Univerzitet u Beogradu

Fakultet politikih nauka

Seminarski rad iz predmeta

Istorija srpske politike misli

Vizija srpske drave u politikoj misli Svetozara

Markovia

Student: Pavle Velikovi 632 /11

Beograd, 2014. Godine

Uvod

Malo je teoretiara koji su na Srbiju, srpsku misao i politiku uticali na nain

kao to je to uinio Svetozar Markovi. Njegovo britko razmiljanje, otar um i jo
otriji tekstovi, u kojima je kritikovao tadanju dravu i izlagao svoje vienje
problema i reenja za iste, nesumnjiv su dokaz njegove hrabrosti i upornog
zalaganja za boljitak srpskog naroda.
Iako je prolo 140 godina od kako je Svetozar Markovi napisao svoje glavno
delo ,,Srbija na Istoku i tekst ,,Srpske obmane, ideje iznete u ovim delima i dalje
pruaju inspiraciju svojim itaocima. Dati opisi, opservacije i stavovi vezani za stanje
drutva neodoljivo podseaju, po mom miljenju, na neto to se moe videti i danas
u Srbiji.
Svetozar Markovi roen je 18461. godine u inovnikoj porodici , u Zajearu, kao
jedan od estoro dece. Gimnaziju je pohaao u Kragujevcu i Beogradu, a kasnije je,
takoe u Beogradu, upisao studije tehnike koje nastavlja, kao stipendista vlade, u
Cirihu i Petrogradu. Upravo e ovo studiranje u Petrogradu biti znaajno za njegov
razvoj kao socijaliste. Naime, dok je bio u Petrogradu ukljuio se u rad ruskih
revolucionarnih krugova, a kasnije u vajcarskoj e prouavati nauni socijalizam.
Jo kao student objavio je tekst ,,Srpske obmane 1869. godine u kom je napao
celokupnu dravu, kritikujui ustav, poltiki sistem i posebno birokratiju. Objavljivanje
ovog teksta nije bilo bez posledica po njega lino. Nakon to je tekst objavljen
ukinuta mu je stipendija pa se vraa u Srbiju i po povratku osniva prvo list
,,Radenik, a kasnije i ,,Javnost. U svojim radovima on se doticao mnogih tema koje
su bitne za Srbiju politika, pravo, ekonomski odnosi, drutveni odnosi...
1874. zbog napada na vlast osuen je na 9 meseci zatvora. Robijanje se odrazilo na
njegovo zdravlje i nedugo po izlasku iz zatvora, on oboljeva od tuberkuloze. Umire u
Trstu 18752. godine tokom potrage za lekom koji bi izleio njegovu bolest.

1 Navedeno prema Gai M. Dragan, Svetozar Markovi i drava, strana II,

fusnota 4.

Okruenje u kom je Svetozar Markovi stvarao

Da bi smo bolje razumeli Svetozara Markovia, moramo prvo da se

upoznamo sa vremenskim periodom i okolnostima u kojima ovaj politiki mislilac
sazreva i stvara. XIX vek je sam po sebi jedan zanimljiv period u istoriji Evrope, za
razvoj politike misli i, pre svega, vek od izuzetne vanosti za Srbiju. Tokom 19. veka
u Srbiji su se odigrali I i II srpski ustanak, u Evropi socijalne revolucije 1848.,
ujedinjenje Nemake posle rata sa Francuskom 1871., Pariska komuna 1871. ... Svi
ovi dogaaji su uticali, kako na Svetozara Markovia kao politikog mislioca, tako i
na mladu Srbiju.
Sama Evropa u 19. veku biva pogoena talasom politikih ideja i teorija. Da
nabrojimo najbitnije - socijalizam, nacionalziam, liberalizam. Svaka od ovih ideologija
nosi u sebi jedinstveno ureenje drave, drutvenih i pravnih odnosa. Ove ideje
nale su svoje poklonike i u Srbiji. Svetozar Markovi se priklonio socijalistikoj struji
i kao takav, otro je kritikovao konzervativce i liberale. Pa ipak ne moe se rei da
nije bilo i drugih uticaja na Svetozara Markovia. Zbog svojih razmatranja srpskog
nacionalnog pitanja esto ga nazivaju i nacionalistom.
Tokom 19. veka Srbija prolazi kroz veoma turbulentna vremena. Pre svega vaskrs
srpske drave uspenim ustancima protiv Turske i vraanje na mapu Evrope posle 5
vekova ropstva, zatim ukidanje feudalizma, drutveno-politike promene i
diplomatska borba za nezavisnost su obeleja ovog doba. Kako kae Dragan
Gai: ,,Srbija toga vremena tek je izlazila iz petstogodinjeg ropstva pod Turcima, tj.
nastajala je kao formalno-pravno samostalna drava u kojoj su se preplitali uticaji
tradicije, turskog naslea, Rusije, Austro-Ugarske, zapadnih zemalja ,
revolucionarnih i progresivnih ideja3. 1815. Srbija konano stie izvesna
samoupravna prava i, moda jo bitnije, u Srbiji je konano zavladao mir. Mir i
2 Navedeno prema Gai M. Dragan, Svetozar Markovi i drava, strana II,
fusnota 4.
3 Gai M., Dragan, Svetozar Markovi i Drava, strana I

autonomija omoguavaju da se krene putem promena, najpre ekonomskih i

politikih. Ove promene e izazvati odumiranje tradicionalno-patrijarhalnih odnosa, a
to je, pre svega, povezano sa pojavom imovinske diferencijacije, koja do tada nije
postojala u toj meri, zatim pojava graanske klase i samim tim poetak prvobitne
akumulacije kapitala. Dragan Gai nedvosmisleno glavnu ulogu u ovim procesima
dodeljuje Milou Obrenoviu koji se nametnuo kao knez aljui jasnu poruku da,
podele vlasti i tolerancije prema onima koji ga ne budu potovali, nee biti 4. Iako e
se poloaj i prava stanovnika Srbije poboljati, sasvim je jasno da u ovakvim
okolnostima ne moe doi do demokratizacije u punom smislu niti se moe
uspostaviti republikansko ureenje.

Srpska drava oima Svetozara Markovia, odnos prema

monarhiji i srpsko nacionalno pitanje

Svoje ideje o dravi Svetozar Markovi nikada nije izneo u jedinstvenom delu.
Da bismo shvatili njegov poloaj i stav prema dravi moramo analizirati vie
njegovih dela, a u prvom redu stoje ,,Srbija na Istoku i ,,Srpske Obmane.
Bitna karakteristika njegovih spisa je da je on protiv monarhistikog ureenja,
smatrajui monarhiju velikom preprekom u razvoju i osloboenju Srbije. Hatierif i
berat od 1830 g. bili su samrtni udarac za srpsku revoluciju. Borba za osloboenje i
jedinstvo celog srpskog naroda, pa i sama misao o tome, bila je sasvim ostavljena.
Mesto toga u Srbiji se zapoinje ureenje monarhine drave5. On monarhiju
optuuje da izgrauje jedan apsolutistiki, nedemokratski reim u kom narod nije
imao mogunost izbora, ve je bio primoran da prihvati ono to mu se namee. Pa
ipak, Markovi je, iako je kritikovao monarhiju i bio njen protivnik, uvideo i znaaj koji
je ona imala u uspostavljanju srpske drave ,, Srpska monarhija bez svake sumnje
igrala je vrlo vanu ulogu u ivotu srpskog naroda. Unitiv sovjetniku oligarhiju, ona
4 Gai M., Dragan, Svetozar Markovi i Drava, strana 45
5Markovi, svetozar, Srbija na Istoku, Izdavaka ustanova, Ni, 1972., strana 55.

je unitila meanje Turske i stranih drava u srpske domae poslove; ona je

osnovala nezavisnu srpsku politiku; pod njenom vladom Srbija je podigla svoju
vojniku silu i opremu i zadobila politinu vanos na Balkanskom poluostrvu i u celoj
Evropi. Pod njenom vladom Srbija je dobila snagu, da moe odsudno uplivisati na
dogaaje na Balkanskom poluostrvu.6
On je ovo doiveo kao vrhunac monarhije i njen kraj. Kako i sam kae, posle
ovoga srpska monarhija je zavrila svoju ulogu i bilo bi pogreno odravati je u
ivotu.
Miloevom nasledniku, svom savremeniku, knezu Mihajlu prebacivao je da je
monarh-dinasta i da mu je jedini cilj da uvrsti svoju dinastiju i da proiri zemlju
kojom vlada. Time ga je takoe optuio da stavlja sopstvene interese i interese
dinastije iznad narodnih interesa. I zaista, sa pravom se Svetozar Markovi pita,
kakva je to drava ukoliko narodni interes nije na prvom mestu? Mogu li joj verovati
Srbi iz neosloboenih krajeva? Da li je srpska monarhija dorasla zadatku ujedinjenja
svih Srba. Markovi je i po svim ovim pitanjima vrlo jasan Ne! Ne! Srbija nesme biti
rtvovana interesu jedne porodice,ili bolje - interesima nekoliko vlastoljubaca. Srpski
narod nema drugog izlazka do revolucije na Balkanskom poluostrvu; revolucija, koja
bi se zavrila unitenjem sviju drava to danas smeu, da ti narodi nemogu da se
sjedine kao slobodni ljudi i ravnopravni radnici; kao savez optina - upanija - drava
- kako im najudesnije bude... podpunu revoluciju u Turskoj i da se pomou revolucije
izvri podpuno osloboenje - svoje i druge ugnjetene brae.7
Dakle ,po njegovom vienju, cilj srpske drave je osloboenje, ne samo sopstvenog
naroda ve i drugih naroda na balkanu, i uspostavljanje nacionalnih drava tj.
uspostavljanje jugoslovenske odnosno balkanske federacije a taj zadatak nije
mogao biti poveren monarhiji na izvravanje. Osim monarhije, kao prepreku
ujedinjenju je video i u susednim dravama - Austro-Ugarskoj i Turskoj.
Iako je bio protiv ideje da Srbija bude Pijemont junih slovena, on nije iskljuivao
mogunost stvaranja federacije sa drugim narodima. Meu narodima sa kojima bi
Srbija mogla saraivati i stvoriti federaciju Svetozar Markovi je uglavnom spominje
6 Markovi, svetozar, Srbija na Istoku, Izdavaka ustanova, Ni, 1972., strana 96
7 Markovi, svetozar, Srbija na Istoku, Izdavaka ustanova, Ni, 1972., strana 97

Bugarski narod i ree Hrvate. Po njemu, ova federacija bi bila zasnovana na realnim
potrebama, donela bi preko potreban mir i prosperitet Balkanu. No on je zanemario
neke okolnosti koje su naruavale prijateljstvo srpskog i bugarskog naroda. Zbog
linog poznanstva sa Ljubenom Karavelovim, koji mu je bio jedan od najboljih
prijatelja i saradnika, smatrao je da se prijateljstvo koje njih dvojica imaju moe
preneti na ceo srpski i bugarski narod.
Kada govori o Hrvatima, preovladava jedan oseaj sumnje i nepoverenja u odnosu
sa njima. Nije iskljuivao mogunost da se i oni nau unutar balkanske federacije, ali
ipak, stie se utisak da bi, ako je to ikako mogue, izbegao saradnju sa njima.
Naravno ukoliko je saradnja obostrana onda bi pristao, ali nikako drugaije. Za njega
interes Srbije je bio svetinja, neto oko ega se nije moglo pregovarati niti sklapati
kompromisi.
Pa ipak, zato je Svetozar Markovi isticao federalno ureenje i republikanski
karakter njegove zamiljene drave ? Ve znamo da je bio protivnik monarhije, jer ju
je video kao neto to koi razvoj i osloboenje Srbije i predstavlja izvor
nedemokratskog ponaanja i autoritarizma. Takoe, videli smo i da je bio za
reavanje srpskog nacionalnog pitanja tj. ujedinjenje svih Srba, ali zato ba kroz
federaciju?
U vreme kneza Mihajla javila se po prvi put ideja velike Srbije, kao drave svih Srba.
Svetozar Markovi odbio je ovu ideju govorei da ,,Srpski narod u turskoj carevini
jedva da broji vie od 2,5 miliona ... Ali recimo da Srbija kao monija drava odri
prevagu i ona upravo prisajedini k sebi ostale srpske zemlje- kakvu budunost ima
takva mala dravica? Balkansko je poluostrvo mozajik od razliitih naroda. Najvei
su brojem Bugari; zatim dolaze Srbi i Grci skoro podjednako, zatim Turci, Arnauti i
Cincari. Koji e od tih naroda pristati da se ,,aneksira" srpskoj monarhiji? Pa recimo
da srpska monarhija zadobije u svoju dravu i ostale Srbe, koji ive u AustroUgarskoj - pa i to je tek mala kraljevina od 5 milijuna! Moe li takva drava da
prisajedini sebi vie od 10 milijuna drugih narodnosti? Ta to bi bilo neto sa svim
nalik na dananju Austriju ili Ugarsku, to po tvrenju samih srpskih dravnika
nemoe da postoji!8

8 Markovi, svetozar, Srbija na Istoku, Izdavaka ustanova, Ni, 1972., strana 97

Smatrao je takoe da se drugi narodi ne bi potnili srpskoj kruni, ve da bi je smatrali

neprijateljskom ,, srpski narod se s jedne strane mea s Bugarima, s druge s
Hrvatima i s tree s Rumunima, a dva naroda, Bugari i Hrvati, njegovi su najblii
roaci po krvi i jeziku. Gde su granice sjedinjenih Srba, nove srpske drave? To je
teko ostvariti, ako ne elimo da se posvaamo sa svim tim narodima ... Srpski
narod nema nikakvih geografskih ili etnografskih granica kojima bi bio odreen kao
jedna jedinstvena celina. Da bi se stvorila drava od pet do pet i po miliona Srba (jer
vie ih nema), srpski narod bi morao da bude u neprijateljskom odnosu s Bugarima,
Hrvatima i Rumunima. Morao bi da preuzme ulogu osvajaa, kako to Maari danas
ine.9 Dakle demokratska federalna republika, koju Svetozar Markovi naziva
balkanska federacija, bi donela izbornu vladu i parlament koji bi sasvim jasno oslikao
sastav te drave dok bi njeno federalno ureenje doprinelo stvaranju dovoljne
lokalne autonomije svakom od naroda lanova federacije, uz obezbeivanje dovoljno
jakog centralnog nivoa kako bi ta drava mogla funkcionisati! I zaista, posle
njegovog vremena pristuie se stvaranju junoslovenske drave Jugoslavije, koja
e u jednom trenutku usvojiti federalno ureenje.

9 Zundhausen, Holms, Velika Srbija ili balkanska federacija,

http://www.danas.rs/vesti/feljton/velika_srbija_ili_balkanska_federacija.24.html?
news_id=143750 pristupljeno 08.09.2014.

Zakljuak
Svetozara Markovia za njegovog kratkog ivota nije imao ko da slua.
Zaista, njegovi savremenici jesu sa interesovanjem pratili njegova izlaganja i itali
njegove radove, ali nijedna njegova ideja nije primenjena u to vreme niti u
vremenima koja su nastupila posle. Srpsku politiku nastavie da vode liberali i
konzervativci koji e Srbiju razviti jo dalje, ali i transformisati je u jednu novu dravu
Jugoslaviju.
Posle gotovo sedamdeset godina lutanja, dva svetska rata i nasilnog rasparavanja
Jugoslavije, Srbija opet koraa svojim samostalnim putem, a okolnosti i generalno
stanje u Srbiji podseaju na okolnosti u kojima je iveo i radio Svetozar Markovi. I
danas kao i tada Srbija pati od nedovrene demokratizacije i nedostatka demokratije,
prolazi kroz bolnu ekonomsku tranziciju u kojoj u isto vreme pati i od manjka razvitka
kapitala i od posledica razvijanja kapitala 10, birokratska vlast koja tako bezobzirno
optereuje narod i dravni budet, zastareli zakoni koji zaostaju za standardima
zapadne Evrope...
Nismo ga posluali ni u onom delu u kom nas upozorava na opasnost da budemo
doivljeni kao osvajai od strane drugih naroda sa kojima smo napravili zajedniku
dravu. Naalost, ispostavilo se i da je bio u pravu kada nije verovao Hrvatima, jer je
video da i oni ele svoju nezavisnu dravu i da na due staze nisu zainteresovani za
federaciju. Smatram da je u toj elji Hrvata video legitiman zahtev jednog naroda za
nezavisnom dravom koji nije mogao da porekne, tavie podravao je ideju
nezavisnih nacionalnih drava na Balkanu.
Takoe neretko smo rtvovali i sopstvene interese zarad zajednitva, to je po
Svetozaru Markoviu nedopustivo! Njemu je interes Srbije uvek bio na prvom mestu i
nije mogao biti rtvovan ni zbog ega!
10 Dragan M., Gai, Svetozar Markovi i drava, Vizartis, Beograd 2004., strana
59

Na cilj danas je jasan i istovetan cilju Svetozara Markovia vreme je da se radi na

izgradnji jedne demokratske, stabilne i ekonomski prosperitne drave, bez rtvovanja
interesa Srbije! Pa ipak postavlja se pitanje ,,oe li srpski narod razumeti taj svoj
zadatak?11
Ostaje samo nada da e sadanje i budue generacije vie obratiti panje na ovog
velikog politikog mislioca.

11 Markovi, svetozar, Srbija na Istoku, Izdavaka ustanova, Ni, 1972., strana

Bibliografija

Markovi, Svetozar, Srbija na Istoku, Izdavaka ustanova, Ni, 1972.

Markovi, Svetozar, Srpske obmane, http://www.rastko.rs/rastko/delo/10664,

pristupljeno 06.09.2014.
Gai M., Dragan, Svetozar Markovi i drava, Vizartis, Beograd, 2004.
Zundhausen, Holms, Velika Srbija ili balkanska federacija,
http://www.danas.rs/vesti/feljton/velika_srbija_ili_balkanska_federacija.24.html
?news_id=143750 pristupljeno 08.09.2014.