Uvod

U spisu Drava, Platon trai odgovor na pitanje: kako treba iveti?

S obzirom na injenicu da su za Platona etika i politika usko povezane, odgovor na ovo
pitanje tie se kako pojedinca tako i itave drave, odnosno dravnog ustrojstva. Na
samom poetku, Platon sugerie da odgovor na ovo centralno pitanje ima veze sa
pravednou. Poto je odbacio neke sporne definicije pravednosti svojih sagovornika,
Sokrat kree u potragu za odreenjem pravednosti i tako nas dovodi do jedne od
najnerazumljivijih teza u istoimenom delu- teze o analogiji drave i due: drava je
dua samo mnogo puta uveana.
Ova teza se prvi put javlja u drugoj knjizi Drave u obliku pretpostavke. Naime, on tu
samo pretpostavlja da postoji slinost izmeu drave i due, s tim to je drava neto
veliko a dua neto malo, i to nam dalje omoguava da shvatimo ta je pravednost jer:
Rasprava koju poinjemo trai otar, a ne slab vid. Mi radimo kao kratkovidi ljudi,
kojima izdaleka prui mala slova da ih itaju, ponekome padne na pamet da su ista slova
na nekom drugom mestu vea i da su napisana na veoj tabli, pa je pametan da najpre
raspoznaje ta slova, pa da zatim manja poredi sa njima i vidi jesu li ista.1; odnosno
znaenje teksta ispisanog malim i velikim slovima, lake razumemo itanjem velikih
slova. Ovu tezu Bernard Vilijams naziva analogija znaenja.
Tek kasnije, u etvrtoj knjizi, Platon nudi dokaz za svoju poetnu pretpostavku. Njegov
1

Platon, Drava, BIGZ, Beograd, 1993, str. 47, 368d

osnovni argument se temelji na ideji podele rada i principu specijalizacije: pravednost

nastaje onda kada svaki deo due obavlja sebi svojstvenu funkciju, ba kao to pravednost
u dravi nastaje kada svaki sloj obavlja svoj posao. Platon se ovde oslanja na dva
verovanja: 1. da ovek treba da se dri samo jednog posla, i da je ovaj oblik podele rada u
svim moguim okolnostima najbolji; i 2. da se ljudi po prirodi dele na one koji su
najpogodniji za svaku od ovih funkcija ponaosob.
Da li je ovo odreenje pravednosti valjano, kakve su implikacije koje slede iz
njega, i da li je Platon uspeo u svom poduhvatu, zavisi od toga da li je analogija na koju
se oslanja odreenje pravednosti valjana, odnosno da li je dokaz za analogiju ispunio
svoju funkciju dokaza, to emo videti u daljem izlaganju. No, idemo redom.

Ustrojstvo idealne zajednice i njene vrline

Dravu podie ljudska potreba. Ona nastaje iz nesrazmere ljudskih potreba i

talenata( sposobnosti). Prevashodno, ljudi imaju potrebu za hranom, obuom, odeom,
sklonitem Tako nastaje stale proizvoaa koji sainjavaju zanatlije i zemljoradnici.
To je najmnogoljudniji stale.
Meutim, nastanak polisa se ne zaustavlja zadovoljenjem osnovnih ivotnih potreba
ve se tei obilju i luksuzu, a da bi se to postiglo i odralo, potrebna je specijalizovana
stajaa vojska. To je stale uvara ratnika. Oni e se posvetiti iskljuivo ratnikom
pozivu. Imae posebno obrazovanje koje se sastoji od muzike i gimnastike-paideia.

Takvo obrazovanje i vaspitanje onemoguie okretanje uvara ratnika protiv svojih

graana i eventualnu pojavu tiranije.
Ostaje jo da se razmotri pitanje ko treba da upravlja idealnom zajednicom. To su
uvari vladari, oni ureuju ivot zajednice, odreuju naelo vaspitanja i razliitim
pripadnicima polisa dodeljuju razliite zadatke. Oni moraju da imaju znanje o tome ta je
zaista istinito i dobro, tj. moraju biti filozofi. Oni se biraju iz klase uvara. Njihovo
obrazovanje se sastoji u matematici i dijalektici. Moraju biti pametni, sloni, spremni da
vode brigu o dravi i da interese drave smatraju istovetnim sa sopstvenim. Od detinjstva
su vaspitavani da ine ono to je najbolje za dravu i nikada od takvog ponaanja ne
smeju odstupati. Ne smeju imati nikakvu svojinu, da im panja ne bi bila odvraena od
optih interesa zajednice. Dakle, upravljaka klasa e biti najsiromanija, ali duhovno
najbogatija.
Platon je smatrao da kanon ispravnog obrazovanja i vaspitanja, posebno za vladare i
ratnike treba biti nepromenljiv. Jer oni koji imaju dobro vaspitanje postae estiti ljudi i
lako e uvideti ta je dobro a ta ne. Ukoliko se utemelji ovaj sistem obrazovanja i
vaspitanja u prvim generacijama emo dobiti ljude valjane prirode, a u sledeoj jo bolje.
Platon je verovao da su ljudi kvarljivi i da ljudska priroda samo uz sve mogue vrste
spoljanjih podsticaja moe da ostvari potencijal za pravednost koji u sebi nosi. Ovde se
vidi odstupanje od Sokratovog shvatanja da je znanje o onom to je dobro dovolnjo za
ispravno postupanje. Iako je znanje o onom to je dobro nuan uslov ispravnog
postupanja, ono nije i dovoljan uslov-potrebno je i adekvatno vaspitanje.
Platon misli da pisani zakoni nemaju neku veliku vanost, jer ako je neko vaspitan i
obrazovan kako treba lako e sam otkriti kako da ispravno postupa. Ako nemamo

vaspitanje i obrazovanje, onda nam nikakvi zakoni nee pomoi.

Ovde je uinjen kljuni prelaz od priznavanja triju funkcija koje se u drutvenom
ivotu moraju obavljati, ka tvrenju da su potrebna tri razliita stalea graana od kojih
e svaki obavljati jednu od funkcija.
Rasprava o idealnoj zajednici se zavrava tako to se odreuju njene vrline.
Idealna drava mora biti mudra, hrabra, umerena, pravedna.
Mudrost
Zajednica je mudra kada njome upravljaju filozofi-kraljevi, jer oni koji imaju uvid u
ono to je istinito, dobro, pravedno, odnosno imaju uvid u ideju dobra.
Mudrost nema svoju tehne, ve ako neko ume da odgovori na pitanje iz svakodnevnog
ivota, onda ume da vlada, onda je mudar, a kada su vladari mudri, onda je i zajednica
mudra. Od drugih slojeva se i ne oekuje da uestvuju u odlukama kroz koje se
demonstrira mudrost.
Hrabrost
to se tie hrabrosti, ona se stie zahvaljujui obrazovanju i vaspitanju ega se treba, a
ega se ne treba bojati. Nju poseduju ratnici koji su spremni da pod bilo kojim
okolnostima zadre svoje ubeenje i iji je zadatak da tite dravu od spoljnih i
unutranjih neprijatelja.
Umerenost
Ona nije vrlina nekog od stalea, ve drutva kao celine, jer su elje podeenog mnotva
kontrolisane eljama i mudrou nadreene nekolicine.
Zajednica je umerena kada postoji prirodna saglasnost oko toga ko treba da vlada.
Za razliku od prve dve vrline, umerenost se prostire kroz itav polis. Kada se to sprovede

u delo, nastaje drutvo potpune jednakosti. Ovo je u vezi sa pitanjem legitimnosti nekog
politikog poretka koji ako je legitiman pretpostavlja da ga prihvataju oni nad kojima se
vlada.
Pravednost
Pravednost ne pripada ni ovom ni onom staleu, ni odreenim odnosima izmeu stalea,
ve funkcionisanju drutva kao celine.
Pravednost se ogleda u tome da svako treba da radi svoj posao. U dravi, prevednost
nasteje onda kada svaki stale graana obavlja sebi svojstvenu i od prirode dodeljenu
funkciju.
Platonova idealna zajednica je autoritarna, a ne demokratska zato to je donoenje
svih kljunih odluka podreeno vladaru. Kolektivistikog je karaktera, a ne
individualistikog, zato to je Platonov pojedinac jedinka koja je prema svojim
sposobnostima duna da doprinese dobrobiti zajednice. Kolektiv je na prvom mestu.
Statina je, a ne dinamina jer ne trpi nikakve promene, naroito u vaspitanju.
Kada je jednom ostvaren Platonov idealan polis, nema nikakve drutvene promene koja
ne bi bila promena na gore, jer svaka promena za njega ima negativan progres.
To je meritokratski polis, jer svako dobija svoje mesto prema sposobnostima. Monistika
je, a ne pluralistika, ne poznaje nikakav legitiman sukob interesa i ne poznaje nikakav
legitiman sukob vrednosti.

Delovi due i njene vrline

Posle izlaganja vrlina zajednice, postavlja se pitanje na osnovu ega se mogu
uporeivati pravednost pojedinca i pravednost zajednice? Platon daje odgovor da se

mogu porediti upravo prema onom to im je jednako, a to je forma pravednosti kao takve.
izmeu pravinog oveka i pravine drave nee biti nikakve razlike s obzirom na
samu formu (eidos) pravinosti kao takve, nego e, naprotiv, oni po tome biti jednaki.2.
Platon je sklon da i zajednicu i pojedinca posmatra kao funkcionalne sisteme. Zajednica
je funkcionalni sistem koji se sastoji od velikog broja podsistema, a koji su i sami
funkcionalni sistemi. Uravnoteeno delovanje svakog od tih podsistema doprinosi
dobrobiti celine.
Da bi smo u potpunosti mogli da preemo sa istraivanja vrlina zajednice na vrline
pojedinca, moramo se zadrati na Platonovoj psiholokoj teoriji koju izlae pred kraj
etvrte knjige Drave:
Kao i zajednica, ljudska dua je podeljena na tri dela. Osobine polisa reflektuju
osobine pojedinca. Kao to zajednicu sainjavaju tri stalea tako i dua ima svoja tri dela
od koji svako ima sebi svojstvenu funkciju i vrlinu:
Razumski deo ukazuje da je ovek bie koje je sposobno da rasuuje, kalkulie ta
mu je initi. Razum eli da sazna istinu, okrenut je tome da se ini dobro. Njegova vrlina
je mudrost.
Srani deo due koji predstavlja ivotno nastrojenje koje moe biti dominantno,
raspoloenje da se neto uini, ono iz ega proistiu bes, stid, itd. (Ovaj deo se esto u
literature prevodi kao volja, voljni deo due- ali treba istai da Grci nisu imali pojam
volje). Vrlina ovog dela due je hrabrost.
Apetitivni deo due-svojstveni su mu najrazliitiji prohtevi (elementarni prohtevi
kao to sun a primer glad, e).

Platon, Drava, BIGZ, Beograd, 1993., str. 121, 435b

Ustvari, Platon je uoio da u dui postoje konflikti koji ukazuju da ona nije unitarna.
Na primer ovek osea e i eli da pije vodu ali istovremeno sumnja u njenu kvaliet i ne
eli da je pije-u pitanju je dakle, sukob razumskog i apetitivnog dela due. U
dokazivanju trodelne due, on se poziva na princip neprotivrenosti: jedna stvar ne moe
delati i trpeti dve suprotne stvari u istom delu u isto vreme.
U skladu sa ova tri aspekta duevnog ustrojstva, treba razlikovati tri tipa motivacije ili
razloga koji navode oveka da neto uini: obina elja, predstava o sebi, rasuivanje o
onome to je najbolje uiniti.
Motivacija da se zadovolje prohtevi karakteristina je za oveka. Kada srce dominira
naim ponaanjem, skloni smo samopotvrivanju, a za motivaciju da se ini ono to je
dobro na osnovu racionalnog razmiljanja, razlozi su dobro. Dakle, racionalni tip
motivacije najue je vezan za razmiljanje i o ciljevima i o sredstvima.
Motivacija srcem je vezana za oseanje, reakciju na ono to nam se deava u odnosu na
predstavu koju imam o sebi, a motivacija prohtevima vezana je za zadovoljavanje
potreba.
Platonov pojedinac e imati iste vrline kao zajednica: mudrost imamo kada vlada
razum, hrabrost ima onaj ije srce verno sledi ta mu razum govori, umerenost kada su
srce i prohtevi podreeni razumu koji nedvosmisleno vlada, a pravednost za pojedinca
postoji samo ako ima sklada izmedju ova tri elementa due, tj. ako dominiraju razlozi
dobra- razum, ako je srce sagovornik razuma- ako je predstava koju imam o sebi pod
uticajem razuma, onda su i prohtevi u skladu sa razumom.
Uopte gledano, za Platona, vrlina je zdravlje due, dok je porok bolest. Kao to
nema smisla pitati: zato trebam da budem zdrav, tako isto nema smisla pitati zato treba

da budem vro (ili pravedan, mudar).

Kritike valjanosti teze o analogiji

Jedan od najotrijih kritiara Platona, Karl Poper, smatra da je Platon daje ontoloki
primat zajedniici u odnosu na idividuu to dalje uzrokuje tumaenje Platonove politike
teorije kao jedne vrste organske teorije drave , a njega naziva preteom totalitarizma i
antihumanistom. U knjizi Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji nalazimo sledee: ta
je Platon mislio pod "pravinou"? Tvrdim da u Dravi on koristi termin "pravinost"
kao sinonim za ono "to je u interesu najbolje drave". ta je u interesu te najbolje drave?
Zaustaviti promjenu odravanjem rigidne klasne podjele i klasne vladavine. Ako sam u pravu u ovoj
interpretaciji, onda moramo rei da Platonov zahtjev za pravinou ostavljanjegov politiki program na
nivou totalitarizma; i moramo zakljuiti da se moramo uvati opasnosti da budemo impresionirani jedino
rijeima..3
Iz ovakve interpretacije sledi zakljuak da dobro individue nema nikakvu intrisinu
vrednost, ve samo kao sredstvo za ispunjenje dobra kolektiva.
Neto drugaiju interpretaciju Platonove politike misli nalazimo u radovima Gregori
Vlastosa. On, nasuprot Poperu, smatra da je Platon imao na umu intrisinu vrednost
dobra individue, a vrednost zajednice je takorei zbir dobara individua, to Platona
smeta meu utilitariste. Dakle, otpada i ontoloki i vrednosni primat drave.
Ipak, jedan od, moda, najvanijih kritiara analogije drave i due, Bernard Viliams
(koga, ini mi se, ne pokreu nikakve line predrasude ve isto logiko razmatranje)
3

http://www.scribd.com/doc/8330291/Karl-Popperotvoreno-Drustvo-i-Njegovi-Neprijatelji-1?query=132,
str. 129

iznosi sledeu kritiku:

Po njegovom shvatanju, analogija ima obavezu da ispuni dva zahteva:
1. drava je F ako i samo ako je narod (koji je sainjava) F
2. i objanjenje da je drava F treba biti isto kao objanjenje da su individue F
Naalost, Sokratovo zdruivanje 1 i 2 je problematino. Vilijams konstatuje da (2),
pravedna drava i pravedna dua su strukturno izomorfne, to znai da i jedna i druga
sadre racionalni, srani i apetitivni element. Ali, onda pravednu dravu ine pojednici
koji su voeni sranim i apetitivnim elementom, a to je u suprotnosti sa (1) jer Sokrat ne
misli na individue voene samo sranim i apetitivnim delom due.
Vilijams sugerie da bi reenje problema moglo biti revidiranje teze (1) i to na
sledei nain: drava je F ako i samo ako su vodei, najuticajniji ili najistaknutiji graani
F. Meutim, Vilijams uvia da su ovaj revidiran princip u suprotnosti sa Sokratovom
karakterizacijom demokratske drave.
Ukratko, problem analogije je u tome to, ako neko svojstvo F moemo smisleno
pripisati celini, ne znai da se ono moe pripisati njenim sastavnim delovima. velika
grupa mornara nije istovremeno grupa velikih mornara, niti su, recimo, multinacionalne
mirovne misije UN sastavljene od osoba koje su multinacionalne, itd..4
Sokrat se slui kauzalnim tumaenjem analogije, odnosno pretpostavlja slinost
izmeu grupe i delova iz koji se ta grupa sastoji. To dalje znai da je drava hrabra ako su
svi njeni graani ili velika veina njih hrabri, to je u stvari teza (1). Meutim, kada ovo
spojimo sa Platonovom teorijom idealne drave, ispada da je velika veina stanovnika
pravedne drave ustvari nepravedna veina! Jer najmnogoljudniji stale idealne zajednice
4

Milorad Stupar, Filozofija politike, Fronezis, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju IP Filip Vinji
a.d., Beograd 2010, str. 134.

sainjava proizvoaki sloj stanovnitva, a oni po Platonu, nisu sposobni da se uzdignu

do pravednosti.

Zakljuak

Iako Platon u pojedinim delovim Drave eksplicitno daje vrednosni primat

zajednici u odnosu na individuu kao na primer pasus: Postoji li u dravi neko vee zlo
nego to je ono koje je rui i mesto jedne drave stvara mnoge? I ima li veeg dobra od
onoga to dravu spaja i ini je jedinstvenom?5; ipak se ne bih sloila sa Poperovom
preotrom kritikom.
Jer, iako uplitanje Platonovog filozofa-kralja u javni i privatni ivot svojih podanika,
dodue, podsea na totalitarizam, ipak to ne iskljuuje i ne negira intrisinu vrednost
individue. Sam Sokrat je podelio dobro na tri vrste: dobro po sebi, dobro u odnosu na
posledice, i tree dobro koje predstavlja kombinaciju prva dva. Mogue je, dakle, da
dobro individue ima i intrisinu vrednost i da doprinosi vrednosti drave. Poperovom
kritikom agrumentu nedostaje isto ono to nedostaje Platonovoj analogiji-nunost.
to se tie njegove organske teorije, ona bi podrazumevala, po definiciji, da je
drava kompleksna celina sa svojstvima koja pripadaju njoj kao celini, a ista ta svojstva
5

Platon, Drava, BIGZ, Beograd, 1993., str. 151, 462b

10

ne bi pokazivao nijedan stale uzet zasebno od celine, to kod Platona oito nije sluaj.
Slina je i problematika Vlastostove kritike. Nita u Platonovoj argumentacije ne
ukazuje nuno da on tei maksimizaciji individualnih dobara u cilju postizanje to veeg
dobra drave. Utilitaristiki princpip podrazumeva da, to je vie indidualnih dobara to je
vee dobro drave. To bi dalje podrazumevalo poveanje broja graana u ad infinitum. A
Platon, nasuprot tome smatra da dravu treba uveavati samo do one mere do koje ona
moe sauvati svoje jedinstvo. Takoe, komunizam ena i dece, odsustvo privatne
svojine-ne idu u prilog utilitaristikom shvatanju.
Takoe smatram, da iako hronoloki gledano u Dravi, trodelna drava prethodi
tripartitnoj psihologiji, ipak epistemoloki gledano mislim da je uenje o trodelnoj dui
primarno u odnosu na dravu, i da Platon koristi to uenje da bi potkrepio teoriju o
idealnoj zajednici. Ali to znai da, da bi uenje o trodelnoj dravi bilo valjano, mora bar
neto od uenja o trodelnoj dui biti istinito. I tu prestaje koherentnost Platonovog
argumenta. On je uenje o dui preuzeo od pitagorejaca i dalje ga razvijao na jedan
nedosledan nain. as govori kao da razumski deo due ima jednu vrstu elja a apetitivnu
drugu; as kao da su poude elje a razum njihovo ograniavanje. Zakljuuje o postojanju
razliitih delova due na osnovu konflikta, kao na primer u gore pomenutom primeru
ei. Ali nekompatibilnost u primeru ne pripada posedovanju obeju elja (da se pije i da
se ne pije voda istovremeno), ve nemogunosti zadovoljenja obeju elja. U svemu tome,
on se oslanja na dva neosnovana uverenja: da ovek treba da obavlja samo jednu
funkciju, i da mu je ta funkcija od prirode dodeljena. Ovakvo shvatanje jednostavno
zanemaruje injenicu da ljudi mogu imati razliite sposobnosti koje se meusobno ne
iskljuuju. Ne moe se na isti nain tvrditi da je po dravu tetno da neko istovremeno

11

bude obuar i uestvuje u politikim poslovima drave, kao to je tetno da neko

istovremeno bude i obuar i graevinar.
Ovde bi se moda, jo moglo primeniti na duu ono to je Poper primenio na dravuorganska teorija. Za delove due bi se moglo rei da postoje samo kao organski delovi
celine, jer nijedan od njih ne moe postojati odvojeno-nema racionalnog elementa bez
sranog i apetitivnog, i obrnuto..
S obzirom na poetnu nekoherentnost tripartitne psihologije, analogija drave i due
je ozbiljno ugroena, pa samim tim i sve implikacije koje iz nje slede, i zakljuci koji se
iz nje izvode.

12