Kraljevina Jugoslavija 19291941

Atentat u skuptini
Sukob centralistike i federalistike koncepcije
dravnog uredjenja bio je osnovni uzrok
nestabilnosti Kraljevine
Stalna kriza u skuptini je dravu sredinom
1928.god. dovela na ivicu raspada
Tada je narodni poslanik radikala Punia Rai
pucao na narodne poslanike HSS; ubio je
dvojicu poslanika (Pavle Radi i Djura
Basariek) a ranio trojicu (Stjepan Radi je
ubrzo umro od posledica ranjavanja)

Diktatura
Hrvatski poslanici su tada bojkotovali rad
skuptine, a kralj je ak razmiljao i o raspadu
drave
Umesto toga on je odluio da zavede linu
diktaturu
6.januara 1929.god. on je objavio Proklamaciju
narodu, kojom je ukinuo Vidovdanski ustav,
raspustio skuptinu i zabranio rad svih politikih
stranaka
Donoenje proklamacije, on je obrazloio
tenjom da izmedju kralja i naroda vie ne bude
posrednika

 Za predsednika vlade on je postavio generala Petra

ivkovia
Kralj je nastupio sa pozicije jugoslovenskog
nacionalizma, zabranivi dotadanje nacionalne i
plemenske simbole
Oktobra 1929.god. drava je promenila ime u Kraljevina
Jugoslavija
Drava je bila podeljena na 9 banovina i Upravu grada
Beograda (obuhvatala je i Zemun i Panevo); banovine
su uglavnom dobile imena po velikim rekama, sve velike
istorijske celine (Srbija, Hrvatska) bile su razbijene i
podeljene u vie banovina

 Kralja su podravale: vojska, andarmerija,

dravni inovnici, politiari bliski dvoru; podrku
iz inostranstva pruile su Francuska i
ehoslovaka (zemlje koje su bile
zainteresovane za ouvanje kraljevine)
Protivnici diktature bili su komunisti, liberalne
demokrate, nacionalisti
Vodja Hrvatske stranke prava Ante Paveli
pobegao je u inostranstvo, gde je stvorio ustaki
pokret
Diktatura kralja Aleksandra je bila samo jedna u
nizu slinih na Balkanu

Septembarski(oktroisani) ustav
Uprkos podrci, kralj Aleksandar bio je izloen
pritisku da ukine diktaturu i obnovi parlamentarni
sistem
Septembra 1931.god. kralj Aleksandar doneo je
Oktroisani (septembarski) ustav, kojim je kralj
postao nosiocem sve vlasti u zemlji
Krajem 1931.god. odrani su izbori, na kojima je
praktino sva vlast pripala reimskoj
Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci

Atentat u Marseju
Faktori koji su bili zainteresovani za slabljenje
Jugoslavije bili su:
Spoljni: Italija, Madjarska, Bugarska
Unutranji: separatistiki pokreti: ustae i
probugarski makedonski nacionalisti (VMRO)
9.oktobra 1934.god. izvren je atentat na kralja
Aleksandra u Marseju, tom prilikom smrtno je
stradao i Luj Bartu, ministar spoljnih poslova
Francuske
Neposredni organizatori i izvrioci atentata su
bile ustae i VMRO, uz pomo Italije i Madjarske

Atentat u Marseju

Namesnitvo
Naslednik prestola bio je maloletni Petar II
Karadjordjevi.
Njemu je odredjeno namesnitvo, koje su
inili knez Pavle Karadjordjevi, Radenko
Stankovi i Ivo Perovi, glavnu re u
namesnitvu imao je knez Pavle
Karadjordjevi, kraljev brat od strica

Kralj Petar II
Karadjordjevi (19231970)
Kum na krtenju bio mu
je engleski kralj
Dord VI

 Knez Pavle
Karadjordjevi (18931976)

Kraj diktature
Definitivan kraj diktature oznaili su izbori 1935.god., na
kojima je pobedu odnela Jugoslovenska nacionalna
stranka, Bogoljuba Jeftia, protiv Udruene opozicije, na
elu sa Vlatkom Maekom, vodjom HSS
Jeftieva vlada nastavila je politiku kralja Aleksandra,
ouvanja dravnog i nacionalnog jedinstva i integralnog
jugoslovenstva
Medjutim, ta vlada nije dugo opstala, nasledila ju je nova
vlada na elu sa Milanom Stojadinoviem
Stojadinovi je bio na elu Jugoslovenske radikalne
zajednice (JRZ), koja je inila koaliciju Narodne radikalne
stranke, Slovenske ljudske stranke i Jugoslovenske
muslimanske organizacije

 Milan Stojadinovi
(1888-1961)
Bio je veoma
sposoban finansijski
strunjak

 Stojadinovi je odbacio Jeftievu politiku

nadnacionalnog jugoslovenstva
On je smatrao da unutranju situaciju u dravi treba
umiriti i zato je u vladu doveo predstavnike Slovenaca i
Muslimana, ali nije uspeo da privue predstavnike
Hrvata, koji su zahtevali promenu Ustava
On je promenio spoljnu politiku Jugoslavije, postavio je
model neutralnosti i ostajanja van sukoba velikih sila
Potpisao je niz sporazuma sa susedima, smanjujui
pritisak i opasnost od Italije i Bugarske, a posebno je
radio na odnosima sa Nemakom, koja je bila najvei
trgovinski partner, ali i potencijalna opasnost

Verski sukobi
1935.god. Stojadinovi je potpisao konkordat sa
Vatikanom, to je nailo na veliko protivljenje
Srpske pravoslavne crkve, a oko crkve su se
okupili i protivnici vlasti
Konkordat je bio deo nove politike prema Italiji
Skuptina je oklevala da ratifikuje konkordat
1937.god. dolo je do velikog protesta i sukoba
sa policijom u Beogradu, poznatog kao krvava
litija; konkordat nikada nije ratifikovan u
skuptini

Pad Stojadinovia
Od 1938.god. Britanija vodi politiku odvajanja
Balkana od Nemake, knez Pavle je bio
pristalica britanske politike
Britanci su vrili pritisak da se rei hrvatsko
pitanje, sa idejom da Jugoslaviju odre u svojoj
sferi uticaja
Dobrim odnosima sa Musolinijem i Hitlerom,
Stojadinovi je izolovao Vlatka Maeka, vodju
HSS i smatrao je da Hrvatima ne treba praviti
ustupke

 Na izborima krajem 1938.god.

Stojadinovi je odneo minimalnu pobedu
nad Udruenom opozicijom, na elu sa
Maekom
Medjutim, poetkom 1939.god. knez Pavle
je smenio Stojadinovia i na elo vlade
postavio je Dragiu Cvetkovia, sa
zadatkom da rei hrvatsko pitanje

Sporazum Cvetkovi-Maek
Avgusta 1939.god. potpisan je sporazum
Cvetkovi-Maek, kojim je stvorena
Banovina Hrvatska, na elu sa banom
Ivanom ubaiem
Vlatko Maek postao je potpredsednik
vlade, na elu sa Dragiom Cvetkoviem

 Banovina Hrvatska