HERALDIKA , Predavanje 05.03.2015.

Poetak heraldike je bio na zastavama i vojnim oznakama. Dakle ono to je

stavljano na tit pojavilo se oigledno mnogo kasnije prema bojama i znacima koji su
sluili jednoj praktinoj potrebi raspoznavanja u borbama. Bila su to 2, 3 dominatna
motiva: borbena oznaka feudalnog gospodara koja je okupljala njegove vojnike, kmetove
i.t.d., pa tek onda ratniki tit na zastavi i konjima i odeu koju nosi ratnik, ali i konjska
pokrivka, koja je isto veoma uoljiva i vana za raspoznavanje.
Prva je najvanija bila vana zastava. Ta zastava se zove gonfanon. Ona je
etvrtasta , a moe imati i repi. Oni su uglavnom bili jednostavni , esto samo
jednobojni. Orifla je zastava Karla Velikog, zlatni plamen, crvena sa zlatnim vezom (to
je bilo jo pre nastanka heraldike).
Sredinom 12.veka se pojavljuje jo jedna zastava koja se u heraldici naziva
BENER ILI BANER, i takoe je etvrtasta. Visina je poveana u odnosu na irinu,
pravougaoni su i tako postaju idealni za heraldiki sliku, a bili su zgodni jer se nisu
uplitali prilikom vijorenja.
*Jedna od zabluda je da su prvi grbovi nastali od farbanja metalnih ojaanja na
titu. Ranije se smatralo da su tako nastali prvi grbovi, ali je ta terija kasnije tokom
prouavanja odbaena. Ipak postoji zaista jedan grb koji ima sliku koja vodi poreklo od
ovih ojaanja.
Grbovnici su zbornici grbova, svitci ili knjige.
Grbovnica je pojedinani dokument o dodeli grba.
Jedan od izvora su i peati. Peati i grbovi su od samog poetka imali jedan
pravni znaaj identifikacije vlasnika i njegovih feudalnih prava. U poetku koliko god da
je grb imao tu pravnu funkciju on je jo uvek bio prilino promenljiv. Deavalo se da ista
feudalna kua ima dva razliita grba koja jednako upotrebljava. Rani grbovi su bili
rezultat slobodne volje njihovih nosilaca. Ta rana sklonost ka menjanju nije bila niim
naroito ograniena. To se moglo primetiti i ak kod peata, koji su opet tada imali jednu
ozbiljniju pravnu teenu.
tit je u heraldici danas najznaajniji. tit sam po sebi je pre bio potrona roba, on
nije mogao dugo da traje. Sluio je da vas zatiti od maa, toljage... svega i svaega, a
morao je da bude i lagan, tako da su se esto menjali. Tako se manjala i slika na titu, to
ojaanje i sl. Ali je postepeno heraldika poela da (negde u 12v) prima jedan stalniji
karakter, zato to se ispostavilo da je prilino zgodno da se odreena slika vezuje za
jednu linost, porodicu, vladara, grad. I ona e brzo dobiti i jednu zvaninu sankciju, da
mora da se negde zabelei taj grb, da mora neko ko se time bavi da bude obaveten o
tome. To su bili HERALDI.
Turniri su bili veoma znaajni za razvoj heraldike. Ve u 12veku su bili veoma
popularni i imali su odreena pravila (kao neka vrsta sporta,ratnika igra). Sve se
izvodilo pred sudijama i publikom. Meu publikom su bile dame, za koje su se esto ovi
turniri i organizovali.
Dosta o turnirima moemo saznati iz knjige kralja Renea iz 15.v. u kojoj se
opisuje jedan ovakav dogaaj. Turnir razvijao od jedne brutalne igre do igre sa pravilima,
jedna imitacija rata i kralj Rene je naruio ovu knjigu koja je bila nek vrsta prirunika o
odravanju turnira. U njoj moemo videti razliite faze u pripremi turnira. Knjiga
prikazuje idealan turnir kao neki strip, a dogaaj je izmiljen na osnovu jednog koji se

desio mnogo ranije. Prvi deo turnira je masovni udar, jedna opta tunjava. Maevi su
im bili zatupljeni. Ovde se vidi znaaj heraldikih motiva, i vidimo da su ovde mnogo
vie od titova znaajne elenke. Postojali su i profeesionalni uesnici na turnirima, koji
su ili od turnira do turnira i od toga se izdravali, ostvarivali prihode. Vidimo da je bilo
veoma vano da uesnici u turniru budu jasno obeleeni, da se jasno razlikuju. Drugi deo
turnira su bili individualni dvoboji. O turnirima imamo podatke jo iz 11.veka, ali znamo
da je prva pravila o turnirima ustanovio kralj Riard Lavljeg Srca. On je pokuavao da
regulie pravila turnira, jer je bilo pritisaka i od strane crkve, koja je bila protiv uopte
odravanja turnira. Postojali su poeni, onaj ko ima skreno koplje taj je pobedio. Jedna od
faza je revija elenki. Dame su vrile inspekciju i mogle su ukoliko se neki vitez neasno
poneo ili ih uvredio da obore njegovu kacigu i sudije su ga odma eliminisale sa turnira.
Turniri su se odravali i u srednjovekovnoj Srbiji za vreme Despota Stefana
Lazarevia. O tome je pisao Konstantin Filozof u itiju despota Stefana Lazarevia.
Opisuje jedan koji je organizovan u u Beogradu, a pobednik je dobio venac pobede, a
despot je mogao i da proglaava vitezove. Despot Stefan je bio i nosilac jednog vanog
vitekog reda Pobeenog zmaja.
Prikazi turnira su se mogli nai i na stenacima, a pominju se i u narodnim
pesmama.
HERALDI, HERALDSKE FUNKCIJE I HERALDSKI JEZIK
Heraldi su oni koji su organizovali i praktino dali ime heraldici, a bili su veoma
vani pri samoj organizaciji turnira. Re HERALD potie od nemake rei ?hajrvold?,
koja se posle preko francuske forme rairila po celoj Evoropi. Prvi pomeni o osobama
koje se staraju o grbovima upravo na turnirima su iz knjievnih dela 12.veka. Poreklo
heralda treba traiti meu osobljem koje je bilo zadueno za procese turnira i putijuim
sviraima, prevaima koji su opevali viteke podvige. I jedni i drugi su bili pratei
elementi uz vitezove i ili sa njima i izmeu ostalog iz iste grupe drutevenog sloja se
regurutovali i jedni i drugi i pretendovali na istu klijentelu. Poslovi Heralda su se
menjali, ali su uglavnom bili vezani za turnire, posredovanje u reavanju sporova,
identifikacija, hrabrenje... najvanija je funkcija bila da se ne pojave dva identina grba,
jer to remeti samu sutinu heraldike. U ratnim okolnostima oni su: posmatrai bitke, vode
pregovore oko statusa zarobljenika, identifikuju mrtve, neka vrsta ambasadora,
glasnici ....
Herald je morao da bude pismen, vet u crtanju, da zna vie jezika i nepotkupljiv.
Heraldi su bili obueni u grb svog gospodara. Ta posebna haljina koju su nosili se
zove TABARD. Nekada su je nosili i vladari. Neto slino tim tabardima postoji i na
Dalekom istoku, u kineskoj, japanskoj umetnosti...
Heraldika ogrlica kao oznaka statusa.
Imena heralda se uglavnom nisu sauvala, jer su oni esto stupanjem na funkciju
svoje ime zamenjivali imenom funkcije. Oni preuzimaju javni lik svog gospodara, oni
postaju funkcija. Njihova linost je odgurnata u drugi plan. Najee nisu nosili oruije,
ali su u tom smislu bili zatieni svojom funkcijom, personfikuju svog vladara. Heraldi su
toliko insistirali da su oni slika gospodara, da su ak ne samo obueni u grb ve , u nekim
neprijatnim diplomatskim situacijama, prekriva lice velom i skree time panju da to nije
on, ve je on samo funkcija.

Osim glavnog heralda postojali su i drugi, javlja se hijerarhije heralda: kraljevi

grbova- maral grbova- heraldi-persevanti.
Kralj grbova ima teritorijalnu nadlenost gospodar mu moe biti kralj ili suvereni
knez. Heraldi nisu imali teritorijalnu nadlenost. Oni su bili plaani u naturi, ree u
novcu, ali su bili dosta imuni zahvaljujui vizitacijama- inspekcijama. Proveravali su
arhive, da li je sve u redu sa grbovima. Ono to je bilo najunosnije u poslu heralda su
sahrane. Organizovanje heraldikih sahrana, heraldi su bili majstori ceremonija. Panja se
tu posveivala izlaganju grbova preminulog, povorke, ukraeni grbovi...
Ve je pomenuto da je najvanija funkcija bila da se ne pojave dva ista grba.ak i
grbovi dva brata morali su da se razlikuju ili grbovi oca i sina, dok sin ne nasledi oca.
Postoji heraldiko zakonodavstvo, naroito u zapadnoj Evropi, Engleskoj, kotskoj gde
korienje tueg grba je krivino delo ili se bar smatra vrlo nedostojnim. Jedan od
poslova heralda do dana dananjeg je ta heraldska administracija, matini uredi za
registraciju grbova, gde se oni registruju, uvaju i gde se vidi da su oni izraeni po
odreenim heraldikim pravilima.
Heraldi su od samog poetka morali da imaju neku zvaninu teinu, koju im je
davao vladar, ili feudalac kojeg su zastupali, a kasnije su to postali kolegijumi grbova,
dakle institucije koje se bave heraldikom u okviru jedne drave/ kraljevstva. Kao neki
matini uredi, arhive grbova.