професор у Београдоком
Лицеју. I10СЈЈ.е тога, ПОСЈЈ.уживши у разним звањима
своју Отаџбину, Цукиh је, 11 декембра 1861, поотао
Министар Финансија, а маЈЈ.О доцније и Заступник
Министр:t Просвете И Црквених ПОСЈЈ.ова.

Ове две мужбе вршио је до године 1868, а


тада, ПОСЈЈ.е смрти Rнеза МихаИЈЈ.а, отављен је на
раСПОЈЈ.ожење.

Године 1869 постављен је за Заступника Српоког


у Букурешту, одаКЈЈ.е је, 1874, премештен у Беч, где
је и преминуо 5 марта 187,9, па је пренеоен у Београд,
и оахрањен код Маркове Цркве.

Цукиh је био ЧЈЈ.ан и Првобитнога Rњижевнога


Одбора RОЈЈ.арчева, и, сваке године, ове до ОДЈЈ.аска
у Букурешт, биран је за председника одборокога.
А када је отишао у Букурешт, Одбор је, уважавајуhи
његову ревност у одборским ПООЈЈ.овима, 13 септембра

128

Digitized byGoogle
1869, ОДАУЧИО да се и у будуће оматра као ЧАан
Одбора.
Теотаментом овојим од 25 Фебруара 1877 године,
КОАарац је именовао Аица која ће оаотав..ъати Одбор
за управу његове поомртнине. Ту је на првом меоту
име Кооте Цукића означено.
Цукиh је овакад ООКОАИО КОАарца на путу његових
пожртвовања у кориот орпоке проовете.

О Цукиhу може ое више прочи:тати у Пом.енику


знаменитих људи у Сраскош Народа новијега времена,
отр. 799-802.

Ј
И.АИЈА JI. коиРАЦ 129

Di~itized byGoogle
Ћyp~ Даиичиь IЋорђе Поповиh.\, родио се је
у Новом Саду, 6 аПРИJlа, 1825 године.
Учио се је у меоту свога рођења и у Пожуну;
У Пешти и у Бечу мушао је права, а.lШ је то поље
оотавио, и одао се на ФИJlОJlогију, у којој је стекао
прво меото међу онима који су се баВИJlИ науком о
језику.
У Србији је најпре бllО БиБJlиотенар Народне
БиБJlиотеке, па професор ВеJllше ШКОJlе. На МОJlбу
ЈУГОСJlовенске АкадеМllје НаУI{а, по одобрењу Српске
ВАаде, отишао је у Загреб, где је отпочео уређивање
Рјвчн.uка Сраскога и.Щ Хрватскога јвзшса.
Даничиhеви су радови и многи и веома цењени
у науци.

О њему има више у Пом.внuку зн.ам.вн.uтu.1: људи


у Сраскога Народа н.овијега доба, од отране 126-135.
Даничиh је изабран за ЧJlана RОJlарчева Одбора
'2 новембра 1880.
Преминуо је у Загребу 4 новембра 1882 11, по
жељи српске ВJlаде, пренесен је у Београд и свечано
оахрањен код Маркове Цркве.
СJlава његову веJlИКУ имену!

.\
I

130

Digitized byGoogle
Димитрије. Матиь, рођен у Руми, у Срему, 18
авгуота 1821; оданде је, као м ..шдиh, прешао у Србију,
и овршио Лицеј у Rраrујевцу.
Српока влада ПОO.lllt.llа је Матиhа, о другпм
мла.диn'има, у Немачку да учи права.
Вративши ое у Србију, по оnршетку IIшоловањft,
Матиh је најпре поотао профеоор права у Лпцеју .
.доцније је био OeI{peTap у АпеАRЦИОНОМ Суду, па
онда начеАНИК опољашњег одељења у Rнежевој
RанцеАарији.
С тога звања узет је за ЧАана Rаоационога Суда.
Матиh је један од оних ЧАанова Првобитнога
RОАарчевог Одбора, које је назначио оам НОАарац у
овом ПИО)lУ од 15 јуна 1861.
Доцније био је дуже време Миниотар Проовете
и 3аотупник Миниотра Спољних ПОO.llова.
Нао државни оаветник, Матиh је преминуо у
Београду, 17 октобра 1884.
И о њему има више у Пом.ен,uку, отр. 332-334.
,i .

181 ,.

Digitized byGoogle
I1a.ита Јоваиовиь., рођени у Београду 1828,
преминуо је у очи Божиhа 1885 године, у месту
рођеља свога.
Панта се учио у Београду, где је кроза све ШКОJIе
био један од првих ђака.
По свршетку Лицеја, поман је у Хохенхајм, у
Виртембершкој, где је свршио по..ьопривредну ШКОАУ.
По повратку у Србију, СJIУЖИО је у Топчидерској
Економији, у Државној IIIтампарији, у Министарству
Правде, и у Државном Савету, одаКАе је отишао за
начеJIника оде..ьеља у Министарству Финансија.
ПОСJIе мученичке смрти Кнеза МихаИJIа, постао
је Министар Финансија, па најпоме државни савеТНИR,
у ком је зваљу и умрьо.
Панта је један од оних ЧJIанова, које је сам
КОАарац именовао у свом писму 15 јуна 186t, и
мужио је у Првобитном Одбору и као деАовођ,
поме .lЬуб. П. Ненадовиhа, до 1 септембра 1868,
када је оставку дао на дужност деАовођа, а ЧJIаном
је остао и даље ДOКJle год је Првобитни I\љижевни
Одбор RОАарчев радио.

------

182
I

Digitized byGoogle
I

Д-р Јосиф Паичиli родио се 5 аПРИJlа 1814,


у Брибору, У Приморју испод Вмебиh.а.
Основну ШКОАУУЧИО је у месту Госпиh.у, Гимназију
на Ријеци, ФИАоооФију у 3агребу, а Аекарске науке
у Пешти, где је 7 септембра 1842 поотао доктор у
медицини.

у Србију је Папчиh. дошао месеца маја 1846, и


најпре је ОАУЖИО као ОКРУЖНИ Аекар, ПОСАе као
ПРОФесор ВеАике ШКОАе, где је и развио сав свој
ПАОДНИ научни рад.

НајПОСАе је постао и државни саветник.


Панчиh је један од оних књижевника, које је сам
НОАарац именовао у свом писму од 15 јуна 1861.
Нао ЧАан Првобитног RОАарчева Одбора, Панчић
је остао ДОКАе је год живео и радио онај Одбор.
Панчиh. је преминуо у Београду 25 Фебруара 1888.
Панчиh је обрађивао нарочито Ботанику, аАИ је у
опште проучавао и OCBeT.lЬaBaO стање и ПРОИ8ВОДНОСТ

Српске Отаџбине.
О њему више има у По.м.еuu'Ку од стр. 497-510.

.....--
--

I
100

,.-1

Digitized byGoogle
!
I

Јован К. АиТУJI.& родио се у Београду, 21


августа 1854, а преминуо, у истом месту, 14 маја 1890.
АНТУАа је учио основну српску и грчку ШКОАУ
У Београду, а РеаАКУ у Панчеву. Већ у својој
оодамнаестој ГОДИНИ ступио је у јавни живот.
Као трговац, радио је шпеКУАативну радњу;
ОДАиковао се је увек ВеАИКОМ смерношhу, ванредном
вредноћом, веАИКОМ тачношhу, и опширном трговачком
спремом. Од туђих језика, говорио је грчки, немачки,
и Француски.

Јован R. АНТУАа био је један од најзамужнијих


ЧАанова Управног Одбора Народне Банке, а много је
помагао и да се установи тај завод.
Био је више година ЧАан Одбора Београдске
Општине и, као такав, по ОПШТИНСRОМ избору, путовао
је с председником А-ром ВАаданом Ћорђевићем, и
Јованом Крсмановиhем, по Јевропи: да уредбе по
варошима види и проучи.

За ЧАана RОАарчева Одбора Јован R. АНТУАа


изабран је 14 јуна 1885 с намером: да се њему повери
КЊИГОВОДСТВО задужбинс.ких рачуна, као што је то
и раније поменуто.
Смрт овако МАада а овако образованог и вредног
Београђанина БИАа је жаАОСТ готово цеАе престонице.
Бог да га прости!

.1 I

Digitized byGoogle
Љубомир п. Не.и&.цовиli. родио се је у oe.llY
Бранковини, 14 септембра 1826, од оца Проте Матеје
и матере Јованке.
Основну ШКО.llУ свршио је у месту рођења и у
ВаЈЬеву, Гимназију и једну годину Jlицеја у Београду.
ПОС.llе тога, годи~е 1844, отишао је у Праг, па у
Бер.llИН, Хајде.llберг, Женеву, и Париз, све ради науке.
Вративши се у Отаџбину, постао је, у јесен 1848,
ПРОФесор у Београдској Гимназији.
Иза тога, <?ставио је C.Ilужбу и путовао по Јевропи.
Доцније је C.Ilужио и у Србији и у Црној Гори.
у Србији је био наче.llНИК, па и Управник Просвете.
Године 1868, ПОС.llе смрти Rнеза Михаила, стављен
је у пенсију, а преминуо је у Ваљеву између 21 и 22
јануара 1895. Сарањен је у Бранковини, месту свога
рођења.
За члана Првобитног Rњижевнога Rоларчева
Одбора узет је Љ. П. Ненадовић 15 јуна 1861, и
служио је у њему као члан и деловођ до 14 августа
1865, када. је, по даној оставци, разрешен.

135

.•
Digltized byGoogle
,
1

.:

\
I

... Digitized byGoogle


I

I
vп
,

ИЛИЈА М. КОЛАРАЦ
и

ЊЕГОВА ЭАд~mвиНА

1 октоврА. 1895

Digitized byGoogle -
..

•.
Digitized byGoogle
ПО0.4е говора о животу и раду чеотитога родољуба,
вреди видеТII: шта је он, ПО0.4е овоје омрти, оотави()
орпокој проовети, и КОJlика је БИJlа та његова тековина
1 октобра 1895.

,
l'
Имовина, коју је пок. ИJlија М. КОАарац ПООАе
омрти овоје оотаВIIО, и која је ОУДОКИМ попиоом на
дан 9 октобра 1.878 YTвp~eиa, би.ш је:
IУ непокретнооти по процени ДИН. 482.050·-
11 У ПОltреТНООТlt по процени » 6.905·64
II! У приватним потраживањима:
по меНllцама, оБJlигацијама
и признаницама » 157.553·54
IV У х;артпјама од вреднооти » 74.774·58
V У готовини » 3.224·84
Имовина је дaКJle на дан 91Х ,
1878 ИЗНООИJlа у ЗJlату ДИН. 724.508'60

По попиоу од 1 октобра 1895 године изноои


имовина ове задужбине:
I У непонретнооти по процеНII дин. 482'050·--
11 У потраживањима:
а) нод Управе Фондова 653.667·11
б) » Веогр. Кредит.
Завода дин. 54.493·25
в) IЮД приватних Jlица 50.674'85 758'835'21

I
139

Digitized byGoogle
III У хартијама ОД вреднооти ДИН. 49.638'75
IV у покретнооти дин. 2.493'85
V у готовини » 1.202'28
Укупна имовина 1 октобра 1895
године у ЗАату ДИН. 1,294.220'09

Према томе, кад ое од имовине,


i која је на дан 1 октобра 1895 г.
.! ИЭНООИАа у ЭАату АИН. 1,294.220.09
одбије имовина, коју је НОАарац
ПООАе смрти оотавио '. и која по
оудоком попиоу ОД 9 октобра 1878
изноои У ЗАату дин. 724.508'60
онда ИЗ.llази, да је од 9 октобра
1878 па до 1 октобра 1895 године,
даКАе за 17 година, имовина ове
задужбине увећана оа АВИ. 568.711'48.

Са Фондовима отоји овако:

1 Фонд за Rњuжввиост
Ооновни капитa.II овог Фонда,
одређен теотаментом изнооио је :ј:ј:
10.000 У ЗАату дин. 117.500'-
По попиоу од 1 октобра 1895
изноои капитаА љегов у ЗАату дин. 197.597'87
Према томе капитаА овог Фонда
увећан је од 9 октобра 1878 до 1
октобра 1895 оа ДИН. 80.097'87
Ну како је теотаментом одређено да ое капитa.II
овога Фонда има оа Уа прихода овојих увеhавати ове
ДОТАе, док не нарасте на 20.000 :t:I: ИАИ ДИН. 235.000,

140

••
Digitized byGoogle
.

то ИЗАази да овај Фонд има још да расте за динара


37,402·1.3.

<У>онд 3»

КапитаА овог Фонда износио је


на дан 9 октобра 1878 године У ЗА. дин. 607.008·60
па дан ещтобра У 3.11.
• ырема то?'>!», H~bpaCTa» IzаПИТаА

овог Фонда за досадашњих 17 година


од 9 октобра 1878 до 1 октобра
1 за У ЗАату

Приходи и расходи

1
9 ою>6рњ 1878 до октоРрн 895
свега прихода:

а) од кирије непокретног имања дин. 454.880·94


од инте>р, УАОЖОНИ напитаА

и оортија предносои

Свега дин.

1l
9 1878 октоРро 895
свега расхода:

а) на одржање, оправке и
ЗГРi,tл"

на по

тестаменту покојника дин. 86.396.91


в) на ИСПАате по суд. осудама дин. 26.665·54
на »zњижевњкп радова 53.8Рј#'7

г
141
..'1.) на ООТаАе ТЈ
за погреб, за трOIШ;'
БО.40вањем пок., гробlll'
ГОДИШЊИХ помена, ПОрl".

управном одбору, I'.afIIЏ·


П.4ате ПОО.4ужите...ьимн, (
зграда, ажију, и т. д. ОЈ\(

СВС

Кад ое даКЈЈ.е од УКУПНII


за време од 9 октобра 1Н:
до 1 октобра 1895 год. у
одбију укупни раоходн
време, у оуми од

онда ИЗ.4ази да 'чист I

којим је увећана имовина, 11.


од 9 октобра 1878 до 1 ОЈ.
1895 године овега

као што је то напред већ П(Н;

Од приватних потраживаlbll,
је издао покојник, И која су
ОУДОКОМ попиоу на дан 9 окт(,
1878 ИЗНООИ.4а овега
наП.4атио је Одбор до 1 ОКТО"
1Н95 године овега
те ова потраживања данас ј (1'
изноое

и2

Digitized byGoogle
Овај свој 'Ьпис ја ћу завршити парафразом
завршетка својега извештај а за годину 1893:
Оному који је, као сиромашно дете са 30 пара
свега својега имаља, дошао у овај наш Београд, а
оставио га као један од првих грађана;
Оному који је, са честитом домаћицом својом
Синђе.4ијом, оби.шо зарађујући, умео и примерно
штедети;

Оному, који је у RО.4арима тек научио читати


и писати, па се тим не мање својски старао за све
гране народне књижевности;

Он'ому, који је у ШКО.4и изучио само 'Ча.сАовац


а Народу својему ствара Уuuверситвт!
Оному који, У де.4има свога доерочинства, живи
и ПОС.4е своје Т6.4есне смрти, Честиту Србину, В6.4ику
Родо..ъубу, И.,tuјu MU"'-ocaeљeвuliy Rо.,tарцу, нека је
сада и вазда велика слава!

143

Digitized byGoogle
-
Digitized byGoogle -
Digitized byGoogle

Digitized byGoogle ..