Roy DAndrade

MORALNI MODELI U ANTROPOLOGIJI

Moj dananji zadatak je da vam prikaem tekst amerikog antropologa Roja
DAndrade-a. On je profesor antropologije na univerzitetu Kalifornija u San Dijegu i poznat
je kao jedan od osnivaa kognitivne antropologije. Ovaj tekst objavljen je 1995. Godine i
bavi se u to vreme aktuelnim trendovima u antropologiji u pravcu razvoja moralne
discipline sa modelima sveta koji sadre eksplicitne moralne sudove. Tema ovog teksta
direktno

se

nastavlja

na

predavanje

od

prole

nedelje

kada

smo

govorili

postmodernistikim zahtevima da etika postane imperativ, da ne kaem prevashodnost, u

antropolokom istraivanju
Na poetku teksta autor istie kako napadi na antropologiju traju due od decenije
(sada znamo da je se taj period podudara sa onim koji moemo oznaiti kao
posmodernizam) i ti napadi ukljuuju i napade na objektivnost, nauku, pojam istine,
generalizacije, bavljenje etnografijom... Meutim, interesantno je to ti napadi dolaze od
veoma poznatih antropologa (Kako je Milenkovi prolog asa rekao seku granu na kojoj
sede) i dolaze u cilju transformisanja antropologije od discipline zasnovane na objektivnom
modelu sveta u disciplinu zasnovanu na moralnom modelu sveta.
Ovde se moramo zaustaviti kako bismo razjasnili na ta DAndrade misli kada uvodi
pojmove kao to su model ili moral. Pod modelom on podrazumeva set kognitivnig
elemenata korienih za razumevanje i donoenje suda o neemu, dok se termin moral
odnosi na prvobitnu svrhu tog modela: da se odredi ta je dobro, ta je loe, da se dodele
nagrada i kazna. U uobiajenom filozofskom diskursu dobrota, ravost i lepota smatraju se
subjektivnim a ne objektivnim kategorijama. Objektivan opis govori o opisanoj stvari a
subjektivan govori kako onaj ko opisuje reaguje na objekat. On istie kako je razlikovanje
subjektivnog i objektivnog jedno od osnovnih ljudskih dostignua ali da su te kategorije u
svakodnevnom govoru esto pomeane odnosno, za osobu se moe rei da pokuava da
bude objektivna kada eli da drugima saopti neto o objektu, a ne o sebi. U daljem tekstu
dodaje kako objektivan iskaz nije uvek osloboen vrednosnih elemenata niti je uvek

nepristrasan. U biti, rezultat pokuaja da se bude objektivan je vea verovatnoa da e

reeno moi da se podvrgne proveri da bi se utvrdila njegova istinitost. A da bi se znanje
akumuliralo, iskazi moraju biti objektivni, podloni proveri i ponovljivi.

Nasuprot

objektivnom modelu koji pokuava da opie predmet, moralni model ima za cilj da utvrdi
ta je dobro i loe, da dodeli nagradu i osudu i da pokua da objasni kako stvari koje po
sebi nisu dobre ili loe to postaju. Prema njemu, svaki moralni model mora da sadri u
najmanju ruku delimino objektivne termine ako eli da se primenjuje u stvarnom svetu.
On kroz ceo tekst koristi primer ugnjetavanja da podcrta svoju poentu. U najveem broju
moralnih modela postoji neki nain da se ispravi zlo i taj moralno ispravljajui in je
osuda. Ovde autor ubacuje jednu duhovitu opasku gde kae da u dananje vreme ovek
moe da ima moralnu karijeru u antropologiji, to jest da bude poznat po onome ta je
osudio.
U ovom delu teksta on koristi primer upotrebe tog moralnog modela sadranog u
delu Gladna tela, medicina i drava: u susret kritikoj psiholokoj antropologiji Nensi
eper Hjugs. Demistifikacija se vidi kao neophodan lek protiv dominacije pojedinaca, grupa
i klasa. Kritike teorije koje se ovim bave razlikuju se od objektivnih teorija one su pre
refleksivne

nego

objektivne

epistemologije.

Sve

teorije

prirodnim

naukama

pretpostavljaju objektivnu strukturu stvarnosti dok kritike teorije utvruju subjektivnost

saznajnih fenomena i predlau promiljanje (reflection) kao validnu kategoriju i metod
otkrivanja. Prema njoj, objektivnost nauke i medicine samo je fantomska objektivnost koja
vie prikriva nego to otkriva. Ona dalje kae da su u centru svih kritikih teorija i metoda
kritika ideologije i moi. Ukratko, stvarnost se mistifikuje da bi se prikrili odnosi dominacije,
a cilj je emancipacija otkrivanjem ideologija koje mistifikuju takve odnose.

*njen primer iz Brazila: dijagnoza nervos nepriznavanjem problema gladi koji se

nalazi ispod nervosa odvraa se potisnuti bes zbog dominacije i mistifikuje izvor
problema.

-> moji primeri: psihijatrijske dijagnoze u SAD hronina opsesija slobodom kod
robova
SSSR preispitivanje poretka =
metafizika intoksikacija.
U ovakvim teorijama vidljiv je poziv na delanje shodno tome to se antropologija
percipira kao deo procesa mistifikacije, sluei interesima koji ugnjetavaju druge. Prema
tome, moralno je osuditi one koji odravaju ovu mistifikaciju i transformisati antropologiju
iz objektivne prirodne nauke, koja je samo arada i sredstvo za nastavljanje ugnjetavanja,
u kritiku antropologiju koja e pomoi da se promeni svet. DAndrade istie da je mogue
sluiti se objektivnim modelom za moralne svrhe (ispitivanje biohemijske osnove
izofrenije da bi se naao lek za izofreniare). U najveem broju naunih oblasti koje za
cilj imaju pomaganje ljudima ova dva modela su povezana. DAndrade dalje citira
Rejnbouov zakljuak da je tvrdoglava separacija istine i moi da bi se izgradila nauka imala
poguban uticaj na antropologiju, a da je koncept humanistike aktivnosti gurnuo te
antropologe u vrstu nihilizma suprotnu njihovoj nameri. Rejnbou ocenjuje da svi
antropolozi moraju da imaju Boasovu strast prema moralu. Meutim, DAndrade se sa njim
ne slae i kae da u njegovom moralnom univerzumu neko moe da bude antropolog
jednostavno zato to je zainteresovan za ljudski ivot, i da i dalje bude dobra osoba.
U nastavku teksta ovaj autor navodi,

prema njemu, neke od najbesmislenijih

argumenata protiv objektivnosti i zatim ih pobija.

1. OBJEKTIVNI MODELI SU DEHUMANIZUJUI

Po Rortiju Fuko je bio u pravu kada je rekao da su drutvene nauke ogrubele moralno tkivo
naih vladara neto se desi politiarima koji su izloeni beskrajnim tabelama,
grafikonima, statistikama neto nalik na ono to se desi uvarima koncentracionih
logora. Meutim, prema DAndradeu ovo je ista fantazija i nijedan dokaz za to osim Fukoa

nije naveden, i istie da mu nije poznato ni jedno istraivanje koje pokazuje da rezultati
istraivanja drutvenih nauka imaju dehumanizujui efekat na ljude.
2. RAZLIKA IZMEU OBJEKTIVNOSTI I SUBJEKTIVNOSTI, INJENICE I JEZIKA, ZNANJA I
MILJENJA, ZAVISE OD REALISTIKE KONCEPCIJE SVETA I NJOJ SAOBRAZNE
TEORIJE ISTINE. OVA TEORIJA JE NESAVRENA TE SU RAZLIKE KOJE POTIU OD
NJE ZBUNJUJUE I NEPOTREBNE.
Realistike koncepcije nauke zastupaju stanovite da nauka radi zato to na odreeni
nain i u odreenoj meri odgovara svetu kakav zaista postoji. To objanjava zato je nauka
tako uspena u predvianju i kontroli. Argument Rortija i ostalih koji se smatraju
relativistima i antirealistima ili antiracionalistima je da usklaenost izmeu tvrdnji i
sveta nije evidentna. Ovaj argument su takoe isticali brojni pojedinci koji su radili u
oblasti istorije nauke i sociologije znanja. U njihom shvatanju nauna rasprava uslovljena
je time to su pobednici u njoj imali vie socijalne i kulturne moi a ne time to su bili blizu
nekoj apstraktnoj istini. Filip Kier, filozof nauke koji vrsto brani njenu racionalnost
objanjava ukratko pozicije antiracionalista na sledei nain:
a. Odluka zajednice doneta je kada dovoljan broj dovoljno monih podgrupa u okviru
zajednice donese istu odluku da promene svoje postupanje na odreeni nain
b. Naunici su uobiajeno motivisani neepistemolokim kao i epistemolokim ciljevima
c. Postoje znaajne kognitivne varijacije u okviru naunih zajednica , s obzirom na
individualnu praksu, prikrivene sklonosti i izloenost stimulansima
d. U toku svih faza naune debate proces kroz koji su proli krajnji pobednici ne
razlikuje se mnogo od onog kroz koji su proli krajnji gubitnici
e. Naune rasprave se okonavaju kada jedna grupa ovlada dovoljnom koliinom moi
da svog protivnika iskljui iz zajednice; naknadna artikulacija i razvoj uspenih
modifikacija apsorbuju sve dostupne izvore, tako da kasnija poreenja bivaju
napravljena izmeu visoko razvijene tradicije i rivala zaostalog u razvoju.
Kier istie da prve tri take nisu kljune za argumentaciju, a da kljune take 4. i 5.
koje poriu da, dugorono, saobraznost sa istinom il nainom na koji svet zaista postoji
dobija bitku kojom nauno znanje napreduje i da su svih 5 taaka empirijska

uoptavanja.

Stoga on predlae empirijski savremenije take 4. I 5.

I dok

antiracionalisti tvrde da ne postoje nezacisni kriterijumi za objanjavanje uspeha

nauke, DAndrade tvrdi da nauka svoj uspeh duguje dvema stvarima: pravilu
predstavljanja generalizacija u obliku koji omoguava njihovo opovrgavanja dokazima, i
pravilu vrenja sveobuhvatnig provera na generalizacijama drugih.
3. IDEJA DA LJUDI MOGU DA BUDU OBJEKTIVNI JE ILUZORNA; LJUDI KONSTITUIU
STVARNOST KAKO IM NAJVIPE ODGOVARA , TE JE JEDAN OBJEKTIVAN MODEL
NEMOGU, A BILO KAKVA PRETENZIJA DA SE TAKAV MODEL MOE POSTII
JEDNOSTAVNO JE HEGEMONISTIKA MISTIFIKACIJA.
DAndrade primeuje da je znaenje objektivnog u ovim argumentime pomereno od
prikaza koji opisuje objekat a ne osobu koja opisuje na prikaz koji je dat bez predrasuda ili
linog interesa. A to je sekundarno znaenje termina. Pomeranjem sa primarnog na
sekundarno znaenje mogue je izvui zakljuak da je, kako su ljudi uvek pod uticajem
nekih predrasuda, objektivan iskaz nemogu. Tako je svaka objektivnost samo maska za
mistifikaciju. U svakom sluaju, optuba poiva na triku zamene primarnog znaenja
termina sekundarnim. Slini trikovi koriste se i za poistoveivanje objektivnosti i nauke sa
dobrotom. Moglo bi se ak i rei da postoji toliko pozitivnih mistifikacija oko pojma nauka
da su i negativne mistifikacije potrebne da bu se napavila ravnotee. Demistifikovana
nauka nije sama po sebi dobra ili loa.
4. OBJEKTIVNOST JE DEO OPTE HEGEMONIJE ZAPADNE KULTURE, AUTORITARNA JE I
UGNJETAVAJUA
Autor teksta ovde istie zarazno stanovite ugnjetavnje-je-loe koje nastavlja da se riri
poput kuge; ravost ugnjetavanja inficira mo koja zatim inficira objektivnost a
objektivnost inaficira generalizacije. I prema njemu, to je ponovo fantazija. Ono to teti
ljudima je nain na koji se mo i generalizacije koriste. Iracionalno je tvrditi da je mo
sama po sebi loa. On uzmenirujuim smatra to ovi napadi na objektivan model ne
navode nikakve dokaze o teti priinjenoj objektivnou a u isto vreme dokazi o dobru koje
je nauka donela bivaju ignorisani.

U nastavku teksta on izlae nekoliko problema sa kojima se susree upotreba

meovitog modela.
Prvi problem je identifikacija. Za upotrebu aktuelnog moralnog modela potrebno je
prethodno identifikovati da li je neto ugnjetavanje i ta tu pojavu ini takvo. Postaje
veoma teko definisati ta je ugnjetavanje osim na osnovu neije reakcije na situaciju pa
tako ako imamo lou upotrebu moi to je ugnjetavanje a ako imamo dobru to je pravda.
Drugi problem je to objektivni svet dolazi u razliitim nijansama sive, dok morali svet tei
crno-belom. Ugnjetavanje recimo nije sve ili nita, njegov stepen se menja. Da bi se
napravio model koji uzima u obzir sve ono to se deava u svetu potrebno je razlikovati te
nijanse. Moralnosti se ovo ne svia svaki sluaj ugnjetavanja treba tretirati podjednako
jer su svi oni podjednako loi.
Trei problem je snana tenja ka verovanju da dobre stvari da ju dobre rezultate a loe
stvari loe. Pragmatiari moralnosi pojavljuju se kao monokauzalisti smatrajui da je svaka
loa stavr imala jedan lo uzrok. Meutim, svet tei da bude vieuzroan.
etvrti problem kod spajanja ova dva modela je da, dok je objektivan model podloan
promenama, moralni model je jako teko izmeniti.
Meutim, trenutni problem za bilo koju makrosocijalnu teoriju nije u identifikaciji
ugnjeavanja ve odgovornosti trenutnih vlada za neuspehe da se odri red.

Jedan od

problema aktuelnog moralnog modela je to ne izgleda da e on doneti bilo ta dobro

svetu. On ne podstie nikoga da uini neto pozitivno u vezi sa loim uslovima. Umesto
toga, on vodi osuivanju velikog broja drutvenih radnika kao to su lekari, i naroito drugi
antropolozi. Ali intelektualno unitenje ovi mistifikatora koliko god poeljno sa stanovita
ovog modela ne izgleda kao da e mnogo pomoi ugnjetavanima. Aktuelan moralni model
je dobar instrument za bitku na univerzitetu ali teko da moe da postigne bilo ta drugo.
Konano, aktuelan moralni model je etnocentrian snano zastupa jednakost i slobodu,
koje nisu loe vrednosti ali su veoma amerike. One nisu optepihvaene u recimo
modernom Japanu ili Indiji ali jesu preovlaujue u SAD i dobrom delu Evrope. DAndrade

istie da je ironino da su ti moralisti toliko kolinijalno nastrojeni kada je re o njihovoj

pretpostavci ta je loe.
Pokretaka sila moralnog modela je raspodela nagrade i kazne, pohvale i osude.
Pokretaka sila objektivnog modela je njegov cilj sticanja sigurnijih saznanja o tome kako
stvari funkcioniu i ta se dogaa tamo napolju. Lepo je verovati da se oba mogu stei u
jednom modelu ali dokazi govore da je to nemogue i zato se dolazi do dva izbora. ta god
da neko eli da postigne od politikih promena, da li e mu prvi prioritet biti da razuem
kako stvari funkcioniu? To je DAndredeov izbor, on veruje da antropologija moe da
zadri svoj moralni autoritet samo na osnovu empirijski dokazljivih istna. S druge strane,
veliki broj amerikih antropologa veruje da moralna uloga antropologije treba da nadjaa
naunu.