INTERVJU

UDC 821.111(71):929 Hutcheon L. (047.53)

INTERVJU SA LINDOM HAN 20. AVGUSTA 2009.

Radojka Vukevi

Autor ste devet kwiga i mnogobrojnih lanaka, kao i mnogih projekata. Volela bih da zaponemo intervju Vaim projektom Novo promiqawe kwievne istorije. Do kakvih ste saznawa doli?
Za mene je Novo promiqawe kwievne istorije bio ogroman, ali i
uzbudqiv poduhvat, sa preko 400 uesnika u dva glavna projekta od kojih
su nastale dve opsene publikacije: Kwievne kulture Latinske Amerike: komparativna istorija (u 3 toma, u izdawu Oksford juniversiti
presa) i Istorija kwievnih kultura istone i centralne Evrope (u 4
toma, u izdawu Benxaminsa). U oba sluaja, ideja o novom promiqawu" izrodila se iz naeg shvatawa da je istorija kwievnosti obino
uslovqena nacijom ili nacionalnim jezikom. Mi smo umesto toga eleli da uporeujemo, da preemo granice naciona i jezika, kao i samih
disciplina (stoga smo upotrebili termin kwievne kulture" u nazivima ovih kwiga).
U latino-amerikom projektu saraivali smo sa kulturnim geografima da bismo na karti oznaili kako se verbalna kultura kretala (a
ne kako se zadravala u jednoj zemqi) kroz vreme. Zamolili smo preko
300 saradnika da razmiqaju regionalno, a ne nacionalno, i da uzmu u
obzir i usmenu i pisanu kulturu na ameroindijanskim jezicima, kao i
na panskom i portugalskom.
U projektu istone i centralne Evrope pokuali smo da skinemo
akcenat sa nacionalnih kulturnih mitova istiui dodirne take i
analogije izmeu kwievnih kultura, kao i hibridne i marginalne kulturne fenomene koje su tradicionalne nacionalne istorije ranije ignorisale ili namerno izostavqale voene nagonom da izgrade sopstveni nacionalni identitet. Iz ovog projekta zasnovanog na meusobnoj saradwi nauila sam mnogo o dodiru i proimawu kultura u ovim
delovima sveta; meutim, nauila sam i koliko je vano da naunici
udrue snage ukoliko se spremaju za jedan tako ogroman poduhvat koji
niko ne moe da izvede sam.

162
Prema dosadawim opisima, Va rad karakterie sloeno ukrtawe teorije i umetnike prakse. ta ste Vi o tome otkrili? Da li nas
umetnost podjednako dobro informie o kwievnoj teoriji kao to nas
kwievna teorija informie o umetnosti?
Pripadnik sam jedne od prvih generacija u Severnoj Americi koja
je formalno izuavala kritiku teoriju, tako da je to gotovo od poetka
bio deo mog akademskog ivota. Meutim, posle doktorske disertacije
poela sam da razmiqam o tome da teoriju" ne treba posmatrati
odvojeno od kulture, niti je treba nametati itawu kwievnih dela.
Tako sam odluila da u, bilo da prouavam introspektivne romane,
parodiju, ironiju ili adaptacije, polaziti od kulturnih tvorevina i
odatle se kretati prema teoriji, odnosno da u pokuati da teoretiem" polazei od same umetnosti. Na primer, mislim da teorija usmerena ka reakciji itaoca nije sluajno bila popularna osamdesetih godina, u vreme procvata postmoderne metaproze: i jedno i drugo javilo
se kao reakcija na kulturni cajtgajst koji se usprotivio kritikoj i teoretskoj preokupaciji pievom namerom i autonomijom teksta, zahtevajui hermeneutiko ukquivawe itaoca.
Moemo li rei da je Vae interesovawe za teoriju poelo sa samosvesnom naracijom (Narcisoidna naracija), parodijom (Teorija parodije)
i ironijom (Otrica ironije)? Da li ste doli do nekih novih zakquaka u ove tri oblasti?
Da, nema sumwe da sam odatle poela. Moj rad na disertaciji o narativnom samopromiqawu bio je, takorei, moja intelektualna inicijacija" za uspon postmodernizma tokom sedamdesetih i osamdesetih
godina. S obzirom na to da je ta umetnost (svake vrste) bila parodijska
i ironina, ubrzo sam uvidela da u morati da teorijski obradim i te
elemente, pored samosvesti naratora. Ponovo bih pokuala da poem
od samih umetnikih dela ka teoriji, da ne ponem prvo da razvijam teoriju ironije ili parodije, te da je zatim nametnem delima. Moderna i
postmoderna parodijska umetnika dela nauila su me tome da parodija
nije usmerena samo ka ismevawu, kao to je moda bio sluaj u osamnaestom veku. Naprotiv, u naoj savremenoj kulturi parodija ima niz ciqeva koji pokrivaju irok spektar, od poklowewa i potovawa do besprizornog ismevawa. Umetnika dela dvadesetog veka nauila su me da
je potrebno otvoreno pristupiti prostoru ironije i parodije, to sam
kasnije pokuala i teorijski da obradim.
Vae kwige Poetika postmodernizma, koja je prevedena na srpski
i koja se prouava na pojedinim kursevima Univerziteta u Beogradu, kao i
Kanadska Postmoderna, mnogo su doprinele boqem razumevawu koncepta
postmodernizma. U kojoj meri Kanada jo ivi u postmodernom svetu?
ta je sa wenom savremenom kwievnom scenom? Da li biste mogli da
napravite listu pet vodeih kanadskih proznih autora?

163
Oduvek sam smatrala da je Kanada prototip jedne postmoderne nacije: decentralizovana je (svaka pokrajina i region imaju autonomnu
kulturu, na vie nivoa, a da ne pomiwemo frankofoni Kvebek); otvoreno prihvata ekscentrinost i razliitost (politika multikulturalnosti ovde je zakon); marginalna je, to joj uopte ne smeta (naa sudbina je da ivimo pored SAD-a). ezdesetih godina javqa se snaan i
organizovan pokret za definisawe i odbranu kanadske kulture, koju
ugroavaju jake amerike institucije i obiaji. Imao je dosta uspeha,
tako da Kanada danas ima jednu dinaminu kulturu u kojoj su zastupqene
sve vrste umetnosti. Zapravo, ima toliko dobrih pisaca da mi je zaista teko da izdvojim najboqe. Jedino to mogu da kaem je da su neki
od mojih omiqenih pisaca oni kanonski (Majkl Ondatje i Margaret
Atvud) i neki novi (Miriam Tejvz i Xorx Eliot Klark).
Vaa najnovija kwiga Teorija adaptacije ilustruje Vae interesovawe za adaptaciju kao jedan od naina pripovedawa. ta je ovde novo?
Moje interesovawe za adaptaciju verovatno potie od prouavawa
parodije (to je na neki nain samo jedan oblik ironijske adaptacije),
ali direktni podsticaj za bavqewe time dobila sam nakon to sam
shvatila da nam je sa pojavom novih difuznih medija televizije, filma, a naroito interneta izgleda potrebno sve vie pria da bismo
popunili sadraj" ovih medija. A jo je interesantnije to da smo, kada se javi potreba za pripovedawem, izgleda skloni PREpriavawu starih pria: odatle ideja o adaptaciji. Fasciniralo me je to to neprekidno prepriavamo iste prie, samo u razliitim medijima: danas postoje razne vrste baleta, opere, stripova i filmova nastale kao adaptacije ekspirovih drama; postoje video-igre i adaptacije popularnih
filmova u vidu grafikih romana. Ovde se, dakle, radi o meavini
poznatog i novog/razliitog. Pokuala sam da razmotrim razloge za toliku popularnost adaptacija, za razne oblike koje ona poprima, kao i
ta se deava kada se jedna pria pripoveda u razliitim kulturama
da li postaje transkulturalizovana", odnosno da li se prilagoava datoj kulturi. Naravno, za to vreme sam mnogo nauila o naoj savremenoj
kulturi.
U mladosti ste se bavili urednitvom i prevodilatvom, kada ste
i skovali termin kripto-etniki". ta nam moete rei o tome?
Ja sam prvo zavrila moderne jezike (italijanski, francuski, nemaki i engleski), tako da me je prevodilatvo prirodno interesovalo.
Ali ja sam, isto tako, iako udata za kota, ije sam prezime uzela, erka italijanskih imigranata u Kanadi. Odrasla sam u italijanskom kulturnom okruewu, mada sam kod kue govorila engleski. Kada sam prvi
put upisala fakultet, izabrala sam Italijanske studije, i zaqubila se u
taj jezik i kulturu. Potom sam zavrila master-studije iz italijanskog
na Kornel-univerzitetu i doktorske studije iz komparativne kwiev-

164
nosti. Jednom sam u ali upotrebila re kripto-etniki" da bih opisala velik broj mojih vrwakiwa (jednu generaciju ena koje i daqe, po
pravilu, uzimaju muevqevo prezime na venawu) koje zapravo kriju
drugaiji etniki identitet iza svog udatog prezimena. U mom sluaju,
iza prezimena Han krije se Bortoloti. Za divno udo, otkrila sam da
se ivot jedne Italijanke i jedne Anglo-kanaanke potpuno razlikuje,
ak i u jednom multikulturnom Torontu!
U posledwe vreme radili ste zajedno sa Majklom Hanom na interdisciplinarnim projektima, kao to je presek istorije medicine i kulture, posmatran kroz prizmu opere. Od ovog projekta do sada nastale su tri
kwige: Opera: eqa, bolest, smrt; Telesna arolija: iveti operu; Opera: umetnost umirawa. Koliko je snana veza izmeu te dve istorije?
Istorija medicine i kulture u potpunosti su isprepletene, kao
to tvrde Sander Gilman i drugi. Medicina je vezana za odreeni drutveni kontekst i uvek ga odraava. Opera je jedan oblik umetnosti koji ima dugu, kontinuiranu etirstogodiwu istoriju i, s obzirom na
to da nije previe rafinirana (zaplet je zgusnut poto je potrebno
vie vremena da se jedan red otpeva nego da se ispria), ona uspeno
otkriva i eqe i strahovawa svojih stvaralaca. Isprva smo se zainteresovali za one trenutke istorije medicine kada se shvatawe bolesti
radikalno promenilo: na primer, kada je otkriveno da tuberkuloza nije
nasledna bolest, nego da se prenosi ukoliko ste u neposrednoj blizini
zaraenog. Spoznaja o zaraznoj prirodi tuberkuloze iz korena je promenila razumevawe medicine.
Meutim, osim toga promewene su i kulturne predstave ove nauke.
Verdijeva Travijata komponovana je pre ovog otkria; Puinijeva opera Boemi dola je nakon toga. Razlika je u tome to u prvoj operi Violeta smatra da je bolest nasledila od majke i da je tok bolesti pogoran wenim nainom ivota jedne pariske kurtizane; u drugoj, tuberkuloza je konano shvaena kao bolest siromanih i rezultat preguste
gradwe u urbanim naseqima. Ipak, postoje neka mesta koja se ponavqaju,
uprkos promeni koja se dogodila u medicini: u oba sluaja, ene koje
pate od ove bolesti su mlade i lepe (zbog svoje bolesti) i seksualno aktivne. Povezivawe seksualnosti i bolesti je konstanta, to smo shvatili prouavajui ove opere. U drugoj kwizi, o telu opere, posmatrali
smo kako stvarna tela (pevaa i lanova publike), tako i tela koja oni
predstavqaju na operskoj sceni. Kada vam se instrument" nalazi u telu, to predstavi neosporno daje jedan telesni nivo. A opera je, kada je
vrhunska, oblik umetnosti koji se izvodi uivo, na sceni, telom. U naoj treoj kwizi pokuali smo da doemo do zakquka zato, ako je naa zapadwaka kultura zaista toliko odluna u poricawu smrti kao
to to tvrde sociolozi, dakle, zato je opera (oblik umetnosti opsednut pitawima qubavi i smrti) popularna i u danawe vreme. Razvili
smo teoriju vezanu za sredwevekovnu pobonu praksu po imenu ars moriendi" (umetnost umirawa), odnosno preciznije contemplatio mortis":

165
ovde ovek razmiqa o sopstvenoj smrti unosei se u potpunosti, uz
dosta dramskih momenata. Patwa do koje to dovodi, oprotaj od voqenih osoba, itd., briqivo su uvebani do detaqa. Zatim, nakon ove vebe ovek se vraa svom ivotu uz obnovqenu radost ivqewa i, nakon
to je uvebao svoj kraj, spremniji je za sopstvenu smrt. Zakquili smo
da i opere o smrti funkcioniu na isti nain: oigledna izvetaenost opere (sve je otpevano) dozvoqava publici da napravi otklon koji
olakava promiqawe smrti, ali mo muzike ipak omoguava prenoewe poruke.
ime se trenutno bavite? Da li, kao to sam proitala na internetu, prouavate kreativnost i staro doba u poznom stilu i pozne godine
operskih kompozitora?
To je definitivno jedan od dva projekta na kojima sada radim, i to
opet zajedno sa muem. Posmatramo posledwa dela odreenih operskih
kompozitora koji su imali dug i kreativan ivot i koji su ostavili
bogato zavetawe (u vidu pisama i dnevnika) o svom viewu starosti
i kreativnosti: uzepe Verdi, Rihard Vagner, Leo Janaek, Rihard
traus, Benxamin Briten i Olivije Mesijan. Interesuje nas kako je
publika prihvatala wihove posledwe komade u to vreme, ali i danas,
kada znamo da su to zaista bile wihove posledwe kompozicije jer ova
dela su od posebnog znaaja u naoj kulturi. esto su se u ovim posledwim operama oitavale promene, bilo stila ili tematike. Publika bi
ih nekad doekala aplauzom, a nekad bi reakcija bila sasvim suprotna.
Mi elimo da istraimo upravo te, kao i neke druge protivrenosti.
Osim toga, radim samostalno i na jednom projektu, gde se bavim
etikom, politikom i ekonomijom recenzirawa odnosno, pisawa kritika o svim umetnostima, restoranima, hotelima, i slinom. Mislim
da je sada pravo vreme za tu studiju, s obzirom na to da smo svedoci velikih promena recenzentske prakse u doba interneta: ija-kritiar i
bloger sada predstavqaju konkurenciju profesionalnom recenzentu, a
wihove uloge u drutvu se moda potpuno mewaju.
Dobitnica ste poznatih stipendija i nagrada, kao i mnogobrojnih
poasnih odlikovawa, a 2000. godine izabrani ste za 117-u predsednicu
Amerikog udruewa za moderne jezike, kao trei kanadski dravqanin,
odnosno prva Kanaanka na tom poloaju. Do kakvih ste zakquaka doli
nakon ovakvog iskustva?
To je dobro pitawe. Pre svega, mnogo sam nauila o tome kako izgleda baviti se kwievnou i jezikom u Severnoj Americi zahvaqujui tome to sam imala priliku da budem na tom poloaju u najveem
akademskom udruewu na svetu. Udruewe za strane jezike je najvaniji
portparol za nau oblast u ovom delu sveta, i oduvek je svesrdno stajalo u odbranu onoga ime se bavimo, kako u komunikaciji sa vladom i
javnou, tako i u univerzitetskim krugovima. Budui da sam Kanaan-

166
ka, radim u neto drugaijoj akademskoj klimi, tako da sam nauila
mnogo toga o amerikom sistemu. Ipak bih izdvojila to da u naoj profesiji ima veoma mnogo profesora i naunika posveenih radu, kojima
je zaista stalo do kulture, do svojih studenata, do sveta koji mi sami
stvaramo. To me je izuzetno inspirisalo.
Interesuje Vas mnogo toga: teorija, kwievnost, profesura, meudisciplinarni projekti Ova interesovawa Vas danas definiu kao kritiara. ta nam moete rei o tome?
esto se alim da sam intelektualno promiskuitetna" da im
zavrim jedan projekat, odmah prelazim na sledei, a ba i ne gorim
od eqe da se vraam na stari i da ga komentariem. Rano se povlaim
iz aktivne profesure kako bih vie vremena posvetila istraivakom
radu i pisawu. Volim da predajem, ali vreme je da napiem kwige koje
ue u meni", ako se tako neto uopte moe rei. Meutim, kada piem, uvek imam na umu i pedagogiju: oduvek sam studente smatrala idealnom publikom. Sada kada se povlaim iz tog posla, ipak mislim da je
vreme da ponem da razmiqam o iroj publici, moda ak i o neakademskim krugovima. To za mene predstavqa jedan nov izazov i jedva ekam da mu se odazovem.