VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
IZ
TEHNIKE DIJAGNOSTIKE
ISPITIVANJE ULJA U SISTEMIMA

Mentor
Prof Zajim Smaji

Studenti
Aleksandar Mladenovi 3/2012
Rade Leki 75/2012
Marko Cvetkovi 12/2012
Nikola orevi 45/2012
Beograd 2015

SADRAJ:
1.

UVOD................................................................................................................................. 1

2.

SVRHA............................................................................................................................... 2

3.

ISPITIVANJA ULJA ......................................................................................................... 3

3.1.

Standardna analitika ispitivanja ................................................................................ 3

3.2.

Specijalna ispitivanja .................................................................................................. 6

4.

PRIMJENA......................................................................................................................... 8

5.

UPOZORENJA I ALARMI ............................................................................................. 11

6.

UZORKOVANJE ............................................................................................................. 12

7.

ZAKLJUAK................................................................................................................... 13
LITERATURA ................................................................................................................ 14

1. UVOD
Da bi tehniki sustav i oprema zadrali razinu funkcionalnosti i da bi im se produio ivotni
vek potrebno je provoditi odravanje. Zadatak odravanja je prvenstveno brinuti o sigurnosti
ljudi i okolia te kontrolisati trokove zbog sve vee sloenosti opreme i konkurencije na
tritu. Ovisno o tome koji se tehniki sustav odrava, provodi se primerena strategija
odravanja. Kada su oteenja i kvarovi posledica postepenog troenja tokom eksploatacije te
se oteenja mogu proceniti pomou neke fizikalne veliine odrava se po stanju. Pri tome se
odreuje koje fizikalne veliine dobro opisuju materijalne i tehnike probleme povezane s tim
fizikalnim veliinama. Odgovor na pitanje kako na temelju izmerenih podataka dati procenu
stanja daje nam tehnika dijagnostika.
Tehnika dijagnostika je nauka o prepoznavanju

rada tehnikih sustava s ciljem otkrivanja

neispravnosti u radu. Zadatak tehnike dijagnostike sastoji se u odreivanju stanja opreme i

komponenti u

uslovima

ispitivanja,

probnog

rada

i eksploatacije.

Osnove tehnike

dijagnostike ini analiza razliitih fizikih pojava na osnovi ega se poduzimaju odgovarajua
reenja i odluke o daljnjem nainu odravanja, zamjeni opreme ili komponente. Tehnika
dijagnostika opreme zasniva se na proverenim eksperimentalnim metodama i rezultatima, te
na uzajamnoj funkcionalnoj ovisnosti izmerenih izlaznih dijagnostikih signala i parametara
opreme od strukturnih parametara, tj. od stanja objekta tehnike dijagnostike. Tehnika
dijagnoza je rezultat ocenjivanja stanja, a u sebi nosi bit kvara ili oteenja, stupanj kvara i
uzrok kvara objekta tehnike dijagnostike. Dijagnoza se utvruje putem analize svih
dostupnih mernih signala neispravnosti i bez rastavljanja opreme. Dijagnosticiranje opreme
sastoji se obavljanju niza operacija u svrhu utvrivanja stanja objekta u datom trenutku,
odreivanja njegovog budueg stanja,

kao i odreivanja stanja u kojem je objekt bio u

prolosti.
Razne metode se koriste za procenu stanja sistema i ureaja kako bi se najdelotvornije
planiralo i izvodilo odravanje. Osim toga, ove tehnike takoer treba koristiti za procenu
kvalitete nove i obnovljene opreme te operativne provere. Informacije u nastavku omoguuju
upoznavanje metoda ispitivanja ulja koje se trenutno koriste i njihove prednosti. Ispitivanje
ulja je iroko koriten i veoma efikasan alat praenja stanja sustava i ureaja. Postoje
mnogobrojni ureaji i testovi za ispitivanje ulja koji omoguuju sve kvalitetnije konitinuirano
praenje stanja strojeva i ureaja te omoguuju korisniku dijagnosticiranje i predvianje
eventualnih nepoeljnih promjena i kvarova koji bi se mogli razviti.

2. SVRHA
Ispitivanje ulja za podmazivanje izvodi se zbog tri razloga: da bi se utvrdilo stanje stroja zbog
habanja delova, da bi se utvrdilo stanje maziva, te da bi se utvrdilo je li se mazivo oneistilo.
Postoji irok niz testova koji mogu pruiti informacije o jednom ili vie ovih pitanja. Koji e
se test koristit ovisi o osjetljivosti rezultata i tonosti, o ceni, o konstrukciji stroja i njegovoj
primjeni. Treba imati na umu da ova tri podruja nisu nepovezana kao to su promjene u
stanju maziva i oneienja, ako se to ne primjeni, doi e do troenja stroja. Zbog vanih
odnosa, komercijalni laboratoriji za ispitivanje esto grupiraju nekoliko testova u isplativije
pakete koji pruaju informacije o sva tri podruja.

STANJE STROJA ZBOG HABANJA DELOVA -

Kriterij za ispitivanje ulja za

podmazivanje kako bi se utvrdilo stanje stroja je kao i kod ispitivanja vibracija. To jest, svi
strojevi s motorima od odabranih veliina (na primjer, 7,5 KS ili vie), kritini strojevi, ili
skupi strojevi. Openito rutinsko uzimanje uzoraka i periodinosti ispitivanje bit e ista kao i
periodinost

ispitivanja

vibracija

(kada

se

koristi prijenosni sakuplja

podataka

vibracijama). Za strojeve koji imaju povijest stanja, tj. sakupljene podatake tokom godine ili
due, to se obino obavlja tromjeseno ili polugodinje.

STANJE ULJA - Ulje za podmazivanje se ili odbacuje, ili obnavlja filtriranjem i/ili zamjenom
aditiva. Dakle, ispitivanje ulja kako bi se utvrdilo stanje maziva ovisi o trokovima. Malim
spremnicima, 4 litre ili manje, mijenja se ulje ovisno o satima provedenim u radu. Automobil
je najei primjer izmjene ulja ovisno proteklom vremenu. U ovom primjeru troak zamjene
ulja u automobilu (zamjena ulja, rad promjene ulja, te njegovog zbrinjavanja) je nii zbog
ekonomije obujma i trinog natjecanja od cijene ispitivanja ulja (uzorak materijala, rad
uzorkovanja i analize). Openito govorei, ulje za podmazivanje stroja se odbacuje i
zamjenjuje ako je to jeftinije nego njegovo ispitivanje. Prilikom donoenja ove odluke treba
imati na umu da troak za uzorak materijala i rad njegovog prikupljanja je troak za svaki
prikupljeni uzorak i da se svaki uzorak koristi za obavljanje mnogo testova.
ONEIENJE ULJA - Ulja za podmazivanje mogu postati oneienja zbog radnog
okruenja stroja, nepravilnog postupka punjenja, ili zbog mjeanja razliitih ulja ili maziva.
Rutinsko uzimanje uzorka i periodinost ispitivanja je ista kao i za stanje strojeva. Osim toga,

periodine analize slijede nakon odlijevanja ili nakon izmjenje ulja. Glavni uzork bilo kojeg
oneienja ulja treba se utvrditi i ukloniti kako bi se izbjeglo oteenje stroja.
Ispitivanje ulja za podmazivanje se provodi u strunoj slubi za nadzor i praenje te
razvoja stanja strojeva gdje se utvruju problemi identificirani kroz druga prediktivna
ispitivanja i preglede te promatranja, i otklanjanjaju poznati problemi. Kao to je prethodno
objanjeno, testiranje ulja za podmazivanje provodi se zbog tri razloga: da bi se utvrdilo stanje
stroja zbog habanja delova, da bi se utvrdilo stanje maziva, te da bi se utvrdilo je li se mazivo
oneistilo. Ispitivanja su razvijena za reavanje ovih problema variraju u ceni ovisno o
vremenu i materijalima potrebnim za ispitivanja. Testovi odabrani za upotrebu kod
prediktivnog ispitivanja i pregleda moraju uravnoteiti potrebu za razumevanjem stanja
maziva i troak ispitivanja.

3. ISPITIVANJA ULJA
Ispitivanje ulja za podmazivanje i hidraulikih tekuina treba provoditi od jednostavnijih
subjektivnih

tehnika

kao

to

su vizualna i mirisna ispitivanja prema

sofisticiranijim

tehnikama. Sofisticiranije tehnike, koje su ujedno najee i skuplje, treba koristiti kada uvjeti
ukazuju na potrebu za vie informacija i kad je oprema skupa, ili pak kada kritinost
opravdava cijenu.
Specijalna ispitivanja su ponekad potrebna za praenje stanja maziva na nekim skupim ili
kritinim sustavima.

Obino

specijalna

ispitivanja

prate

oneienje

maziva,

njegovo

oneienje ili osiromaenje aditivima. U nastavku se opisuju samo neka specijalna ispitivanja
koja se mogu koristiti. Specijalna ispitivanja su retko potrebna za rutinsko praenje maziva i
ovdje opisana ispitivanja su navedena kao primjer. Godinji ASTM standardi pruaju opis
trenutnih metoda ispitivanja.

3.1. Standardna analitika ispitivanja

VIZUALNA I MIRISNA ISPITIVANJA - Jednostavne preglede moe obaviti operator na
stroju svaki tjedan tako da pogleda i pomirie ulje za podmazivanje. Vizualni pregled trai
ima li promjene boje, zamuenosti ili kakvih estica. Ovakvo ispitivanje je vrlo subjektivno,
ali moe biti pokazatelj nedavne vode ili neistoe u ulju te napredovanja oksidacija. Mali
uzorak novog ulja za podmazivanje moe se drati u zatvorenoj prozirnoj boci pri ruci za
vizualno poreenje. Miris spaljenog moe ukazivati na oksidaciju ulja, dok i drugi neugodni
3

mirisi mogu ukazivati na oneienja. Ispitivanje mirisa je subjektivnije nego li vizualna

ispitivanja, jer osjetljivost na mirise se razlikuje meu ljudima i ne postoji uinkovit nain
usporeivanja mirisa uzoraka. Operator mora biti oprezan da ne uvede neistoe u sustav kada
uzima uzorak.
VISKOZNOST - Oznaava tenost ulja na odreenoj temperaturi. Poveanje ili smanjenje
viskoznosti tokom vremena meri promene u stanju maziva ili njegovog oneienja.
Viskoznost se moe ispitati pomou prenosnih ureaja, ili jo tanije u laboratoriju ASTM
D445 postupkom. Viskoznost se meri m2 /s i minimalne i maksimalne vrednosti su odreene
ISO standardom. Ispitivanje viskoznosti je obino standardni dio ispitivanja u komercijalnim
laboratorijima.
VODA - Voda u ulju za podmazivanje i hidraukim tekuinama doprinosi koroziji i stvaranju
kiselina. Mala koliina vode (manje od 0,1%) moe biti otopljeno u ulju i moe se otkriti u
ulju testom istiskivanja ili infracrvenom spektroskopijom (najmanje detektabilno je 0,05%
vode, ili 500 ppm - parts per million, obema metodama), ASTM D96 destilacijskom metodom
(najmanje detektabilno je 0,01% vode, 100 ppm) ili ASTM D1744 metodom Karla Fischera
(najmanje detektabilno je 0,001% vode, 10 ppm). Ako je vie od 0,1% vode povezano s uljem
bit e uoljivo zbog zamuenosti. Slobodna voda u ulju se skuplja na dnu spremnika i moe se
isputati s dna. [1]

PROCENAT KRUTE TVARI / VODE - Jednostavan i jeftin test se koristi za bruto procenu
koliine krutih tvari i/ili vode u ulju. Uzorak se centrifugira u kalibriranim cevima i kao
rezultat se dobije izmereni volumen. Test je delotvoran za koliinu u rasponu od 0,1% do 20%
volumena i obino je standardni dio ispitivanja u komercijalnim laboratorijima. [1]

UKUPNI KISELINSKI BROJ (Total Acid Number - TAN) - Kiselinski broj je pokazatelj
stanja ulja za podmazivanje i prati se u odnosu na TAN novog ulja. U nekim sastavima e se
koristiti za oznaavanje oneienja kiselinom. TAN se meri miligramima kalijumova
hidroksida (KOH) po gramu ulja (mg KOH / g). KOH se koristi u titracijskim procesima gde
se krajnja taka uoava promjenom boje (ASTM D974) ili promenom elektrine
provodljivosti (ASTM D664). [1]

UKUPNI BAZNI BROJ (Total Base Number - TBN) - Slian je TAN postupku ispitivanja,
ovaj test meri lunatost (sposobnost za neutralizaciju kiseline) uzorka ulja. Ovakvo ispitivanje
se koristi za ulja sa deterdentnim aditivima kao to su ulja za dizelske i benzinske motore.
KOH se koristi u titracijskim postupcima gdje se krajnja taka uoava promenom elektrine
vodljivosti (ASTM D664 ili ASTM D2896). Kada se usporeuju rezultati ispitivanja (na
primer, sa podacima danim od proizvoaa ulja) treba osigurati istu metodu ispitivanja jer
rezultati mogu varirati zavisno o metodi ispitivanja. [1]
SPEKTROMETRIJA METALA - Takoer poznata kao emisijska spektroskopija, ova tehnika
pruava svetlost (spektar) emitovan iz uzorka ulja tokom ispitivanja, a identifikuje do 21
metala. Metali su kategorizirani kao habanje, neistoe, ili aditivi. Ovaj postupak identifikuje
topive metale i metalne estice i do 5 do 10 mikrometara (5 - 10 m). Ovaj test je umerene
cene, a obino je standardni dio ispitivanja u komercijalnim laboratorijima. Ostale tehnike,
kao to su apsorpcijska spektroskopija i rendgenska spektroskopija se takoer koriste u nekim
laboratorijima za identifikaciju metala. [1]
INFRACRVENA SPEKTROSKOPIJA - Takoer poznata kao infracrveno ispitivanje,
infracrvena apsorpcijska spektroskopija ili spektrofotometrija, i infracrvena spektroskopija
Fourierovom transformacijom. Tehnika ispituje talasne duine infracrvenog zraenja koji au
aosorgovani u uzorku ulja.

Ovo

ispitivanje se koristi za identifikovanje

nemetalnih

oneienja (objanjeno kod vode) i stanja maziva (kao to su oksidacija, antioksidacija i

druga osiromaenja aditivima). Kontinuiran rad zajedno sa ekspertnim ispitivanjima pomou
raunarskih sistema na poznatim spektrima ulja vodi do vrlo tanih dijagnoza pri malim
promenama

stanja ulja.

Infracrvena

spektroskopija

Trokovi variraju zavisno

obino

je

standardni

potrebnoj razini sofisticiranosti.

deo

ispitivanja

komercijalnim

laboratorijima.
PREBROJAVANJE ESTICA - Prebrojavanje estica se koristi za identifikaciju metalnih i
nemetalnih estica od 5 mikrometara pa do 40-50 mikrometara. Koriste se dve metode od
kojih svaka ima svoje prednosti i nedostatke. Obe metode prebrojavanja estica (delova po
mililitru) grupiuu zavisno o veliini. Na primer, veliine kategorija po ISO standardu su od 5,
10, 15, 20 i 50 mikrometara. Vizuelna metoda prebrojavanja estica zavisi i o vetini
analitiara. Prednost vizualne metode je ta da analitiar moe identifikovati vrste estica kao
to su neistoe, metali i estice nastale troenjem. Elektronsko prebrojavanje estica je puno
5

bre i ne zavisi o sposobnosti analitiara, ali ne razlikuje, tj. ne odreuje vrstu estica.
Komercijalni laboratoriji nude elektronsko prebrojavanje estica, a vizualno prebrojavanje
estica je skuplje i obavlja se jedino na zahtev.
FEROGRAFIJA S DIREKTNIM OITANJEM (Direct Reading - DR) - Ferografija je analiza
metalnih materijala koja koristi tehniku magnetskog odvajanja estica nastalih habanjem iz
uzorka ulja. U daljnjem DR procesu estice nastale habanjem se dele u manju (5 do 15
mikrometara) i veu kategoriju (vie od 15 mikrona). To rezultira dvema vrednostima,
prenika veih i manjih estice, i ukupnom koncentracijom estica. Obe vrednosti se mogu
kontinuirano pratiti i upuuju na poveanje i na vrstu habanja. Ovo ispitivanje je dopuna
spektrometrijskim ispitivanjima metala te je umerene cene. Takoer treba imati na umu da
ovo ispitivanje utvruje poveano habanje estica koje se ne utvruje spektrometrijskim
ispitivanjem metala. [1]
ANALITIKA FEROGRAFIJA - Detaljnija od DR ferografije, analitika ferografija se esto
pokree

zbog

promena

DR,

poveanja

metala

spektrometrijom,

ili

poveanja

prebrojavanjem estica. Ovo ispitivanje se ponekad provodi kao uobiajeno na skupim ili
kritinim strojevima. Proces zahteva intenzivan rad i pripremu uzorka, a potom mikroskopsko
ispitivanje. Rezultati zavise o sposobnosti analitiara, ali postupak moe pruiti detaljne
informacije o habanju materijala, kao i o vrsti habanja (zbog klizanja, kotrljanja ili rezanja),
boji, vrsti estica (oksidne, korizivne, kristalne) za sve vrste neobojenih metala. Ove detaljne
informacije mogu biti kritiene pri pronalasku uzroka habanja. Trokovi su umereno visoki, a
ispitivanje se izvodi po fiksnoj ceni po uzorku u komercijalnim laboratorijima.

3.2. Specijalna ispitivanja

ODREIVANJE GLIKOL ANTIFRIZ - Oneienje glikolom moe se otkriti infracrvenom
spektroskopijom na razini veoj od 0,1% (1000 ppm) koja je obino prikladna za praenje
tehnikog stanja. Meutim, mogu se provesti dodatna ispitivanja ako je mala koliina glikola
prisutna. ASTM D2982 test e pokazati ako je prisutna neka koliina u tragovima. ASTM
D4291 koristi plinsku kromatografiju za kvantifikovanje male koliine glikola. [1]

ODREIVANJE VODE KARL FISCHEROVOM METODOM - Oneienje vodom moe

se otkriti infracrvenom spektroskopijom na razini veoj od 0,005% (500 ppm) koja je obino
prikladna za praenje stanja. Koristei titracijski postupak s Karl Fischerovim reagensom
mala koliina vode se moe kvantifikovati. ASTM D1744 test je koristan pri koritenju novog
ulja ili ocenjivanja uspenosti proiavanja. Cena ispitivanja je umerena. [1]
PENENJE - Neka ulja mogu imati sredstva protiv penenja kako bi se poboljala sposobnost
podmazivanja pri odreenim primenama, kao to su prenosi mehanizmi ili mealice. ASTM
D892 test se moe koristiti za ispitivanje karakteristike penenja ulja. Ispitivanjem se uduvava
vazduh kroz uzorak ulja i zatim se meri koliina pene. Cena ispitivanja je umjereno visoka.
SPREAVANJE HRE - Neki sustavi su podloni oneienju vodom zbog lokacije ureaja
ili okruenja operativnog sistema. U tim sluajevima, ulja za podmazivanje ili hidraulike
tekuine mogu biti pojaane s antikorozivnim sredstvom da bi se spreila ra. Delotvornost
prevencije re moe se ispitati pomou ASTM D665 (ili ASTM D3603). Rezultat je
proao/nije proao, te je troak ispitivanja visok.

ISPITIVANJE OKSIDACIJE ROTACIJOM BOMBE (ROTATING BOMB OXIDATION

TEST - RBOT) - Takoer poznato kao ispitivanje oksidacije rotacijskom bombom, ASTM
D2272, se koristi za procenu oksidacijske stabilnosti te stoga utvruje preostali korisni ivotni
vek ulja. Ispitivanje simulira starenje da bi se utvrdilo kada e doi do ubrzane oksidacije
zbog troenja antioksidansa. Ispitivanje nije jednokratni test, nego se mora izvoditi tokom
vremena, ukljuujui i poetno testiranje novog ulja, kako bi se mogao pratiti vremenski
razvoj. Zbog visoke cene i zbog veeg broja testova koje treba provesti, ovo ispitivanje se
obino izvodi samo na velikim spremnicima te na skupim uljima.

4. PRIMENA
Svi motori sa 7,5 KS i vie, te kritini i skupi strojevi trebaju se rutinski vredonovati
ispitivanjem ulja za podmazivanje. Vano je da postoji dinamian proces reavanja prilagodbe
periodinosti za svu opremu koja se preventivno i prediktivno odrava. Treba ee ispitivati
strojeve koji ukazuju nastajanje problema, a ree one koji rade u stabilnim uvjetima, a ne
koriste se uvek. Nakon popravka stroja ili izmene ulja treba napraviti novo poetno
ispitivanje.

Svi hidrauliki sustavi,

osim mobilnih,

trebaju se kvartalno ispitivati. Za

ispitivanje mobilnih sustava treba uzeti u obzir veliinu stroja i isplativosti izvoenja
ispitivanja. Uopteno govorei, za mobilnu opremu isplativije je odravanje hidraulikih
fluida na temelju stanja fluida. Meutim, cena periodikog ispiranja i zamene hidraulikog
fluida moe biti nia od cene periodikog ispitivanja fluida. Maziva se obino ne ispitiva
periodiki. Iako se veina ispitivanja koja se provode na ulju mogu provesti i na mazivima,
postoji problem uzimanja reprezentativnog uzorka. Da bi se dobio reprezentativni uzorak
(onaj koji je homogena meavina masti, oneienja i habanih estica) stroj se obino mora
rastaviti. Ispitivanje maziva ponekad moe biti korisno da bi se dijagnosticirao kvar.
Glavni problem svih strojeva s uljem za podmazivanje sustava je speavanje ulaska
praine i vlage u sistem. Uobiajene komponente praine, kao to su silicijum, deluju
abrazivno i potiu troenje dodirnih povrina. U hidraulikim sustavima, estice mogu
blokirati i grebati povrine pokretnih delova s malom tolerancijom koje su neposrednoj
blizini. Voda u ulju potpomae oksidaciju i reaguje s aditivima to smanjuje uinkovitost
podmazivanja sustava. U idealnom sluaju ne bi bilo praine i vlage u ulju i/ili mazivu, a to
naravno nije mogue. Stoga postupak ispitivanja ulja i maziva mora pratiti i kontrolirati
oneienje.

Veliki sustavi,

s filterima,

imaju umerenu razinu oneienja. Poveanje

oneienja ukazuju na kvar unutar sastava (curenje brtve, otvorima, izmenjivaima toplote,
itd.) ili razgradnju filtera. Nefiltrirani sistemi mogu biti izloeni stalnom rastu oneienja
tokom rada. Operateri na stroju mogu nedeljno obavljati vizualni i mirisni pregled
podmazivanja stroja i dati inicijalno upozorenje na oneienje. Neki elementi stroja unutar
sustava

podmazivanja

imaju premalenu koliinu ulja pa nedeljni pregled

moe biti

nepraktian.

MOTORI, GENERATORI, PUMPE, DUVALICE, VENTILATORI - Za stanje strojeva

odabranih za monitoring i koji imaju manje od 20 litara u sistevu podmazivanja uglavnom
brine analitiar. Stanje ulja, maziva i oneienja je bitno jer o njima zavisi stanje stroja, tj,
viskoznost, postotak krute tvari i vode, i spektrometrija metala. Treba pratiti stanje ulja te ga
menjati ili nadopuniti novim kada se viskoznost promjeni 10% od poetne vrijednosti.
Viskoznost uobiajeno raste s vremenom nakon servisiranja ulja. Ako se viskoznost smanji
ispod poetne vrijednosti to obino znai da je ulje oneieno, vjerojatno zbog dodavanja
krivog naknadnog ulja. Voda ne bi smela biti prisutna u ulju ( najmanje detektabilno
ispitivanja postotka krute tvari/vode je 0,1%). Ako ima vode, izvor vode treba utvrditi i
popraviti. [1]
Strojeve sa vie od 20 litara ulja u sustavu, treba ispitivati i infracrvenom spektroskopijom
(minimalna detektabilna koliina vode je 0,05%) i prebrojavanjem estica. Uoene promene
prebrojavanjem estica mogu ukazivati na poveanje oneienja ili poveanog habanja;
korelacija prebrojavanja estica i spektroskopije metala. Stopa promenje prebrojanih estica
pokazuje brzinu degradacije ulja. Vizualno prebrojavanje estica moe se koristiti za
odreivanje izvora oneienja. Osim toga, obavlja se i DR fergrafija za skupe i kritine
naine. Kod svih maina, uoene promene spektrometrijom metala ili DR ferografijom treba
daljnje ispitati analitikom ferografijom i povezati s ispitivanjem vibracija. [1]
PRENOSNI MEHANIZMI - Koristimo ista ispitivanja kao to je prethodno opisano, sa
sedeim dopunama. Za sve prenosnike, ukljuujui i one s manje od 20 litara ulja, treba
koristiti prebrojavanje estica, takoer i DR ferografiju za skupe i kritine prijenosne
mehanizme. Treba pratiti razvoj stanja i povezanost s oitanjima vibracija.
HLADNJACI - Osim gore navedenih stavki, koristiti TAN i ferografiju s izravnim oitanjem.
DIZELSKI MOTORI - Isto kao i kod hladnjaka, samo to se umesto TAN koristi TBN kada
ulja imaju visoku razinu deterdentnih aditiva. Ako se viskoznost smanji ispod poetne
vrednosti to moe znaiti da je ulje oneieno. Curenje rashladnog sredstva (glikola i drugih
sredstava) se utvruje ispitivanjem infracrvenom spektroskopijom.

KOMPRESORI - Centrifugalni kompresori se ispituju isto kao i hladnjaci, a klipni

kompresori isto kao i dizelski motori.

HIDRAULINI SASTAV - Ispituju se isto kao i prenosni mehanizmi. Prebrojavanje estica

se provodi po ISO standardu. Svaki hidrauliki sastav ima graninu zranost koja odreuje
kritinu veliinu estica. Treba imati na umu da neki hidrauliki sastavi koriste neke druge
fluide umjesto ulja. Nadzor estica se vri na isti nain i kod ovih sustava.
VELIKI SPREMNICI - Za spremnike vee od 2000 litara treba uzeti u obzir provoenja
RBOT ispitivanja za procenu stabilnosti kisika. Cena je najee odluujui faktor. Najmanje
tri ispitivanja su potrebna da bi se mogao utvrditi trend, a potom i dodatno ispitivanje barem
jedanput godinje. Proizala korist nakon ispitivanja je kada se moe odgoditi zamena ulja ili
nadopuna novim uljem kad je u pitanju velika koliina ulja (ili manja koliina skupog ulja).
Karta ispitivanja ulja saima razliita ispitivanja ulja, primene metoda te njihove cene.

10

Slika 4.1. Karta ispitivanja ulja [1]

5. UPOZORENJA I ALARMI
Upozorenja i alarmi se postavljaju zavisno o specifinim potrebama korisnika. Zajednike
metode za odreivanje upozoravajuih i alarmnih vrednosti su:

PROIZVOLJNA VREDNOST -

postavljanje proizvoljne vrednosti promene u odnosu na

poetnu vrednost. U tom sluaju poveanje oitanja ve unapred odreenje vrednosti iznad
poetne se koristi za odreivanje potrebe za odravanjem. Ovaj pristup je bio iroko koriten
11

u amerikoj podmornikoj mornarici sve do sredine 1980.-ih kada je zamenjen koritenjem

statistikog pristupa. [1]
UPOZORAVAJUA VREDNOST - postavljanje upozoravajue vrednosti koja ukazuje na
znaajno statistiko odstupanje (obino 2 ) od srednje vridnosti kao obavest ili upozorenje.
Alarmna vriednost se postavlja na 3 . Ovaj pristup bi trebao omoguiti dovoljno vremena
izmeu upozoravajue i alarmne razine te kvara kako bi se planirali popravci. [1]
ANALIZA KVARA - preciznije odreivanje upozoravajue i alarmne vrednosti analizirajui
pokvarene delove,

te povezujui utvrene uvjete s podacima dobivenih predikitvnim

ispitivanjem i analizama. To je razlog zato je vano dokumentirati trendove, vrednosti na

kojima dolazi do kvara i radno okruje za budue reference. Promena upozoravajuih i
alarmnih vrednosti je mehanizam finog podeavanja praenja stanja sistema te se treba
temeljiti na najboljim dostupnim informacijama. [1]

6. UZORKOVANJE
Prikupljanje uzorka ulja se mora provoditi u sigurnim uvetima i na nain da se ne uvede
praina i druga oneienja u stroj, sustav ili u uzorak. Moe biti potrebno ugraditi fiksne
ventile u neke sustave za podmazivanje da bi se to moglo. Uzorak ulja mora biti
reprezentativan. Zato uzorak treba prikupiti od sredine spremnika, a pre filtriranja u
cirkulirajuem sustavu. Boce i cevi za prikupljanje uzoraka mogu se nabaviti preko ispitnih
laboratorija. Ispitni laboratoriji takoer takoer mogu osigurati smjernice to se tie potrebne
razine istoe. Pumpe za vaenje uzorka ulja iz spremnika moraju se propisno koristiti da bi
se izbeglo oneiavanje uzorka ulja. Uzorci se moraju prikupljati uvek iz iste take sustava
da bi se osigurala doslednost u analizama ispitivanja. Stoga postupak odravanja mora
osigurati detaljne smernice i gde i kako prikupljati uzorke.
Uzorke

moe

prikupljati operater

na

opremi.

Svaki uzorak

treba

oznai imenom

sustava/stroja, taku tj. mesto s kojeg je uzet uzorak (sustav moe imati vie taaka s kojih se
uzima uzorak), datum, proteklo vreme rada sustava/stroja, te druge podatke kao to je
poslednje odlevanje ili filtriranje ulja. Analitiar takoer treba znati koliinu ulja u
spremniku kako bi mogao dati preporuke za otklanjanje nepravilnosti.

12

7. ZAKLJUAK
Detaljna ispitivanje ulja je znaajan alat preventivnog odravanja strojeva. U mnogim
sluajevima omoguava identifikovanje potencijalnih problema pre nego li je doe do kvara,
ima mogunost smanjiti uestalost izmene ulja, te poveati vrednost koriene opreme.
Praenje stanja pomou ulja ukljuuje uzimanje uzorka i ispitivanja raznih svojstava ulja i
praenje troenja materijala i oneienja. Ispitivanje ulja takoer e predloiti metode kako
bi se smanjilo ubrzano habanje i oneienje. Danas postoje razne metode praenja tehnikog
stanja na bazi ulja te tehnike za proveru koliine stranih estica unutar ulju u svrhu nadzora
stanja opreme. One mogu pogledati unutar motora, prenosa ili hidraulikog sustava bez
njegovog rastavljanja. Veza izmeu izmerene koliine estica u ulju i stanja postrojenja moe
biti uzajamna u tome, na primer, da habanje moe uzrokovati poveanje metala u ulju, ali
metali i druge neistoe u ulju takoer mogu ubrzavati habanje. Za praenje stanja pomou
ulja ne postoji jasna granica izmeu normalnih i izvanrednih uslova rada utvrena na
informacijama o promatranim esticama iz uzoraka ulja. Koliina stranih estica koje se
akumuliraju u ulju za podmazivanje se monotono poveava tako da moemo videti dvofazni
proces nastanka.
Zbog toga je potrebno dobro poznavati funcionisanje sustava da bi se mogle doneti ispravne
odluke na temelju provedenih ispitivanja ulja u cilju produenja ivotnog veka ureaja, ime
se poveava ekonominost i sigurnost poslovanja, te se postaje konkurentniji na tritu.

13

LITERATURA
[1 ] NASA; Reliability Centered Maintenance Guide for Facilities and Collateral
Equipment, National Aeronautics and Space Administration, SAD, 2000.

[2]

Peri, M.; Englesko hrvatski enciklopedijski rjenik istraivanja i proizvodnje nafte i

plina, INA Industrija nafte d.d., Zagreb, 2007. - koriteno pri prevoenju pod [1]

14