Stilske figure

Autor: Petar Joki, nastavnik

Poreenje
Poreenje je osnovna i najea stilska figura. Poredi se neto nepoznato sa opte poznatim da bi se nepoznato uinilo poznatim irem krugu. esto se koristi u svakodnevnom razgovoru. Kad
nekoga ko je bolestan govornik hoe slikovito da opie kae: ut kao limun, ut kao vosak, crn kao zemlja; kad se hoe opisati neko iznenaenje, kae se: udari kao grom iz vedra neba
itd. Ovakva poreenja su banalna jer su izlizana od silne upotrebe. Da bi imalo umetniku vrednost treba da otkrije novu sliku: Pau, umreu, dua mi gore, rastopie me do bele zore ko
grudu snega vrelo sunanje. (. Jaki)Poreenje se sastoji iz tri lana: Prvi lan - predmet koji se poredi (manje poznato), drugi lan - poredbena kopula "kao" i trei lan - predmet sa kojim se
poredi (opte poznat pojam). Poredbena kopula nije obavezna, ak su takva poreenja lepa: Fatima je strukom divota, oi su joj dvije zvijezde, lice joj je jutro rumeno, (P. P. Njego)

Metafora
Metafora je, ustvari, skraeno poreenje. Izostavljeni su prva dva lana, a naglaen trei. Kad nekoga ko je brz hoemo da slikovito opiemo, koristimo poreenja: brz kao zec, brz kao strela,
brz kao munja, ali ako kaemo samo: munja, strela, zec, gradimo metafore. Deca u sitnim arkama esto koriste metafore: majmune jedan, slone, zmijo itd, a opet teko otkrivaju ovu figuru
u umetnikim delima. Hajde malo da otkrijemo razliku izmeu poreenja i metafore. U poreenju: Marko je brz kao zec, subjektu smo pripisali samo jednu zeiju osobinu - brzinu. Meutim, kad
upotrebimo metaforu zec,ostavljamo mogunost sagledavanja i drugih osobina ove ljupke ivotinje; zec nije samo brz nego i plaljiv, umiljat itd. Metafora je, kako je ve reeno, esta u
svakodnevnom razgovoru. Zaljubljeni jedno drugo aste metaforama: eeru, jagnje moje, sreo moja itd. Ovde treba biti osobito obazriv, jer, recimo, jagnje kad poraste bude ovan ili
ovca, to priu vodi u drugi smer. Primeri za metaforu:Na moru burnom ljudskoga ivota prerano ja sam upoznao svet (V. Ili) Nekoliko sitnih vatrica silazi joj niz lice i kaplje u krilo. (D. osi)

Kontrast ili antiteza

Kontrast je stilska figura poreenja po suprotnosti da bi se istakle obe pojedinosti. Poznato je da nam neko niskog rasta uz visokog oveka deluje jo nii, da debeo ovek uz mravog izgleda
jo deblje i obrnuto. Moj savet vam je da ovo imate u vidu kod biranja partnera za druenja; runa devojka uz lepu, bie jo runija, jer ovde ne vai ona narodna "S kim si - takav si" poto
lepota nije zarazna. Evo nekih primera za antitezu: "Ja bosiljak sejem, meni pelen nie" "Ja govorim, on govorit nee, ja se smijem, on se smijat nee, ja se hitam tunjom i naradom, a on
na me ni kamenom nee" (Narodna pesma)"Bolji su svoji i krevi goli, no cvjetna polja kud se tuin kree" (A. anti)

Metonimija
Metonimija je stilska figura kod koje veza izmeu dva pojma nije ostvarena po slinosti ili suprotnosti, nego po loginoj zavisnosti. Na primer: kad kaemo kukavica umesto plaljivac, izvrili
smo metaforinu zamenu pojmova (on je plaljiv kao kukavica, on je kukavica). Meutim, kad kaemo: on ivi od svojih deset prstiju umesto od svoga rada, izvrili
smo metonoimijsku zamenu pojmova; upotrebili smo pojam sredstva kojim se vri radnja da oznaimo pojam radnje. Izmeu ta dva pojma stoji logika veza: svaka radnja vri se nekim
sredstvom. Primeri: "Kad ustane kuka i motika, bie Turkom po Mediji muka". Kuka i motika oznaavaju seljaka, tj. sredstvom se oznaava radnik. Pojeo je tanjir supe. Ovde se sudom
oznaava zapremina, koliina suda. itam Njegoa, tj. - itam Njegoeva dela. "Od kolevke pa do groba", tj. - od roenja do smrti itd.

Personifikacija
Personifikacija je stilska figura u kojoj se stvarima i apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine. Najee se javlja u opisima prirode: Mesec poe uz Moravu, zaviri u topoljake i sve do
zore brka po reci bele ruke. Morava umi ljutei se na ustave vodenica i po itave noi kikoe se na mesec treipo sprudovima. (D. osi) Veoma je slikovita kad se personificiraju
apstraktni pojmovi: Sumnja se, naime, lako useli u glavu carskog policajca. Zapravo, ona se i ne useljava, jer je uvek u njoj i gotovo uvek budna, a kad malo pridrema, ona spava samo na
jedno oko i jedno uvo... (I. Andri)

Asonanca
Asonanca je stilska figura koja se zasniva na ponavljanju istog samoglasnika u stihu. Koristi se da bi pojaala zvunost stiha i naglasila izraajnost pesnikog jezika. Na primer:
"Puina plava spava I zvone zvona bona". (A. anti Vee na koljbu)

Epitet
Epitet je re (najee pridev) koja stoji uz imenicu i blie je odreuje, oznaavajui neku njenu osobinu. U gramatikom pogledu to su atributi.
Primeri:siromaan ovek, ljubazna osoba, lepa devojka, olovni oblaci. Ovaj poslednji epitet "olovni" prelazi u jednu drugu figuru - metaforu, jer, ustvari, predstavlja skraeno poreenje: Oblaci
su teki kao olovo = olovni oblaci. Ne tako retko epitet moe biti i imenica, koja je, ustvari, poimenieni pridev. Primeri: lepota devojka (lepa devojka), ul (rua)
bata, spomen esma,div ovek itd. Pod uticajem engleskog jezika danas je ovakvih epiteta sve vie:internet kafe, plazma televizor, kolor televizor, kontakt program, biser ogrlica (umesto
ispravnog biserna ogrlica) itd. Pored prideva i imenica epiteti su iprilozi uz glagole. Primeri: stidljivo pitati, gromoglasno priati, tiho besediti, silno zapinjati itd. Stalni epiteti: Ovim pojmom
oznaavamo epitete u narodnoj knjievnosti, jer se uvek ponavljaju ak i onda kad oito ne oznaavaju pravu osobinu. Tako, recimo: ljuba je vjerna i onda kad se iz stihova vidi da je neverna,
grlo je bijelo i kod crnog Arapina, njegove su ruse (plave) kose; britka sablja, teka topuzina, koplje ubojito itd.
A kad ula Anelija mlada,
Bolje skae na noge lagane
I poeta malo naprijeda,
Polu britke uzimala orde,
Uvija je svilenim jaglukom,
Da bijele ne nagrdi ruke,
Pa evo je k dva dobra junaka.
Uvija se okolo junaka,
Ne udara da od Boga nae!
Ne udara silna Blagajliju,
Nego bana, svoga gospodara,
Udari ga po desnu ramenu,
Nagrdi mu u ramenu ruku.
A zavie Strahiniu bane:
Ane moja, da od Boga nae!
("Banovi Strahinja")

Alegorija
Alegorija je kazivanje u zavijenoj formi, slici sainjenoj od niz metafora. esta je u usmenoj (narodnoj) knjievnosti, a nije retka ni u pisanoj (umetnikoj) literaturi. Meni, lino, bolje su i slikovitije
one iz narodne knjievnosti. Kad je vojvoda Gojko u pesmi "Zidanje Skadra" ugledao svoju enu, znajui da e biti iva u grad sazidana, plae. Mlada Gojkovica ga pita:
"to je tebe, dobri gospodaru,
Te ti roni suze od obraza?"
Al' govori Mrnjavevi Gojko
"Zlo je moja vijerenice ljubo!
Imao sam od zlata jabuku,
Pa mi danas pade u Bojanu,
Te je alim, pregoret' ne mogu!"
Ne sjea se tanana nevjesta,
No besjedi svome gospodaru:
"Moli Boga ti za tvoje zdravlje,
A salie i bolju jabuku!"
Tad junaku gre ao bilo,
Pa na stranu odvratio glavu,
Ne e vie ni gledati ljubu;
Gojkovica nije otkrila alegorino obraanje svog supruga i u zlatnoj jabuci sebe prepoznala. Meutim, ena Jankovi Stojana, shvata alegorinu poruku. Junak se posle devet godina vraa
kui iz ropstva i na dvoru zatie enine svatove. Za razliku od Odiseja, koji je prosioce pobio, Stojan je mnogo humaniji:
"Brao moja, kieni svatovi,
je li testir malo popjevati?"
Govore mu kiani svatovi:
"Jeste testir, delijo neznana!
Jeste testir, a da zato nije?"
Klie Stojan tanko glasovito:
Vila gnjezdo tica lastavica,
vila ga je za devet godina,
a jutros ga poe da razvija;
doleti joj siv-zelen sokole

od stolice cara estitoga,

pa joj ne da gnjezdo da razvija.
Tom se svati nita ne sjeaju,
dosjeti se ljuba Stojanova,
otpusti se od runa djevera,
brzo ode na gornje ardake
pa doziva seju Stojanovu:

Podebljani stihovi - primeri su za alegoriju.

Objanjenje: niz metafora ine alegoriju: gnjezdo = dom, brak; tica lastavica = Stojanova supruga; siv-zelen soko = Stojan.

Hiperbola
Hiperbola je preuveliavanje osobine predmeta ili intenziteta radnje. Vrlo esta u knjievnosti, ali i u svakodnevnom razgovoru. Kad su roditelji ljuti zbog nestaluka dece kau: Ima da bude
manji od makovog zrna, ili: Sto puta sam ti rekao da to ne radi. I odmah vidimo da je nemogue biti manji od makovog zrna, a ono "sto puta", ustvari, je samo nekoliko puta.
Tako Kosani Ivan posle uhoenja turske vojske koristi hiperbole da naglasi veliinu neprijatelja:
"Svi mi da se u so pretvorimo,
ne bi Turkom ruak osolili."

--Da iz neba plaha kia padne,

Nie ne bi na zemljicu pala.
Ve na dobre konje i junake.
(narodna pesma)
Suzama je zamutila more, a jaukom ustavila ajke. (narodna pesma); Kad je vieh e se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti. (Njego, Gorski vijenac)

Paradoks:
Paradoksom se naziva misao koja na prvi pogled izgleda protivrena, a koja je, ustvari, duboko tana i istinita. Kad su svetskog fiziara Ajntajna zapitali ta misli o treem svetskom ratu u
kome bi se upotrebilo atomsko oruje, on je odgovorio: "O tome ratu ja ne bih znao ta da kaem, ali za etvrti svetski rat znam da bi se vodio - strelama i kopljima". Ovde na prvi pogled izjava
izgleda protivrena. Ako ljudi stalno napreduju u tehnici, oekivalo bi se da bi se etvrti svetski rat vodio jo savrenijim orujem. Meutim, posle nuklearnog rata, ljudi bi toliko unitili svoju
civilizaciju da bi morali poeti novi ivot kao divljaci.