NEKI ASPEKTI PRIMENE INTEGRISANIH SISTEMA MENADMENTA

U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA U SRBIJI

SOME ASPECTS OF USING INTEGRATED MANAGEMENT SYSTEMS
IN SMALL AND MEDIUM ENTERPRISES IN SERBIA
Prof. dr Rade Stankovi1
MA Saveta Vukadinovi2
Prof. dr Vlado Radi3

Rezime: Mnoga mala i srednja preduzea (MSP) pokuavaju da poveaju svoju konkurentnost
implementacijom integrisanih sistema menadmenta (IMS). Integrisani sistemi za upravljanje najee
ukljuuju: sistem menadmenta kvalitetom (ISO 9001), sistem upravljanja zatitom ivotne sredine (ISO
14001), sistem bezbednosti zapoljenih (OHSAS 18001) i dr. Autori su istraili implementaciju IMS na
primerima 52 preduzea u Srbiji. U radu su prikazani neki rezultati istraivanja motiva MSP za
implementaciju IMS, ogranienja za uspostavljanje IMS, internih i eksternih prednosti primene, uticaja IMS
na konkurentnost i zadovoljstvo kupaca, itd.
Kljune rei: Integrisani sistemi menadmenta, implementacija sistema, konkurentnost, zadovoljstvo kupaca.
Abstract: A lot of small and medium enterprises (SMEs) are trying to improve their competitiveness by
implementing Integrated Management Systems (IMS). Integrated management systems most commonly
include: Quality Management System (ISO 9001), Environmental Management System (ISO 14001),
Occupational Health and Safety Management System (OHSAS 18001) and others. The paper presents some
research results: the motives of SMEs for the implementation of IMS, the limitations in establishing IMS, the
internal and external advantages of implementation, impact of IMS on competitiveness and customer
satisfaction, etc.
Keywords: Integrated Management Systems, implementation of systems, competitiveness, customer
satisfaction
JEL: L15

1. UVOD
Preduzea mogu da steknu konkurentsku prednost i vei udeo na tritu zadovoljavanjem zahteva kupaca
kvalitetnim proizvodima i konkurentnim cenama. Zato kvalitet proizvoda ima vitalan znaaj za ekonomski
uspeh preduzea i smatra se kritinim faktorom uspeha na globalnom konkurentnom tritu. Kvalitet je u
uslovima turbulentnih promena, globalne konkurencije i ekonomske liberalizacije, postao jedan od vanih
faktori za postizanje konkurentske prednosti. Zbog toga vie miliona preduzea u svetu ulae velika
finansijska sredstava i napora za uspenu implementaciju neke od filozofija upravljanja kvalitetom, meu
kojima se posebno istiu TQM, ISO 9001 i est sigma. One koje su u tome uspele, stvorile su uslove za
kontinuirano usavravanje, smanjenje trokova, postizanje stepena izvrsnosti, osvajanje novih trita itd.
Primena sistema upravljanja kvalitetom nije se razvijala istim tempom u razliitim regionima sveta, pa su
trenutno razvijene zemlje i zemlje u razvoju u razliitim fazama njegove primene. Primena je poela u
Japanu a zatim u SAD, Evropi i, konano, u zemaljama u razvoju. Ove zemlje, ako ele da uu u takmienje
u svetu, moraju da prihvate i u praksi primene filozofiju upravljanja kvalitetom, alate i tehnike u svim
granama industrije. Tako je, na primer, na osnovu jedne studije u Kini zakljueno da usvajanje filozofije i
prakse upravljanja kvalitetom, moe da pomogne kineskim malim proizvoaima da ostvare konkurentsku
prednost na domaem i meunarodnim tritima (Lee, 2004).
Iako se filozofije upravljanja kvalitetom ine relativno jednostavnim, njihova implementacija je sigirno
veoma sloena, teka i dugotrajna. Neki autori smatraju da je za potpunu implementaciju sistema kvaliteta
potrebno oko osam godina intenzivnog rada. Ova vrednost zavisi od brojnih faktora, pa realno moe
1

Rade Stankovi, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd, Srbija, pep.stankovic@gmail.com
Saveta Vukadinovi, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd, Srbija,
savetavukadinovic@yahoo.com
3
Vlado Radi, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd, Srbija, vlado.radic@vektor.net
2

znaajno da se razlikuje u razliitim regionima. Takva tvrdnja vredi i za usvajanje i uspenu primenu
integrisanih sistema menadmenta. Najverovatnije je to razlog da to je broj uspenih primena i ostvarivanje
izvrsnih rezultata mali u odnosu na ukupan broj preduzea koja su pokrenula proces uvoenja sistema
upravljanja kvalitetom.
Podaci o broju sertifikovanih preduzea u Srbiji za primenu standarda ISO 9001 (sistemi menadmenta
kvalitetom), ISO 14001 (sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine), ISO 22000 (sistemi menadmenta
bezbednou hrane), ISO 13485 (sistem za projektovanje i razvoj, proizvodnju i servisiranje medicinskih
ureaja, kao i za pruanje odgovarajuih usluga) i ISO/TS 16949 (sistem menadmenta kvalitetom globalne
automobilske industrije) prikazani su u tabeli 1. Broj sertifikovanih preduzea prema ISO 9001 bio je najvei
2011. godine, a zatim ima trend pada, dok je za ostale navedene standarde izraen trend rasta.
Tabela 1: Broj sertifikovanih preduzea u Srbiji

Standard
ISO 9001
ISO 14001
ISO 22000
ISO 13485
ISO 16949

2007
1987
149
2
9
6

2008
2091
176
17
10
10

2009
2733
298
26
11
10

Godina
2010
1790
318
116
30
11

2011
3228
573
145
32
15

2012
2750
736
172
47
18

2013
2366
762
193
53
26

Izvor: ISO Survey, 2013

2. METODA ISTRAIVANJA
Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 52 preduzea, koja su odgovorila na 20 pitanja iz upitnika. Pitanja se
odnose na opte informacije o preduzeu i sistemu menadmenta koji primenjuju, kao i na motive, nain
uspostavljanja, ogranienja, efekte primene i dalje trendove uspostavljanja IMS-a.
Anketirana su preduzea koja zapoljavaju do 250 radnika i imaju sertifikaciju dva ili vie sistema
menadmenta. Anketni upitnik je prosleen putem e-maila na adrese izabranih preduzea iz MSP kategorije.
Anketiranje je sprovedeno u periodu mart-oktobar 2013. U tabeli 2 prikazan je pregled integrisanih

sistema i broj anketiranih preduzea.

Tabela 2: Pregled integrisanih sistema i broja anketiranih preduzea

Standard
9001 + 14001
9001 + HACCP
9001 + 17025
9001 + 18001
9001 + 27001
45011 + 17020
9001 + 14001 + 18001
9001 + 14001 + 17025
9001 + 17020+ 17025
9001 + 14001 + 13485
9001 + 14001 + HACCP
9001 + HACCP + 22000
9001 + 14001 + 18001 + 17025
9001 + 14001 + 18001 + HACCP
9001 + 14001 + 18001 + 27001
9001 + 14001 + 18001 + 13485
9001 + 14001 + 18001 + FSC
9001 + 14001 + 13485 + 17020
9001 + 14001 + 18001 + 27001 + 50001
9001 + 14001 + 18001 + 1384 + AD-2000 + 1090-1

Broj sistema

2 sistema
28 MSP

3 sistema
13 MSP

4 sistema
9 MSP

5 sistema 1 MSP
6 sistema 1 MSP

Broj preduzea
12
5
4
3
3
1
7
2
1
1
1
1
3
2
1
1
1
1
1
1

Kao to se vidi iz podataka u tabeli 2, 28 MSP integrisalo je dva sistema menadmenta, 13 MSP tri
sistema, 9 MSP etiri sistema, a po 1 MSP pet, odnosno est sistema. Preduzea ukupno poseduju
142 standarda, tako da prosek iznosi 2,73 standarda po MSP. Iz tabele se, takoe, vidi da je
ubedljivo najzastupljeniji standard ISO 9001 (koji primenjuje 51 preduzee), sledi ISO 14001 (koji
primenjuju 34 preduzea), OHSAS 18001 (20 preduzea), ISO/IEC 17025 (10 preduzea) i HACCP
(9 preduzea).
3. REZULTATI ISTRAIVANJA
3.1. Motivi primene integrisanih menadment sistema
Preduzeima je u upitniku ponueno sedam razloga za uvoenje i primenu IMS-a i data mogunost
da preduzea navedu svoje motive uvoenja sistema. Date su mogunosti jednog ili vie razloga u
odgovorima. Oekivani motivi su poveanje kvaliteta proizvoda i poveanje efikasnosti proizvodnje
u cilju zadovoljavanja zahteva kupaca, to omoguuje poveanje izvoza. Drugi motivi bi mogli biti
u ostvarivanju brzre kratkorone koristi, kao to su korienje podsticajnih sredstava i poveanje
verovatnoe uspeha na tenderima. Trea ponuena grupa odgovora se odnosila na zahteve zakonske
regulative i zahteve drutvenih zajednica. Dobijeni odgovori su prikazani u tabeli 3.
Tabela 3: Frekvencija odgovora motivi za uvoenje IMS

Motiv
zakonska obaveza
vea uspenost na tenderima
zahtev drutvene zajednice
udovoljavanje zahtevima kupca
Ukupno

f(t)
7
1
5
39
52

%
13,5
1,9
9,6
75
100

Kum. %
13,5
15,4
25
100

Najvei broj (75%) anketiranih preduzea pokrenulo je procese implementacije IMS u cilju
udovoljavanja zahtevima kupaca, to podrazumeva poveanje efikasnosti poslovanja i kvaliteta,
ime se stvaraju mogunosti za poveanje izvoza. Veliki procenat preduzea (25%) je kao svoj
motiv navelo druge razloge: zakonske obaveze (13,5%), zahteve drutvene zajednice (9,6%) i
poveanje verovatnoe dobijanja poslova na tenderima (1,9%). Ovaj motiv je ak za 39% preduzea
drugi razlog uvoenja IMS.
Iz navedenog se moe zakljuiti da su domaa MSP trino orijentisana, da imaju pozitivan stav o
integrisanim sistemima menadmenta i smatraju da im njihova primena moe pomoi u ostvarenju
ciljeva poslovanja.
3.2. Znaajna poboljanja
Primena IMS omoguuje unapreenja u strukturi organizacije. Upitnikom je preduzeima
omogueno da navedu postignuta unapreenja. U tabeli 4 navedene su frekvencije prvorangiranih
unapreenja kojima su postignuti najbolji rezultati.
Tabela 4: Najznaajnija poboljanja

Naziv poboljanja
Poveanje efikasnosti
Poveanje kompetentnosti zaposlenih
Poveanje odgovornosti
Smanjenje dokumentacije
Smanjenje trokova sertifikacije
Vee zadovoljstvo vlasnika
Ukupno

frekvencija
34
6
2
7
2
1
52

%
65,4
11,5
3,8
13,5
3,8
1,9
100,0

kumul. %
65,4
76,9
80,8
94,2
98,1
100,0

Poveanje efikasnosti poslovanja je ostvareno u neto vie od 65% preduzea, to je svakako uticalo
na poveanje konkurentnosti proizvoda. U est preduzea je kao najznaaniji rezultat navedeno

poveanje kompetentnosti zaposlenih (11,5%), a u 7 preduzea je postignuto znaajno smanjenje

dokumentacije. Navedena poboljanja, kao i poveana odgovornost (3,8%) su sigurno uticala na
poveanje efikasnosti poslovanja, odnosno konkurentnosti proizvoda.
Drugorangirana poboljanja u organizaciji su navedena u tabeli 5. Smanjenje dokumentacije,
poveanje kompetentnosti zaposlenih i poveanje odgovornosti su najei odgovori, dok je
poveanje kvaliteta proizvoda navedeno samo u etiri preduzea (7,7%). Oigledno je da su
potrebna vea poboljanja u odgovornosti, osposobljenosti zaposlenih, motivisanosti, komunikaciji i
dokumentaciji i sl.
Tabela 4: Drugorangirana poboljanja

Naziv poboljanja
Poveanje efikasnosti
Poveanje kompetentnosti zaposlenih
Poveanje kvaliteta proizvoda
Poveanje odgovornosti
Poveanje motivacije
Smanjenje dokumentacije
Smanjenje trokova sertifikacije
Ukupno

frekvencija
2
7

%
3,8
13,5

kumul. %
3,8
17,3

4
12
4
15
8
52

7,7
23,1
7,7
28,8
15,4
100,0

25,0
48,1
55,8
84,6
100,0

Svi uenici ankete su se izjasnili da su poveali konkurentnost proizvoda, kao i da je smanjen broj
reklamacija (7,7%), da su unapreeni odnosi sa isporuiocima (9,6%), izvreno usklaivanje sa zakonom
(3,8%), smanjen rizik (3,8%), ostvareno bolje upravljanje ivotnom sredinom (3,8%) itd. tabela 5. Iz
navedenog proizlazi da su navedena poboljanja kompetencija kadrova, odgovornosti zaposlenih,
dokumentacije i sl., omoguila poveanje konkurentnosti proizvoda, iako je kvalitet povean u samo etiri
preduzea.
Tabela 5: Drugorangirana poboljanja poslovanja firme

Naziv poboljanja
Smanjen broj reklamacija
Unapreeni odnosi sa isporuiocima
Usklaivanje sa zakonom
Smanjenje rizika
Bolje upravljanje ivotnom sredinom
Ukupno

frekvencija
4
5
2
2
2
15

%
7,7
9,6
3,8
3,8
3,8
28,8

kumul. %
26,7
60,0
73,3
86,7
100,0

3.3. Konkurentnost proizvoda i zadovoljstvo kupaca

Poveanje konkurentske prednosti proizvoda podrazumeva poveanje efikasnosti proizvodnje inovatovnim i
kreativnim radom, poveanje kvaliteta proizvoda, razumevanje i ispunjavanje zahteva kupaca ponudom
boljih proizvoda od onih koje nude njegovi konkurenti. itd. Anketni upitnici su sastavljeni tako da
omoguuju preduzeima da se izjasne da li su primenom IMS poveali efikasnost rada, konkurentnost
proizvoda i da li je odnosom kvaliteta i cena proizvoda poveano zadovoljstvo kupaca.
U cilju ispitivanja uticaja IMS-a na konkurentnost, preduzeima je data mogunost da zaokrue neki od
ponuenih odgovora:

nije ostvareno poveanje konkurentnosti,

poveanje 1-10%,
poveanje 11-25%,
poveanje 26-50% i
poveanje vee od 50%).

Dobijeni odgovori prikazani su u tabeli 6: kod 2 MSP nije dolo do poveanja konkurentnosti, 11 MSP je
zabeleilo poveanje 1-10%, 22 MSP poveanje 11-25%, 10 MSP poveanje 26-50% i 7 MSP poveanje
konkurentnosti vee od 50%.
Tabela 6: Ocena poveanja konkurentnosti

Ocena poveanja
konkurentnosti

frekvencija

broj odgovora
%

kumul. %

nije ostvarena
1 do 10%

2
11

3,8
21,2

3,8
25,0

11 do 25%
26 do 50%

22
10

42,3
19,2

67,3
86,5

preko 50%
Ukupno

7
52

13,5
100,0

100,0

Bitno je istai i da je kod tri etvrtine anketiranih preduzea (75%) poveanje bilo vee od 10%, a preduzea
koja su zabeleila najvee poveanje konkurentnosti (vee od 50%), u proseku su primenjivala 3 standarda.
Zbog vanosti ovog kriterijuma za uspeno poslovanje, ali i opstanak MSP, analizirana je veza izmeu
primene IMS-a i poveanja zadovoljstva kupaca. Na osnovu dobijenih rezultata (tabela 7) konstatovano je da
kod 2 MSP nije primeeno poveanje zadovoljstva kupaca, dok su 2 MSP izjavila da to nije mogue
proceniti. Preostalih 48 MSP zabeleilo je pozitivan uticaj primene IMS-a na zadovoljstvo kupaca, tako da je
12 MSP je zabeleilo poveanje 1-10%, 16 MSP poveanje 11-25%, 13 MSP poveanje 26-50% i 7 MSP
poveanje vee od 50%.
Tabela 7: Ocena poveanja zadovoljstva kupaca

Ocena zadovoljstva
kupaca
teko je proceniti
nije ostvareno
1 do 10%
11 do 25%
26 do 50%
preko 50%
Ukupno

frekvencija odgovora
frekvencija
%
kumul. %
2
3,8
3,8
2
3,8
7,7
11
21,2
28,8
17
32,7
61,5
13
25,0
86,5
7
13,5
100,0
52
100,0

Sva preduzea su ocenila da je ulaganje u uvoenje IMS opravdano (tabela 8). Za samo jedno preduzee
ulaganje se vrlo malo isplatilo, srednje i vrlo isplativo je za 88,5% i potouno isplativo za 9,6% anketiranih
preduzea.
Tabela 8: Ocena opravdanosti ulaganja za uvoenje IMS

Ocena
ulaganja
vrlo malo
srednje
vrlo dobro
potpuno opravdano
Ukupno

broj odgovora
frekvencija
1
21
25
5
52

%
1,9
40,4
48,1
9,6
100,0

kumul. %
1,9
42,3
90,4
100,0

4. ZAKLJUCI
U radu je naveden manji deo dobijenih rezultata. Uoava se da su implementacijom IMS preduzea poveala
efikasnost poslovanja i ostvarila veliki rast konkurentnosti. ak oko 94% preduzea ostvarilo je poveanje
izmeu 11 i 50%! Ako se kvalitet shvati kao filozofija i skup vodeih principa za upravljanje organizacijom,
zasnovanom na fundamentalnom verovanju i potrebi za kontinuiranim poboljanjima u svim segmentima, to
podrazumeva radikalne promene organizacione kulture i transformaciju procesa organizacije, onda se s

razlogom postavlja pitanje: da li je to zaista tako? Da li su izneseni rezultati rezultanta delovanja ljudi u svim
poslovnim procesima organizacija i postignutog nivoa proizvodnje da proizvodi i usluge zadovoljavaju
potrebe i oekivanja kupaca? Da li su preduzea tako dobro implementirala IMS i usvojila filozofiju
upravljanja kvalitetom koja podrazumeva: odgovornost lidera, kontinuirano usavravanje svih procesa u
kojima se kreativno i inovativno angauju svi zaposleni, vre pouzdana merenje rezultata, preduzimaju
preventivne i korektivne mere itd. Da li je u svim preduzeima izvrena radikalna promena organizacione
kulture, pretpostavki, verovanja i vrednosti, odnos zaposlenih prema poslu, preduzeu, timskom radu,
kreativnom radu itd? Autori imaju odreenu dozu rezervisanosti prema prikazanim rezultatima. Zbog toga su
potrebna dodatna istraivanja.

LITERATURA
1.
2.
3.

4.

5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

13.
14.
15.

16.
17.

18.

19.

Arsovski S., (2008), INTEGRISANI MENADMENT SISTEMI MODELI I REALIZOVANI

SISTEMI, 35. Nacionalna konferencija o kvalitetu, Kragujevac.
Arsovski, S., Stepanovi, B. (2009), Integrisani sistemi menadmenta u proizvodnji i distribuciji
toplotne energije. Kvalitet, 19(11-12):
Arsovski, S., Arsovski, Z., Stefanovi, M., Nikezi, S. (2010). Kvalitet i konkurentnost.
Monografija Bezbednost prehrambrenih proizvoda i kvalitet usluga: uslov za ostvarivanje
konkurentnosti, Kragujevac: Centar za kvalitet.
Bernardo, M., Casadesus, M., Karapetrovic, S. (2011), Are methods used to integrate standardized
management systems a conditioning factor of the level of integration? International Journal for
Quality research, 5(3): 213-222.
Heleta, M. (2012), Projektovanje menadment sistema kvaliteta. Beograd: Univerzitet
Singidunum.
Heleta, M. (2010), TQM: modeli izvrsnosti i integrisani menadment sistemi. Beograd: Zavod za
udbenike.
ISO Survey, (2013), http://www.iso.org/iso/iso_survey
Lee, C.Y. (2004). TQM in small manufacturers: an exploratory study in China. International
Journal of Quality &Reliability Management, 21.
Lpez-Fresno, P. (2010), Implementation of an integrated management system in an airline: a case
study. The TQM Journal, 22(6): 629-647.
Khoo, H. H., and Tan, K. C. (2003). Managing for quality in the USA and Japan: Differences
between the MBNQA, DP and JQA. TQM Magazine, 15, 14-25.
Min, Z.J., Ng, K.Y.N. (2013), The Identification of Alignment between Business and Integrated
Management System. Journal of Applied Business and Management Studies, 4(1): 1-10.
Khanna, K.H., Laroiya, S.C. and Sharma, D.D. (2010), Integrated management systems in Indian
manufacturing organizations: Some key findings from an empirical study. The TQM Journal, 22(6):
670-686.
Rajkovi, D. (2010), Integrisani sistemi menadmenta u malim i srednjim preduzeima, doktorska
disertacija, Kragujevac: Fakultet inenjerskih nauka
Raghunathan, T. S., Rao, S. S., and Solis, L. E. (1997). A comparative study of quality practices:
USA, China and India. Industrial Management & Data Systems, 97(5), 192-200.
Tari, J. J., Molina, J. F. and Castejon, J. L. (2007). The relationship between quality management
practices and their effects on quality outcomes. European Journal of Operational Research, 183(2),
483-501.
USAID (2006), Standardi, sistemi sertifikacije i unapreenje konkurentnosti privrede Srbije,
Beograd: IRD
Zeng, S.X., Xie, X.M., Tam, C.M., Shen, L.Y. (2011), An empirical examination of benefits from
implementing integrated management systems (IMS). Total Quality Management & Business
Excellence, 22(2): 173-186.
Zakuan, N., and Yusof, S.M. (2007). A comparative study of quality practices and implementation
for Malaysian automotive manufacturer: A review, in Proceeding of the 2nd International
Engineering Convention (INTEC2007), 10th-14th March 2007 Jeddah, Saudi Arabia, 51-58.
World Economic Forum (2013), Global Competitiveness Report 2012-2013. NYork PMacMillan