SADRAJ

1. Uvod........................................................................................................................... 3
2. Definisanje problema................................................................................................. 4
3.Ureaji za vrenje poslova kontrole saobraaja.......................................................... 5
3.1 Automobil............................................................................................................... 5
3.2 Motocikl.................................................................................................................. 5
3.3 Helihopter............................................................................................................... 5
3.4 Vozila posebne namene.......................................................................................... 6
3.5 Sredstva veze......................................................................................................... 6
3.5.1 Pribor i oprema za neposrednu kontrolu saobraaja............................... ........ 7
4. Ureaji za kontrolu elemenata saobraajnog toka................................................... 7
4.1 Ureaji za kontrolu brzine kretanja vozila............................................................ 7
4.2 Ureaji za praenje i snimanje ponaanja uesnika u saobraaju........................ 11
4.3 Ureaji za kontrolu i regulisanje saobraajnog toka............................................ 12
Zakljuak.................................................................................................................... 14
Literatura.................................................................................................................... 15

1. Uvod

Dinamian razvoj saobraaja na naim putevima sedamdesetih i osamdesetih godina

doprineo je da izgradnja i modernizacija putne mree, podizanje saobraajne kulture i ostali
inioci normalnog i bezbednog odvijanja saobraaja sve vie zaostaju. Problemi bezbednosti
saobraaja postaju sve sloeniji, a posledice nezgoda sve tee. Tako poslednjih godina na naim
putevima proseno dnevno gine tri, a povrede zadobija preko 30 lica.
Drastino izraeni problemi bezbednosti saobraaja zahtevaju preduzimanje niza
preventivnih mera u cilju spreavanja i ublaavanja tekih posledica. Svojim neposrednim
uticajem saobraajna policija postaje jedan od presudnih faktora poveanja bezbednosti
saobraaja, uz organizovan rad brojnih institucija angaovanih u raznim segmentima saobraaja.
S obzirom na karakter savremenog saobraaja tehnika opremljenost organa unutranjih poslova
je preduslov efikasne kontrole regulisanja saobraaja.
tetne posledice razvoja saobraaja ne mogu se prihvatiti kao neophodne rtve progresa,
stoga je neophodno postii u prvom redu uredno i bezbedno funkcionisanje tog sistema. Pored
izgradnje saobraajne infrastrukture, normiranja odnosa, stanja i ponaanja, pripreme ljudi za
saobraaj, mora se neprekidno vriti i nadzor nad odvijanjem tog sloenog procesa. Ova funkcija
se sprovodi kroz kontrolu saobraaja, koja je usmerena na postizanje i odravanje odreenog
nivoa discipline za sve uesnike u saobraaju. Takoe, i primena ovlaenja i metodologije
sprovoenja, predstavljaju itav sistem mera i aktivnosti.

2. Definisanje problema
2

Tehnika sredstva imaju veliki znaaj u kontroli saobraaja jer omoguuju da se ona
obavlja efikasnije, preciznije i pouzdanije a znaajno utie i na smanjenje broja radnika koji se
angauju u kontroli saobraaja.
Da bi shvatili ulogu i znaaj kontrole saobraaja moraju se sagledati svi njeni elementi,
sadraji (ciljevi) i specifinosti, koje se karakteriu u sledeem:
Ona predstavlja koordinaciju velikog broja raznovrsnih sadraja i aktivnosti;
Usmerena je na veliki broj faktora saobraaja tj. pojava, stanja i ponaanja (svim
kategorijama uesnika u saobraaju, vozilima, putevima pa i prirodnim faktorima);
irokim spektrom aktivnosti stvara mnotvo dodirnih taaka u ostalim oblastima
saobraaja;
Veliki broj ljudi i tehnikih sredstava ukljuen je u kontrolu saobraaja i ini je skupom
merom,te njom treba upravljati ekonomino, koordinirano i efikasno;
Mesto sprovoenja kontrole saobraaja vezano je za same inioce saobraajnog sistema
Voza Vozilo Put te tako otkriva i druge uzronike saobraajnih nezgoda;
U sluaju potrebe i mogunosti vreme sprovoenja kontrole je permanentno;
Metodologija sprovoenja kontrole saobraaja je raznovrsna i sloena zbog sloenosti
aktivnosti koje obuhvata.

Kontrola saobraaja bie utoliko efikasnija ukoliko su oni koji je sprovode dovoljno
struni i obrazovani, a sa druge strane disciplinovani revnosni u obavljanju ove delatnosti. U
oceni efikasnosti kontrole saobraaja takoe vaan parametar predstavlja kvalitet i kvantitet u
organizovanju sistema kontrole saobraaja i to:
Kvalitet u smislu kontrole tano odreenih subjekata, planski odabranih u tano
odreenom vremenskom periodu gde bi kontrola postigla svoju svrhu i cilj;
Kvantitet u organozovanju kontrole saobraaja ima znaajnu ulogu kako zbog velikog
broja subjekata i objekata kojima se ona sprovodi, tako i zbog vremena trajanja kontrole
koje je upravo srazmerno kvantitetu.

Sam karakter kontrole saobraaja je takav da se ona u nizu mera bezbednosti saobraaja
javlja kao poslednja mera pred merama represije. Zbog toga ona dolazi u koliziju, a u izvesnoj
meri mora i da otklanja ili ublaava negativne posledice ukupnog drutvenog reagovanja.
Na kontrolu, njenu sadrinu i usmerenost, a posebno uslove u kojima se sprovodi
negativno se odraava zastarelost infrastrukture, nedosledna provera tehnike ispravnosti vozila,
starost vozila, propusti koji su posledica nefunkcionalnih mera i propisa u saobraaju, nedovoljne
i nepotpune pripreme ljudi za uee u saobraaju, neadekvatne selekcije tehnikog regulisanja
saobraaja i slino.
Kontrola saobraaja predstavlja irok spektar preventivnih mera na ijem je sprovoenju
angaovan veliki deo drutvene zajednice. Aktivnosti koje se sprovode u cilju bolje i efikasnije
kontrole saobraaja ogledaju se u sledeim merama:
Analizirajui obim i veliinu kontrole saobraaja treba imati u vidu odnos potrebnog broja
kako strunih kadrova i pripadnika saobraajne policije tako i tehnikih sredstava. U zavisnosti

od konkretnih uslova saobraaja pti kontroli se koristi itav niz ureaja, aparata i sredstava koji
se mogu svrstati u vie grupa i na vie naina.

3. Ureaji za vrenje poslova kontrole saobraaja

Neposrednu kontrolu saobraaja na putevima sprovode radnici saobraajne policije koji
su za ovu delatnost posebno obueni. Oni moraju znati da koriste i rukuju i raznim aparatima i
ureajima koji se koriste u svrhu kontrole saobraaja. Da bi se kontrola mogla efikasno sprovesti
tamo gde je to neophodno, potrebno je koristiti razna pomona tehnika sredstva. Efikasnost
same kontrole zavisi od mogunosti korienja ovih sredstava.
3.1 Automobil
Automobil je najmasovnije tehniko sredstvo u kontroli saobraaja. On omoguava
efikasno praenje saobraajnog toka na svim putevima i u svim vremenskim uslovima. Pored
toga, samom svojom pojavom na putu, dluje preventivno na ostale uesnike u saobraaju.
Zavisno od uslova i namene u kontroli saobraaja uspeno se koritne razni tipovi
automobila, kao i terenska vozila. Dobrim planiranjem taktike rada autopatrola, pravilnim
korienjem i odravanjem, automobil je u potpunosti opravdao svoju namenu u kontroli i
regulisanju saobraaja.
3.2 Motocikl
Poslednjih godina motocikl se sve manje koristi u kontroli saobraaja.Tome su doprinela
miljenja da je to vozilo prevazieno za slubu policije, kao i nemogunost naeg trita da se
ponudi pogodan motocikl. Meutim, u uslovima intenzivnog odvijanja saobraaja on je jedno od
najpogodnijih sredstava za kontrolu. Zahvaljujui svojoj mobilnosti moe se provui kroz
najgui saobraaj i uspeno regulisati kretanje tokova. Snabdeven dodatnom opremom moe
uspeno zameniti i autopatrolu.
Objektivni nedostaci motocikla su nemogunost korienja preko cele godine, u
nepovoljnim vremenskim uslovima i na loim putevima. On zahteva dobro obuenog vozss,
snabdevenog zatitnom opremom, pa ga pojedini policajci nerado koriste.
3.3 Helikopter
U dosadanjoj praksi helikopter se pokazao kao izvanredno sredstvo za kontrolu
saobraaja i otkrivanje prekraja na putevima. Velika manevarska sposobnost, brzina leta,
ubrzanje i veliki dolet omoguavaju uspenu kontrolu vozila na krivudavim putevima, kanjonima
i ispresecanom zemljitu.
Helikopter ima sposobnost da lebdi iznad puta, da za desetak sekundi postigne
maksimalnu brzinu i da u jednom doletu pree i do 1000 km. Zahvaljujui mlaznim motorima
spreman je za start za nekoliko minuta,a moe se spustiti na skoro svakom terenu, jer mu je
potrebno samo nekoliko metara ravnog i dvadesetak metara istog prostora.

Ove karakteristike omoguavaju helikopteru brz dolazak ne mesto nezgode i

pravovremenu intervenciju, a sa dodatnom opremom i praenje svakog vozila, merenje njegove
brzine i snimanje prekraja na putu. Omoguava kontrolu saobraaja i u loim vremenskim
uslovima, kada se zbog posledice i smetova ne mogu koristiti druga prevozna sredstva. Praenje
saobraaja na udaljenosti i do 10 kmi brzo izvetavanje o nastaloj situaciji omoguava
kompletnu koordinaciju rada autopatrola i efikasno ukljuivanje vozila hitne pomoi i drugih
interventnih slubi.
3.4 Vozila za posebne namene
Pored automobila i motocikla, koji se koriste u neposrednoj kontroli i regulisanju
saobraaja, za vrenje poslova bezbednosti saobraaja koriste se i druga vozila posebne namene:
a) Motocikl (BMW R 505 spec) i automobil (Mercedes) za potrebe obezbeenja i pratnje
odreenih linosti;
b) Kombi vozilo sa ugraenim radarom MultanovaAG za kontrolu potovanja ograniene
brzine, a u odreenim situacijama i za prebacivanje grupe od 78 policajaca na mesta
posebnih obezbeenja, vanrednih intervencija i sl.;
c) Vozilolaboratorija, opremljeno pokretnim ureajima za operativnu kontrolu tehnike
ispravnosti vozila i psihofizikog stanja vozaa.
3.5 Sredstva veze
Efikasna kontrola i regulisanje saobraaja, kao i koordinacija rada saobraajnih patrola
postie se njihovom stalnom vezom sa deurnom slubom i stanicom policije. Zato je svako
vozilo opremljeno odgovarajuom radio stanicom koja moe da se ugradi i na morocikl. Stanica
moe jednostavno da se prebacuje iz vozila u vozilo, da se ugradi u helikopter i prostorije
deurne slube.
U uslovima intenzivnog saobraaja korienje radio veze je preduslov za efikasnu i
pravovremenu intervenciju. Mnoge saobraajne nezgode, zakrenja i nepogode zavrile su se bez
traginih posledica zahvaljujui brzom izvetaju i pravovremenoj intervenciji. U sluajevima
potrage i hvatanja begunaca sredstva veze omoguavaju angaovanje i koordinaciju vie patrola i
ljudi na iroj teritoriji.
Trenutno, u primeni su sledea sredstva veze:
a) Runa radiostanica motorola uspeno se primenjuje za odravanje radi veze na terenu i
u patrolnoj slubi. Neophodna je kada se vri razdvajanje patrole radi uoavanja i
sankcionisanja uesnika u saobraaju zbog prekraja, jer omoguava operativnu kontrolu
primenom savremenih metoda. Takoe je neophodna za odravanje simplex veze sa
patrolnim kolima i uspeno regulisanje saobraaja kod veih zaguenja i zastoja na putevima
i sl.
b) Fiksna radiostanica u vozilu efikasna je i jednostavna za rukovanje i ugradnju.
Preporuljivo je svako vozilo bude opremljeno ovim ureajem koji omoguava veliki i
pouzdan domet i funkcionisanje.

c) Televizija poseban znaaj u kontroli dobija i televizija pri nadgledanju saobraajne situacije

na opasnim deonicama puteva (sloene raskrsnice, tuneli,petlje, parking garae, auto putevi i
dr.). Sve ovo omoguuje jasno vizuelno zapaanje i uvid u situaciju, a povezano sa
raunarskim sistemom i uvanje i dalju analizu podataka.
d) Baterijski runi megafon daje znaajne rezultate u domenu preventivnog delovanja,
upozoravanja uesnika u saobraajuna opasnosti na putevima i dr. Sva patrolna kola treba da
budu opremljena baterijskim runim megafonom snage 200 W, a svoju efikasnu primenu
mogu da nau i kod helikoptera.
e) Mobilna telefonija u skoroj budunosti mogla bi dobiti primat u sredstvima veze. Meutim,
zbog visokih cena usluga, mobilna telefonija za sada je malo zastupljena, ali bi u skoroj
budunosti trebalo razmiljati o njenoj redovnoj primeni u sistemu veze pri kontroli i
regulisanju saobraaja.
3.5.1Pribor i oprema za neposrednu kontrolu saobraaja
Ovaj pribor predstavlja sastavni deo svake patrole i uglavnom se koristi:
palica sa znakom STOP;
palica za nono regulisanje saobraaja;
baterijska lampa i sl.

4. Ureaji za kontrolu elemenata saobraajnog toka

U operativnoj kontroli i regulisanju saobraaja saobraajnoj policiji stoji na raspolaganju
niz ureaja i opreme iju je efikasnost dosadanja praksa u potpunosti opravdala. Ureaji i
oprema koja se najvie koristi u kontroli i regulisanju saobraajnog toka moe se podeliti na:
1) Ureaje za kontrolu brzine kretanja vozila;
2) Ureaje za praenje i snimanje ponaanja uesnika u saobraaju;
3) Ureaje za kontrolu i regulisanje saobraajnog toka.
4.1 Ureaji za kontrolu brzine kretanja
Kontola brzine kretanja vozila je bitan faktor u preventivnom delovanju na poboljanju
bezbednosti saobraaja jer je brzina dominantan uzrok saobraajnih nezgoda. Iz tog razloga
propisima o bezbednosti saobraaja je odreeno da se brzina vozila mora prilagoditi uslovima i
stanju puta, saobraaju i drugim okolnostima.
Kontrola brzine kretanja vozila moe se obezbediti pomou jednog od sledeih ureaja:
a) Stabilni radar,
b) Runi radar,
c) Tahograf.
a) Radar
Radar je ureaj koji registruje brzinu kretanja vozila na putu. Prekoraenje dozvoljene
brzine predstavlja est uzrok najteih nezgoda pa je potrebno posvetiti posebnu panju smanjenju
ove vrste prekraja. Objektivno merenje brzine i mogunost dokumentovanja prekraja, uspeno
6

se postie korienjem radara i to tipa Multanova AG. On omoguava direktno oitavanje

brzine kretanja pojedinano za svako vozilo i to u oba smera. Registruje brzinu na posebnom
kartonu i fotografie vozilo u momentu prekoraenja brzine.
b) Runi radar
Runi radar je ureaj novijeg datuma proizvodnje i veoma je efikasan i praktian u
operativnoj kontroli. Zbog male teine i relativno malih dimenzija ovaj ureaj je ekonomian, a
zbog jednostavnog rukovanja njime i praktian. Nekoliko vrsta runog radara:
runi radar K-15 ine ga:
sonda (antenski primopredajnik)
kontrolna jedinica
rukohvat sa okidaem
Radar K-15 snima dolazei i odlazei saobraaj bez ikakve regulacije. Testiranje radara
se vri putem zvune viljuke. Domet radara je do 500 m, pa ak i do 700 m ako nema prepreka.
Merno podruje radara je 20 180 kmh. Primenjuje se na otvorenom putu sa manjom
frekvencijom vozila. Ovaj radar slui za merenje brzine usamljenih vozila.
runi radar Rudi ajavec tipa Foks ine ga prikazano na slici 1.1.
sonda (antenski primopredajnik)
kontrolna jedinica
rukohvat sa tasterom
Ni-Cd baterija
Domet Foks radara je 300 m. Testiranje je vreno putem zvune viljuke.

Slika 1.1.Runi radar Rudi ajavec

runi radar Start-Laser - za merenje brzine u drumskom saobraaju, registruje trenutnu
brzinu vonje u opsegu do 500kmh, prikazano na slici 1.2.

Slika 1.2.Runi radar Start-Laser

runi radar Pro Laser III - sastoji se od:
kuite radara;
dva soiva za odailjanje laserskih svetlosnih zraka
kontrolna jedinica sa displejom i tastaturom
rukohvat sa baterijom
okoda
reflektujue staklo (HUD displej) sa optikim okvirom

Runi radar Pro Laser III

runi radar Laser Patrol - za merenje brzine u drumskom saobraaju u oba smera
vonje, registruje trenutnu brzinu vonje u opsegu od 0 do 250 kmh na rastojanju od 30 do 500
m, potrebno ga je badariti posle nekog vremena korienja

Runi radar Laser Patrol

c) Tahograf
Tahograf je ureaj koji omoguava permanentno praenje reima vonje i eksploatacije
motornog vozila. Sa aspekta bezbednosti saobraaja on je vrlo bitan, jer u svakom trenutku
omoguava da se oita brzina kretanja, vreme upravljanja vozilom i preeni put. Prilikom
vetaenja saobraajne nezgode prua obilje podataka.
Prema propisima ugraenim tahografima moraju biti opremljena sledea vozila:
teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi 5 t,
autobusi
specijalna i radna vozila koja mogu razviti brzinu veu od 30 kmh.
Prema vremenu registrovanja podataka tahografi se dele na:
jednodnevne
sedmodnevne.
Prema tahografskom uloku na kome se registruju pomenuti podaci tahografi se dele na:
tahografe sa ulokom u vidu ploediska (mogu biti jednodnevni ili sedmodnevni)
trakelente (mogu biti samo sedmodnevni).
U tahograf je ugraen satni mehanizam (mehaniki ili elektrini) koji ima zadatak da
stalno okree tahografski uloak, bez obzira da li se vozilo kree ili miruje i bez obzira da li
motor radi ili ne.
U tahografu sa krunim ulokom (diskom) postoje tri pisaa i to: prvi od centra registruje
preeni put, drugi (srednji) registruje vreme kretanja (vonje) i mirovanja i trei (krajnji)
registruje brzinu kretanja vozila. Kod tahografa sa ulokom u vidu trake, raspored pisaa je neto
drugaiji tako da prvi pisa (gledano odozgo navie) registruje preeni put, drugi (srednji)
registruje brzinu vozila, a trei (krajnji) registruje vreme kretanja i mirovanja vozila.

Sva tri pisaa se kreu vertikalno goredole, a za to vreme uloak se konstantno okree,
pa tako, ukoliko je tahograf ispravan i zatvoren, sve tri registrovane linije moraju biti bez
prekida, bez obzira na to da li je vozilo bilo u pokretu ili je mirovalo.
4.2 Ureaji za praenje i snimanje ponaanja uesnika u saobraaju
Ovim ureajima je omogueno snimanje ponaanje uesnika u saobraaju tj. kontrola
potovanja saobraajnih propisa, na taj nain to se snima njihovo ponaanje u delikatnim
situacijama i argumentovano ukazuje vozaima i pravosudnim organima na uinjene prekraje.
a) Ureaj za snimanje prolazaka vozila "kroz" crveno svetlo
Ovo je tehniki ureaj za preventivno i efikasno poveanje bezbednosti saobraaja. Kod nas
je u upotrebi "Traffi-phot" ureaj nemake proizvidnje ijom viegodinjom upotrebom je
potvrena njegova efikasnost. Ureaj se postavlja u zoni raskrnice na daljini od 8 do 16 m ispred
"stop - linije", a aktiviranje ureaja se vri nagaznom petljom koja se ugrauje u sam kolovoz na
1 m iza "stop - linije". Nagazni ureaj se automatski ukljuuje sa "paljenjem" crvenog svetla na
semaforu, a moe se podesiti da se aktivira i neto kasnije od trenutka "paljenja" crvenog svetla
(zatitno vreme).
Kuite ureaja je u obliku metalne kutije, hermetiki je zatvoreno i postavlja se na metalni
stub. Unutranjost kuita je opremljena kliznom inom (koja omoguuje laku promenu
kontrolne jedinice) i foto-ureaja sa blendom. Na eonoj strani ureaja nalazi se otvor za fotoaparat (gornji otvor) i otvor za blendu (donji otvor) dok su na zadnjoj strani postavljena vratanca
sa bravom koja hermetiki zatvara ureaj. Priprema ureaja za snimanje prolaska vozila "kroz"
crveno svetlo na raskrsnici je jednostavna i sastoji se u sledeem: regulisati tano vreme
postavljanja, datum postavljanja (dan, mesec, godina), uneti ifru kod za broj ureaja i broj
kontrolnog mesta. Nakon toga u foto-aparat se ubacuje film, prekontrolie se blenda ureaja i
tada je Traffi-phot spreman za rad.
b) Ureaj za utvrivanje saobraajnih prekraja vozaa
Za kontrolu tekueg saobraaja, odnosno za utvrivanje saobraajnih prekraja vozaa
koristi se univerzalni ureaj Trafipah micro speed-09 instaliran u kolima.Ovaj ureaj je
opremljen radarom i elektronskim tahometrom sa digitalnim zapisom i foto-kamerom.
Trafipaks moe da snima sve prekraje u saobraaju. Montira se na prednjem delu table
izmeu vozaa i suvozaa. Ne treba da se podeava jer ima veliki ugao snimanja, pa zahvata ceo
put ispred vozila. Fotografija, pored vozila koje je uinilo prekraj i njegovog registarskog broja,
sadri i datum, vreme i brzinu vozila. Opremljen blicom moe da snima i u nonim uslovima, na
daljini od 45 m.
Ureaj omoguuje automatsko ili pojedinano snimanje odreenih prekraja. Na primer,
mogu se registrovati sledei prekraji:
prekoraenje brzine;
nepropisno preticanje;
vonja saobraajnom trakom za suprotan smer;
nepotovanje saobraajnih znakova i svetlosnih signala;
prekraji na prelascima preko eleznike pruge;
10

 ugroavanje peaka na peakom prelazu.

Trafipaks se mora koristiti prema unapred razraenoj taktici otkrivanja prekraja, a ne da
se oekuje prekraj kada vozilo doe ispred objektiva kamere. Moe se montirati i na vozilima
bez oznake policije, odnosno van vozila na posebnom postolju, ime se efikasnost ovog ureaja
znatno poveava.
4.3 Ureaji za kontrolu i regulisanje saobraajnog toka
U praksi se mogu sresti sledei ureaji ove vrste:
a. Pokretna signalizacija;
b. Pokretni semafori;
c. Semafori sa promenljivim programom;
d. Ureaji za prisilno zaustavljanje vozila;
e. Ureaji i vozila za uklanjanje nepropisno parkiranih vozila.
a) Pokretna signalizacija svoju primenu najee nalazi na autoputevima, putevima
rezervisanim za saobraaj motornih vozila, brzim gradskim saobraajnicama i slino. U
sluaju saobraajne nezgode ili oteenja na kolovozu ovim ureajima mogue je
blagovremeno obavestiti vozae o eventualnim problemima na putut i izvriti:
preusmeravanje saobraaja, obezbeenje opasnog mesta, voenje saobraajnog toka
bezbednim, odnosno ogranienim brzinama i drugo.
b) Pokretni semafori u praksi svoju primenu najee nalaze u situacijama gde treba
naizmenino proputati vozila, na primer ako je jedna traka zauzeta (radovi na putu,
saobraajna nezgoga i sl.). To je najei sluaj regulisanja na uskim mostovima, putevima u
izgradnji ili popravci, podvonjacima i sl.
c) Semafori sa promenljivim programom
Automatskim upravljanjem iz baze, sa jasnim pregledom saobraajne situacije, dobija se
mogunost promene programa rada semafora na odreenim potezima. Na primer, u sluaju hitnih
intervencija (velikih poara, havarija, pljaki i sl.) mogu se blokirati popreni putevi tako to
svim uesnicima u saobraaju na raskrsnici daje signal crveno svetlo. Tada vozila interventnih
jedinica imaju slobodan prolaz na definisanom potezu tako da mogu za to krae vreme da stignu
na mesto intervencije.
d) Ureaji za prisilno zaustavljanje vozila
Saobraajna policija mora raspolagati i sa pogodnim sredstvom za prinudno zaustavljanje
vozila jer se deava da na znak ovlatenog lica voza ne zaustavi svoje vozilo. Ovaj ureaj mora
omoguiti bezbedno i sigurno zaustavljanje vozila. Pored toga, svojom teinom i dimenzijama
treba da omoguava svoj brz i lak transport.
U potrebi je vrlo jednostavan ureaj koji se postavlja neposredno pre nailaska vozila koje
treba zaustaviti. Ispred ovog ureaja postavljaju se kupe, znak STOP MILICIJA i pokretni
saobraajni znak za ogranienje brzine.
e) Ureaji i vozila za regulisanje parkiranja vozila

11

Da bi se spreilo parkiranje vozila na mestima koja za to nisu predviena, ili da bi se

izbeglo dugotrajno zadravanje vozila na parking mestima koriste se razliita sredstva, ureaji i
vozila za posebne namene. Neka od tih sredstava su:
specijalno vozilo PAUK - vozila se nalaze najee u slubi posebne gradske
organizacije (javne garae i drugo). Najee se koriste za uklanjanje nepropisno
parkiranih automobila koji ometaju normalan saobraaj pri emu se ta vozila prevoze od
mesta njihovog uklanjanja do posebnog parkinga gde se ta vozila odlau i uvaju do
dolaska njihovih vlasnika;
specijalno vozilo AMS SPI - vozila lep slube koja slue za transport havarisanih
vozila (prilikom saobraajnih nezgoda) i vozila koja ostanu u kvaru. Transport ovih
vozila vri se od mesta saobraajne nezgode (ili od mesta gde je vozilo ostalo u kvaru) pa
do mesta stanovanja njegovog vlasnika ili do servisne stanice;
LISICE - ureaji o ijem se uvoenju ponovo razmilja, a koriste se za efikasno
sprovoenje represivnih mera kod nepropisno parkiranih vozila. Postavljaju se na
pogonske tokove nepropisno parkiranog vozila tako da voza ne moe da ga pokrene do
dolaska nadlenog organa koji moe da ih ukloni;
Parking sat ureaj za merenje vremena boravka vozila na odreenim parking mestima i
na ovaj nain se indirektnim putem (tarifnim sistemom) utie na regulisanje parkinga i
reavanje problema tekueg saobraaja. Ukoliko vreme plaeno na parkingu istekne, a
voza ga ne produi ponovnom uplatom (ubacivanjem novia) on moe biti
sankcionosan pri nailasku kontrole od strane nadlenih organa.

12

Zakljuak
Na osnovu analize pravnih akata, u ovom radu, koji reguliu kontrolu primene i
implementaciju pojedinih pravnih akata koji reguliu prevoz u drumskom saobraaju moe se
zakljuiti na koji nain se sprovode kontrole, koje vrste kontrola postoje i na koji nain se vri
razmena informacija izmeu drava nakon obavljenih kontrola. Da bi se potovale odredbe koje
reguliu prevoz u drumskom saobraaju potrebno je definisati i sprovoditi kontrolu primene tih
odredbi. Kontrolom treba da se otkriju a zatim kazne lica koja ne potuju odredbe kako bi se
spreilo ponavljanje prekraja od strane istih lica. U cilju spreavanja degradacije konkurencije
izmeu transportnih preduzea i poveanja bezbednosti na putevima neophodna je jedinstvena
primena zakona u prevozu u drumskom saobraaju.
Uticaj pojaane kontrole od strane policije uz primenu otrijih sankcija da je ograniene
efekte u kraem vremenskom periodu i na odreenim lokalitetima.

13

Literatura

1. Kosti S.: Tehnike bezbednosti i kontrole saobraaja, Fakultet Tehnikih nauka u Novom
Sadu, Novi Sad 2003
2. Ini M.: Bezbednost drumskog saobraaja, Fakultet Tehnikih Nauka u Novom Sadu, Novi
Sad 2001
3. Pantazijevic S.: Bezbednost saobraaja, Policijska akademija Beograd, Beograd 2000
4. Miletic B.: Kontrola i regulisanje saobraaja (prirunik), Via kola unutranjih poslova
Beograd, Beograd 1997
5. Draga, R.: Bezbednost saobraaja II deo, Saobraajni fakultet Beograd, Beograd 1983

14