BRAINSTORMING TEHNIKA

etiri osnovna pravila

Brainstorming je jedna od tehnika koje zahtevaju aktivno
uee samih uesnika i time pridonose, ako ne veoj
produktivnosti, onda bar veoj zanimljivosti samog treninga
ili radnog sastanka. Njome se podstie grupna kreativnost i
generie veliki broj razliitih ideja koje predstavljaju reenje
problema.
Iako mnogobrojnim istraivanjima nije dokazana efikasnost
ove metode, u smislu da se zaista na ovaj nain dobija na
kvantitetu i kvalitetu generisanih ideja, jedno je sigurno, a to
je da ova tehnika pridonosi zadovoljstvu uesnika, ini timski
rad zanimljivijim i pomae izgradnju tima.
Ukoliko se odluimo da pokrenemo brainstorming proces potrebno je da ispotujemo etiri
osnovna pravila kako bismo smanjili uzdravanje (inhibiciju) uesnika i stimulisali ih na iznoenje
novih ideja.
1. Usmerenje na kvantitet - zahtev koji se postavlja pred uesnike je da se usmere na kvantitet i
da pokuaju da daju to vei broj razliitih ideja, ne optereujui se kvalitetom istih. Pretpostavka
je da, to se vei broj razliitih ideja iznese, to je i ansa dolaska do pravog reenja vea.
2. Bez kritikovanja u startu. Uesnici se mole da se suzdre od svake kritike primedbe i da
ono to su primetili kao slabost odreene ideje iznesu kasnije kada evaluacija doe na red. Cilj je
da se kreira atmosfera u kojoj e se uesnici oseati prihvaeno i slobodno da iznesu to god im
padne na pamet, bez obzira koliko to bilo neuobiajeno i moda na prvi pogled smeno. Uesnici
treba da se oslobode samocenzure.
3. Kreativnost je potrebna. Ovo pravilo proistie iz prethodnog i kae da su neobine i
neoekivane ideje veoma poeljne jer takve ideja mogu da pokrenu uesnike na sasvim nov
nain razmiljanja i gledanja na stvari, zahvaljujui emu moe da se doe do neoekivanih i
radikalnih reanja.
4. Kombinovanje i poboljavanje ve iznetih ideja. Kombinacija vie razliitih ideja moe da
generie sasvim novu ideju koju je mogue dalje unapreivati. U ovom procesu znaajnu ulogu
igraju asocijacije.

Znanje.infostud.com je sajt koji podstie uenje i usavravanje tokom celog ivota.

Znanje.infostud.com prua informacije o obuci, strunom obrazovanju i samostalnom usavravanju,
popularizuje stalno uenje i pomae ljudima da napreduju na linom i profesionalnom planu.
Sajt znanje.infostud.com je deo obrazovne grupe sajtova Internet kompanije Infostud.

Brainstorming proces
Samom brainstormingu po potrebi moe da prethodi i
questorming, kojim se prvo definiu pitanja na koja
brainstorming treba da nae odgovore. Meutim, obino
brainstorming
tehnika
otpoinje
odmah
iznoenjem,
opisivanjem, odnosno definisanjem samog problema. Problem
mora da bude jasan, ne sloen toliko da ne moe da se iskae
jednim pitanjem. Primer bi bio recimo: Koju funkciju mobilni
telefon nema, a potrebna je? Ako je problem suvie sloen
treba ga podeliti na vie manjih problema od kojih je svaki
mogue iskazati jednim pitanjem. Ipak, neki problemi su multidimenzionalni, na primer Od ega
zavisi uspenost menadera?" i nisu pogodni za brainstorming tehniku jer su suvie iroki i teko
je raditi brainstorming bez da se ovakva problematika razloi na vie konkretnih i jednostavnijih
problema.
Tokom brainstorming sesije kreativnost moe da pone da jenjava. U tom trenutku potrebno je
imati spremna pitanja kojima e se uesnici stimulisati na dalju kreativnost, poput: Moemo li da
kombinujemo iznete ideje?", Moemo li da posmatramo stvari iz drugog ugla?", "Kako bismo
mogli da izmenimo ovu ideju tako da ona bude upotrebljiva?" i sl.
Potom, kada vreme predvieno za iznoenje ideja istekne pristupa se elaboraciji iznetih ideja, to
podrazumeva dalji rad na njihovom kvalitetu i razvrstavanje po razliitim kategorijama. U toku tog
procesa vodi se iva diskusija zahvaljujui u kojoj se mnoge ideje iskristaliu i tokom koje se
esto generie jo novih ideja. Naime, brainstorming nije generisanje ideja za nekog drugog koji
e izvriti njihovu procenu i odabir. Naprotiv, grupa generie ideje za sebe, kako bi ih u poslednjoj
brainstorming fazi procenila i obradila i dola do one koja e predstavljati reenje problema do
kojeg je tim u svom zajednikom naporu doao.

Razliite varijante brainstorminga

1. Tehnika grupne jednakosti (nominal group technique) se zalae za
jednakost svih uesnika u brainstorming procesu. Jednakost se postie tako
to se od svih uesnika trai da anonimno zapiu svoje ideje na sledei
nain: jedan uesnik sakupi sve ideje, zapie ih na tablu i trai od svih
uesnika da komentariu i glasaju za date ideje kako bi na osnovu glasanja
napravili rang listu iznetih ideja. Glasanje moe da bude krajnje jednostavno,
recimo da svi koji su za odreenu ideju podignu ruku. To je takozvani proces
"destilacije" nakon koga e nekoliko najboljih ideja isplivati na vrh rang liste.
Najbolje ideje su onda materijal na osnovu kojeg se brainstorming proces nastavlja. Pri tome,
ponekad ideje koje su prethodno bile odbaene nakon ponovne evaluacije izbijaju u prvi plan.

Znanje.infostud.com je sajt koji podstie uenje i usavravanje tokom celog ivota.

Znanje.infostud.com prua informacije o obuci, strunom obrazovanju i samostalnom usavravanju,
popularizuje stalno uenje i pomae ljudima da napreduju na linom i profesionalnom planu.
Sajt znanje.infostud.com je deo obrazovne grupe sajtova Internet kompanije Infostud.

2. Tehnika "prosledi grupi" (group passing technique) u kojoj svaki uesnik ima prazan list
papira na koji zapisuje svoju ideju koju prosleuje uesniku koji sedi s njegove desne strane da
dopie svoju ideju. Papiri krue sve dok svaki uesnik ne dobije svoj list papira sa listom ideje
svih uesnika.
3. Metoda mapiranja timskih ideja (team idea mapping method) se zasniva na procesu
asocijacija. Osnovna zamisao ove varijante je da se maksimalno povea saradnja unutar tima i
koliina ideja tako to e se svima prisutnima omoguiti da uestvuju i to nijedna ideja nee biti
odbaena u startu. Proces poinje dobro definisanim problemom oko kojeg svaki uesnik razvija
individualni brainstorming proces. Na kraju sve ideje se spajaju u jednu veliku mapu ideja koja je
materijal za dalji grupni brainstoriming na osnovu kojeg se generiu nove ideje koje, takoe,
postaju sastavni deo mape. Na kraju, kada su sve ideje iscrpljene, pristupa se davanju prioriteta
odreenim idejama i preduzimanju odreene akcije.
4. Kompjuterizovane verzije brainstorminga. Informaciona tehnologija omoguava i
kompjuterizovanu verziju brainstorming tehnike kao email korespodenciju ili korienje
brainstorming softvera (MindManager, OpenMind, XMind, FreeMind...). Kod email brainstorming
korespodencije (electronic brainstorming) moderator alje pitanje svim lanovima tima, a oni mu
nezavisno jedni od drugih alju svoje ideje na mejl. Moderator, zatim, pravi listu svih pristiglih
ideja koju prosleuje nazad svim lanovima da pogledaju i daju povratne informacije. Druga
varijanta (directed brainstorming) je da moderator poalje svim lanovima tima pitanje i da trai
od njih da daju samo jednu ideju kao mogue reenje, koju on potom alje drugim lanovima
traei od njih da daju predlog kako bi ta ideja mogla da se pobolja.
U svakom sluaju, bez obzira na varijantu za koju se odluimo, brainstorming je popularna
metoda grupne interakcije kako u procesu edukacije, tako i u poslovnom okruenju. Iako ne
postoje vrsti dokazi koji bi ili u prilog njene efikasnosti, jedno je sigurno, a to je da je u principu
uvek dobro prihvaena od strane samih uesnika.

Znanje.infostud.com je sajt koji podstie uenje i usavravanje tokom celog ivota.

Znanje.infostud.com prua informacije o obuci, strunom obrazovanju i samostalnom usavravanju,
popularizuje stalno uenje i pomae ljudima da napreduju na linom i profesionalnom planu.
Sajt znanje.infostud.com je deo obrazovne grupe sajtova Internet kompanije Infostud.