Internacionalni Univezitet Brko distrikt BiH

Pravni fakultet

Osnovne akademske studije

SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravno pravo
Tema: Pojam, organi i stvari upravnog prava

Mentor:
Doc. Dr Safet Subai

Student:
Marko Petrovi

Brko, 2015 godina

1.Pojam Up.Postupka
Pojam uprave odreuje se u funkcionalnom i organizacionom smislu.U funkcionalnom smislu uprava
podrazumeva poslove dravne uprave: sprovoenje Ustava i zakonskih propisa koji reguliu upravnu
materiju, reavanje u upravnim stvarima, vrenje upravnog nadzora i strune poslove kao to je
priprema zakona. Pojam uprave u organizacionom smislu tie se organa koji vre funkcije u okviru
upravne delatnosti, to jest formiranja nomenklature dravne uprave. Kod nas su to ministarstva, organi
uprave u okviru ministarstva, administrativne i dravne agencije, javna preduzea, kao i nedravne
institucije sa javnim. Upr.postupak je postupak donoenja upravnih akata, to jest donoenja reenja.
Upravni postupak je zapravo skup proceduralnih pravila koja se primenjuju prilikom donoenja
upravnih akata. Ova pravila proistiu iz Zakona o upravnom postupku. ZUP je klasian procesni zakon
jer propisuje nain sprovoenja i pravila postupanja prilikom primene materijalnih zakona kojima se
ureuje oblast uprave. U upr.postupku se reava o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog
lica, pravnog lica ili druge stranke.

2. Organi uprave
To su, pre svega, dravni organi ali i preduzea i druge organizacije koje u vrenju javnih ovlaenja
koja su im poverena zakonom reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica,
pravnog lica ili druge stranke.Prema odredbama ZUP-a proizlazi da se organom uprave smatra organ
koji vodi postupak, odnosno reava u upravnim stvarima kao i preduzee i druga organizacija kojima je
zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja.
3. lica na koja se primenjuje ZUP
Iz odredbe lana 1. ZUP-a proizlazi da su to fizika lica, pravna lica ili druge stranke kada se reava o
njihovim pravima, obavezama ili pravnim interesima u upravnim stvarima.
4. Upravna stvar je pojedinana ivotna situacija sa neposredno angaovanim javnim interesom, koju
je na osnovu zakona neophodno autoritativno i konkretno pravno urediti. Postoje 4 podruja upravnog
rada kojima se blie opredeljuje sutina ove kategorije:
a.)reavanje o pravima, obavezama i pravnim interesima stranke u upravnom postupku, koje se
manifestuje u donoenju konstitutivnih i deklarativnih upravnih akata;
b.)izdavanje uverenja i drugih dokumentarnih isprava (potvrda, certifikata i si. ), kao dokaznih
sredstava pomou kojih stranka u svakodnevnom ivotu ostvaruje razna prava i regulie svoje zakonom
utvrene obaveze;
c.)vrenje nadzora uz upotrebu upravnih ovlaenja, koji obuhvata nadzor na zakonitou upravnih
akata, inspekcijski nadzor, slubeni nadzori itd.;
d.)sprovoenje administrativnog izvrenja koje se po ovom zakonu odredbama posebnog zakona
odnosi na ispunjenje nenovanih obaveza, a izuzetno i novanih obaveza iz primanja na osnovu radnog
odnosa po pristanku izvrenika
5. Upravni postupak se sprovodi od strane organa uprave i drugih dravnih organa i preduzea i drugih
organizacija kad u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom neposredno primenjujui
propise, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica, kao i kad
obavljaju i druge poslove utvrene ZUP-om.
6..Odstupanje od opt. up. postupka - zbog specifine prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim
oblastima, propisuju se neophodna odstupanja od pravila opteg upravnog postupka. Ona ipak moraju biti
u saglasnosti sa osnovnim naelima utvrenim ZUP-om. Posebni upravni postupci regulisani su posebnim
materijalnim zakonima i ne postoje posebni procesni zakoni koji ih reguliu. ZUP se ovde upotrebljava
kao dopunski zakon. Posebni su recimo upravno patentni postupak i upravno-racunski postupak u okviru
koga je znacajna revizija(nje nema u ZUP-u)
7. Osnovna naela upravnog postupka su: Naelo zakonitosti, zatite prava graana i zatite javnog
interesa, pruanja pomoi stranci, istine, sasluanja stranke, ocene dokaza, efikasnosti,
ekonominosti postupka, samostalnosti u reavanju, dvostepenosti u reavanju (pravo na albu),
pravnosnanosti reenja, upotrebe jezika i pisma u postupku.
Zakonitost: ak i u upravnim stvarima u kojima je nadleni organ zakonom ovlaen da reava po
slobodnoj oceni reenje se mora doneti u granicama kojima je zakonom povereno vrenje javnih
ovlaenja i istovremeno u skladu sa ciljem u kome je ovlaenje dato.
ZPG: obaveza ovlaenog slubenog lica da upozori stranku u postupku, da u nastaloj situaciji, ima
osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa. U sluaju nalaganja odreene obaveze

strankama da se prema njima primene mere koje su za njih povoljnije ukoliko se i takvim povoljnijim
ob. moe ostvariti cilj zakona, ZJI !!!
Pomo stranci: obavezuje organ koji vodi postupak da se stara da neznanje i neukost stranke i drugih
uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju.
Istina: dato ovlaenje slubenom licu koje vodi postupak da moe narediti izvoenje svakog dokaza
ukoliko nae da je to neophodno radi utvrivanja pravog injeninog stanja.
Naelo sasluanje stranke se ogleda u obavezi organa koji vodi postupak da prui stranci mogunost da
se izjasni o svim injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje reenja. Ovlaeno
slubeno lice po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza odluuje o tome
koje e injenice uzeti kao dokazane. Na ovo se nadovezuje naelo samostalnosti u reavanju.
Dvostepenost:Samo zakonom se moe propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena
i to ako je na dragi nain obezbeena zatita stranke, odnosno zatita zakonitosti.
Ekonominost: postupak se mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge
uesnike u postupku s tim da takvo postupanje ne sme da utie na pribavljanje svih dokaza potrebnih za
pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja.
8.NADLENOST: Svaki organ uprave duan da u toku voenja upravnog postupka po slubenoj
dunosti pazi na svoju nadlenost. Ako pre pokretanja postupka ustanovi da nije nadlean, onda nee ni
pokretati postupak, a ako ustanovi svoju nenadlenost tokom voenja postupka ustupie predmet
nadlenom organu. Postoje dve vrste nadlenosti: stvarna i mesna nadlenost. Stvarna n. se odreuje
na osnovu konkretne materije, to jest materijalnih propisa koji regulisu konkretne upravne poslove ili
regulisu konkretne nadleznosti organa. U okviru stvarne postoje 3posebna modaliteta: delegacija n.,
supstitucija n., funkcionalna n. Za ostvarenja ovih modaliteta potrebno je da postoje izriiti zakonski
osnovi. Delegacija mogucnost prenosenja ovlascenja na nize organe. Supstitucija vii organ
preuzme od nieg(ministarstvo-lokal). Funkcionalna odredjivanje tane jedinice ili dela organa
zaduzenog za resavanje. Mesna nad. se odreuje: u up. st. koje se odnose na nepokretnost- prema mestu
u kome se ona nalazi; u up. st.koje se odnose na poslove iz nadlenosti dravnog organa, delatnost
preduzea, preduzetnika ili drugog pravnog lica - prema seditu; u up.st. koje se odnose na delatnost
dela preduzea kada ono obavlja delatnost van sedita tog preduzea - prema mestu obavljanja; u
ostalim up.st - prema prebivalitu stanke. Ako se mesna nad. ne moe odrediti po pobrojanim osnovama,
odreuje se prema mestu u kome je nastao povod za voenje postupka. Sukob n.:pozitivan i
negativan(niko ne prihvata nadlenost). Sukob Rep.org-sudovi reava Ustavni, kao i repub-opt., reprep reava Vlada. Izuzee je vaan aspekt nadlenosti i ono moe biti obavezno i fakultativno.
Obavezno ako je slu.lice koje vodi postupak uesnik procesa, ili krvni srodnik po pravoj liniji, ili je
usvojio, usvojenik stranke, ili uestvovalo u prvom stepenu u donoenju reenja. Fakultativno ako se
proceni da je neophodno zbog nepristrasnosti i objektivnosti (preterani animozitet, preterani afinitet).
9.Uesnici u up.postupku Glavni uesnici u postupku su organ koji ga vodi i donosi reenje i
Stranka. Eventualni uesnici u sporu su zastupnik i privremeni zastupnik, zajedniki predstavnik vie
stranaka, punomonik stranke, struni pomaga stranke, vetaci, tumai,svedoci.. Stranka je lice po
ijem zahtevu je pokrenut postupak (aktivna stranka), ili protiv koga se vodi postupak (pasivna stranka)
ili lice koje radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. Dravni
organ, organizacija, naselje, grupa lica, i dr. koji nemaju svojsvo pravnog lica, mogu biti stranke ako
mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se reava o postupku. Stranka u
postupku mora imati stranaku sposobnost koja se ogleda u mogunosti da bude nosilac prava i
obaveza o kojima se odluuje u upravnom postupku(pravna sposobnost). Mora imati procesnu
sposobnost koja odgovara poslovnoj sposobnosi. Stie se punoletstvom a sastoji se u mogunosti
vrenja procesnih radnji u up.post. tako da ona proizvode pravna dejstva. Stranka mora imati i
stranaku legitimaciju, to jest mora postojati konkretna povezanost izmeu lica i predmeta upravnog

postupka. Zastupnici: Za pravna lica odreuju se zakonom ili optim aktom organa ili firme. Za fizika
zakonom(roditelj-staratelj) ili aktom organa zasnovanim na zakonu. Privremeni zastupnik: Za procesno
nesposobne stranke koje nemaju zakonskog, za lica ije je boravite nepoznato a nemaju punomonika.
Zajedniki zastupnik ili punomonik za vie stranaka. PUNOMONIK:Moe ga odrediti stranka ili
njen zakonski zastupnik. Punomonikovi postupci se smatraju postupcima stranke i punomonik u
potpunosti menja stranku osim kada mora da da izjavu. Kada punomonik izvri radnju ili da izjavu
stranka je moe opozvati. Punomo se moe dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Punomonik mora
imati poloen pravosudni ispit. Za obim punomoja merodavna je sadrina punomoja.
10.Optenje organa i stranaka
Podnescima se smatraju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predloci,
prijave, molbe, albe, prigovori i druga saoptenja kojima se stranke (fizika lica, preduzetnici, pravna
lica i organizacije) obraaju organima. Podnesak se predaje organu nadlenom za prijem podneska, a
moe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Podnesak mora biti razumljiv da bi se po
njemu uopte moglo postupati. Mora da sadri naroito: oznaenje organa kome se upuuje, predmet
na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, oznaenje zastupnika, punomonika ili predstavnika ako ga
ima, kao i ime i prezime i prebivalite, ili naziv i sedite podnosioca. Podnosilac je duan da svojeruno
potpie podnesak. Organ koji vodi postupak ovlaen je da poziva lice ije je prisustvo u postupku
potrebno. Pozivanje se vri pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain. Kad
to doputa priroda stvari, moe se ostaviti na volju pozvanom licu da umesto linog dolaska preda do
odreenog dana potrebnu pismenu izjavu. Pozvano lice je duno da se odazove pozivu. Sankcije za
neodazivanje pozivu su privoenje i novana kazna. Prilikom izricanja neke od navedenih sankcija,
ovlaeno slubeno lice donosi poseban zakljuak protiv kog je doputena posebna alba. O usmenoj
raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku, kao i o vanijim usmenim izjavama stranaka ili treih lica u
postupku, sastavlja se zapisnik. O manje vanim radnjama i izjavama dovoljna je i zabeleka u spisu.
Izjave stranaka, svedoka, vetaka i drugih lica koja su od znaaja za reavanje u upravnoj stvari, upisuju
se u zapisnik to tanije. Pre zakljuenja zapisnik e se proitati licima u postupku i svi imaju pravo da ga
pregledaju i stave primedbe .Na kraju zapisnika navodi se da li je bilo primedbi. Zapisnik potpisuju lica
koja su uestvovala u radnji. Zapisnik ima snagu javne isprave jer predstavlja dokaz o toku i sadrini
radnje postupka i datih izjava. Stranke imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da ih o svom troku
prepiu, odnosno fotokopiraju. Zahtev za razgledanje spisa moe se staviti pismeno i usmeno. Stranke
imaju pravo da se obavetavaju o toku postupka. Ne mogu se razgledati i prepisivati, odnosno
fotokopirati: zapisnik o veanju i glasanju, spisi koji se vode kao poverljivi i slino..

11. Dostavljanje je stavljanje do znanja stranci ili drugom uesniku u sporu, raznih poziva, reenja,
zakljuaka, spisa koja se zajedniki nazivaju pismena. Dostavljanje je fundamentalno vaan deo
upravnog postupka, jer od njega zavise rokovi i samo izvravanje reenja. Postoji vie modaliteta:
Posredno, obavezno lino, posebne situacije. Dostavljanje se vri potom, odnosno telefaksom ili ga
vri organ preko slubenog lica. Lice kome treba pismeno da se dostavi moe biti pozvano radi prijema u
seditu organa samo izuzetno. Dostavljanje se moe vriti samo radnim danom i to danju. Moe se
vriti iz naroito vanih razloga i u nedelju ili na dan dravnog praznika, a i nou - ako je to neodlono
potrebno. Dostavljanje se vri, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome
je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvriti. Moe se izvriti i van navedenih prostorija, ako lice
pristane da primi. Obavezno lino dostavljanje: Redovan nain dostavljanja pismena. Kad se lice kome
dostavljanje treba lino izvriti ne zatekne u stanu ili radnom mestu, dostavlja e mu kod lanova
porodice ili zaposlenih ostaviti pismeno obavetenje da u odreeni dan i as bude u svom stanu, odnosno

na radnom mestu radi dostavljanja. Posredno dostavljanje-supsidijaran, dopunski nain dostavljanja kada
se lice ne zatekne u stanu ili na poslu. Na poslu: dostavljanje se moe izvriti licu koje je na istom mestu
zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno. U stanu: dostavljanje se vri predajom pismena nekom
od odraslih lanova njegovog domainstva. Ovakva vrsta dostavljanja je iskljuena ako lice-posrednik
pri dostavljanju u istom postupku uestvuje sa suprotnim interesom. Ako se prebivalite, odnosno
boravite lica kome dostavljanje treba izvriti ne moe utvrditi, organ koji je izdao pismeno postavie
tom licu privremenog zastupnika i njemu e predati pismeno. Posebni naini: Dostavljanje
zakonskom zastupniku i punomoniku, punomoniku za primanje pismena, dravnim organima,
preduzeima i drugim pravnim licima, javnim saoptenjem. U sluaju odbijanja prijema: dostavlja
e pribit uz vrata i zapisati razlog odbijanja i vreme dostavljanja. Dostavljanje u sluaju promene stana:
lice je duno da prijavi promenu a ako to ne uini pismeno e biti pribijeno na oglasnoj tabli organa
koji vodi postupak. Dostavnica predstavlja potvrdu o izvrenom dostavljanju koju potpisuju i
primalac i dostavljai. Primalac e na dostavnici sam slovima naznaiti dan prijema. Ako primalac
odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje
pismena i smatra se da je time dostavljanje uredno izvreno.
12.Rok je odreen razmak u vremenu u kojem treba da se izvri neka radnja ili vreme koje treba da
protekne da bi se mogla preduzeti. To je protok vremena usled koga nastaje ili prestaje neko pravno
dejstvo. Rokovi se dele na zakonske(propisani) i slubene(odreuje ih lice). Bitna je i podela na
subjektivne(''od trenutka saznanja''-subjektivni, psihiki momenat) i objektivne(objektivne okolnosti).
Produivi(slubeni i tano odreeni zakonski, i to samo u sluaju opravdanosti podnoenjem
pravovremene molbe) i neproduivi. Po preciznosti apsolutni i relativni. U odnosu na posledice koje
nastupaju proputanjem roka razlikuju se prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rokovi. Protekom
prekluzivnog roka stranka gubi pravo na preduzimanje odreene procesne radnje, a isto to vai i za
upravni organ. Kod dilatornog roka ukoliko nije preduzeta odgovarajua radnja u postupku, pravo na
njeno obavljanje se ne gubi, jer ovlaeno slubeno lice moe odrediti za njeno izvrenje novi rok.
Instrukcioni rok slui kao okvirni rok u kome ovlaeno lice bi trebalo da izvri odreenu procesnu radnju,
to znai da isto radnju u pitanju moe izvriti i po proteku instrukcionog roka. Rokovi se raunaju na
dane, mesece i godine, a mogu se raunati i na asove. Kad je rok odreen po danima, dan u koji je
dostavljanje ili saoptenje izvreno ne uraunava se, ve se za poetak roka uzima prvi naredni dan. Rok
koji je odreen po mesecima, odnosno po godinama zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno
godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno. Poetak i tok
rokova ne spreavaju neradni dani, nedelje i dani dravnih praznika. Ako poslednji dan roka pada u
nedelju ili na dan dravnog praznika rok istie istekom prvog narednog radnog dana. Kad je podnesak
upuen potom preporueno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje poti odnosno dan prijema
telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upueno.
13. Povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum) je institut kojim se omoguava stranci koja je iz
opravdanih razloga propustila izvrenje neke radnje u roku, pa je usled toga izgubila odreeno pravo,
da se po njenom predlogu izvri povraaj u preanje stanje. Radi se, znai, o vanrednom pravnom
sredstvu da se proputanje izvrenja odreene procesne radnje preduzme pod zakonskim uslovima i posle
proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraaj u preanje stanje se nikada ne vri po slubenoj
dunosti, ve samo na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak. Organ koji vodi
postupak e joj dozvoliti povraaj u preanje stanje iz opravdanih razloga, iz neznanja ili oiglednom
omakom predala nenadlenom organu. Povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum) je institut
kojim se omoguava stranci koja je iz opravdanih razloga propustila izvrenje neke radnje u roku, pa je
usled toga izgubila odreeno pravo, da se po njenom predlogu izvri povraaj u preanje stanje. Radi
se, znai, o vanrednom pravnom sredstvu da se proputanje izvrenja odreene procesne radnje
preduzme pod zakonskim uslovima i posle proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraaj u preanje

stanje se nikada ne vri po slubenoj dunosti, ve samo na predlog stranke koja je propustila da u roku
preda podnesak. Organ koji vodi postupak e joj dozvoliti povraaj u preanje stanje ako je uinjeno
iz opravdanih razloga, iz neznanja ili oiglednom omakom predala nenadlenom organu, kad je
stranka oiglednom omakom prekoraila rok, a podnesak ipak primi nadleni organ najdociiije tri
dana od dana isteka roka. Povraaj u preanje stanje moe se dozvoliti na predlog stranke u
prvostepenom i drugostepenom postupku, a ne i na rokove za primenu vanrednih pravnih sredstava
predvienih ZUP-om. U predlogu za povraaj u preanje stanje stranka je duna da iznese okolnosti
zbog kojih je bila spreena da u roku izvri proputenu radnju i da te okolnosti uini bar verovatnim.
Predlog! za povraj u preanje stanje podnosi se u roku od 8 dana od dana kad je prestao razlog koji je
prouzrokovao proputanje. Posle isteka 3 meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u
preanje stanje.
14.Odravanje reda: Radi ispunjenja naela efikasnosti i ekonominosti upravnog postupka
neophodno je odravanje reda u radu organa. O odravanju reda duno je da se stara slubeno lice koje
rukovodi odreenom procesnom radnjom postupka. Decidirano je utvreno da lica koja prisustvuju nekoj
radnji postupka ne smeju nositi oruje ili opasno orue, s tim da se ta zabrana ne odnosi na ovlaena
slubena lica. Ovlaeno je da opominje lica koja smetaju u radu organa. Ukoliko opomena ne uspe,
slubeno lice moe lice koje ometa rad da udalji i na taj nain otkloni mogunost njegovog daljeg uea
u vrenju takve radnje. Ukoliko takvo lice ima punomonika procesna radnja u pitanju e se nastaviti uz
njegovo pristustvo, a ukoliko ga nema radnja postupka e se odloiti na njegov troak s tim to mu moe
biti postavljen i punomonik. Ko u radnji postupka tee narui red ili uini krupniju nepristojnost, moe
se, pored udaljenja, kazniti novanom kaznom za povredu procesne discipline. Novanom kaznom moe
biti kanjeno i lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organa ili slubenog lica koje vodi
postupak. Protiv zakljuka o kazni moe se izjaviti posebna alba s tim da ista ne odlae izvrenje kazne.
15. Trokovi upravnog postupka su relativno mali pa onda svaka strana snosi svoje trokove. Ni u
sluaju odbijanja zahteva stranke ona ne snosi posledice u plaanju trokova. Meutim, postoje i
posebni trokovi organa i oni uvek padaju na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao.Lice koje
uestvuje u postupku a prouzrokuje svojom krivicom ili obeu trokove pojedinih radnji u postupku
duno je da samo snosi te trokove. Posebni izdaci su: putni trokovi sl.lica, vetaenje, tumaenje i sl.
Kada je postupak pokrenut po slubenoj dunosti i ako se isti zavri povoljno po stranku onda sve nastale
posebne trokove snosi organ koji je postupak i pokrenuo. Zahtev za naknadu trokova mora biti
stavljen blagovremeno kako bi organ mogao o njemu da odlui u reenju. U sluaju proputanja roka,
stranka gubi pravo na naknadu. Slubeno lice koje vodi postupak uvek duno je da upozori stranku na
njeno pravo da zahteva trokove. Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik, a u sluaju da se
ti trokovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po ijem je predlogu izvrenje sprovedeno. U
reenju kojim se postupak zavrava, organ koji donosi reenje je uvek duan da odredi ko snosi trokove
postupka, koliki je njihov iznos i kome se i u kom roku moraju isplatiti. Organ koji vodi postupak moe
osloboditi stranku od plaanja trokova u celini ili delimino, ako nae da ih ne moe podneti bez tete po
svoje nuno izvravanje, odnosno po nuno izvravanje svoje porodice(siromako pravo).
16.Upravni postupak pokree nadleni organ, po slubenoj dunosti ili po zahtevu stranke. Nadleni
organ e pokrenuti postupak po slubenoj dunosti kad to odreuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili
sazna da postojei injenino stanje zbog koga treba pokrenuti postupak zatite javnog interesa. I pri
pokretanju postupka po slubenoj dunosti organ je duan da uzme u obzir i eventualne predstavke
graana i organizacija i upozorenje nadlenog organa. Pre pokretanja postupka povodom zahteva
stranke, organ je duan da utvrdi da li podnosilac zahteva ima stranaku i procesnu sposobnost kao i
stranaku legitimaciju, da li se radi o upravnoj stvari, da li je ta upravna stvar ve pravosnano reena i da
li je taj organ nadlean da postupa po podnetom zahtevu stranke. Ukoliko organ utvrdi da nije ispunjen

jedan od navedenih uslova donee zakljuak o odbacivanju zahteva za pokretanje u.p. Spajanje stvari
moe se izvriti na 2 naina: reavanjem vie upravnih stvari u jednom postupku ili pokretanjem upravnog
postupka javnim saoptenjem.
Da bi se moglo izvriti spajanje stvari u jedan postupak neophodno je da se ispune tri bitna uslova:
1. da se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili slinom injeninom stanju
2.da se zasnivaju na istom pravnom osnovu
3. da organ koji vodi postupak mora da bude stvarno nadlean u pogledu svih predmeta.
Spajanje stvari u 1 postupak: O spajanju vie up.stv. u 1 postupak, organ e doneti poseban zakljuak
protiv kog se moe izjaviti alba. Naelo zatite javnog interesa i naelo ekonominosti ugraeni su u
odrebu ZUP koja omoguuje da organ moe javnim saoptenjem pokrenuti upravni postupak prema
veem broju lica koja organu nisu poznata ili se ne mogu odrediti. Razlika izmeu navedene 2 vrste
spajanja je u tome to se J.S. pokree 1 radnjom ali se dalje vodi vie zasebnih postupaka u kojima
svaka stranka istupa samostalno i dobija zasebno reenje. Stranka moe, do donoenja reenja, proiriti
ili potpuno promeniti zahtev bez obzira na pravni osnov novog z., ali samo pod uslovom da se takav
zasniva na bitno istom injeninom stanju. Stranka moe da odustane od podnetog zahteva u toku celog
postupka i tokom drugostepenog , sve do donoenja konanog reenja. Meutim, organ moe i u tom
sluaju produiti voenje postupka zbog javnog interesa ili ako to zahteva protivna stranka. Kad je
postupak pokrenut po slubenoj dunosti organ moe takoe obustaviti postupak . Ako je postupak u toj
istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak e se i u tom sluaju nastaviti
ako stranka to zahteva. Odustanak od zahteva stranka moe uiniti izjavom organu pisanim podneskom
ili usmeno na zapisnik. Stranka moe opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dok organ koji vodi
postupak ne donese zakljuak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci. Poravnanje predstavlja
sporazum zakljuen izmeu stranaka pred ovl.slubenim licem koji vodi up. postupak. Ovo lice
nastojae u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili u pojedinim spornim pitanjima.
Poravnanje nikada ne sme biti na tetu javnog interesa, morala ili interesa treih lica. Upisuje se u
zapisnik a zakljueno je kad ga stranke potpiu. Poravnanje ima snagu izvrnog reenja.
17. Post.do donoenja re.:Nakon pokretanja sledi ispitni postupak iji je cilj da se utvrde sve odlune
injenice. One se mogu utvrivati u skraenom ili u posebnom ispitnom postupku. Sl. lice koje vodi
postupak moe tokom celog postupka da upotpunjava inj. stanje i izvodi dokaze radi utvrivanja
injenica. Organ moe po skraenom postupku reiti upravnu stvar: 1.Ako je stranka u svom zahtevu
navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje
moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica. 2. Ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim
uvidom, 3. Kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a
injenice na kojima reenje treba da bude doneto su uinjene verovatnim. Organ moe po skraenom
postupku reiti upravnu stvar: 1.Ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze na
osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu
optepoznatih injenica. 2. Ako se stanje stvari moe utvrditi neposrednim uvidom, 3. Kad se radi o
preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje
treba da bude doneto su uinjene verovatnim. Kada je to neophodno sl.lice odreuje sprovoenje
pos.ispit.postupka. Cilj je utvrivanje odlunih injenica i okolnosti znaajnih za razjanjenje upravne
stvari. Sl.lice odreuje tok, nain i radnje ispitnog postupka i da li e se raspravljanje i dokazivanje vriti
odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili zajedno za ceo predmet. Stranka ima pravo da uestvuje u
ispitnom postupku i brani svoja prava i zakonite interese. Ima pravo da iznosi sve injenice koje mogu biti
od uticaja za pravilno reenje up.stv., da predlae dokaze i da pobija tanost navoda koji se ne slau s
njenim nav. Sl.lice ne moe doneti reenje u postupku pre nego to stranci prui mogunost da se izjasni
o injenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva reenje. U toku pos.isp. postupka ukoliko naie
na PRETH.pitanje bez ijeg se reenja ne moe resiti sama up. st. organ moe pod uslovima iz ZUP-a
sam raspraviti to pitanje ili postupak prekinuti dok nadleni organ to pitanje ne rei. O prekidu postupka

donosi se zakljuak, protiv koga je doputena posebna alba. Reenje prethodnog pitanja od strane org.
ima pravno dejstvo samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitanje reeno. Slubeno lice mora odrediti
USMENU RASPRAVU: 1. kada u njima uestvuju dve stranke ili vie sa suprotnim interesima, 2.kad
treba da se izvri uviaj ili saslua svedok odnosno vetak. Usm.rasp. se sprovodi ima za cilj da se u
potpunosti pretrese i utvrdi predmet isp. post. Usm. rasprava je javna. Izuzetno, sl. lice moe iskljuiti
javnost i to za celu usmenu raspravu ili za njen deo pod sledeim uslovima:1. razlozi morala ili javne
bezbednosti, opasnost ometanja usmene rasprave; ako se raspravlja o odnosima u nekoj porodici; dravnu,
vojnu, slubenu, poslovnu, profesionalnu tajnu. Iskljuenje javnosti se ne odnosi na stranke, zastupnike,
punomonike, predstavnike i strune pomagae. Mora se ostaviti dovoljno vremena stranci da se za
raspravu pripremi-po pravilu, osam dana od dostavljanja poziva. Ako neka od stranaka koja jo nije
sasluana nije dola na usmenu raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, slubeno lice
koje vodi postupak odloie raspravu. Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano
izostane, mada je uredno pozvana, slubeno lice koje vodi postupak moe sprovesti usmenu raspravu i
bez nje, a moe na njen troak i odloiti usmenu raspravu.
18. Odlune injenice na osnovu kojih se donosi reenje su predmet dokazivanja i u up. pos. Kao
dokaz, u upravnom postupku, se mogu upotrebiti sva sredstva podesna za utvrivanje stanja stvari:
isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i miljenja vetaka i uviaji. Da li neku injenicu treba
utvrivati odluuje sl. l. koje vodi postupak. sl. lice utvruje sta je sporno u inj. stanju ili ta treba
dokazati. Ne treba dokazivati opte poznate injenice. Odreena inj. se smatra dokazanom kada se
slubeno l. uveri u njeno postojanje na osnovu izvedenih dokaza. Ispravom u smislu ZUP-a se smatra
ona koju je u. propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti, odnosno preduzee
u okviru zakonom poverenog javnog ovlaenja. Njome se dokazuje ono to se u njoj odreuje ili
potvruje. Javna isprava mora da bude sainjena u odgovarajuoj formi. I pored zakonske pretpostavke o
istinitosti javne isprave doputeno je dokazivanje njene neistinitosti. Ako je na ispravi neto precrtano,
ostrugano, izbrisano ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje drugi spoljni nedostaci, sl. l. ocenie da li je
time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave ili je isprava potpuno izgubila dokaznu
vrednost. Isprave slue kao dokaz. Ako se isprava nalazi kod treeg l. a ono nee dobrovoljno da je
pokae, organ koji vodi post. donee zakljuak i naloiti da je pokae. Tree l. moe uskratiti pokazivanje
isp. iz razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedo. Organi su duni da izdaju uverenja i druge isprave
(certifikate, potvrde) o injenicama o kojima vode slu. evid. Izdaju se stranci na usm. zahtev istog
dana, a najdocnije u roku od 15 od dana podnoenja zahteva. Svedok moe da bude svako fiz. lice koje
je bilo sposobno da opazi odreenu injen. o kojoj treba da svedoi i koja je u stanju da to svoje opaanje i
saopti. Lice koje se kao svedok poziva duno je da svedoi. Svedok moe uskratiti svedo: 1.ako bi
odgovor na pojedina pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju
njega, srodnika po krvi, usvojenika, usvojitelja..2. odgovorom na pitanja povredio obavezu da uva
dravnu, vojnu, poslovnu(ne sme se ispitivati), umetn., naunu tajnu; 3.ono to je stranka poverila
svedoku kao svom punomoniku ili verskom ispovedniku... Svedoci se sasluavaju pojedinano, bez
prisustva ostalih svedoka. Sasluani svedok se ne sme udaljiti bez dozvole sl.l., ne sme nita preutati posledice davanja lanog iskaza - krivino da odgovara. Ako ne postoji neposredan dokaz za
utvrivanje inj. moe se kao dokaz uzeti i usmeno data izjava stranke. Pre uzimanja izjave, sl.l. je
duno da upozori stranku na krivi. i mat. odgovornost za davanje lane izjave. Vetak je lice koje
poseduje str. znanje i posebno ovla. za davanje miljenja o pitanjima struke. Kad je za utvriv. ili
ocenu neke injenice potrebno str. znanje izvee se dokaz vetaenjem. Vet. moe uskratiti vet. iz
istih razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedo. Izuzee vetaka kao izuzee slu. lica. Moe mu se
naloiti da poloi zakletvu. Sl.l. i stranke mogu vetaku postavljati pitanja u vezi datog nalaza i
miljenja. Vie vet. zajedniki nalaz, a ako se ne slau - odvojeno. Vet. se moe naloiti da poloi
zakletvu. Sl.l. i stranke mogu vetaku postavljati pitanja u vezi datog nalaza i miljenja. Vie vetaka
zajedniki nalaz, a ako se ne slau - odvojeno. Na tumae se primenjuju odredbe ZUP-a koje se odnose na

vetake. Tumaenje je struna pomo u vezi s komuniciranjem. Uviaj je procesna radnja koja se vri
kad je za utvrivanje neke injenice potrebno neposredno opaanje sl.l.Predmet uviaja: stvari,
prostorije ili zemljita koja treba razlgedati. Vlasnik ili dralac predmeta uviaja je duan da dopusti da
se uviaj izvri. Stranke imaju pravo da prisustvuju uviaju. Uviaj se moe izvriti i uz uee vet. Ako
postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi docnije izvesti ili da e biti oteano, moe se radi
obezbeenja izvesti i pre pokretanja postupka. Obezbeenje dokaza vri se po sl. du. ili predlogu str.
Za obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka nadlean je organ na ijem se podruju nalaze stvari
koje treba razgledati. O obezbeenju dokaza donosi se poseban zakljuak.
19.Reenje je upravni akt kojim se autoritativno odluuje o pravima, obavezama ili pravnim interesima
stranke neposrednom primenom propisa na pojedinane vansporne situacije.Na osnovu provedenog
dokaznog stanja utvruju se odlune injenice - na osnovu kojih organ nadlean za reavanje donosi
reenje o upravnoj stvari. Reenje moe doneti inokosan ili kolegijalan nadleni organ. Za punovano
reavanje u upravnom postupku od strane kolegijalnog organa (skuptina, vlada, komisija, odbora i dr.)
neophodno je prisustvo vie od polovine njegovih lanova i u toj situaciji reenje se donosi veinom
glasova prisutnih lanova, ako zakonom ili drugim propisima nije predviena kvalifikovana veina. Ako
slubeno lice koje je vodilo postupak nije istovremeno ovlaeno i da donese reenje, duno je da
podnese nacrt reenja organu koji je ovlaen da donese reenje. Reenje se donosi pismeno. U
posebnim sluajevima predvienim ZUP-om, reenje se moe doneti i usmeno. Kad se radi o
preduzimanju hitnih mera radi obezbeenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne
opasnosti za ivot i zdravlje ljudi, organ moe doneti reenje i usmeno. Po zahtevu stranke, organ koji
je doneo usmeno reenje duan je da ga izda stranci u pismenom obliku najdocnije u roku od 8 dana od
dana podnoenja zahteva. Pismeno reenje je strogo formalno i mora da sadri: uvod, dispozitiv (izreku),
obrazloenje, uputstvo (pouku) o pravnom sredstvu , naziv organa - donosioca reenja; datum
donoenja i njegov evidencioni broj;potpis, peat.. Uvod reenja sadri: 1. Naziv organa koji donosi
reenje; 2. Propis o njegovoj nadlenosti; 3. Ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili
punomonika; 4. Kratko oznaenje predmeta postupka. Dispozitiv predstavlja najvaniji deo reenja jer se
njime reava o predmetu postupka. Mora biti kratak i odreen, a moe se podeliti na vie taaka.
Dispozitivom se moe reiti i o trokovima postupka: iznos, ko je duan da plati, kome i u kom roku. Ako
se u dispozitivu ne reava o trokovima, navee se da e se o njima doneti poseban zakljuak. Ako se
nalae izvrenje neke radnje, u dispozitivu e se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvriti. Kad je
propisano da alba ne odlae izvrenje reenja, to mora biti navedeno u dispozitivu. Obrazloenje
predstavlja deo pisanog reenja u kome se navode pravni osnov i razlozi za odluke sadrane u
dispozitivu. U jednostavnim stvarima u kojima uestvuje samo jedna stranka, a njen zahtev se uvaava,
kao i u jednostavnim upravnim stvarima u kojima uestvuje vie stranaka, i nijedna ne prigovara
zahtevu koji se uvaava, doputeno je skraeno obrazloenje. U ostalim up. st. obrazloenje sadri:
kratko izlaganje zahteva stranaka, utvreno injenino stanje, po potrebi i razloge koji su bili odluni pri
oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvaen koji od zahteva stanaka, pravne propise koji upuuju na
reenje predstavljeno u dispozitivu. Uputstvom o prav. sredstvu stranka se obavetava da li protiv
reenja moe izjaviti albu ili pokrenuti upravni spor ili drugi postupak. Ako se alba moe izjaviti
uputst. naznaava organ kome se alba izjavljuje i rok za albu. Ako u pouci stoji da se moe pokrenuti
upravni spor onda mora pisati kom sudu se podnosi tuba kao i rok za podnoenje.
20. Delimino reenje se donosi kada se odluuje samo o pitanjima sazrelim za reavanje, dok je
predmet upravnog postupka vie pitanja. Ako oceni da je to celishodno, organ moe doneti delimino
reenje. Ovde se u potpunosti izraavaju naela ekonominosti i efikasnosti u upravnom postupku.
Delimino reenje se tretira kao samostalno reenje i u pogledu pouke o pravnim sredstavima i u pogledu
izvrenja. Dopunsko reenje se donosi onda kada organ u prvom reenju nije odluio o svim pitanjima
koja ine predmeta postupka. Takvo reenje se donosi po slubenoj dunosti. U pogledu pravnih sredstava

10

i izvrenja i dopunsko reenje se tretira kao samostalno reenje. Privremeno reenje se donosi u sluaju
kada je pre zavretka upr. postupka potrebno privremeno urediti neka sporna pitanja ili odnose.
Reenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okonanju postupka ukida se privremeno reenje doneseno u
toku postupka. I privremeno r. smatra se samostalnim.
21. ROK ZA IZDAVANJE: Ako pre donoenja reenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni
postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne moe doneti reenje bez odlaganja (reavanje
prethodnog pitanja i dr.), organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci to pre, a najdocnije u
roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po
slubenoj dunosti, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. U sluajevima kada je poseban
ispitni postupak neophodan, organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od
2 meseca, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. Ako organ protiv ijeg je reenja doputena
alba ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka moe smatrati da je njen
zahtev odbijen(utanje uprave). Ako alba nije doputena, stranka moe neposredno pokrenuti upravni
spor pred nadlenim sudom u skladu sa zakonom o upravnim sporovima.
22.ISPRAVKE GREAKA Organ koji je doneo reenje moe u svako vreme ispraviti greke u
imenima ili brojevima, pisanju ili raunanju, kao i druge oigledne netanosti u reenju ili njegovim
overenim prepisima. Ispravka greke proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno
dejstvo reenje koje se ispravlja. O ispravci se donosi poseban zakljuak. Beleka o ispravci upisuje se u
izvornik reenja. Beleku potpisuje slubeno lice, koje je potpisalo zakljuak o ispravci. Protiv
zakljuka kojim se ve doneseno reenje ispravlja ili kojim se odbija predlog za ispravljanje doputena je
posebna alba.
23. Zakljukom se odluuje o pitanjima procesnog karaktera. Zakljukom se odluuje i o pitanjima
koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovoenjem postupka, a kojima se ne odluuje reenjem.
Zakljuak donosi slubeno lice koje vri onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje. Ako se
zakljukom nalae izvrenje neke radnje odredie se i rok u kome se ta radnja mora izvriti. Zakljuak
se saoptava zainteresovanim licima esto usmeno pa se onda unosi u zapisnik. U pismenom obliku se
izdaje na zahtev lica. Protiv zakljuka se moe izjaviti posebna alba samo kad je to zakonom izriito
predvieno. Takav zakljuak mora biti obrazloen i sadravati uputstvo o albi. Najznaajniji zakljuak
je onaj o obustavi postupka.
24. ALBA: Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Njome se
ostvaruje naelo dvostepenosti u reavanju. Samo zakonom se moe propisati da u pojedinim upravnim
stvarima alba nije doputena s tim da tada mora biti obezbeena zatita prava stranke na neki drugi
nain. Pored stranke, pravo na albu imaju i javni tuilac i dravni pravobranilac. Protiv reenja Vlade
ne moe se izjaviti alba, to predstavlja redak sluaj iskljuenja dvostepenosti u up.postupku. U
upravnom postupku zabranjeno je izricanje trostepenosti.. Treba razlikovati predaju od podnoenja albe,
jer se alba predaje prvost. a podnosi drugost. organu. Prilikom odluivanja u drugom stepenu
zabranjena je mogunost odluivanja u okviru organa koji je reavao u prvom stepenu. alba se podnosi
u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. U roku za albu, reenje se ne moe izvriti, osim ako je
to zakonom predvieno ili ako se radi o preduzimanju hitnih mera. U albi se mora navesti reenje koje
se pobija i oznaiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum reenja. Dovoljno je da alilac u
albi izloi u kom je pogledu nezadovoljan reenjem, ali albu ne mora posebno obrazloiti. U albi se
mogu iznositi nove injenice i novi dokazi ali je alilac duan da obrazloi zbog ega ih nije podneo u
prvostepenom postupku. alba se neposredno predaje ili alje potom organu koji je doneo prvostepeno
reenje. Ako je alba grekom predata drugostepenom u pogledu roka smatra se kao da je predata
prvostepenom, a u tom sluaju drugost. je duan da albu u pitanju odmah poalje prvostepenom organu.

11

Neposredna predaja albe se moe izvriti na dva naina: usmeno i pismeno. Prvost. organ kao prvo
ispituje da li je podneta alba doputena, da li je blagovremena i da li je izjavljena od neovlaenog
lica. Protiv zakljuka kojim je alba odbaena stranka ima pravo na posebnu albu. Ako prvost. organ
nae da je alba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov pos. isp.postupak, moe stvar reiti drugaije
i doneti novo reenje. Kad organ koji je doneo prvost. reenje nae da je podneta alba doputena,
blagovremena i izjavljena od ovla. lica duan je bez odlaganja, najdocnije u roku od 15 dana od dana
prijema dostaviti albu i sve spise koji se odnose na predmet drugostepenom. Ako je alba nedoput.,
neblagovr. ili izjav.od neovlaenog lica, a prvost. org. je propustio da je zbog toga odbaci, odbacie je
drugosti. Drugostepeni postupa na 3 naina: 1.odbija ako je neosnovana, 2.poniti prvostepeno zbog
bitne povrede zakonskih propisa i vrati nazad prvost. ili sam rei stvar, 3.izmeniti prvostepeno... U
sluaju utanja administracije, drugostepeni organ e traiti od prvostepenog organa da mu saopti
razloge zbog kojih nije doneo reenje. Ako nae da reenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga
ili krivice stranke, vratie albu prvost. i odredie mu rok za donoenje do 30 dana. Reenje drugost.
org. doneseno po albi zbog utanja administracije je konano jer je na ovaj nain drugost. organ
reavao i u prvom i u poslednjem stepenu. Reenje po albi mora se doneti i dostaviti stranci najdocnije
u roku od 60 dana od dana predaje albe.
25.Ponavljanje postupka predstavlja pravnu mogunost da se na osnovu novih, pravno relevatnih
procesnih okolnosti, obnovi reavanje o istoj stvari, od strane donosioca reenja: 1) ako se sazna za nove
injenice, ili se stekne mogunost da se upotrebe novi dokazi koji bi mogli dovesti do drukijeg reenja 2)
ako je reenje doneseno na osnovu lane isprave ili lanog iskaza svedoka ili vetaka 3) reenje zasniva
na presudi donesenoj u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup, a ta presuda je
pravnosnano ukinuta 4) u donoenju reenja uestvovalo sl. lice koje je moralo biti izuzeto; 5) ako je
reenje donelo neovlaeno slub. lice; Ponavljanje postupka mogu traiti i stranka i javni tuilac pod
istim uslovima. Ponavljanje postupka se moe traiti u strogo odreenim rokovima, s tim da subjektivni
rok iznosi mesec dana, objektivni 5 godina. Stranka je duna da u zakonskom roku preda predlog za
ponavljanje postupka i u njemu uini verovatnim okolnosti na kojima ga zasniva. Predlog za ponavljanje
postupka, stranka predaje usmeno na zapisnik ili u pismenom obliku. Kad organ koji je nadlean za
reavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog, duan je da ispita da li je predlog
blagovremen, da li ga je podnelo ovlaeno lice i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva uinjena
verovatnom. Ako organ oceni da barem 1 uslov nije ispunjeni on e svojim zakljukom odbaciti predlog
za ponavljanje postupka. Ako su ovi uslovi ispunjeni, doneti zakljuak da se ponavljanje postupka
dozvoli i odredie u kome e se obimu postupak ponoviti. Ranije radnje u postupku na koje ne utiu
razlozi ponavljanja postupak nee se ponavljati. Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlae
izvrenje reenja. Zakljuak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlae izvrenje reenja protiv
koga je ponavljanje dozvoljeno.

12