Glava Xttt JEVREJSTVO de 6 Bi eet 9 tome da one te Stvamo postojese Jano habe, ali Kako notin, Geatvarmo Yestackt ofivt blo Kalevim uobrazenjenn « Richard Wagner Ne bi bilo éudno ako bi se nekom utinilo da su. eaini dosadasnjeg ispitivanja wrmuskarcie sur Vike dobro prosli i da su ukupno stavijeni na pre- terano visoko postlje. Moki de, dodute, fustat od jeftinih argumenata, me suprotstavijajud se niegovim renaltatima, kako Si ovaj filistar sli onaj mangup bio izmenaden da éaje da on u sebi ima ceo svet; a ipak, obradu ‘pola ne smatrati suvise obaarivom (umerenom) nego upisati u gre- Sky prikazivanja tendenciamo zanemarivanje svih ‘odvratnih i sitnih strana muBkosti u Korist mjego- vihnajvighh wehova. Oksivljavanje bi bilo neoprawlano. Ne pada mi na pamet da idealizujem muskarce da bih Zene lake mogao da snizim u ocenjivanju. Ma ‘koliko da Sesto eveta oaranigenost, a isto tako niskost, Kod empirijskih -predstavntia muskosti, ‘pak je ret 0 boljim moguénostima, So se nalaze wu sva- kom mas Koje an bolno — jasno ili nejas- ‘no ~ pakosio oseta kao anemarene; moguénosti koje kao takve niti u stvamost, nisi w misaonom razmatranju, kod #ene mikad me dolaze u_obvir. T ovde mi, takode, uopste, u biti, nije moglo biti stalo do razlika medw muskarcima, ma koliko da se malo protivim njihovo} vadnosti. Ret je bila (© tome da se ustanovi Sta Zena rie, « sx joi ie ‘onda naravno beskraino mmogo nedostajalo onog Gega ni najprosetniji i najplebejskiji rmuskarac nije sasvim ligen. Ono Sto jeste, pozitime asobine one (ukoliko se tu izvesno mode govoriti o nékom 399)bivstvu, pozictjama) naéi demo uvek i kod mnogih muskaraca, Ima, kao to je vec ede isticano, muskaraca koji su postali Zene ili ostali fene, ali nema Jene koja bi prelazila odredene, opisane, ne osobito visoke maralne i intelokiualne granice. I zato hou jo8 jednom da kazem: Zena koja stoji najite stojtjo8 beskrajno duboko ispod najniteg Ali one primedbe mogle bi ii dalje i dot jodnur taéku, tije zanemarwvanje izvemno mote biti Postoje,, naime, narodi i rase, muskaraca, mada se nikako me mo ‘kao seksuaini meduoblici, ipak. toliko malo i tako retko nalazimo neko’ priblitavanje ‘defi muskosti, kao Sto se istige iz ovde skiciranog certeza iste, da'bi moglo ‘gledati da su tim ozbil. no pokolebana nagela, pa ¢ak citavi temelji, na kojima se zasniva ovaj rad. Sta npr. da mislimo © Kinezima sa_njihovim Zenskim nemanjam pot. reba i nedostatkam svake temje. Ovde bismo va: kako osetili iskusenje da poverujemo u jo veeu Zensivenost celog naroda. Barem ne moze biti puki éef cele nacije 3t0 Kinezi obiéno nose pertin a i brada im dkrajnje oskudno poraste. Ali kako onda stoji sa Crncima? Moida ced. njima nikad nije bilo nekog genija, a i moralno stoje skaro uopste tako nisko da se, kao Sto je ppoznato, u Americi potiniu pribojavati da su njihovim emancipova- njem utinili nepromisiien korak. Ako bi-dakle i natelo solesualinih meduoblika motda imalo izaleda da postane znatajno za rasm antropologiju (tako sto bi izgledalo da je, veca ko- Vina Zenstvenosti u celini rasirena kod nekih na- toda), onda ipak moramo priznati da su se dosa- dainje dodukeije pre svega odnosile na arijskog muskarca\ na arijsku fenu. Koliko kod drugih velikih sojeva Coveeanstvo postoji slaganje sa, 78 njihove whove, vadecim odnosima, i Sa mjib’ ug- lavnom zadréava i tako dugo epretava da se prib- lite tim vthovima, 2a to bi bilo potrebno prvo raz jaSnjenje kroz najpodrobnije i najisplativije psiho- Tosko udubljivanje u rasne karaktere Jeorejstg — koje sam Eabreo. 2a) predmet pretresanja (ocenjivanja) pre svega 2ato sto je ‘ano, kao Sto ce se pokazati,, najnepokolebliivii neprijatelj pogleda sto su ovde razvijeni i jo8 ce 400 se sazvit, kao opie celog. stanomistva, pola fod koga su oni moguéi — jevrejstvo antropoloski izgleda da ima izvesnu srodnost sa obema navede- nim rasama, sa Cmeima kao i sa Mongolima. Na Gmea wukamije cesto koweava Kosa, na_primestt mongolske krvi sacvim kineski ili malajski.obliko- vana lobanja lica (Gesichtssch i sto sredemo kod Jevreja i kojima’ po pravika od- govera Zuéa boja kode. : : "To je samo rezultat svakodnevnog iskustva i ne bih Zeleo da se ove primedbe druktije shvate; antropolosko witanje o mastanku jevreistva vero- vatno je meretivo, & i take zanimljiv odgovor kao 4 éuvenim »Temeljima XIX wekae H. S. Chamber- laina naigao je na mnoga protivijenia. Ja me pose- dujem potrebno znanje da ga obradujem: ono sto ‘ove ukratko, ali Sto je moguce produbljeniie, treba da bude analizovano samo je psihitko svoi- sfvo Jewejtva) Tal zadatak je obavera phos posmatranja i raéélanjiwanja; on je retiv, slo- bodan od_svih hipotera 0 istorifakim dogadalima Ho se vise me mogu. Kontrolisati vatu potrebna je utoliko veca abjektimost, posto je Stav prema jevrejstva danas skoro najyadnija i fajisiakutija Tubrika,acionalnged, Kona, svako ispumjava javno, pa je izgleda tak posto najuobi- Zajeniji temelj podela civilizovanth judi. 1 ne mo- Je se twrditi da vainast, koja Se opéenite polaze na nok ofvorenu gla po fom pitanj, nie primers: tna njegovo} ozbiljnosti i njegovom znagaja i da Te se Siegowamn vatnous preteruje. To. Sto sea nim uvek suéeljavamo — bilo da je reé o ultur- nim. ili-materijalnim, religiozmim "ili politekim, fumetnitkim i nauésim, bioloskim ili istorijskim, Karakterolaskim ili filozofskim stvarima — mora Ova duhowa,(priroda) Jevreia izgleda mi naravno potpeng ace Tine, sakako ett, od eh Gugih pravace duh t seen na’ Koje emo nach kod dru. Ghvnareda na: Zemiji,barem Ge to prewadi na kraj She Bete Oe ceeds ne verujean da ge fewreietwe mode Sbjaunikd tacnohemijekt i nckog Werstavanta | mesanjs faaliiuh naroga, fez moral biomo fill w stanfa da takve Eomponente paholoskt pratima ¢ da sh nalanimo, Jevter prematt Taal nest istinito,mati dubok, najdublji, uzrok u subtini samog jev- rejswva, Nikakav napor nece smeti da izgleda prete- Yak da se on pronade, jer se dobit u evakom shi Gaju mara bogato ispiatiti:) ia 28S seen tli iano da nazmatio & kom smi slu govarim o jevrejstwu. Meni nije stalo do rase aiti do naroda, a jo8 manje, naravno, do’ zakonsii primate veroispovesti. Jevrejstvo smemo smatrati samo nekim duhomnim praveem, nekom psihiskom konstituetiom koja 2a sve ljude predstavlja mo- gucnost 1 koja je u istorijskom jevrejsiou samo nasla najgrandioznije ostvarenje. Da je to tako nose se dokazati nigim drugim sem antisemitizmom. najarijskiji, u svoje arijevstvo i misu_antisemiti; oni, ma koliko ogi ovssti da im emetaju padi’ jerejske rte, épak uopite me mogu shvatiti neprijateljski ‘antisemitizam, a njih takode i jevrejstva ju kao afilosemites, i mavode nj hove neodobravajuce izjave, u Kojima se ude mrénji na Jevreje tamo ede se jevrejstvo degradira ili napada?) U agresivnom antisemiti mi emo, m: protiv, uvek otlriti Cak izvesne jevrejske osobine; pa éak u njegovoj fizionomiji mae se to Katked ispoljiti, éak ako je mjegova krv dista od svih se- itr primoes A drukéije ne bi ni moglo biti. Kao to u dru. ome volimo ono Sto bismo hteli da budemo pot- ‘Puno, a ipak nismo potpmo, tako u drugome mr- zimo' samo ono S10 nikad ne Zelimo da budemo, @ ipak smo to jo delimieno. Ne mizi se neSto sa éim se nema nikakve sli nosti, nego samo ono na Sto nam éasto tak drugi Covek skrese painju, na to kakve imamo mune i prostatke (niske) arte u mama, Tako se objainjava to da se najée&i antise- miti_nalaze medu Jevrejima. Jer samo potpuno 1) Autor ima ovde da primeti da je sam jevrejskog )"takaw od jevrejstva skoro slobodan govek | zato sfilocemitar bio je. Zola To Sto. sa staicaatiy Hud iaace ‘uvek ball antisera jevrejski Jevreji, kao i potpuno arijeki Arijci, wop- Ste nis antisomitski raspologeni; med ostalima rostije prirode ispaljavaju svoj antisemitizam sa now ednosi na druge, 1 aude ovima, a da same sebe otro ne kritiknyu’po to} stvari; i samo ma. iobrojni potinju sa" svojim antisemitizmom kod sami sebe, : "Al stoga ne ostaje manje iavesno: onaj ko ‘uvak mzi jevrejsku priroda mrzi je nape «sel to Sto je drugom proganja samo je pokusa) da Sg fay natin oi a Jemetay om tet a se od ajega odvoji time S10 ga potpuno fokalizuje &bliinjem { tako tronutno mode da mieli da je od nlega ‘Mrinja je fenomen projekeije kao bay, dove mat ao Rada gn ko Dept notin sebe samog odiseca.) ‘Antisemitizam Jevrejina, prema tome, dokaa Je da niko ko ga, pomaje ne oneca Toei kao neSto dostojno Hjubavi pa ni Jevrejin; antisemi- fizam Arijea rezultira ‘ne manje anacajnim wnidom: da jevrejstvo ne smemo brkatl sa Jevrejinom. Tma Avtinea koji su jevreiskiji od ponckog, Jevrejina a'ima stvamo Jevreja koji ou arijekiji od iavesnih Aaaca Ness nabyajat gne neoomite Kol ae imajupumo jevrejstva, Cao a Nicolai ty XVII? veka) t srednfe welke (one bi Se morao izeti a obzir Friedrich Sobiler) 1 meu analizovati njihovo.jewejstvo. Ali i Richard W. antisemit —~ ne tmode se osloboditi od izvesne primese jevreistva, éak uarjegovo} umet Sort katko alo mote ara | sean koje tnjemu vidi najvecor tumetnika w olvina istori. Skog Eovetanstvar a isto tako je nlegor Siegfried hesto najaejevrejeije Sto. je ikada emislieno. Ali niko nije shutajno amtisemit, Kao sto se Wagnerova averzija prema velikoj operi i pozorista svodi na Snaimaprivlacnost Koju je sam’ prema nilma ose Go, orta Koja. se lako, mode prepornati jos usa. mom sLohengrinue: tako | ajegova mudi, u nje- fnim motivskim pojedinim mistima. najsmazniha na Svetu, ne mofemo potpuno osloboditi od nesep na. metiiivog, elasnog, meotmenog: sa cim je povecan Warnerov ‘trad. oko” spoline. instrumentalizaije svojih dela. Takode se ne mote osporavati da Wag 9 Upor. IT glam, st. 340 403merova muzika ostavlja najjaéi utisak kako na jev- rejskog antisemitu, koji se aikada ne mote ‘Puno osloboditi jewejstva, tako i na antisemitskog Indoevropljanina koji se’ plasi da mu podlegne. Pri tom ‘valja ppotpuno apstrahovati od muzike »Parsifalae, koja Ge potpuno autentiénam Jevre}i- ‘nu veino ostati nepristupatna ‘kao é gpev 0 Parsi- falu, 1 shor hodoéasnikae i putovanje u Rim u sTahmhiuserue; a svakako i jos od mnogo dragog. Ali, bez, sumnje, niko iko bi bio samo Nemac, ne bi nikada tako jasno mogao dod do svesti_o ‘pri rodi nemagkog duha kao sto je to mogao Wagner 4 »Majstorima pevacima iz Numbergae.’ mmo kanatng na’onu strana Wagnera koju je pri laGio Fouerbach a ne ‘Ovde nikako ne nameravamo da sitniarsko psiholoski degradiramo velikana. Niemi je jevre stvo bila najveca pomot da dode do aficmacije drugoga pola u sebi, da se probije do Siegfrieda Parsifala, i da gormanstm da najvi8i izraz koji Je svakako ikad na8ao w istoriji, Neko jo8 vedi od Wagnera morao je prvo previadati u fewre}- stvo, pre nego So je na8ao viastitu misiju, i, us- But govoreci, mozda je sversko-istoriiski znataj i Ggromma zaluga jevejsiva samo 10 da Aijea stat no dovedi do svesti 0 njemu samom, da ga pod- seéa na sebe samog. To Je ono Sto Atijac ima da zalvali Jevrejinu; jareko ‘njega ana od cega da se Guava: od jevrejsiva kao moguonostt u mjemu sa- nadam se, dovolino objasnio Sta po mom mi8ljenju treba ‘podrazimevati pod jevrejstvom, Nikakvu naciju i rasu, nikakvu vera i pismenost. Kada ubuduée budem ‘govorio 0 Jev- xejinu necu nikada ati pojedinca niti , nego coveka wopite, ukoliko on udestvuje plaionskoj sdejt jevrejstva. I'stalo ti Je sano do’ toga da dokutim znaéaj te ideje, No Kako ovo istrafivanje mora da se vodi ba& x psihologiji polova, neophodno je iz razloga jed- nog ogranigenja. Za ‘svakog ko je razmisljao 0 Zeni i Tevrejima, predstavija osobito tenenadonje kad ‘opazi u kojo} meri bas jevrejstvo izgleda prodeto nam Zensivenoséu koju smo za sada tedili da is- 7 Upor. st. 176 i date 408 pitamo samo u suprotnosti prema svemu muskom, bez razlike. On bi tu odvet Jako mogao biti skion da Jevrejinr pripiée vei udeo u denskosti_n Arijcu, pa se tak na kraju osetiti pobudonim da pretposiavi neko platonsko uédeEis, ak i kod naj- souiewnijeg, Jevrejim i Zen Takvo misljenje bilo bi pogresno. Kako, me- dutim iz najvainijih tagaka'— takvih tagaka u kojima izgleda da se ispoljava najdublja, bit Zen- skosti — na neki Gudan nacin i kao po drugi put nalazimo i kod Jewrejina, neophodno je da se ovde precizno utvrde slaganja’ kao i odstupanja Konformnost ¢e se svuda ponuditi prvom pos- Jedu, ma na Sta on pao; cak analogije izgledaju tako kao da se neobiéno daleko mogu pratiti: tako da moiemo, occkivat! da’ demo nai ‘na, poterde fapifh rezultata kao i na po nek zaniml} prog, glavno| tem, I “zgledapotruno svejedno ime demo pri tam 2 “fako i, da oumah navedemo_jedna analoiju sa Zenom, krajnje znatajno koliko Jevreji prednost pokreinim dobrima — i danas, kada mo- gu slobodno da stitu i druga — i kako w stvari, Uprkos svom smislu 2a sticanje, nemaju_potreb 7a svojinom, najmanje u njenom najévrscem ob- liku, imanju. Svojina se nalazi a neracdvojivoj po- vezanosti. sa svojstvenoséu, individualnoscu. "Sa ovim je dakle povezano da se Jevreji tak masov- no prihvataju korumiama. Komunizam, kao. ton- deneiju ka zajednici, terbalo bi da stalno raalikt- jemo od socijalizma'kao teinje 2a drastvenom sa- radnjom (kooperacijom) i ka priznavanju coveta: stva ‘u svakom élanu istog. Socijalizam je arijski (Owen, Carivle, Ruskin, Fichte), komunizam jevrejski’) (Marx). Moderna socijalna demokratija se usvom misaonom ikrugu toliko edaljila od hri- Seanskog, prerafacitskog, socijaliama zato Ho jo) tako veliku loga ierat Jevreji. Upriigs svo- jim sklonostima 2a podrustvijavanjem, marksistié- ka forma radniékog pokreta (u suprotnosti prema Rodbertusu) nema uopste odnosa prema ideji. dr Zave i to se Sigurno mote svesti na potpuno nera- Trek, AM Rosi su matajno slabo socijalne obda- reni } modu svim ‘evrogskim narodima imal najmanje SEES Bias idee © oe oem we 405ameemie Jomejam sa dktaron snao, Onn ic ‘opipliiva — apstrakcija koja se u njoj nnalazi toliko je udaljena od svih konikretnih eitjeva — da bi se Jevrejin prisno sa njam mogo sprija- teljiti. Dréava je colina svih evrha koja se. kao umna’ mote ostvariti samo povezano8éu umaih bi- 2. Mi 19) Kantov uum, dub jeste ono So levre imu, kao i teni, i je Iz tog razloga je svaki cionizam tako bezizple- Pojam gradanina je Jevrejiam potpano transcendentan: stoga nikada u idkonskom smislu edi nije bilo sicke jewreiske driave, niti takva mo- 4e postojati. U ide}i drzave nallarimo jedna pozi- Sip, Mymtadanle meduindividusindy cAjevs, of lulu jodnog sebi datog ppravnog poretka — éiji je simbol (i ni8ta drugo) dréavni poglawar — da se tome pristupi iz. slobodnog iabora. Usled toga sun- rotnost driave jeste anarhija, sa kojom je komu- anizam i danas, ba’ abog svog meramimevania za dréavu, zbratimljen; ma koliko i od toga odudara vetina’ drugih clemenata uw soaijalistigkom pokre- tu, Ako dréavna misac makar samo oriblizno nije ostvarena_u nekom istorijskom obliku, onda se pak a svakom istarijskom pokuSaju 2a dbrazova- je dréave nalazi meso, mosda samo onaj njegov minimum koji tvorevinu iadife nad pukom asoci jacijom poslownth ciljeva i vlasti. Istorijsko ietra- Bivanje o tome kako je mastala odredena dréava ne govori nista o ideji koja se u njoj nalazi, ako Je upravo dréava a ne kasama. Da bismo to shva- ‘adi ostwarenja ajednichih zadataka. fo Sto ‘ie Jevrejiny, ne tek od jude, nego vise th manje odvajkada dréava strana, ukaauje vee na to da Jevrejinu kao i feni nedostaje litnost; 810 ce Se posteveno, u stvari, pokazati. Jer se samo iz nedostatka inteligibilnoz Ja mote izvesti Jenska Kao i jewrejeka nesocijalnost; Jevreii se_nalaze tado zajedno kao i 2ene, ali oni ne saobracaju me du sobom kao samostaina, jedna od drugog odvo- 405 jena, biéa, pod znakom neke nadindividualne ideje. Kaliko ‘malo, stvari, postoji neko adostojensivo Zenee, tako je nemomuca, predstava.nekog.jevre} Skog sgentlcmanae, Pravom Tewejinu nedostaje Sae’untiratnis otmenost, tije dostojanstvo ima za posledion postovanie viastitog ? tudeg Ja. Nema JGrejskog ‘plemstva, 1 to utoliko pre_valja napo- Incnuth Sh Meda Jevrejima postoji ipak milenarno ‘medusobno sparivanje. : “Tako ge dalje objainjava i ono Sto se naziva Jevrejskom aropantnotcu: iz nedostatka. vest! 0 Hoi vlastitost! 1 ie snatne potrcbe pojatavanja Yredost Kenosti uniavanjem bluznjops; jer pravt Joorejin kat Zena nema svoje Ja i stoga ni vas titu brednost. Otada, uprkos ajggove. komenst robiinst savy acistokatskim, njegova’ gama Vout aa titdlama, koja se nalazi samo na jecno} Ii ij se njegovom razmetijivoscu, et objdkti mogu Siti fata st povoriéta ili modeme slike w njegovom Salone, jogo hriséanski posnanil it ajegovo manje. Al, tek ta je, ujedno, u stvari, zasnoveno Rjepovo méramimevanje za sve aristokratsko,” Ar Jactima potrebu da ma ko sa anu bili preci; on th PGenije Vinteresuje se 2a njih jer su mu bili preci Gmih cent jor vastitu proslost uve vise cent od Jeurejina Ko)t je bee pijeteta j brzo se monja, jer ne mote da otis skal anos vt, Nenu orpuno nedostaje ono poncéenje precims, koje Gresno} meri ima éak najsiromatniji, najplebe Skit Anjan; on ne postuje, kao ovaj, svoje pretke rato Sto su njegovi preci; on ne postaje u Ajima Gamog sebe. Posresila bi primedha koja bi Se po- ala na evan bint jena jv wack ij. Istorija njegovog naroda, potombn, éak # on0- fe kome gloda da mnogo aati, nije ‘owle suma fetoy ranijeg, onog Sto je bilo, vee uvek samo i Yor i kojey crpe nove varljive mode! proslost Jev- ejina nije odsta njegovaprotlost, ona je uvek Samo njegova buduenost. : Lhait su dosta Cesto, ne samo sa. jevrejske strane, hteli da manjkavosti jewreystva svedu na Drstalno ‘ugnjetavanje i slagenje Kofe su. Jevrei islasili-u Eltavom srednjem vaku, sve do XIX ve- a, Ropoki duh u Jevrejinu su navodno odnegovali tek Arjel: {ma dosta hriséana Kofi Jevre/ina na {aj nam ozbiljno osecaju ieao vlastitu krivica, Ali 407to goraino shvacanje ide site daleko u_ samo- prebacivan} lopusteno je govoriti o promena- ma izazvanih spolia u toku judskih generacija, a daa tom samom netio nije allo u eset spells. ajo} prilici i njoj voljno prudilo ru je Kazano da postoii neko nacledivanie steZenih oso- bina, i sigurnije nego kod dmgih divih biéa, uprkos svim prividnim prilagodavanjima, kod doveka ka- akter pojedinea, kao i asi, ostaje Konstantan. Samo najpliéa povrinost mode verovati da coveka oblikuje njegova sredina, ipa je éak sramno pos- vetiti 1 red borbi grotiy shvatanja od Kojeg sva- kom slobodnom uvida zzstaje dah od umenadenja. Kada se Eovek menja, to se mode zbivati samo po- lazeei iz unutrainjosti ka spoljainjosti; ili tu, kao Kod Zene, ne posioji nesto stvamo, dakle imamo pebineeo Michie See), raino cepromenine, Ka- © s€ uapéte mote pomilljati na istorijsko stvara- nje Jevrejina kada vet Stari zavet upailiive odo- bravajudi gover! o tome kako Je patrijarh Jakov slagao svog oca Isaka na samrti, prevario svoga" brata Eszja i svekra Labana? Ali branioci jewejstva sa pravom istigu da ‘oni, i prema postotku, rede od Arijaca dine tetke alokine. Jevrelin u_stvari mje antimoralan. Ali mo- ramo svakako dodati da ne predstavija ni najvi8i ¢titki tip. On je, naprotiv, relativno amoralan, ni ikada suvite dobar, nikada’ suviSe zao, 0 osnovi ni Jedno ni drugo, vee pre nizak. Zaio jevrejstou ne- dostaje kako koncepeija andeia, tako i pojam da- vola, personifikacija ddbtog ne manje od person Fikacije zlog. Ou tvrdnju ne pobija ukazivanje na Knjigu o Jovu, na lik Belijala i na mit 0 raju. Do- U nemackom pra retima: Zuchtwahl = samo se- lekeija; Unmuchtwahl = razvrat, labor bluda." (prim. prev.) 435ee wis wate" davoue, 3d atbsla ono ea Sd AE ota att Ht op dpe A da aE Bla onlay he se ne ch, Ua en oe rm fog zavodijvih tundha dedi) dg Saeed ee fe ta mAs, Ov Seo "pad Ska Mee ce we ‘a1 veoma zadovoljne ta antiseksualnimt mutkarcem Pog els amend a Str 595, © 30) Kako se etolont ccna uth ing any Sa RASS gr Sta me Sais Hegre 2, Siler ae EM ei eee ee ape RS lg tah seria mis Se cea els ae ry pega me pms Sac Siar A dada ie Led lc abe al eel eke ea mastic ba ajvbe medussbno ajednacule dre teeta Nias oO ion de alee grata, Mie te ale RS icy A Sn Polar le Kae ae a ine then a tae sa ga wes ms Sta Sot, Hae ei en a EEE 0) 1 sexcton seatone ators i 2 De ak spin statin mutans pc SESE time De ln roca See SE BIEN ws mesa EB ensy ee ae cbiatmienja, podvodenjs ta “tite ae te tape eae poeta ea ete nt Sea angen aacteg dea SBR are eo ee, ami Sorry A Bae wie oom i Lr hl Sead utanpe momen Se itera lel Pao ch os a ee le pio hn 2 Fetes Gage ce eo haa es tae acy Malt es 11 DEO, GLAVA x11) (Sir, 3%, 1. 3) Moro potiée @ afudentum in der Musike (Gesamnmelte Schriften und Dichtungen van It ‘hard Wagner, 3 iad., sv. V, Loipaty 3898 ste 68) *) Dodatke glavi XIII provey jordans Dedatke glavi XII proveo Nikola Jonlanoy, 384 (Str, 400,» 28 0 skanam rasta brade kod Kinera, Darul atiinnane dco Menachan, proved Hacka’ sri Ser 05, Nilay imitkarca nawinino "se Nod enh Ti sip rasa etgive mnogo me caioaje od denskow npr. sk S Rites Tolarn seas mdkarea ne ogra Yoko d Sensitg ‘kta od thegnh meses (Darwin Dic Abtamme Can seg cod Hacka, Leng, Unsrecribbobothee Se HS tal rcna ranean iby Jounal the Mvinopelicitl Sorte, apa {Sir 201. F 14) Housion Stewart Chambertain, Die Grunljen: dex’ neurachn Saher: as” Mar Sear aia ied Se SEP) Rao inakoih sexes deal bw cing Sao ako Precenjenk GE heseme’ Eieer, Netnche rel poten pa samo zboq potrebe enortranja Schopen ARDETTWGinns Spr ese Jaye eve oe Seni pramsanaa. sopsteen sane nego per stone ne mace Enipeancsn lap, Henigareiche Uramatang trop ear 1a) G5" Vajae’ nape ance od sek bie Rent (prema napohnen to 6 ncpne sAnthMapooele Mpealmatlscter Wiasehte, Up. of constasee tnperie nuts iamiein, Die Granta der Jahren, oe ‘Sts, 38, 6 20) 1 Buch Moss, clave 25, 26-36; 7, ase (Sie, 48, a1) Prema M. Frieder, Der Aas hrf dem vorshretcnem jutisehen Gul, Coingen isd sr, Tie f°," Rnuet Je vee "uaebeacanstem tresses u ddute veto Eat nasi, kage Beate [Shaman rao Win kao idiseFredllwierore Ht ise Runinra, Lago mise Sn (mora a spss Sis "nateiaiy atone de to" ash mors St taeda by Hist dodo da ga anil (ote 130). AL pa, tal atin Zu be Sodejcna samostulne egsioncpe pre DoQray Tic, ravi nga Blo je, pak samo” prea Bobi’ ASpusinns “Gowike. Doves Ela wos eek Boy"vel pest mega hon, Sump’ ne pk Goel, ohh Bie koje tus sun tocinge tio Ne Sto ospad itv ‘Debra ine. emits ammo’ odious nn, tes mrad, Dobro posta ‘po seb nite ms potreone i Tie lacie Nalobrojs semen prcrikcnakog erik ver vanja ‘o dayaly potas betas Healing einai forsuma, Up. Wo Bousaet, Dee judische Anokalyptie, Ihre Paleson ‘actleehinene Hesiunf and hve” Beaconng ir TetNeae Fecesment Benin (9, Str eS. Ste 8 sian sashes ge af alike arom pom don TNGu nade Jerrclsten Joeiske ‘potable uslodeny fe} podstakntsta persijstom religion. (str, 48" =Sada fe solncle hil ap Biola oreciins noni ors prorsia’y Sian Zavela pean ee 4 sort, Rake se javija ut tragmnemt pre Knjisi 0 Jova. Botha uigateBncvc Nou Zahara tio male SSietnehophtck neta ake od mcrae Sasnfim oboe Gitott Soke Comins Wen Nowog. avers kat en SMovde pomensst fragmenti = fragment prige te, Kit Be 0 Jw) nastalr su Gosia Mayne. Verevanje ¥ €9¥0. 585palvatanje fednog organizovanog demonskog carstva, di Foktne protivurett bogubojaliiver due, prorokert peak sma, nilhovom jskom T krutom monotelzmg, Nasuprot ts me, ni a jedno} digo) rei} duslisam rue tako'cuoms- 3 duboko akorenjen" kao upersijakol, Tir ovogs se eposradno namece zailjucak aveuwoul Jev‘elehe ap 2 arty ae, esa, sagas aie pi | Roa ce amas Fe natalae Yn adh peach SSE Jong Ea ade adel feisty ea ees ea lata oe so ay jee eit? pata oF SE el Ma Se Ga Pahari ea cue he Had eggs ts seth ne a 2 sed Ben, Sion, Comber, Di Goin dsp” ip an, Seer ce aeeriny ghr 2 a te penis ‘oadnteleln alts Gh dS oe cam cSt Sies lta a ea ct Baad tot nome itn Ent aaa aly tame Heras digit ach Ph STE) suener, Now aleer 4 ph iit sa bape, Gear str, 244 = ee “8°23 cya Tenor Fees De dt soap ind, "dt Eat ed 5425 u sTagesansicht gegeniiber der Nachtan. slchte te Pak 1609, ices) a. Bes a se 15 Boao srg ace go ss earns PSAP WS as ee fer, Halae 17). © One i = IBF 2 amt 3a ie Ce oS, le Pouidang Vnashuio bit Jewrfakaa: Jer od njoga pu ee rales Sorta" Toll Shey en te Sega oh tan er ee mio inal! stage aaa a Sa ae ORs Sab aaa rare a Ora peda veeende dog) ok de roan et oe ee aisha Sayre See a TASTES Kenn soa cry rene sora Hicks dan Nyce, oy SG NS eg es ea Gtr. 416, £2) Gustav Thoodor Fechner, Iden zur ‘Schoptungs. tind, Entwickiungsgeschichte der. Onganiomen Usgpag 163. Wilhelm Preyer Naturwssenscharbehe Tee, 356 sechen und Pobeme, Ppulie Vormige, Bevin 18,9 SSL a eee tea Se a ey Rn ers pentmacr (ber dem Wi ion ts Re yee, Sameer, hg eh ee ae gets aceon or er ok a oe (ES es ee remains pltiie tits fC ea dance ate, he oe aaa Meats os ae teaee Tee Nea ih it? a Ei re ope trang ee ee a Harem rom puke areal, ane fee ele Pla, Sm i rete Salen) ectein, Des ae Siang ole othe, Mia, martes ee ale amie smoreona, poate Saket weet oot oe ee eae tna, jeg Je hamer rau ieee Sumani, sim, Je hemes socal are Peres eet hoa amet ore eet rte seein es scan) unite oh vse ore resins mal ote, ia gure) HL sis al ea eh fey mae olan i ea Se aR NI Ande ett eae ara We memento ale ces toe Ma ee carat, Skoog og, katie Bada tig oe doe TP EG ERE nwt a col, FB, mere lan, Meas teehee pena Manic teres ce pete Seki 1 gn here Ae, pam con TRE ay Kan: Die Reon snebale der rot ae cca” via Pe Paton (eho ire aoes ree ena ee oa, a eis Oe Pradbab aul Ret Seis, plearea, gan smoah nba site ae dare aaa Baan pore cote 2 le, tam be eee Le Bein Nh iine stepena reformma u nacinu, smistenosti*) (koja postavija %) Prevodenje Kantove terminologije na ovom mestu predstavija. teskocu jeron jasno tarlikaje naéin mislicn|s Koie'se’tomelji na dntelehti (Deakungsart) od nating I Sijenja vezanog 2a sensus (Sinnesart) /prim: prot 559See: tal atom non, open IR An at oto ea ey Se has Linea ey cra Meaty olin tl smb ech ke ae : or sre AS a a eke Tht Set ie Saree Mie En rac Ns ae, Sey eeta ae aismor i at: Cotas Tea ie el laity inet far adh aah es See hed ins Sat Ba es 2, sorb hy dae hom oe iy daira i I Si Pape tite REG Wie i ERR PS Mi ee es Bee dda, tc hin an Fahd ple ake oe fan Eat bc ca ee otal Tec aah oc ae or tn at Bal anh nace a PBs aoe eer tate a ce a mal Re Ne ae ee a el Beggs Meee aie een he ashe Speedie lS tr ote Bae oe eee cata 8 eh aia de Stepet i fagodno se oscéaju. "et 1 : 11 DEO, GLAVA XIV {St 1, 2221) Sra site kultura nije zasnowana na princi, seksuainoss! vet, naprosv, na’ principal askezes, fo Feat gevashert pe Sa save "ust ne'w amish feiliskog obrazov ja) najisinitifaiojava te sJainog Clas ‘G; Fcllindera (par. sito, fa) SE (str. 438," 9) Ste veca_odviatnost 1 nespasobnost majki da doje vohu_decs alia, izgleda, mnops pre pet ici oran ia clement daiatno tne Yee vekovima podiednake jahom pijenju aikohlnah pice (por, str 300, 1, 20) on - (Gir. 438, £1) Cak w nauku prodrlo je vredrovanje muskarca prema njegovo) seksuaino} potenti Ne mols Bi some mu dai manatees hfegve ha oenme i najkorismie kvalitete« (Brown Sequank Archives de Phe siologe normale et pathologiaue, 1888, tf «33) eon Je eaerb sasha ot tao stro suprot- sang, populamim ported, Yao 810 e'to uci Wao DNictesche je suakako bio u prawu kada u, ajem aie gleao ‘Pravog Helena; dak je Tak Platon skroz-na- 560. (eM Oskar Fite (Bing fe Ven, Tine BOE Hel, gate do iotop terultta dan So PO So, dl oe ein, ey Far lng seni seesee al, mi at, 1 ole peer rors tpt fe oe Soe me, at ees ee os ae sisi dl cies ea ana, Ree Sa san dase iter i A ie eee eral lag fo, eens Foti) See Mea eel a Rory, does coms Wer de See's Felon pre, srantSon Poke oe St eas eae saps ill sears Paes ake Se aero comers eats ok Seg ache icicle etre a eid Se Ei Gcragus et ent zat nl Ri gornee Gueteae Le eet eee. srineanse oa werent Ne aT eat alam 28 ete hh Ses cia rie ot eee oe Se wtad sy tp Jo wrodnost tole se pate na epi as B al tts es Poa ae sence, ee Mo Gren. ores ali hod oe fe eb Deer ist Soil a coma aa atl ertheeaa Eateey sane emriliane tga Bede pone ee Sete is ee menos Sees een pee ia aby cra fone | HE Mao Saimnaar te eps tn a He CRSerae Gnd ov as Jk ma 2 See Se ue Maen 2 niko Zivi ne mote da ima te\ju da Kazu obi nospo: (oie 42, p10) Richard, Wagner, Parsi in Bie neavighictiil Wal Rares Shit Tie Bkcheangen, Aa apg as Ba SS) Gaegp nt Poalgomenay Ba Tt 48 tra) Bebuolea SS™F Ghrocy ‘Nealrals siotere didimo sed) ubteas pee ieinke Shae nea tae sae Sa Paes eae eet Si ti, 8) Gove, Ze Bp km Kat sued by Mince ase i SR Sip cas Tee gees Panta cL alia ie a MB dene Set ste depute | Sak une ew tne aera ee eee eT ES Te 561