Podsetnik Za Masinovodje

Podsetnik za mainovoe
Mv. Ili Slavia (vaba) Vua vozova Ni

Idejno reenje korica:
Mv. Ili Slavia
Korien materijal:
-
Signalni pravilnik 1
Saobraajni pravilnik 2
Saobraajno uputstvo 40
Uputstvo o manevrisanju 42
Uputstvo o koenju 233
Uputstvo o koenju SD kola 233/01
Zakon 601
Uputstvo o organizaciji i evidenciji radnog vremena
Pravilnik za vuu 243
Uputstvo za rad osoblja vunog vozila 246
Uputstvo o upravljanju u jednoposedu 248
Elektrine lokomotive S serije 441 i 461
Prirunik za rukovanje dizel-elektrinom lokomotivom serije 661
Ovaj prirunik nastao je nakon
dugog i napornog rada mainovoe
Ili Slavie
Ni 2008. god.
Signalni pravilnik 1
l. 5 Zvonovni signalni znaci:
Vonja prema kraju pruge

Vonja prema poetku pruge
Opasnost (najmanje 4 puta)
l. 6 Glavni signali:
Glavni signali slue za davanje potrebnih nareenja ili saoptenja o
zabrani ili dozvoli za dalju vonju voza. Signalni znaci glavnih signala kada
dozvoljavaju vonju vozovima, jednovremeno zabranjuju manevarske vonje ili
obrnuto, kada zabranjuju vonju vozova dozvoljavaju manevarske vonje.
Glavni signali ugraeni na staninom podruju nazivaju se Stanini glavni signali
(ulazni i izlazni), a na otvorenoj pruzi Pruni glavni signali (prostorni, zatitni na
rasputnici, na tovaritima itd.).
Glavni signali su: Ulazni, izlazni, prostorni i zatitni
- Ulazni i zatitni signali se ugrauju najmanje na 100 m pred ulaznom
skretnicom, odnosno takom koju tite, a na prugama sa zaustavnim putem od
1500 m najmanje na 150 m. Ovi signali se ugrauju na najmanje 10 m ispred
zateznog stuba izolovanog preklopa kontaktne mree, kao i na najmanje 50 m
ispred signala granica manevrisanja, a na prugama sa prugama sa zaustavnim
putem od 1500 m najmanje na 75 m.
- Izlazni signali se ugrauju ispred take koju tite.
- Prostorni signali se ugrauju na granicama prostornog odseka.
Daljina vidljivosti glavnih signala je:
-
50 km/h
65 km/h
80 km/h
100 km/h
120 km/h
140 km/h
160 km/h
100 m
150 m
200 m
250 m
300 m
400 m
500 m
Postoje jednoznani i dvoznani signalni znaci.

Jednoznani signalni znaci daju se obojenim mirnim svetlostima ili
poloajem i brojem signalnih ruica, a nou i obojenim mirnim svetlostima
(stub signala je crno-bele boje).
- Dvoznani signalni znaci koriste mirne i trepue obojene svetlosti
(stub signala je crveno-bele boje).
-
Signalni znaci prostornih, ulaznih, izlaznih i zatitnih

glavnih signala
Svetlosni i likovni signalni znak 4:
Stoj
Svetlosni dvoznani signalni znak 5a:

Slobodno, oekuj Slobodno ili Oprezno
Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 5b:

Slobodno
Svetlosni dvoznani signalni znak 6:

Oprezno oekuj Stoj

Slobodno oekuj ogranienje brzine

,Ograniena brzina oekuj Stoj

Ograniena brzina oekuj slobodno ili oprezno

Ograniena brzina oekuj ogranienje brzine
Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 11:

Ograniena brzina
Svetlosni dvoznani signalni znak 12a:

Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h
l. 7 Predsignali glavnih signala:

-
Posebni predsignali se ugrauju ispred glavnih signala na daljini

zaustavnog puta.
Predsignali se ugrauju ispred svojih glavnih signala na posebnom stubu.
Oekuj Stoj

Oekuj Slobodno

Oekuj ogranienje brzine
l. 8 Ponavljai predsignala :
- Ugrauju se ispred glavnog signala na oko 400 m odnosno 600 m na

prugama sa zaustavnim putem od 1500 m.
- Slue da ponove signalne znake predsignalisanja onog glavnog signala
koji predsignalie signalne znake prvog narednog glavnog signala, odnosno da
ponove signalne znake posebnog svetlosnog predsignala kod kojih nije
postignuta propisana daljina vidljivosti.
Signalni znak 16:
Signalni znak 17:
Glavni signal pokazuje Stoj
Glavni signal pokazuje Slobodno
Signalni znak 18:

Glavni signal pokazuje Ogranienje brzine
l. 9 Dopunski signali glavnih signala i predsignala :
- Pokazivai i pretpokazivai ugrauju se ispred signalne ploe glavnog

signala, odnosno predsignala, na stubu.
Pokaziva za pravac
Signalni znak 19a: Dozvoljena vonja za...
Pretpokaziva za pravac
Signalni znak 19b: Oekuj vonju za...
Pokaziva za kolosek
Signalni znak 20: Dozvoljena vonja sa ... koloseka
Pokaziva za brzinu
Signalni znak 21a: Voziti ogranienom brzinom od .. km/h
Pretpokaziva za brzinu
Signalni znak 21b: Oekuj ogranienje brzine od ... km/h
11.4 Pokaziva za brzine ne ugrauje se ispred slubenih mesta iji su
prijemni koloseci podeljeni graninim signalima iz tehnikih razloga, a ne zbog
omoguavanja prijema dva voza na isti kolosek, ako je odstojanje od ulaznog
signala do graninog signala jednako ili vee duini zaustavnog puta na dotinoj
pruzi, i ako se kod prijema voza na prvi deo podeljenog koloseka ureajima
kontrolie slobodnost drugog dela koloseka u smeru kretanja voza.
l. 12 Granini koloseni signali :
Signalni znak 25:
Signalni znak 26:
Vonja zabranjena
Vonja dozvoljena
l. 14 Manevarski signali za zatitu kolosenog puta:
Signalni znak 27:
Signalni znak 28:
Manevrisanje zabranjeno
Manevrisanje slobodno
l. 15 Reonski manevarski signali:
Signalni znak 29:
Signalni znak 30:
l. 16 Signali na iskliznicama:
Signalni znak 31:
Signalni znak 32:
l. 17 Signali na sputalici:
Signalni znak 33:
Signalni znak 34: Signalni znak 35:
Guranje zabranjeno Gurati lagano
Gurati bre
Signalni znak 36:

Natrag
l. 18 Granica manevarskih vonji:

Signalni znak 37: Granica manevarskih vonji
Ugrauje se izmeu prve ulazne skretnice i ulaznog, odnosno staninog
zatitnog signala sa predsignalom na najmanjoj udaljenosti od 50 m, odnosno
75 m na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m od ulaznog odnosno
zatitnog signala.
Kod ulaznog i zatitnog signala bez predsignala izmeu prve ulazne
skretnice i ulaznog, staninog zatitnog, odnosno titnog signala.
Na elektrificiranim prugama ovaj signal se ugrauje na najmanje 10 m od
prvog preklopnog stuba izolovanog preklopa kontaktne mree prema ulaznoj
skretnici.
l. 19 Signali na kolosenim vagama:
Signalni znak 38:
Signalni znak 39:
Prelaz zabranjen
Prelaz slobodan
l. 20 Signali za ogranienje i prelom brzine:
Signalni znak 40b:
Signalni znak 40c:
Signalni znak 40d:
Poetak ogranienja brzine Kraj ogranienja brzine
Signalni znak 40a:
Prelom brzine
Signalni znak 40a:
Oekuj ogranienje
Strelica oznaava za koju prugu
ili prelom brzine
vai signal, kod odvojnih pruga
Predsignalna ploa se ugrauje ispred poetne ploe na daljini:
500 m sa zaustavnim putem od 700 m
700 m sa zaustavnim putem od 1000 m

1200 m sa zaustavnim putem od 1500 m.
l. 21 Signali za elektrinu vuu:
Signalni znak 41: Signalni znak 42:

Pripremi se za
sputanje
pantografa
Spusti
pantograf
Signalni znak 43:
Signalni znak 42a:
Podigni
Dozvoljena vonja
pantograf
samo sa jednim
pantografom
- Pripremi se za sputanje pantografa postavlja se najmanje na 300 m
ispred signala Spusti pantografa i mora se videti sa udaljenosti od najmanje
100 m. Na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m ovaj signal se postavlja na
najmanje 500 m.
- Spusti pantograf se postavlja na odstojanju od najmanje 10 m u
slubenim mestima, odnosno 30 m na otvorenoj pruzi, od mesta odakle se mora
voziti sa sputenim pantografom.

- Podigni pantograf se postavlja kod mesta odakle sme da se vozi sa
podignutim pantografom.
Signalni znak 44:

Pripremi se za iskljuenje
glavnog prekidaa
Signalni znak 45:

Iskljui glavni
prekida
Signalni znak 46:

Ukljui glavni
prekida
Signalni znak 47:

Signalni znak 48:
Stoj za vozila sa
Elektrini napon
podignutim pantografom
ukljuen
Stoj za vozila sa podignutim pantografom postavlja se najmanje 10 m od
mesta odakle je vonja sa podignutim pantografom zabranjena.

- Elektrini napon ukljuen oznaava da je elektrino predgrevanje putnikih kola ukljueno. Postavlja se na elo voza, ali i sa strane u visini odbojnika.
Strelica iznad signala usmerena navie,
ulevo ili udesno, oznaava zabranjenu vonju na
kolosek koji je bez voznog voda na koji se ulazi
vonjom u pravac, odnosno vonjom u skretanje,
ulevo ili udesno.
l. 22 Skretniki signali:
a. Jednostruke skretnice
Signalni znak 49:

Vonja u pravac
uz ili niz jeziak
Signalni znak 50:

Vonja u skretanje
uz jeziak
Signalni znak 50:

Vonja u skretanje
niz jeziak
b. Ukrsne dvopostavne skretnice
Signalni znak 51:

Vonja za glavni pravac
iz oba smera
Signalni znak 52:

Vonja za sporedni
pravac iz oba smera
10
Signalni znak 53:

Vonja za
skretanje
l. 23 Signali za automatske ureaje na putnom prelazu:

-
Kontrolni i pomoni kontrolni svetlosni signali
Signalni znak 55:

Ureaj na putnom
prelazu u kvaru
Signalni znak 56:
Signalni znak 56:

Pomoni kontrolni
signal
Ureaj na putnom
prelazu ispravan
Ako je saobraaj na putnom prelazu obezbeen daljinskom kontrolom u

posednutom slubenom mestu, ispred putnog prelaza se ugrauje samo signal
koji oznaava poetak zaustavnog puta ispred putnog prelaza.
- Kontrolni svetlosni signal se ugrauje ispred putnih prelaza koji nemaju
daljinsku kontrolu iz posednute stanice i to na daljini zaustavnog puta ili veoj
udaljenosti ali najvie do 1,5 duine zaustavnog puta.
- Kontrolni svetlosni signal mora se videti sa mesta gde je ugraen signal
Ukljuna taka ispred kontrolnog signala putnog prelaza.
- Pomoni kontrolni signal se ugrauje izmeu kontrolnog svetlosnog
signala i putnog prelaza na onom delu pruge na kojem voz ima zadravanje
izmeu kontrolnog svetlosnog signala i putnog prelaza, a zatim nastavlja vonju
u pravcu putnog prelaza.
Signalni znak 57:
Signalni znak 57a:
Ukljuna taka
Ukljuna taka
oekuj kontrolni signal
Signalni znak 58:
Poetak zaustavnog puta

sa daljinskom kontrolom
ispred putnog prelaza
- Ukljuna taka sa daljinskom kontrolom ugrauje se ispred putnih

prelaza bez kontrolnih svetlosnih signala, samo ako je ukljuna taka
postavljena na manjoj ili veoj udaljenosti od zaustavnog puta.
- Ukoliko je jedna ukljuna taka za dva ili vie putna prelaza, onda su na
signalu dva ili vie crvena romba, jedan ispod drugog.
l. 24 Signali na vozovima i vozilima:

- elo voza na jednokolosenoj i pravilnom koloseku dvokolosene pruge
a.
b.
Danju nema nikakvog signala

Nou dve bele svetlosti u istoj visini (izuzetno i jedna)
11
elo voza na nepravilnom koloseku dvokolosene pruge:

a. Danju zavrni signal
b. Nou dve crvene svetlosti u istoj visini (izuzetno i jedna)
- Kraj voza:
a. Danju zavrni signal
b. Nou zavrni signal ili dve crvene svetlosti u istoj visini.
24.11. Kod guranih vozova, radnik na elu voza mora danju drati
razvijenu runu signalnu zastavicu, a nou runu signalnu svetiljku bele boje.
24.15. Kod guranih vozova, lokomotiva koja gura, na zadnjoj strani
nosi signalni znak Kraj voza
24.17. Vozovi koji imaju potiskivalicu, moraju biti oznaeni signalom
Kraj voza
24.19. Ako za vreme vonje doe do kvara eonih signala (nou), voz
se mora zaustaviti i pokuati da svetiljke osvetli, u sluaju da to nije mogue,
voz sme nastaviti vonju do prve stanice sa Vmax=15 km/h.
U koliko svetli samo jedna svetiljka (ukljuujui i reflektorsku), voz
moe nastaviti vonju do prve stanice oprezno i tu pokuati da svetiljke osvetli.
Ako nije mogue, voz moe nastaviti vonju pod uslovom da se osvetli bar
jedna svetiljka, a stanice i pruno osoblje moraju biti obaveteni da voz
saobraa samo sa jednom osvetljenom eonom svetiljkom.
24.20. Ako se zavrni signal u toku vonje izgubi, mora se zameniti
rezervnim u prvoj stanici.
24.21. U stanicama i na otvorenoj pruzi pri susretu sa vozom na
drugom koloseku ili paralelnoj pruzi mainovoa ne sme koristiti punu svetlost
reflektorske svetiljke.
24.24. Vuna vozila koja izlaze iz depoa moraju imati ispravne eone
i zavrne signale.
l. 25 Potiskivalica:
-
Danju nema nikakvih znakova

Nou na prednjoj strani u smeru vonje jedna bela svetlost, a na
zadnjoj strani jedna crvena svetlost
25.3. Kada se potiskivalica vraa sa otvorene pruge na jednokolosenoj
pruzi i na pravilnom koloseku dvokolosene pruge, menja smer vonje pa se i
signali na njoj moraju izmeniti.
Pri vonji nepravilnim kolosekom dvokolosene pruge u povratku danju
na prednjoj strani u smeru vonje Zavrni signal ili jednu crvenu svetlost, a
nou jednu crvenu svetlost, a na zadnjoj strani i to samo nou, jednu belu svetlost.
l. 26 Manevarka:
-

Nou na prednjoj i zadnjoj strani po jedna bela svetlost
12
l. 27 Posednuto osobama:
Signalni znak 63: Posednuto osobama
Na obe podune strane kola, koja su nou unutra i
osvetljena, po jedna signalna ploa ute boje sa obe strane.
l. 27 Potanska manipulacija:
Signalni znak 64: Potanska manipulacija
Na otvorenim vratima kola, plava zastavica, a
nou plava svetlost svetiljke na tri strane.
l. 28 Pruna vozila:
1.
Na jednokolosenoj pruzi:
2.
- Nou napred i pozadi po jedna crvena svetlost

Na pravilnom koloseku dvokolosene pruge:
3.
Na nepravilnom koloseku dvokolosene pruge:
4.
Na zatvorenom koloseku dvokolosene pruge:
Napred jedna bela, a pozadi jedna crvena svetlost

Napred jedna crvena, a pozadi jedna bela svetlost
Napred i pozadi po jedna bela svetlost
l. 29 Signalni znaci osoblja vunog vozila:

Signalni znak 67: Pazi Daje se kao upozorenje na nailazak
voza, ispred oznake Prilazni signal, Pruna opomenica, putnih prelaza, pre
ulaska i izlaska iz tunela, most, vijadukta, pri smanjenoj vidljivosti, mimoilaenju
sa vozovima, u blizini putnih prelaza, na stajalitima, usecima, pre polaska sa
otvorene pruge, iz slubenog mesta bez deurstva otpravnika voza, kod zaprege,
pri nailasku na signalne znake Pripremi se za sputanje pantografa ili
Iskljuenje glavnog prekidaa.
- Kod guranih vozova vozopratilac prvih kola na elu voza daje usnom
zvidaljkom Pazi
13
Signalni znak 68: Opasnost koi

Signalni znak 69: Pritegni konice Ovaj signalni znak kao i
Pritegni umereno konice, Popusti konice i Popusti umereno konice
mainovoa daje vozopratiocima kod runog ili meovitog koenja voza.
- Kod vazduno koenog voza koji stoji, mainovoa daje signalni znak
Pritegni konice i time nareuje da se obezbedi voz od samopokretanja.
- Davanjem ovog signalnog znaka, mainovoa prve lokomotive na elu
voza daje nareenje mainovoama vozne lokomotive ili potiskivalice da
obustave rad svojih lokomotiva.
Signalni znak 70: Pritegni umereno konice Daje mainovoa
vozopratiocima za regulisanje brzine voza.
- Ovim znakom kod vozova sa zapregom i potiskivalicom, mainovoa
prve lokomotive nareuje ostalim mainovoama da smanje vunu silu
lokomotiva.
Signalni znak 71: Popusti konice Daje m-voa
vozopratiocima da popuste pritegnute konice.
- Kod vozova sa zapregom i potiskivalicom daje mainovoa prve
lokokomotive nareenje ostalim mainovoama da pojaaju vunu silu
lokomotiva.
- Kad je voz zaustavljen bez uea mainovoe, mainovoa daje ovaj
znak uzastopno dva puta, da bi vozopratioci pregledali konice.
- Ovaj znak daje mainovoa kod svih teretnih vozova, uvek pre nego
to na dati znak za polazak pokrene voz.
- Kod vozova sa potiskivalicom, posle nareenja za polazak voza,
mainovoa na elu voza daje Popusti konice koji ponavlja mainovoa
potiskivalice. Posle toga mainovoa prve lokomotive daje Pazi i kad oseti da
je mainovoa potiskivalice otpoeo sa potiskivanjem, pokree svoju
lokomotivu.
Signalni znak 72: Popusti umereno konice daje se
vozopratnom osoblju za regulisanje brzine voza.
Signalni znak 73: Voz stao, meik slobodan Daje se u
stanicama u kojima je to predvieno knjiicom reda vonje, kada se voz na
izlaznoj strani smestio unutar meika.
Signalni znak 74: Meik zauzet Daje se u stanicama u
kojima je predvieno redom vonje, kada je meik zauzet na
izlaznoj strani.
14
Kvar sirene vunog vozila
29.24. Ako se na voznoj lokomotivi ili potiskivalici pokvari sirena na

otvorenoj pruzi, voz moe nastaviti vonju prema preglednosti pruge ali najvie
sa Vmax = 25 km/h, do prve stanice. Ako kvar ne moe da se otkloni, lokomotiva
se smatra defektnom.
29.25. Ako su na elu voza dve lokomotive, pa se kvar desi na otvorenoj
pruzi, mainovoa prve lokomotive mora zaustaviti voz, i o kvaru izvestiti
vozopratno osoblje i mainovou druge lokomotive. Pri daljoj vonji do prve
naredne stanice potrebne signale davae mainovoa druge lokomotive, a u
stanici izvriti zamena mesta lokomotiva. Za vreme ovakve vonje, m-voa
prve lokomotive upozorava mainovou druge lokomotive na potrebu davanja
signalnih znakova, runim signalnim sredstvima, a pored toga jo i
dovikivanjem. Brzina voza u ovom sluaju ne sme biti vea od Vmax = 25 km/h.
l. 30 Signali staninog i vozopratnog osoblja:
Svetlosni
Signalni znak 75:

Na mesta
Signalni znak 79a:
Signalni znak 76:

Pripremi se za polazak
Signalni znak 78:

Polazak
Signalni znak 77:

Spreman za polazak
Usnom zvidaljkom: Otpravnik vozova daje Pripremi se za
polazak jedan produeni zviduk usnom zvidaljkom.
Prolazak
Signalni znak 79b:

Izuzetan prolazak
Signalni znak 80: Ui - Daje se usnom zvidaljkom ili

lokomotivskom sirenom.
30.15. Ako na dati signalni znak Polazak mainovoa ne pokree voz
otpravnik vozova mora poi prema lokomotivi dajui i dalje ovaj signalni znak,
a osim toga i usmeno izdati nareenje za polazak reju Polazak.
30.23. Kada se voz po ulasku izuzetno zaustavi u podruju stanice, pa
onda treba da nastavi zapoetu vonju, otpravnik vozova ponovo daje nareenje
za polazak.
15
30.26. Kod vozova bez vozovoe mainovoa odluuje o polasku,

odnosno prolasku voza. Kod vozova sa prevozom putnika prvi kondukter do
lokomotive mora proveriti dali svi ostali kondukteri daju Spreman za
polazak, a onda i sam daje ovaj signalni znak mainovoi, koji odluuje o
polasku voza.
30.27. Signalni znak krugom zelenih svetleih sijalica za vozno osoblje

voza koji stoji u stanici znai Polazak, a kod voza koji izuzetno prolazi
stanicu Izuzetan prolazak.
30.28. Signalni znak Ui daje otpravnik vozova ili po njegovom nareenju
stanini radnik, odnosno mainovoa voza koji se nalazi u stanici voznom
osoblju voza koji je zaustavljen ispred signalne oznake Prilazni signal
odnosno ispred ulazne skretnice.
l. 31 Signalni znaci za probu automatskih konica:

Signalni znak 81: Poziv za vrenje probe konice
Signalni znak 82: Zakoi
Signalni znak 83: Otkoi
Signalni znak 84: Proba konice

zavrena
16
l. 32 Signalni znaci manevarskog osoblja:
Signalni znak 85: Napred
Signalni znak 86: Nazad
Signalni znak 87: Malo napred
Signalni znak 88: Malo nazad
Signalni znak 89: Odbaaj
Signalni znak 90: Lagano
Signalni znak 91: Stoj
17
l. 34 Signali prunog osoblja:
Signalni znak 96a: Stoj

Praskalice
Signalni znak 96b: Stoj
Neposednuto mesto
leva ina
desna ina
Postavljnje praskalice
na jednom koloseku
50m
Zaustavni put
(500, 300 ili 200 m)
Signalni znak 96c: Stoj (Praskalicama)
- Postaviti crveni signalni kotur, nou i crvena svetlost ili samo crvena
svetlost, mahati signalnom zastavicom, kapom ili ma kojim drugim predmetom u
krug, nou mahati u krug svetlou ma kakve boje, postaviti praskalice.
34.6. Postaviti ili davati signalni znak Stoj ispred neprohodnog mesta
na daljini zaustavnog puta.
Ovaj signalni znak mora se videti sa najmanje 500 m, 300 m ili 200 m, u
zavisnosti od zaustavnog puta: 1500, 1000 ili 700 m.
34.8. U koliko radnik ne stoji ispred neprohodnog mesta i daje signalni
znak Stoj, ispred kotura crvene boje (koji se postavlja na daljini zaustavnog
puta), potrebno je staviti i praskalice na udaljenosti 500 m, 300 m ili 200 m, u
zavisnosti od zaustavnog puta: 1500, 1000 ili 700m, a na rasponu 50 m jedna od
druge (dve praskalice).
Ukoliko zbog hitnosti nema vremena da se signalni znak Stoj postavi na
dovoljnoj udaljenosti, trati prema dolazeem vozu i davati signalni znak Stoj.
Primeri postavljanja zaustavnih signala
Zaustavni put
Zaustavni put
Jednokolosena pruga
(oba koloseka neprohodna)
Dvokolosena pruga
Zaustavni put
Dvokolosena pruga
(jedan kolosek neprohodan kao i dve
paralelne pruge)
18
l. 35 Signali lagane vonje:
Signalni znak 97a:
(Za odvojnu prugu)
Lagano
Lagano
Signalni znak 97c:

Poetak lagane vonje
Signalni znak 98:

Opozivni signal
uti kotur, uta svetlost, koso na dole razvijena signalna zastavica ili obe
ruke ispruene koso nanie, postaviti, odnosno davati ispred mesta odakle se
treba voziti smanjenom brzinom prema primerima:
Jedan kolosek neprohodan, na drugom lagana vonja
1200 m
700 ili 500 m
1200 m
700 ili 500 m
20
Lagano
20
Neprohodan
Zaustavni put
Zaustavni put
1500, 1000 ili 700 m
1500, 1000 ili 700 m
Jednokolosena pruga
Jedan kolosek dvokolosene pruge
20
1200, 700 ili 500 m
Lagano
20
Lagano
20
1200 m
700 ili 500 m
1200 m
700 ili 500 m
Na zatvorenom koloseku
nema nikakvih znakova
Na oba koloseka
lagana vonja
1200, 700, ili 500 m
1200, 700, ili 500 m
20
20
19
Lagano
20
Lagano
Zatvoren kolosek
Lagano
1200, 700 ili 500 m
20
1200, 700 ili 500 m
Dve jednokolosene pruge (paralelne)

1200, 700 ili 500 m
20
Laganoo
20
1200, 700 ili 500 m
35.5. Ako iznenada nastane potreba za laganom vonjom, pa se nema

vremena da se signalni znaci postave, tri se prema vozu koji ide u susret i daje
se Stoj da bi se usmeno dalo obavetenje o laganoj vonji.
35.7.
Kad vozno osoblje primeti signalni znak Lagano a nije
obaveteno optim nalogom kojom brzinom treba voziti ili nema oznake kojom
brzinom se sme voziti, onda se sme voziti najveom brzinom od Vmah= 10 km/h.
Ukoliko postoji potreba za manjom brzinom od Vmah = 10 km/h, voz treba
zaustaviti i dati usmeno nareenje kojom se brzinom sme voziti.
Uzastopne lagane vonje
35.12. Ako na prunom koloseku nastanu dve uzastopne lagane vonje
razliitih brzina, bez meuprostora na ispravnom koloseku ili ako je meuprostor manji od 1300 m, ovakve uzastopne lagane vonje oznaavaju se za svaki
smer vonje jednim signalnim znakom Lagano i jednim Opozivnim signalom
Ako je duina koloseka na kojem se uvode uzastopne lagane vonje do
1500 m, za taj deo koloseka, za svaki smer vonje, postavlja se samo po jedan
signalni znak Poetak lagane vonje na kojem je oznaena manja brzina.
Za sluajeve kad je duina koloseka preko 1500 m, dati su sledei

primeri:
Duina koloseka do 1500 m:
100 km/h
20 km/h
50 km/h
Lagano
Lagano
100 km/h
20
20
1200, 700 ili 500 m
500 m
600 m
Do 1500 m
20
1200, 700 ili 500 m
Duina koloseka vea od 1500 m, ali je vea brzina kretanja od odstojanja na

kome bi trebalo postaviti Poetak lagane vonje
130 km/h
80 km/h
40 km/h
Lagano
40
Lagano
130 km/h
40
1200, 700 ili 500 m
300 m
1500 m
1200, 700 ili 500 m
Duina koloseka vea od 1500 m

120 km/h
80 km/h
40 km/h
120 km/h
1200, 700 ili

500 m
Lagano
20
1200, 700 ili 500 m
20
50
Lagano
50
400 m
1500 m
1200, 700 ili 500 m
35.13. Kada se lagana vonja uvodi na glavnim prolaznim kolosecima ili

na otvorenoj pruzi odmah iza stanice, pa bi signal za Lagano trebalo postaviti u
stanici, on se postavlja i na veoj udaljenosti, ispred prve ulazne skretnice.
Kad se lagana vonja uvodi na ostalim glavnim i sporednim kolosecima,
Lagano i Opozivni signal se ne postavlja ve se ona oznaava samo signalnim
znakom Poetak lagane vonje, koji se postavlja u blizini meika uz kolosek
za koji vai.
35.17. Ako je signalni znak Lagano postavljen na zajednikom delu
pruge ispred rasputnice, a vai samo za jednu od odvojnih pruga ispred utog
kotura postavlja se strelica usmerena u pravcu odvojne pruge za koju vai. Ako
lagana vonja vai za obe odvojne pruge, strelica se ne postavlja.
l. 37 Signalne mree:
Signalni znak 99:
Odron na pruzi voziti brzinom do 30 km/h
Redovno ugaen i pali se samo u sluaju odrona. Ugrauje se na duini

zaustavnog puta od zone signalne mree.
Signalna oznaka 224:

Poetak signalne mree

Svretak signalne mree
21

Signalna oznaka Poetak SM ugrauje se na poetku zone signalne
mree i oznaava mesto od koga, u sluaju pojave signalnog znaka Odron na
pruzi, treba voziti oprezno brzinom do 30km/h.
Signalna oznaka Svretak SM ugrauje se na kraju zone signalne

mree i oznaava mesto do koga, u sluaju pojave signalnog znaka Odron na
pruzi, treba voziti oprezno
Signalna oznaka Svretak SM postavlja se na suprotnoj strani ploe sa
signalnom oznakom Poetak SM.
l. 39 Signalne oznake:
Signalni oznaka 201:
Signal ne vai
39.2. Umesto krsta, signalne ploe se mogu i pokrivati.

- Nevaei patuljasti signali se uvek pokrivaju.
39.8. Ako vozno osoblje naie na signalnu oznaku Signal ne vai, a o
tome nije obaveten, mora zaustaviti voz.
l. 40 Predsignalne opomenice:
Signalna oznaka 202: Oznaavanje mesto predsignala

Predsignal se postavlja na daljini zaustavnog puta. Ako je predsignal
postavljen na manjoj udaljenosti od zaustavnog puta, na predsignalnu
opomenicu se postavlja izvrnuti trougao. Ako je strelica iznad predsignalne
opomenice, oznaava pravac odvojne pruge za koju vai i to ako je postavljena
na delu pruge ispred rasputnice.
-
l. 41 Objavnice glavnih signala i predsignala:

Signalna oznaka 203a: Oekuj predsignal
Oekuj predsignal- Ugrauje se kod prvog prostornog, ispred

ulaznog ili zatitnog signala na prugama sa APB i TK ili posebnog predsignala
na 100, 200 i 300m
Signalna oznaka 203b: Oekuj glavni signal
22
Oekuj glavni signal Ugrauje se kod ulaznih, zatitnih i prostornih

signala odjavnog prostornog odseka, koji nemaju posebne predsignale i to:
a). Ispred ulaznih i zatitnih signala na 100, 200 i 300 m:
b). Ispred prostornih signala odjavnog prostornog odseka na 700, 800 i
900 m
41.10.
Na poetku elektrificirane pruge kao i na mestima gde se
neelektrificirana pruga ukljuuje na elektrificiranu, na objavnicama se dodaje
jo i crvena izlomljena strelica.
l. 42 Upozorivai glavnih signala i predsignala:

Upozorivai glavnih signala i predsignala upozoravaju da je glavni
signal odnosno predsignal ugraen sa suprotne strane koloseka u odnosu na
onu na kojoj je trebalo biti ugraen. Ugrauju se na strani gde je trebao da
bude glavni signal.

Glavni signal na drugoj strani

Predsignal na drugoj strani
l. 43 Meik:
Signalna oznaka 206: Meik
Signalna oznaka Meik oznaava granicu izmeu koloseka koji se
pribliavaju i do kojeg se mesta smeju nalaziti vozila, kako ne bi ugroavala
vonju po susednom koloseku.
l. 44 Granica odseka:
Granica odseka
Granica odseka je okrugli ili kvadratni stubi ili poklopac glave
izolovanog odseka podeljen u normalnim pravim linijama, koje se seku u
sreditu oznake
(od kojih je jedna paralelna sa inama, a druga upravna
na ine), na etiri jednaka dela. Svaki deo odgovara jednoj ini koja se tu
zavrava ili poinje.
Delovi oznaka koji odgovaraju ini koja je pod naponom obojeni su
crveno, oni koji odgovaraju ini bez napona obojeni su uto.
23
l. 45 Mesto zaustavljanja:
Signalna oznaka 208 (208a):
Mesto zaustavljanja
Signalna oznaka Mesto zaustavljanja postavlja se prema potrebi u

slubenim mestima u kojima je vozovima sa prevozom putnika, potrebno oznaiti
mesto zaustavljanja kako bi putnika garnitura stala na mestu odreenom za
ulazak i izlazak putnika.
- Ona moe biti stalna ili prenosna. Kod ugraivanja stalne signalne
oznake treba voditi rauna da se ne ugroava bezbednost putnika i eleznikih
radnika i ugrauje se neposredno pored koloseka.
- Broj ispod slova, oznaava duinu voza u metrima i ona vai za sve
vozove ija je duina manja od naznaene (208a).
l. 46 Prune opomenice:
Pazi, putni prelaz
One se ugrauju ispred putnih prelaza u istom nivou kod kojih saobraaj
nije obezbeen branicima, polubranicima ili svetlosnim signalima, odnosno
kod svih putnih prelaza ispred kojih se postavljaju kontrolni svetlosni signali ili
signali za poetak zaustavnog puta ispred putnog prelaza. Ugrauju se sa desne
strane koloseka za odnosni smer vonje, a na prugama sa obostranim
saobraajem postavlja se sa spoljne strane oba koloseka u oba smera vonje.
Ugrauju se na udaljenosti, ispred putnog prelaza, na 500 m, a na sporednim
prugama na 200 m.
Pruna opomenica, mora se videti sa najmanje udaljenosti od 300 m, sa
zaustavnim putem od 1000 m, sa zaustavnim putem od 700 m na 200 m.
l. 47 Prenosne prune opomenice:

Mesto rada na pruzi
Postavlja se od mesta rada na najmanjoj udaljenosti od 800 m, odnosno
500 m u zavisnosti sa zaustavnim putem i to:
U stanicama ispred ulaznih skretnica;

Na jednokolosenim prugama sa desne strane u oba smera;
Na dvokolosenim i sa obostranim saobraajem, sa spoljne strane svakog
koloseka u oba smera vonje, bez obzira na kom se koloseku radi;
Na viekolosenim, kao i na paralelnim prugama kod svakog koloseka u
oba smera vonje, bez obzira na kom se koloseku radi.
24
l. 48 Poetak i svretak potiskivanja:

Poetak potiskivanja
Svretak potiskivanja
Signalne oznake Poetak i Svretak potiskivanja ugrauju se na onim
mestima pruge na kojima se vozovi redovno potiskuju i to sa desne strane
koloseka za odnosni smer vonje, a na prugama sa obostranim saobraajem sa
spoljne strane svakog koloseka u smeru vonje.
- Poetak potiskivanja, ugrauje se na mestu odakle je potrebno
potiski-vanje voza, i mainovoa prve lokomotive na elu voza daje dva puta
signalni znak Pazi koji mainovoa potiskivalice ponavlja i poinje
potiskivanje voza.
- Svretak potiskivanja, ugrauje se na mestu gde prestaje potreba
potiskivanja. Mainovoa prve lokomotive na elu voza daje tri puta signalni znak
Pazi koji mainovoa potiskivalice ponovi kada stigne kod ove signalne
oznake i prekida potiskivanje.
Ove signalne oznake se po pravilu nou ne osvetljavaju, ali mogu da se presvuu reflektujuom materijalom. Daljina vidljivosti mora iznositi najmanje 100 m
l. 49 Oznake za stanice bez ulaznog signala:

Prilazni signal
Prilazni signal upozorava vozno osoblje da se voz pribliava stanici
koja nije opremljena ulaznim (titnim) signalom i oznaava mesto gde voz
treba da stane i eka nareenje za ulazak u stanicu, ako je to nareeno optim
nalogom. Ugrauje se sa desne strane koloseka, na daljini zaustavnog puta
ispred prve ulazne skretnice, i to samo na sporednim prugama. Mora se videti
najmanje sa odstojanja od 200m.
Nou se pred kotur postavlja i uta svetlost.
25
l. 50 Oznake za stajalite:
Pribliavanje stajalitu
Pribliavanje stajalitu upozorava vozno osoblje da se voz pribliava
stajalitu. Ova signalna oznaka ugrauje se ispred stajalita najmanje na daljini
zausta-vnog puta od signalne oznake Mesto zaustavljanja i to sa desne strane
kolo-seka za odnosni smer vonje, a na dvokolosenim i prugama sa obostranim
saobra-ajem, sa spoljne strane oba koloseka u oba smera vonje. Mora se
videti najmanje sa udaljenosti od 200 m, a na prugama sa zaustavnim putem od
1500 m na 500 m.
Ako se na mestu, gde treba postaviti signalnu oznaku Pribliavanje
stajalitu nalazi vei objekat (tunel, most i sl.) ili neka druga prepreka, onda se
ona izuzetno moe postaviti i na manjem odstojanju od propisanog.
l. 51 Oznake predmeta koji zadiru u slobodan profil:

Zadire u slobodan profil
Ove oznake oznaavaju da predmet ili objekat zadire u slobodan profil
pruge. Ona moe biti naslikana na samom objektu ili je posebno izgraena,
ugrauje se pored objekta (predmeta) koji zadire u slobodan profil.
l. 52 Granica izolovanog preklopa:

Poetak izolovanog preklopa

Kraj izolovanog preklopa
Granicom izolovanog preklopa obeleavaju se mesta poetka i kraja

izolovanog preklopa stanice, ukrsnice ili saobraajno-transportnog
otpremnitva, kako bi se osoblje vunog vozila obavestilo o granici kontaktne
mree otvorene pruge i stanice.
Druga strana ploe Poetak izolovanog preklopa koristi se za
postavljanje signalne oznake Kraj izolovanog preklopa.
Poetak izolovanog preklopa, ugrauje se na prvi zatezni stub,
konzole ili nosaa opreme portala, koji je za taj izolovani preklop, predstavlja
prvo mesto zatezanja voznog voda izolovanog preklopa iz oba smera vonje.
26
Kraj izolovanog preklopa, ugrauje se na poslednji zatezni stub,

konzolu, koji za taj izolovani preklop predstavlja poslednje mesto zateznog
voznog voda izolovanog preklopa iz oba smera vonje.
l. 53 Poetak i kraj pruge sa automatskim prunim

blokom (APB):
Poetak APB
Svretak APB
Radi boljeg uoavanja, slovni znaci i strelica prevlae se reflektujuom

materijom. Signalna oznaka Poetak APB ugrauje se iza poslednje
skretnice, a signalna oznaka Svretak APB ispred prve skretnice slubenog
mesta, od kojih poinje, odnosno prestaje APB za svaki smer.
l. 54 Poetak i kraj pruge sa telekomandom (TK):
Poetak TK
Svrsetak TK

materijom. Signalna oznaka Poetak TK ugrauje se iza izlazne skretnice, a
signalna oznaka Svretak TK ispred ulazne graninih stanica, od kojih
poinje, odnosno prestaje TK za svaki smer.
l. 55Poetak i kraj pruge sa obostranim saobraajem (OS):

Poetak OS
Svrsetak OS
Signalna oznaka Poetak OS ugrauje se najmanje na 100m ispred ulaznog
signala stanice, odnosno zatitnog signala rasputnice, od koje otpoinje pruga
sa obostranim saobraajem, a signalna oznaka Svretak OS ugrauje se iza
poslednje izlazne skretnice stanice od koje prestaje pruga sa obostranim
saobraajem. One se ugrauju sa desne strane redovnog koloseka. U sluaju da
je neka stanica na delu pruge sa obostranim saobraajem, polazna stanica
vozova, tada se signalna oznaka Poetak OS ugrauje i iza poslednje izlazne
skretnice u smeru koji je opremljen za obostrani saobraaj.
27

materijom.
l. 56 Padokazi:
Signalna oznaka 226: Padokazi
Padokazima se obeleavaju prelomi
nivelete na pruzi i oznaavaju veliine i duine
nagiba na pruzi. Veliina nagiba se izraava u
promilima, a duina u metrima. Postavljaju se sa
desne strane koloseka od poetka prema kraju
pruge.
l. 57 Kilometarske i hektometarske oznake:

Kilometarska i hektometarska oznaka
Kilometarskim i hektometarskim oznakama oznaava se odstojanje od
poetka prema kraju pruge na svakih 1000 m, odnosno na svakih 100 m. Oznake
sa parnim brojevima postavljaju se sa desne strane, a oznake sa neparnim
brojevima sa leve strane pruge. Broj za hektometar je gore a za kilometar dole.
Signali koji se vie nesmeju

ugraivati
l. 58 Manevarski svetlosni signali:
Signalna znak 181:
Manevarska vonja zabranjena
Signalna znak 182:
Manevarska vonja slobodna do
narednog manevarskog signala
Signalna znak 183:
Vonja voza slobodna i preko
narednog manevarskog signala
28
- Ovi signali dozvoljavaju ili zabranjuju manevarske vonje na prijemnootpremnim kolosecima, kao i na ostalim kolosecima gde postoje.
- Ovi signali ugraeni su desno uz kolosek za koji vai. Redovan signalni
znak manevarskih svetlosnih signala je Manevarska vonja zabranjena, i on
nareuje da je iza njega manevarska vonja zabranjena.
- Manevarski signalni znak Manevarska vonja slobodna do narednog
manevarskog signala, dozvoljava manevarsku vonju do narednog
manevarskog signala, odnosno do signala Granica manevarskih vonji, ili do
kola na koloseku. Ako se iz ma kog razloga ne moe dati signalni znak
Manevarska vonja slobodna do narednog manevarskog signala, vonja pored
manevarskog signala moe se izvriti samo ako se runim signalnim znacima
dozvoljava dalja manevarska vonja, a oni se dobijaju usmeno ili putem
telefona iz postavnice.
- Signalni znak Vonja voza slobodna i preko narednog manevarskog
signala daje se automatski, postavljanjem ulaznog, odnosno izlaznog signala u
poloaj koji dozvoljava slobodnu vonju i on vai samo za vonju voza.
- Ako manevarski svetlosni signal ne pokazuje nikakvu svetlost ili je
izgorela jedna, smatra se da pokazuje signal za zabranjenu vonju i u tom
sluaju signale daje stanini radnik.
l. 59 titni signali:
Signalna znak 184:
Signalna znak 185:
Stoj
Slobodno
- Ovi signali ugraeni su ispred stanica i pokazuju da li voz koji dolazi

moe ui u stanicu ili ne. Ugrauju se na daljini zaustavnog puta, a najmanje
na 500 m ispred ulazne skretnice. Vide se svoza na daljini od 200 m, kada su
ugaeni na daljini zaustavnog puta, a kada su na manjoj udaljenosti, vide se sa
daljine od 400 m.
- U redovnom poloaju titni signal pokazuje signalni znak Stoj.
Signalni znak Slobodno sme se postaviti samo kad se oekuje voz i kada je
sve pripremljeno za ulazak voza. Voz koji je stao ispred titnog signala, sme da
nastavi dalju vonju tek kada signal pokae signalni znak Slobodno ili kad
dobije doputenje za dalju vonju.
29
- Kada titni signal pokazuje signalni znak Stoj, voz se mora zaustaviti
ispred njega. Voz sme nastaviti vonju tek kad pokae signalni znak
Slobodno ili dobije doputenje za dalju vonju.
- Ukoliko titni signal nou nije osvetljen ili pokazuje belu svetlost, voz se
mora zaustaviti, a vonju sme da nastavi ako su se mainovoa i vozovoa
uverili da signal pokazuje dnevni signalni znak Slobodno.
- Kada titni signal pokazuje signalni znak Stoj, nou prema stanici
pokazuju belu svetlost a kada pokazuju signalni znak Slobodno, nou prema
stanici pokazuju zelenu svetlost.
- Stub titnog signala, sprednje strane obojen je belo-crnim prugama, a sa
zadnje sivo.
l. 60 Svetlosni predsignali sa relejno sigurnosnim

ureajem starog tipa:
Signalna znak 186:

Oekuj, Stoj
Signalna znak 187:

Oekuj, Slobodno
Signalna znak 188:

Oekuj ogranienje
brzine
Predsignali ulaznih signala ugraeni su na posebnim stubovima.

Predsignali izlaznih signala kombinovani su sa ulaznim signalima i ugraeni na
stubovima ulaznih signala.
30
l. 61 Svetlosni ulazni i izlazni signali sa relejno

sigurnosnim ureajem starog tipa:
Signalna znak 189:
Signalna znak 190:

Slobodno i Oekuj, Stoj
Stoj
Signalna znak 191:

Slobodno i Oekuj, Slobodno
Signalna znak 192:

Slobodno i Oekuj, ogranienje
brzine
Signalna znak 193:

Ograniena brzina i Oekuj, Stoj
Signalna znak 194:

Ograniena brzina i Oekuj
Slobodno
Signalna znak 195:

Ograniena brzina i Oekuj
ogranienje brzine
Signalna znak 196:

Oprezan ulazak
u stanicu sa 10km/h
31
Saobraajni pravilnik - 2
l.5.
Obaveze radnika
(5) Ako radnik smatra da je nareenje izdato od strane nadlenog
rukovodioca protivno postojeim propisima i da dovodi u pitanje bezbednost
saobraaja, duan je da na to upozori rukovodioca.
Kada i posle upozorenja radnika nadleni rukovodilac ponovi usmeno
nareenje, radnik e nareenje izvriti samo ako mu se prethodno izda pismeno
nareenje.
Radnik nesme ni pismeno nareenje rukovodioca da izvri ako su to
radnje koji krivini zakon zabranjuje ili predvia kaznu, kao ni ona nareenja
koja bi oigledno dovela u opasnost bezbednost saobraaja.
(11) Radnik ne sme napustiti svoje radno mesto dok ne uini sve za
osiguranje bezbednosti saobraaja makar i sebe izloio opasnosti.
l.9.
Skretnice
(2) Redovan poloaj skretnice je poloaj u kome skretnica mora biti
postavljena kada preko nje ne prolazi voz niti se vri manevra.
Pravilan poloaj skretnice je kada je skretnica postavljena za
nameravanu vonju.
Ispravan poloaj skretnice je kada su jezici dobro priljubljeni uz
inu.
(5) a.) Pouzdano pritvrene skretnice su skretnice koje se postavljaju i
zabravljuju centralno ili na licu mesta i u zavisnosti su sa glavnim signalom.
b.) Pouzdano zakljuane skretnice su skretnice koje se na licu
mesta postavljaju i zakljuavaju bravom, a u kljuevnoj su zavisnosti sa glavnim
signalom.
c.) Pritvrene skretnice su skretnice koje nemaju kljuevnu
zavisnost sa glavnim signalom.
l.12.
Smetnje na skretnicama
(5) Preko preseene skretnice moe se prei tek kad je pregleda
otpravnik vozova i skretniar, uz uslov da je jeziak ispravan i da dobro
priljubljuje uz glavnu inu. Brzina je Vmax = 10 km/h.
(7) U neposednutim TK-stanicama pregled vri mainovoa, a po
nareenju TK-dispeera.
32
l.16.
Sastavljanje vozova
(4) Ako vozopratno ili stanino osoblje ne moe utvrditi da li su kola
sposobna za saobraaj, trae miljenje pregledaa kola, a ako ga nema,
merodavno je miljenje mainovoe.
(12) Poslednja kola u vozu moraju imati ispravnu automatsku konicu i
nazivaju se Zavrna kola.
(14) Iza zavrnih kola vozova brzine do 80 km/h, moe se dodati
Potrkakola koja ne koe ali imaju ispravan vazduni vod. To ne mogu biti
kola sa putnicima i pratiocem niti kola sa zapaljivim ili eksplozivnim
materijama i teka vozila.
l.18.Uvrtavanje kola i drugih vozila u teretne vozove
(5) Dvoja ili vie kola sa obrtnjima spojena krutim kvailom uvrtavaju
se u voz najvie do 3 para i to na elu voza. Iza ovih kola mogu se dodati kola
sa zavrnom konicom. Brzina voza sa kolima sa obrtnjima je Vmax = 50 km/h.
l.19.
(4) Kola sa RID listicama Opasnost od eksplozije, odvajaju se
najmanje jednim etvoroosovskim ili sa dvoje dvoosovskim kolima od kola sa
RID listicama Opasnost od poara ili Samozapaljivo.
l.24.
Vozno osoblje
(2) Mainovoa se za vreme vonje mora nalaziti u prednjoj
upravljanici kao i kod obavljanja manevarskog rada.
(13) Minimalni sastav manevarskog osoblja je jedan vozovoa i jedan
manevrista
(14) Ako je kod voza samo jedan vozopratioc, on uvek izvrava sve
dunosti zavrnog vozopratioca.
l.25. Pravo putovanja na vunom vozilu

(1) Na vunom vozilu za vreme vonje pored posade mogu se nalaziti:
- Osoblje koje putuje rei sa overenim EV-1;
-
Radnici sa propisanom dozvolom
Mogu se nalaziti i ostali radnici bez propisane dozvole, a to su:

Radnici eleznike stanice, kada su u slubi i to pri manevrisanju i
ukazivanju pomoi;
- Vozno osoblje kad putuje radi prijema voza a nema mogunosti
putovanja vozom;
- Osoblje ZOP-a, KM-a, SS-postrojenja, organi SUP-a i lekar po hitnom
slubenom poslu, a nema drugog prevoznog sredstva;
-
33
Struno osoblje za vreme probne vonje;

Komisija za polaganje strunih ispita ili isleenje vanrednih dogaaja;
Lica pod nadzorom.
l.26. Otprema lica teretnim vozovima

Sva lica koja putuju teretnim vozovima se brinu sama o svojoj
(3)
bezbednosti
(4) Sva lica moraju imati odgovarajue vozne isprave.
(6) Sva lica se javljaju otpravniku vozova i upisuju u putni list.
l.27. U neizbenoj vonji na nepoznatoj pruzi

(7) U ovim situacijama, mainovoi se dodeljuje radnik istog
zanimanja kao sprovodnik, koji dobro poznaje odnosnu prugu. (243 5.5).
l.28. U stanicama u kojima se vozno osoblje menja
(11) Mainovoa pismena obavetenja koja jo vae za dalje putovanje
predaje mainovoi koji ga je smenio, a ovaj prijem potvruje potpisom u EV-1
mainovoi koji je predao obavetenja.
(13) U sluaju zamene naloga koji je ve ispravljen, taj nalog se
oduzima i zamenjuje novim, a pri vrhu se upisuje: Predhodni nalog br. . .
zamenjen. Potpis otpravnika vozova.
(8)
-
l.35.
Brzina vonje voza
Redovno se mora smanjiti brzina vozu:
Kad se radni voz kree na otvorenoj pruzi ili se povlai. Vmax = 25 km/h;
Kad voz saobraa kao vanredni, a na pruzi nije predvien saobraaj za
vreme prekida rada, Vmax = 30 km/h;
Usled magle i vejavice na brzinu zapaanja signala;
Kad se ne vri predsignalisanje a voz izuzetno prolazi stanicu Vmax=30 km/h
Kada voz ulazi na slepi kolosek ili podeljeni kolosek, a na prvi odsek u
smeru kretanja gde je obezbeen put pretravanja od najmanje 50 m, kao
i kad teretni voz ulazi na kolosek gde na izlaznoj strani nije obezbeen
put pretravanja, Vmax = 30 km/h;
Kada voz ulazi na zauzeti kolosek ili podeljeni kolosek gde nije
obezbeen put pretravanja od najmanje 50 m, Vmax=10 km/h
Kada voz ulazi sa naroitom opreznou, Vmax = 10 km/h;
Kada se voz gura, Vmax = 25 km/h.
(10) Ograniena brzina je trajno propisana nia brzina od najvee

doputene brzine na pruzi i unosi se u knjiici reda vonje.
Lagana vonja je privremeno propisana brzina
34
l.36.
Brzina preko skretnica
(2) Brzina preko pritvrenih i neosiguranih skretnica za vonju u
pravac jednaka je doputenoj brzini za vojnu u skretanje i nesme biti vea od
Vmax = 50 km/h.
(5) U slubenim mestima koja nemaju izlazne signale, brzina preko
skretnica nesme biti vea od Vmax = 100 km/h.
(7) Vonja ogranienom brzinom vai za celo stanino podruje, do
ili od prvog narednog dvoznanog signala u stanici koji signalie odgovarajuu
brzinu preko pripadajueg skretnikog podruja.
(9) Ako glavni signal koji titi podruje skretnica u kvaru ili ne vai, a
postoji kontrola da su skretnice u pravilnom i ispravnom poloaju, skretnice se
smatraju pritvrenim i brzina preko njih je Vmax = 50 km/h.
Ako nema kontrole a vonja preko skretnice je dozvoljena, Vmax=10km/h.
l.44. Ulazak voza u stanicu sa naroitom opreznou
(12) Ulazak voza u stanicu sa naroitom opreznou a vozno osoblje
nije obaveteno nalogom, voz se zaustavlja pred ulaznim signalom, a gde nema
ulaznog signala ispred ulazne skretnice, postavljanjem ili davanjem signalnog
znaka Stoj na daljini zaustavnog puta ispred ulazne skretnice. Izaslani radnik
obavetava mainovou o uzroku oprezne vonje i sprovodi voz u stanicu.
(13) Ako je vozno osoblje obaveteno, ulazni skretniar daje Lagano.
(14) Signalni znak Stoj daje se ili postavlja kod mesta dokle je vonja
dozvoljena.
(15) Vmax kod vozova koji ulaze sa naroitom opreznou je 10km/h;
l.45. Dolazak i bavljenje voza u stanici

(2) Voz sa prevozom putnika staje kod signalnog znaka Mesto
zaustavljanja odnosno kod mesta gde stoji otpravnik vozova.
(3) Teretni voz staje tako da su elo i kraj voza unutar granice
meika, osim ako je potrebno da se zaustavi na nekom odreenom mestu,
davanjem signalnog znaka Lagano, Napred, Malo napred, Stoj.
Lokomotivski voz staje ispred slubene prostorije otpravnika vozova.
(6) Kada je voz za prevoz putnika stao, mainovoa ne sme
samovoljno pokrenuti voz.
(2)
-
(3)
l.46. Izuzetan prolaz

Izuzetan prolaz se daje:
i izuzetno zaustavljanje voza
Vozu za prevoz putnika koji staje samo iz saobraajnih razloga;

Teretnom vozu ako nema potrebe za stajanje.
Ako se ne vri predsignalisanje izlaznog signala a vidik je

spreen, brzina nesme biti vea od Vmax = 30 km/h.
35
(4)
l.47.
Nareenje za polazak voza
Direktno nareenje za polazak voza daje otpravnik vozova:
Signalnim lopariem, signalnom svetiljkom, svetlosnim signalom, usmeno,

telefonom, radio vezom razglasnim ureajem.
Indirektno nareenje za polazak voza daje otpravnik vozova:

optim nalogom i telefonom.
(5) Direktno nareenje daje otpravnik vozova redovno danju

signalnom svetiljkom, odnosno i danju i nou svetlosnim signalom, a izuzetno
usmeno.
(6) Direktno telefonom kod teretnih vozova, kad je telefon ugraen
kod izlaznog signala. Za upozorenje mainovoi da se javi na telefon koristi se
razglasni ureaj.
(8) Ako je stanica opremljena izlaznim signalom, otpravnik vozova
posle dva puta ponovljenog upozorenja za pripremu za polazak, putem
interfonskih ili razglasnih ureaja dva puta daje nareenje za polazak teretnom
vozu.
(9) Teretnom voz se moe i RDV-om dati nareenje za polazak, a
mainovoa potvruje prijem nareenja.
(10) Usmeno nareenje Polazak otpravnik vozova daje lino
mainovoi.
(12) Indirektno nareenje za polazak voza daje se optim nalogom ili
telefonom samo teretnim vozovima.
Blie odredbe propisane su u SU-40 l.22
(17) U stanicama u kojim nema izlaznog signala, izlazni skretniar
mora vozu koji stanicu prolazi izuzetno, davati signalni znak Napred, od
momenta zapaanja ela voza pa dok ceo voz ne proe pored njega. Ovo vai
za pruge na kojima se vozno osoblje ne obavetava o promenama ukrtavanja.
l.50.
Ukrtavanje vozova
(8) Ako bi otpravnik vozova hteo da otpremi voz iz stanice redovnog
ili utvrenog ukrtavanja bez naloga za ukrtavanje, a voz iz suprotnog smera
nije prispeo, onda e mainovoa upozoriti na to otpravnika vozova i traiti
nalog za ukrtavanje.
36
l.51.
Promene ukrtavanja
(27) O promenama ili odreenom ukrtavanju mora se obavestiti
nalogom za ukrtavanje mainovoa ukrsnog ili suprotnog voza.
Ukrsni voz je voz koji polazi iz stanice redom vonje predvienog ili
utvrenog ukrtavanja, ne ekajui na dolazak voza iz suprotnog smera, koji se
naziva Suprotni voz.
Ako nije potrebno da se iz nekih drugih razloga vozno osoblje
obavetava optim nalogom, ono se nalogom za ukrtavanje moe obavestiti o
ulasku, izlasku u skretanje kao i o izuzetnom zaustavljanju voza u stanici
utvrenog ukrtavanja.
Nalog za ukrtavanje slui jo i za upozoravanje voznog osoblja
posebnog i suprotnih vozova na predviena ukrtavanja koja su u redu vonje
oznaena sa eka i eka na. Vozno osoblje vozova koji imaju ukrtavanje sa
posebnim vozovima obavetavaju nalogom za ukrtavanje o svakom
propisanom ukrtavanju posebnog voza sa njihovim vozom.
(30) Obavetenje voznom osoblju o izvrenom ukrtavanju vri se
optim nalogom: Ukrtavanje sa vozom br. . . izvreno u stanici . . ..
(32) Ni jedan voz nesme poi iz stanice redovnog odnosno utvrenog
ukrtavanja dok ne prispe voz iz suprotnog smera, ili dok nije nalogom za
ukrtavanje vozno osoblje obaveteno da je ukrtavanje premeteno odnosno
da je otpalo.
Mainovoa mora traiti posebna obavetenja od otpravnika vozova
ukoliko nije siguran da je voz iz suprotnog smera prispeo. Ukoliko voz iz
suprotnog smera nije prispeo, a ukrtavanje se nee izvriti u toj stanici,
mainovoa mora traiti nalog za ukrtavanje, a ako ukrtavanje otpada, onda
opti nalog odnosno upisivanje u putni list broj voza sa kojim su se sastali.
l.61.
Dunost voznog osoblja kod signala

koji nisu upotrebljivi (u kvaru)
(9) Ako je voz stao pred prostornim signalom odjavnice koji pokazuje
signalni znak Stoj mainovoa daje Pazi i u vremenu od 3 min ponavlja ga
vie puta. Odjavniar je duan da obavesti vozno osoblje o svakom zadravanju
duem od 3 min. ukoliko mainovoa ne dobije obavetenje u vremenu od 3 min,
a odjavnica je udaljena od prostornog signala, voz oprezno produava vonju
brzinom od Vmax = 10 km/h do odjavnice gde se interesuje o uzroku zaustavljanja.
Ako je prostorni signal odjavnice istovremeno i zatitni signal, voz ne sme
proi pored njega dok on pokazuje signalni znak Stoj.
(10) Kod odjavnice mainovoa mora zaustaviti voz ako odjavniar ne
doeka voz i ako prostorni signal pokazuje dozvoljenu vonju (izuzev za vreme
prekida slube). U pogledu dalje vonje mainovoa telefonom trai dozvolu
od naredne stanice.
37
(11) Ako je glavni signal u kvaru (neupotrebljiv) a dalja vonja je

zabranjena, voz mora stati ispred signala bez obzira da li je vozno osoblje
obaveteno o neupotrebljivosti.
Ako je dalja vonja dozvoljena, a vozno osoblje je obaveteno o
neupotreblji-vosti, vozno osoblje ne mora stati samo ako se ispred ovog signala
daje signalni znak Napred. Ovo se ne odnosi na APB prugama.
Ako je dalja vonja dozvoljena, a vozno osoblje nije obaveteno o
neupotrebljivosti signala, voz mora stati ispred signala. Dalja vonja se sme
nastaviti tek kad je izaslani radnik usmeno obavestio vozopratno osoblje da je
dalja vonja dozvoljena, uz davanje signalnog znaka Napred.
Izuzetno ovo ne vai u sluajevima:
a.) Ako se daje signalni znak 12a Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h;
b.) Ako se RDV-om ili telefonom dozvoli prolaz;
c.) Ako se o neispravnosti izlaznog signala vozno osoblje obavetava optim
nalogom u stanici u kojoj je signal neupotrebljiv i kada se u nalogu
dozvoli vonja bez davanja signalnog znaka Napred.
Ako je voz stao ispred neosvetljenog signala mainovoa e odmah
telefonom traiti obavetenje.

Ako je voz stao ispred signala koji pokazuje signalni znak Stoj
obavetenje e se traiti tek po isteku 3 min od zaustavljanja. Ako je lokomotiva
opremljena RDV-om, obavetenje se trai pre nego to se voz zaustavi.
Ako je u pitanju ulazni signal, a sporazumevanje nemogue, mora se poslati
jedan vozopratioc odnosno pomonik mainovoe da se kod staninog osoblja
obavesti o uzroku zaustavljanja i dalji postupak. Ako pre povratka izaslanog
radnika, ulazni signal pokae dozvoljenu vonju, voz e ui u stanicu i ne sme
nastaviti vonju bez izaslanog radnika.
(14) Ako se iz signalnog znaka ulaznog signala ili poloaja skretnica
vidi da je ulaz u skretanje, a redom vonje to nije predvieno, odnosno vozno
osoblje o tome nije obaveteno, mainovoa blagovremeno zaustavlja voz. Voz
sme ui u stanicu tek po pozivu staninog radnika.
Ovo ne vai za stanice kojima se predsignaliu ulazni signali za vonju
ogranienom brzinom kao i za stanice ije skretnice nisu u zavisnosti sa
ulaznim signalom (ista brzina za pravac i skretanje).
38
(3)
l.62. Sporazumevanje sa otpravnikom vozova

odnosno TK-dispeerom
Nakon zaustavljanja voza mainovoa mora dati sledee podatke:
broj voza, mesto zaustavljanja, uzrok zaustavljanja, ime i prezime.
Otpravnik vozova nakon primljenog obavetenja mora rei: pun naziv

stanice, ime i prezime, a zatim nareenje.
(4) Obavetenje o svakoj nastaloj smetnji kod voza na otvorenoj

pruzi, mainovoa daje otpravniku naredne stanice, odnosno pozadnje stanice
ako se voz povlai nazad u stanicu, uz prisustvo susedne stanice.
(6) Svako primljeno nareenje mainovoa mora ponoviti radi
provere da li je pravilno primljeno, pa tek onda postupa po njemu.
Otpravnik vozova susedne stanice koji prisustvuje davanju nareenja,
upisuje ceo tekst nareenja, a kada ga m-voa ponovi, potvruje reju tano,
nazivom stanice brojem pod kojim je nareenje zavedeno i svojim prezimenom.
(7) Na prugama sa APB-om, MZ ili TK, mainovoa sva data i primljena
nareenja upisuje u S-68. Ako se ova saoptenja prenose RDV-om, a odnose se
na postupak ispred signala, ili jednog putnog prelaza, ista se ne upisuju u S-68.
(8) Sva saoptenja koja se prenose putem RDV-a daje i prima
mainovoa bez obzira na sastav vozopratnog osoblja.
(9) U sluaju zaustavljanja voza izmeu poslednje TK-stanice i granine
stanice, daje TK-dispe., a od ulaznog signala otpravnik vozova granine stanice. Za
vozove koji saobraaju prema TK-stanici, obavetavanja i nareenja daje TK-dispe.
l.63. Izuzetno zaustavljanje voza na otvorenoj pruzi
(2) Ukoliko je primeena smetnja kod voza, vozno osoblje mora
odmah po zaustavljanju pokuati da istu otkloni. Ukoliko se predvidi da e se
voz zadrati vie od 15 min, mora se obavestiti otpravnik vozova, odnosno TKdispeer, i po potrebi zatraiti pomo. Voz koji se zaustavi na otvorenoj pruzi
mora se odmah obezbediti od samopokretanja, po upustvu 233.
(3) Ako je u pitanju smetnja na pruzi (oteenje, odron, poplava i sl.)
dunost voznog osoblja je da zatiti ugroeno mesto. Odmah se javlja otpravniku
vozova susednih stanica, odnosno TK-dispeeru. Ako nema RDV-a niti prunih
telefona voz zaustavlja ispred ulazne skretnice bez obzira to ima dozvoljen
ulaz u stanicu i obavetava ulaznog skretniara, odnosno otpravnika vozova.
Ugroeno mesto se titi na sledei nain:
.
Ako nema prunog osoblja, vozopratno osoblje titi ugroeno mesto;

Na dvokolosenoj pruzi zatiivanje se vri samo sa prednje strane, a na
paralelnoj i pruzi sa obostranim saobraajem, sa obe strane;
Zatiivanje se vri po Signalnom pravilniku 1.
(5) Ispred putnog prelaza m-voa mora zaustaviti voz kada izmeu
znaka Ukljuna taka sa daljinskom kontrolom ili Poetak zaustavnog puta ispred
39
putnog prelaza i putnog prelaza, saobraa zbog lagane vonje due od 4 min ili
nepredvieno stane due od 4 min.
l.64. Nastavljanje vonje i povlaenje voza sa
otvorene pruge
(3) Ako nema sporazumevanja, voz sme nastaviti vonju samo do
naredne stanice. Ne sme se vraati natrag.
(4) Prednji deo voza moe da nastavi vonju samo ako je zadnji deo
osiguran od samopokretanja i pod nadzorom voznog, prunog ili drugog
radnika.
Ako voz nastavlja vonju u delovima a stanice odnosno TK-dispeer nisu
mogli biti obaveteni, voz se mora zaustaviti ispred ulazne skretnice i ako mu je
ulaz slobodan, odmah se obavetava otpravnik vozova odnosno TK-dispeer.
(6) Povlaenje voza u pozadnju stanicu je dozvoljeno samo ako je
dobijena dozvola od otpravnika te stanice odnosno TK-dispeera, i ako su
posednuta prva kola na elu guranog voza, koja moraju imati ispravnu
automatsku i runu konicu.
(7) Voz koji je traio pomo sme nastaviti vonju samo ako je dobio
odobrenje od otpravnika vozova naredne stanice odnosno TK-dispeera.
l.65.
Vonja po nepravilnom koloseku

dvokolosene pruge
(9) O izuzetnoj vonji nepravilnim kolosekom vozno osoblje se

obavetava nalogom u stanici od koje otpoinje ovakvu vonju. Ovim nalogom
se propisuje kakvi signalni znaci se moraju istai na vozu i od koje do koje
stanice se vri vonja po nepravilnom koloseku.
(10) Vmax = 100 km/h, osim ako je uz nepravilni kolosek ugraen ulazni
signal iji se signalni znaci predsignaliu, gde je brzina redovna.
(12) Stanica u kojoj voz otpoinje vonju nepravilnim kolosekom,
duna je da pismenim nalogom obavesti vozno osoblje da voz saobraa u
staninom odnosno odjavnom razmaku, da se glavnim signalima ugraenim uz
pravilan kolosek ne rukuje i za dalju vonju od ulaznih, izlaznih i zatitnih
signala, kojima se ne rukuje, vae runi signalni znaci ili odobrenje dato putem
sredstava za sporazumevanje.
Signalni znaci glavnih signala i njihovih predsignala ugraenih uz
nepravilni kolosek vae za voz koji saobraa nepravilnim kolosekom.
(13) Na TK-pruzi TK-dispeer izdaje nareenja i obavetenja vezana za
vonju nepravilnim kolosekom.
(14) Vozno osoblje se nalogom obavetava kojim putnim prelazima se
ne rukuje. Ulaz voza u stanicu i prelaz preko rasputnice daje se signalnim znacima
Napred koji se daje kod ulaznog signala za pravilan kolosek. U koliko se ne
daje signalni znak Napred voz se mora zaustaviti kod ovog mesta. Vonju
40
moe nastaviti tek kad mu se da ovaj signalni znak, odnosno odobri ulaz putem
sredstava za sporazumevanje.
(15) Za ulazak voza u naredni prostorni odsek, vae runi signali
odjavniara. U koliko ne daje Napred, voz mora stati ispred prostornog
signala.
(17) Ako se ne predsignaliu signalni znaci izlaznog signala, voz
prolazi tu stanicu sa Vmax = 30 km/h.
(20) Kod neposednutih TK-stanica, kada ureaj ne omoguava kontrolu
slobo-dnosti meustaninog odseka, obavetenje TK-dispeeru da je voz
prispeo ceo daje m-voa nakon to se uveri da je na poslednjim kolima u vozu
signalni znak Kraj voza
l.67.
Saobraaj voza do nekog mesta na

otvorenoj pruzi
(8) Ovlaeni stanini radnik, otpravnik vozova, odnosno TKdispeer,

mora optim nalogom odnosno nareenjem obavestiti vozno osoblje
(manevarsko osoblje) o: svrsi vonje, kilometru pruge do koje voz, odnosno
manevarski sastav saobraa, slubenom mestu (industrijski kolosek) na
otvorenoj pruzi koje posluuje, vremenu do koje se treba vratiti sa otvorene
pruge, da u povratku prostorni signali izuzetno ne vae, koji su putni prelazi
neobezbeeni, i o nainu na koji se daje ulaz u stanicu po povratku sa
otvorene pruge.
l.68.
Potiskivanje vozova
(6) Signalne znake koje daje vozna lokomotiva radi regulisanja
brzine, potiskivalica ponavlja i obratno. Ako je ovaj vid sporazumevanja
nemogu, onda se vri radio vezom.
(8) Mesto od kojeg se potiskivalica redovno vraa sa otvorene pruge,
oprema se telefonom radi obavetenja o njenom kretanju.
(10) Osoblje potiskivalice koje se vraa sa otvorene pruge mora se
obavestiti da u povratku prostorni signali ne vae, da moe proi pored njih i
koji su putni prelazi neobezbeeni.
Ulaz potiskivalice u stanicu daje se signalnim znacima ulaznog signala,
runim signalnim znacima ili putem sredstava za sporazumevanje.
l.69. Pomone vonje (pomona lokomotiva)
(3) Ako se pomoni voz (pomona lokomotiva) alje kao pomo na
otvorenoj pruzi, u nalogu (obavetenju) se mora navesti: Od prostornog signala
br. . . koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vonju, voziti oprezno. Pored
podataka o mestu zaustavljanja voza kome se prua pomo navodi se i da li
prostorni signali vae i koji su putni prelazi neobezbeeni.
41
l.77. Vonja
za vreme smetnji na ureajima

u stanici, APB i MZ
(4) Za vreme kvara ulaznog ili zatitnog signala, ulaz u stanicu ili
prolaz preko rasputnice daje se signalni znak Napred ili odobrenjem putem
telefona ili RDV-a, ako nije mogue dati signalni znak 12a.
(6) Vozovi koji se otpremaju u staninom razmaku moraju saobraati
smanjenom brzinom prema preglednosti pruge, a ne vie od Vmax = 30 km/h, od
prostornog signala koji pokazuje Zabranjenu vonju ili je neosvetljen, do
onog signala koji pokazuje dozvoljenu vonju.
(19) Vozno osoblje se optim nalogom obavetava da je dalja vonja od
izla-znog signala, koji pokazuje signalni znak za Zabranjenu vonju ili je
neosvetljen, dozvoljena bez davanja signalnog znaka Napred i da do
narednog prostornog signala voziti oprezno prema preglednosti pruge no najvie
sa Vmax = 30 km/h i da je za dalju vonju od narednog prostornog signala
merodavan signalni znak tog signala.
U sluaju kvara izlaznog signala na pruzi sa MZ, kad se utvrdi da je
meustanini prostorni odsek slobodan, voz se moe otpremiti:
- Ako ima kontrolu nad skretnicama, sa Vmax = 50 km/h, preko skretnica;
- Ako nema kontrolu nad skretnicama, Vmax = 10 km/h, preko skretnica.
Brzina na otvorenoj pruzi se ne smanjuje, osim u sluaju zauzea kad se
vozi sa najvie Vmax = 30 km/h.
(20) Kad se izdaje nareenje za dalji postupak ispred prostornog ili
izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za Zabranjenu vonju ili je
neosvetljen, vozno osoblje se mora obavestiti da su putni prelazi iza tih signala
neobezbeeni uz navoenje njihovog kilometarskog poloaja.
l.78.
Vonja za vreme smetnji na TK
(5) Vozno osoblje se mora obavestiti optim nalogom o zavoenju
regulisanja saobraaja u staninom razmaku odnosno pomou APB-a za vreme
smetnji na TK pruzi.
(6) Iz TK-stanice gde je zbog smetnje prestalo regulisanje saobraaja
telekomande, odnosno iz privremeno granine stanice, voz sme krenuti samo
po odobrenju ovlaenog staninog radnika.
(7) O ponovnom zavoenju regulisanja saobraaja putem telekomande,
vozno osoblje se obavetava nalogom.
(10) Kada se zbog kvara TK saobraaj regulie u staninom razmaku, a
reguliega TK-dispeer, izvetaj iz neposednute TK-stanice da je voz ceo prispeo
daje m-voa suprotnog voza tako to e ga TK-dispeer blagovremeno upozoriti
da osmotri kraj voza za koji treba da da izvetaj. Ako suprotnog voza nema, pa
TK-dispeer ne moe dobiti izvetaj, onda uzastopnom vozu daje nareenje da
vozi oprezno prema preglednosti pruge ali najvie sa Vmax = 30 km/h.
42
(12) Ako se pouzdano utvrdi da za dalju vonju nema smetnji, a ureaj

ne omuguava kontrolu slobodnosti koloseka, TK-dispeer e dati doputenje
vozu fonogramom: Pruga za voz br. . . do ulaznog signala . . . stanice (naziv stanice)
slobodna. (Prezime TK-dispeera).
(13) Doputenje za dalju vonju voza koji je stao pred prostornim

signalom koji pokazuje zabranjenu vonju, a ureaj omoguava kontrolu
slobodnosti koloseka, TK-dispeer daje samo za vonju do narednog prostornog
signala koji ispravno funkcionie.
U sluaju da se izlazni signal ne moe postaviti da pokazuje dozvoljenu
vonju, a ureaj omoguava kontrolu slobodnosti prvog prostornog odseka, voz
se otprema u blokovnom razmaku. Vozno osoblje se obavetava da je dalja vonja
od izlaznog signala dozvoljena bez davanja signalnog znaka Napred, da do
narednog prostornog signala treba voziti oprezno prema preglednosti pruge no
najvie sa Vmax = 30 km/h, i da je za dalju vonju od narednog prostornog signala
merodavan signalni znak tog signala.
(14) Ako je voz stao pred ulaznim signalom, ulaz e se dati signalnim
znakom 12a ili e telefonom ili RDV-om narediti ulazak sa naroitom
opreznou.
(15) Kad se izdaje nareenje, za dalji postupak kod prostornog ili
izlaznog signala, vozno osoblje se mora obavestiti i o tome da su putni prelazi
iza tih signala neobezbeeni, uz navoenje kilometarskih poloaja.
l.79. Smetnje na sredstvima za sporazumevanje

a.) Ako je voz stao ispred prostornog signala koji pokazuje
Zabranjenu vonju, mainovoa eka 3 min na promenu signalnog znaka. Ako
je sporazumevanje nemogue, nastavlja vonju do narednog prostornog signala ali
najvie sa Vmax = 30 km/h. Na ovakav nain moe nastaviti vonju sve do
ulaznog signala;
b.)
Ako je voz stao ispred dva prostorna signala, mora se
zaustaviti kod prvog narednog prostornog signala ako pokazuje da je vonja
zabranjena. Ako je sporazumevanje nemogue, postupa se kao pod a;
Ulazni i zatitni signal se sme proi samo ako se daje signalni znak
Napred, odnosno putem telefona ili RDV-a.
Ako je TK-stanica neposednuta, a sporazumevanje je nemogue, voz e do
ulazne skretnice voziti opreznom vonjom i ispred nje e stati. Mainovoa e
pregledati stanje u stanici kao i skretnice, a potom e voz sa najveom
opreznou ui u stanicu.
(5)
l.84. Postupak kad je vidik u daljini spreen

(1) Zbog magle, vejavice i slino brzina se podeava prema
mogunosti zapaanja signalnih znakova.
(2) Prilikom pribliavanja putnim prelazima mora se ee davati
signalni znak Pazi.
43
l.87.
Postupak kada vozila odbegnu
(2) Ako odbegla vozila jure u susret vozu, voz treba odmah zaustaviti
i obavestiti mainovou, a ovaj e prema prilikama narediti potrebno.
Ako se zaustavljeni voz sputnicima ne moe povui natrag, onda e se
ako prilike doputaju, putnici pozvati da to pre izau iz kola.
(3) Opte mere koje treba preduzeti su sledee: prvo se moraju
skretnice tako postaviti da odbegla vozila idu na sporedni slobodni kolosek, zatim
e osoblje nastojati da du celog koloseka na obe ine nabacuje gomile ljunka i
peska, osim toga treba na ine nabaciti prue i slamu i postaviti papue.
(5) Ako se predvia da se odbegla vozila nee moi zaustaviti u

stanici, a na pruzi do susedne stanice se nalazi voz, skretnicu nekog sporednog
koloseka treba postaviti u polovian poloaj ili na drugi nain prouzrokovati da
odbegla vozila iskliznu. Ako na odbeglim vozilima nema putnika ili osoblja,
ona se mogu pustiti i na prazan slepi kolosek.
(6)
Odbegla vozila mogu se zaustavljati i lokomotivom koja treba da se
kree ispred vozila pogodnom brzinom tako da je odbegla vozila sustignu.
(7) Kad se voz raskine u stanici stanino osoblje mora davati signalni
znak Stoj, a vozopratno osoblje prihvatajui taj znak prenosi ga do mainovoe.
(8) Ako su se vozila otkinula od voza za vreme vonje, vozopratno
osoblje je duno da na otkinutom delu voza pritegne konice i im je otkinuti
deo stao, daje signalni znak Stoj.
l.88.
Zavrni signal
(10) Mainovoa postavlja i skida zavrni signal samo kod lokomotivskih
vozova i potiskivalice ako nema pomonika.
(11) Pri preuzimanju i vraanju zavrnog signala osoblju vunog vozila
mora se konstantovati ispravnost i upotrebljivost istog od strane radnika koji
preuzima zavrni signal.
(16) Otpravnik vozova stanice gde je utvran nestanak zavrnog signala
izdaje potvrdu mainovoi na posebnom optem nalogu da je nestao zavrni
signal. U nalogu pored redovnih podataka upisuju se i podaci o: Vremenu
nestanka (as i minut), broj lokomotive, prezime i ime mainovoe. Na osnovu
potvrde (dela opteg naloga), mainovoa podnosi izvetaj svojoj jedinici vue.
(17) U stanici u kojoj je utvren nestanak, na poslednjim kolima stavlja
se rezervni zavrni signal lokomotive. U koliko i rezervni nedostaje, stanica
izdaje rezervni zavrni signal koji se predaje optim nalogom uz potpis: Izdat
rezervni zavrni signal za lokomortivu br. . . kod voza . . .. Mainovoa drugi deo
naloga zadrava, a trei predaje jedinici vue.
44
Vrsta vozova, podela i namena

Kao voz smatra se vuno vozilo koje saobraa samo ili sa vozilima u
propisanom sastavu i propisano signalisano.
A. Prema vrsti vozovi mogu biti:
Vozovi za prevoz putnika

Vozovi za prevoz stvari (teretni)
Vozovi za eleznike potrebe (slubeni)
Vozovi za sluaj vanrednog dogaaja
B. Prema potrebi saobraaja vozovi mogu biti:

Redovni vozovi
Vanredni vozovi
a) Vozovi za prevoz putnika

Oni se dele na:
a) Specijalni vozovi Namenjeni za specijalna putovanja
b) EuroCiti (EC) vozovi Najbri i najudobniji prevoz putnika izmeu
evropskih centara
c)
d)
e)
f)
g)
h)
i)
InterCiti (IC) vozovi Najbri i najudobniji prevoz putnika izmeu

poslovnih centara
Poslovni vozovi Brz i udoban prevoz putnika izmeu poslovnih centara
Ekspresni vozovi Najbre prevoenje putnika u unutranjem ili
meunarodnom saobraaju
Brzi vozovi Brzo prevoenje putnika u unutranjem ili meunarodnom
saobraaju
Ubrzani vozovi Za prevoenje putnika u unutranjem saobraaju kod
kojih su zaustavljanja na usputnim stanicama svedena na najmanju meru;
Putniki vozovi Za prevoenje putnika na duim relacijama, koji se
zadravaju u stanicama i pojedinim stajalitima
Lokalni putniki vozovi Za prevoenje putnika na kraim relacijama,
koji se zadravaju u stanicama i stajalitima.
b) Vozovi za prevoz stvari (teretni vozovi)

Oni se dele na:
a)
Ekspresni teretni vozovi Namenjeni za najbri prevoz stvari, naroito
ivih i brzopokvarljivih poiljaka u meunarodnom i unutranjem

saobraaju
b) Brzi teretni vozovi Za brzi prevoz stvari, naroito ivih i
brzopokvarljivih poiljaka u meunarodnom i unutranjem saobraaju
45
c)
d)
e)
f)
g)
h)
i)
j)
k)
l)
Direktni teretni vozovi Za prevlaenje direktnog bruta iz jedne
rasporedne (ranirne) ili utovarne (istovarne) stanice preko najmanje

jedne ranirne stanice na istoj ili odvojnoj pruzi
Deoniki teretni vozovi Za prevlaenje direktnog bruta iz jedne
rasporedne ili utovarne stanice do susedne rasporedne stanice na istoj ili
odvojnoj pruzi
Sabirni vozovi Za prevlaenje meustaninog bruta na jednom odseku
Brzi manipulativni vozovi Za prevoz svih brzovoznih poiljki, kao i
sporovoznih denanih poiljki ivih ivotinja i brzokvarljivih stvari
Sabirno-manipulativni vozovi Za prevoz meustaninog bruta i
denanih poiljki na jednom rasporednom odseku
Kruni teretni vozovi Za prevlaenje bruta izmeu stanica unutar
eleznikog vora
Industrijski vozovi Za prevlaenje bruta za potrebe industrije na
odreenim relacijama, kao i za posluivanje industrijskih koloseka koji
se odvajaju od industrijskog koloseka
Marutni vozovi Slue za prevlaenje direktnog bruta
Vojni vozovi Slue iskljuivo za prevoz vojnih poiljka odnosno vojni
transport
Spojeni vozovi Smatra se voz sastavljen od dva ili vie vozova, koji deo
puta saobraaju po jednoj trasi kao jedan voz.
c) Vozovi za eleznike potrebe (slubeni vozovi)

Oni se dele na:
a) Lokomotivski vozovi Namenjeni za otpremu radnih lok. van slube
b) Radni vozovi Za prevoz materijala za odravanje i izgradnju
postrojenja, ureaja ili objekata: Ovi vozovi mogu saobraati kao

pomoni vozovi
c) Probni vozovi Za utvrivanje sposobnosti i ispravnosti novih vozila ili
vozila koja su izala sa opravke, odnosno ispravnosti stanja pruge,
postrojenja, ureaja i objekta na pruzi
d) Prazni vozovi za prevlaenje praznih putnikih garnitura.
d) Vozovi za sluaj vanrednog dogaaja (pomoni vozovi)

Oni se dele na:
Pomoni vozovi Koji se sa svojom opremom upuuju na mesta
vanrednog dogaaja radi ukazivanja pomoi i otklanjanja nastalih
smetnji
b) Pomona vuna vozila Za preuzimanje vozova ije je vuno vozilo
ostalo u kvaru
c) Izvidniki lokomotivski vozovi Za izvianje stanja pruge u vanrednim
prilikama
a)
46
d) Lokomotivske krstarice Koriste se kao vozila za ienje snega na
pruzi, sa sopstvenim pogonom ili dodatna lokomotiva
I.
Redovni vozovi
Redovnim vozovima smatra se svaki voz koji saobraa svakog dana ili
najmanje 5 dana u sedmici, bilo da on saobraa za sve vreme ili samo u toku
izvesnog vremena vaenja opteg reda vonje.
II.
Vanredni vozovi
Vanrednim vozovima smatra se svaki voz koji ne saobraa redovno

svakog dana ili saobraa manje od 5 dana u toku sedmice.
Vanredne vozove ine:
a) Vozovi po potrebi Za koje postoji red vonje u optem redu vonje, a
predvieni su da saobraaju samo u sluaju potrebe kao vanredni
vozovi. Tu spadaju i oni vozovi koji saobraaju u odreene dane ali
manje od 5 dana u sedmici
b) Podeljeni vozovi Za koje se koristi red vonje nekog redovnog voza
ili ve uvedenog vanrednog voza u saobraaj
c) Posebni vozovi Koji saobraaju od sluaja do sluaja po posebnom
redu vonje, a red vonje im se izrauje odvojeno od opteg reda
vonje. Red vonje pojedinih posebnih vozova moe se predvideti i u
optem redu vonje
d) Pomoni vozovi koji saobraaju u vanrednim prilikama, za koje se
nemoe koristiti red vonje drugog voza niti izraditi poseban red
vonje (pomoni vozovi i lokomotive, izvidniki lokomotivski vozovi,
lokomotive krstarice i snena grtla). Ovakvim vozovima se optim
nalogom odreuje vreme polaska iz polazne stanice, maksimalna
brzina i zaustavljanje u stanicama, to predstavlja njihov red vonje.
Oznaavanje vozova za prevoz putnika

Vozovi se oznaavaju arapskim brojevima koji se sastoje od najvie 5
cifara. Jednim brojem moe biti oznaen samo jedan voz, i to na celoj relaciji
(prevozni put, a to je put od njegove polazne do krajnje stanice).
Broj voza se formira tako da se na osnovu njega moe utvrditi da li je
voz iz meunarodnog ili unutranjeg saobraaja, vrsta voza, da li saobraa cele
godine ili u sezoni, da li je osnovni ili podeljeni, relacija na kojoj saobraa i
smer vonje. Kod vozova za prevoz putnika u unutranjem i meunarodnom
saobraaju, cifra desetica oznaava relaciju saobraaja.
47
Neparnim brojevima oznaavaju se vozovi koji saobraaju na prugama

iz smera zapada i severa (H, BH, MAV) u smeru istoka i juga (CFR, BD,
CFARYM, HSH) U suprotnom smeru vozovi se oznaavaju parnim brojevima.
Osnovni voz smatra se svaki redovni ili vanredni voz (osim podeljenih,
pomonih i slubenih vozova) iji je red vonje unapred utvren.
Podeljeni voz smatra se voz za koji se koristi red vonje nekog redovnog
ili ve uvedenog vanrednog voza
Posebni voz smatra se voz koji saobraa od sluaja do sluaja po posebnom redu vonje. On se izrauje u sklopu ili odvojeno od opteg reda vonje.
Vozovi za prevoz putnika iz unutranjeg saobraaja

Vozovi za prevoz putnika, iz unutranjeg saobraaja, oznaavaju se
trocifrenim i etvorocifrenim brojevima. Vozovi veih brzina i veeg komfora
oznaavaju se trocifrenim brojevima i to:
500 do 599 InterCity (IC) i poslovni vozovi

600 do 699 Ekspresni vozovi
700 do 899 Brzi vozovi
900 do 999 Ubrzani vozovi
Podeljeni vozovi iz ovog lana oznaavaju se dodavanjem dopunskih

brojeva ispred broja osnovnog voza i to:
10 Podeljenom vozu planiranom unapred, koji saobraa ispred osnovnog voza, sa

istim elementima reda vonje kao kod osnovnog voza (Pr. 10390)
11 Podeljenom vozu planiranom unapred, koji saobraa iza osnovnog voza, sa
12 Podeljenom vozu koji nije planiran unapred koji saobraa istim ili pomonim
prevoznim putem, sa elementima reda vonje koji se odreuju kod uvoenja voza u
saobraaj (Pr. 12390).
14 Osnovnom vozu planiranom unapred, koji saobraa pomonim prevoznim
putem po posebnom redu vonje (Pr. 14390).
15 do 18 Podeljenom ili posebnom vozu ije se bavljenje i ostali elementi reda
vonje odreuju kod uvoenja u saobraaj (Pr. 15390-18390).
Sezonski vozovi oznaavaju se dodavanjem broja 1 ispred trocifrenog broja voza
od 1500-1999.
Podeljeni sezonski vozovi oznaavaju se dodavanjem broja 3 ispred
etvorocifrenog broja sezonskog voza pr. od 31500 31999.
Sezonski vozovi koji saobraaju pomonim prevoznim putem oznaavaju se
dodavanjem broja 2 ispred etvorocifrenog broja sezonskog voza 2150021999
Auto-vozovi oznaavaju se brojevima od 9000 9999
Podeljeni auto vozovi oznaavaju se dodavanjem broja 3 ispred etvorocifrenog
broja osnovnog voza od 39000 39999
Sezonski auto-vozovi oznaavaju se dodavanjem broja 2 ispred etvorocifrenog
broja voza od 2900 - 2999
Auto-vozovi koji saobraaju pomonim prevoznim putem oznaavaju se
dodavanjem broja 1 ispred etvorocifrenog broja voza 19000 - 19999
Agencijski vozovi i njihovi prikljuci oznaavaju se brojevima od 13500
13999

-
48
Agencijski vozovi i njihovi prikljuci koji saobraaju pomonim prevoznim

putem oznaavaju se tako to im se prve dve cifre zamenjuju sa 30 (30500
30999)
Vozovi za prevoz putnika u putnikom i lokalnom saobraaju oznaavaju

se etvorocifrenim brojevima i to:
2000 do 5999 Putniki vozovi
6000 do 8999 Lokalni putniki vozovi
32000 do 35999 Podeljeni putniki vozovi (ispred osnovnog voza br. 3)
36000 do 38999 Podeljeni lokalni vozovi (ispred osnovnog voza br. 3)
- Sezonski putniki i lokalni putniki vozovi oznaavaju se dodavanjem broja 2
ispred osnovnog voza (22000 28999).
Vozovi za prevoz putnika iz meunarodnog saobraaja

Vozovi za prevoz putnika iz meunarodnog saobraaja koji prelaze na
teritoriju S, odnosno otpoinju ili zavravaju vonju na naoj teritoriji
oznaavaju se:
000 do 199
EuroCity (EC)
200 do 499 Ekspresni i brzi meunarodni vozovi
1000 do 1299 Sezonski meunarodni i brzi vozovi
1300 do 1499 Meunarodni za prevoz praenih automobila (auto-vozovi)
13000 do 13299 Meunarodni agencijski vozovi
13300 do 13499 Prikljuni agencijski vozovi
Podeljeni vozovi oznaavaju se dodavanjem dopunskih brojeva i to:

10 Podeljenom vozu planiranom unapred, koji saobraa ispred osnovnog voza, sa

11 Podeljenom vozu planiranom unapred, koji saobraa iza osnovnog voza, sa istim
elementima reda vonje kao kod osnovnog voza (Pr. 11292).
12 Podeljenom vozu koji nije planiran unapred (saobraaj u kratkom periodu, voz sa
kursnim kolima koji saobraa iza osnovnog voza, podeljen voz koji saobraa drugim
prevoznim putem i sl.) sa elementima reda vonje koji se odreuju kod uvoenja voza
u saobraaj (Pr. 12292).
Podeljeni vozovi koji nose brojeve od 0 99 oznaavaju se tako to se
prethodno broj osnovnog voza svodi na trocifren dodavanjem 0 sa leve strane
(Na pr. podeljeni voz od voza 10 je 10010)
Podeljeni sezonski i auto-vozovi oznaavaju se brojem 3 ispred broja voza
(31000)
Meunarodni agencijski i prikljuni agencijski vozovi koji saobraaju
pomonim prevoznim putem, oznaavaju se tako to im se prve dve cifre (13)
zamenjuju sa 30 (30000 - 30499)
49
Oznaavanje teretnih vozova

Teretni vozovi u meunarodnom saobraaju
Oznaavaju se petocifrenim brojevima od (40000 49999), tako da:
Cifra desetica hiljada oznaava meunarodni karakter voza

Cifra hiljada oznaava vrstu relacije i vrstu voza
Cifra stotine oznaava bileteralne i trilateralne relacije
Cifra desetice nema poseban znaaj
Cifra jedinice oznaava smer vonje
Relacije saobraaja mogu biti:

Multilateralne Voz saobraa kroz najmanje etiri zemlje, a
mogui brojevi voza su od 40000 do 40999 i 46000 do 46999
Bi/trilateralne Voz saobraa kroz dve, odnosno tri zemlje, a
mogui brojevi vozova su od 41000 do 45000 i 47000 do 49999
Svaka vrsta vozova oznaava se odgovarajuim kontigentom brojeva
40000 do 43999 Vozovi kombinovanog saobraaja
44000 do 46299 Vozovi spojedinanim tovarom
46300 do 49999 Vozovi sjedinstvenim tovarom
Teretni vozovi iz unutranjeg saobraaja

Obeleavaju se brojevima od 50000 do 59999 Cifra na mestu hiljada
oznaava se vrsta voza:
0 Ekspresni
1 Brzi
2 Direktni
3 Deoniki
4 Brzi manipulativni
5 Sabirno-manipulativni
6 Sabirni
7 Kruni
8 Industrijski
9 Ostali
Podeljeni teretni vozovi oznaavaju se tako to se prva cifra iza broja
osnovnog voza 5 zamenjuje cifrom 6 (pr. podeljeni voz od voza 53410 je 63410)
Oznaavanje slubenih i pomonih vozova

Slubeni vozovi oznaavaju se brojevima od 70000 do 79999. Cifra na
mestu hiljada oznaava vrstu voza:
0, 1 i 2 Lokomotivski vozovi
3, 4 i 5 Radni vozovi
6 i 7 Probni vozovi
8 i 9 Prazni vozovi
Podeljeni slubeni vozovi - Prva cifra iz broja osnovnog slubenog voza (7)
zamenjuje cifrom 8 (na pr. podeljeni voz od voza 73201 je 83201)
Pomoni vozovi oznaavaju se brojevima od 90000 do 99999
50
Saobraajno uputstvo - 40
Postupak sa kljuevima zakljuanih

skretnica a u stanici ne postoji skretniar
l.18.
(7) U sluaju velikih udaljenosti izmeu skretnica slubene prostorije

otpravnika vozova, a ne postoji izlazni skretniar ili je zauzet obezbeenjem
puta vonje na drugoj strani, otpravnik vozova moe dati kljueve zakljuanih
skretnica vozovoi voza koji prvi ulazi u stanicu. Vozovoa e posle ulaska
suprotnog voza predati kljueve skretniaru odnosno vozopratiocu ili ako ovih
nema postaviti sam skretnicu za izlazak voza. Gde nema vozovoe mainovoa
sprovodi ovu radnju.
Ako lokomotivu poseda samo mainovoa (jednoposed), onda e on
postavljati skretnice za izlazak svog voza.
Predaja kljueva vozovoi (mainovoi) vri se optim nalogom.
l.20.Doekivanje voza od strane skretnikog osoblja
(2) Skretniar doekuje vozove sa ulazne strane na skretnikom

podruju ulazne skretnice ispred skretnike kuice.
Signalni znak Lagano mora davati:
Kada voz koji ima prolaz mora se izuzetno zaustaviti;

Kada voz ulazi sa naroitom opreznou;
Skretniari blokari doekuju vozove redovno na prozoru blok-kuice.

Na skretnikom podruju izlazne strane stanice, skretniar doekuje
vozove kod skretnice ispred skretniarske kuice skretniari blokari na prozoru
blok-kuice, osim u sluajevima:
Kada signalni znak Napred moraju davati kod izlaznog signala gde i
doekuju vozove;
Kada moraju davati signalni znak Stoj kod izuzetnog zaustavljanja
voza u stanici ispred skretniarske kuice.
51
l.21.
Izvetaj otpravniku vozova da je voz ceo

prispeo i da se smestio unutar meika
(4) Na ulaznoj strani da je voz ceo uao u stanicu sa zavrnim

signalom i smestio se unutar meika odgovorni su: Zavrni koniar, Nadzorni
skretniar, Skretniar i Otpravnik vozova.
Na izlaznoj strani odgovorni su: Mainovoa, Vozovoa,

Nadzorni skretniar i Otpravnik vozova.
Kod vozova bez vozopratnog osoblja odgovornost snosi samo stanino

osoblje kod ulaza voza na ulaznoj strani.
(5) Ako otpravnik vozova ne moe lino da se uveri da je voz ceo
prispeo i smestio se unutar meika, postupak je sledei:
a.) Skretniari i na izlaznoj i na ulaznoj strani fonogramom obavetavaju
otpravnika vozova
b.) Gde nema skretniara, zavrni koniar, bez posebnog zahteva,
obavetava otpravnika vozova dovikivanjem, a na izlaznoj strani
mainovoa, bez posebnog zahteva, lokomotivskom sirenom ponavlja
dva puta (Meik slobodan - dva puta jedan dugaak i jedan
kratak ili Meik zauzet - dva puta po pet kratka zvuka
lokomotivskom sirenom).
c.) Kad su skretniarske kuice udaljene od skretnice, zavrni koniar
obave-tava skretniara reima na ulaznoj strani, a mainovoa na
izlaznoj strani.
l.22.
Indirektna otprema vozova
(2) Indirektno nareenje za polazak moe se dati samo teretnim
vozovima
a.) U stanicama gde je unapred odreena indirektna otprema vozova;
b.) U svim stanicama gde otpravnik vozova ne moe iz opravdanih razloga
direktno otpremiti voz.
Zabranjena je indirektna otprema vozova sa prevozom putnika.

Kod indirektne otpreme vozova nareenje za polazak daje otpravnik
vozova optim nalogom u kome navodi: Voz br . . sa koloseka . . ima poi u . . .
sati i . . . minuti (prezime otpravnika vozova). Opti nalog dostavlja vozovoi
(mainovoi) po staninom radniku ili vozopratiocu voza, a istim putem mu se
nalog vraa natrag, a kad ima skretniara on upisuje nareenje u dnevnik S-43 i
odnosi na potpis vozovoi (mainovoi) umesto naloga.
52
(2)
l.28.
Propratne isprave
- Osnovni obrazac je Putni list S-56
- Pomoni obrasci su: Teretnica;
Izvetaj o sastavu i koenju voza (S-66)

Plan rada voza.
Za lokomotivske vozove vodi se Putni list S-57.
(8) Putni list uruuje vozovoi (mainovoi) lino otpravnik vozova i

to vozovoi u kancelariji otpravnika vozova, a mainovoi kod lokomotive.
Isto vai i za predaju.
(14) Unoenje podataka u S-56 se vri itko i jasno. Radiranje i brisanje
podataka je zabranjeno. Ispravke se vre blagim precrtavanjem i unoenjem
novih podataka.
(17) Za uredno unoenje podataka tokom vonje voza odgovoran je
vozovoa (mainovoa) to u celini potvruje svojim potpisom u odeljku Vl.
(21) Vozovoa (mainovoa) pre predaje putnog lista upisuje u odeljak
Vl broj priloga putnom listu.
l.30.
Upotreba lokomotive za vuu
(1) Bez posebnog odobrenja doputeno je upotrebiti dve lokomotive na
elu voza i jednu na kraju voza.
(3) Izuzetno, pri manevarskim vonjama samih lokomotiva na
staninom podruju, mainovoa se moe nalaziti u zadnjoj upravljanici, pod
uslovom da se na elu lokomotive nalazi pratilac lokomotive, koji e davati
potrebne signalne znake.
U stanicama gde je dozvoljena vonja bez pratioca, mainovoa se mora
nalaziti u prednjoj upravljanici, odnosno pomonik ako je lokomotiva
posednuta pomonikom.
(7) Izmeu dve lokomotive koje vuku, potiskuju ili guraju voz, ne
smeju se uvrstiti kola.
53
l.34.
Ukrtavanje voza u slubenom mestu

sa prekidom slube
(14) Voz kome je kao prvom vozu predvieno redom vonje ili
pismenim nalogom odreen ulaz u pravac, na glavni prolazni kolosek, ulazi u
stanicu bez zadravanja ispred skretnice, dok voz iz suprotnog smera koji kao
drugi voz ulazi u skretanje, mora stati ispred ulazne skretnice, na daljini od
najmanje 100 m.
Vozovoa voza koji u stanicu ulazi kao prvi, obezbeuje put vonje za
ulazak voza iz suprotnog smera.
Po izvrenom obezbeenju puta vonje i kad se uveri da je voz iz
suprotnog smera stao, daje signalni znak Ui. Pre datog signalnog znaka
Ui voz iz suprotnog smera ne sme ui u stanicu.
(17) Pre nareenja za izvlaenje voza preko izlaznih skretnica, vozovoe i
jednog i drugog voza moraju se uveriti da je voz skojim su se ukrstili, prispeo
ceo u stanicu.
(19) Pre odlaska iz stanice, vozovoa voza koji prvi odlazi mora
obavestiti susedne stanice u kojima se vri sluba, o izvrenom ukrtavanju,
fonogramom koji upisuje u telegrafsko-telefonski dnevnik tog slubenog mesta.
54
Uputstvo o manevrisanju 42
Opte odredbe o manevrisanju
(7) Sva manevarska kretanja, bez obzira na to kako se obavljaju,
moraju biti odobrena od strane otpravnika vozova, a gde njega nema od vozovoe
ili rukovaoca manevre.
(16) Manevarsko osoblje mora biti snabdeveno usnom zvidaljkom,
danju signalnom zastavicom, nou svetiljkom sa belom svetlou.
(17) Rukovaoc manevre pored ovoga nosi i crvenu traku na levoj ruci.
(22) Pri lok. vonjama, bez ili sa kolima, manevrisanje nareuje
skretniar, a kad on ne postoji nareuje otpravnik vozova ili radnik koga on
odredi o emu obavetava m-vou lino (telefonom, RDV-om) ili pismeno
(rasporedom manevre ili nalogom), koji e radnik rukovoditi manevrisanjem.
(28) Pri vonji na eonoj bonoj stepenici brzina je Vmax = 20 km/h.
(30) Dozvoljena brzina preko skretnica je Vmax = 35 km/h.
Pri vonji na duem i preglednom koloseku brzina moe da se povea
kad je lokomotiva na elu ili kad se vri odbacivanje
Ako mainovoa izgubi iz vidnog polja manevriste, ili ne moe uti
zvune signalne znake, mora zaustaviti dalje kretanje.
(33) Visinska razlika ose odbojnika moe biti:
500 mm kod tekih vozila (meusobno i do susednih kola);

80 mm kod vozova sa prevozom putnika, svih vrsta vozova koji se guraju i kod
teretnih vozova kod kojih su kola uvrena bez obzira na teinu;

125 mm kod teretnih vozova gde su uvrtena tea kola ispred lakih.
(38) Pri zakvaivanju, manevrista ulazi u kolosek pre nailaska kola

koja se pribliavaju sa najvie 5 km/h na odstojanju manjem od 10 m.
(41) Nareenje za manevarsko pokretanje posle zakvaivanja sme da
se da tek kada je manevrista izaao iz koloseka.
(42) Pri kvaenju vunog vozila za voz uvek se upotrebljava kvailo
vunog vozila.
(46) Zavrtanje kvaila dva puta po dodirivanju odbojnika vri se kod:
Vozova sa konicama brzog dejstva;
Meusobno zakvaene dve lokomotive i prvih kola do lokomotive;
Kod potrkaa.
Pritezanje kvaila da se odbojnici samo dodirnu vri se:
Kod teretnih vozova sa konicama laganog dejstva;

Kod dve parne lokomotive ili prvih kola do parne lokomotive;
Kod potiskivalice i prvih kola do potiskivalice.
55
(55) Redosled pri kvaenju vozila:

Posle zakvaivanja i pritezanja kvaila spojiti koione spojnice i otvoriti
eone slavine. Slobodne spojnice zakaiti na drae. eone slavine oba dela
voza polako otvoriti.
(57) Redosled pri otkvaivanju:
eone slavine zatvoriti i to po mogustvu jednovremeno. Koione
spojnice razdvojiti. Kvailo skinuti sa kuke susednih kola.
(59) Lokomotive kod vozova zakvauje i otkvauje stanino osoblje.
U koliko ovog nema ili je zauzeto drugim vanijim poslovima:
a.) Kod vozova sa dva ili vie voznih manevrista vozni manevrista;
b.) Kod vozova sa vozovoom ili jednim voznim manevristom vozni
manevrista. Ako voz ima potiskivalicu vozni manevrista potiskivalicu
a pomonik mainovoe voznu lokomotivu. Ako nema pomonika
vozovoa;
c.) Kod vozova samo sa vozovoom, voznu lokomotivu i potiskivalicu
pomonik mainovoe. U koliko nema pomonika vozovoa;
d.) Kod vozova bez vozopratnog osoblja pomonik mainovoe;
e.) Kod vozova za prevoz putnika voznu lokomotivu i potiskivalicu
pomonik mainovoe. U koliko je lokomotiva bez pomonika, voznu
lokomotivu prvi kondukter, a potiskivalicu zavrni kondukter;
f.) U posednutim TK-stanicama, kod poseda Mv-bez ovlaeni stanini
radnik;
g.) U stanicama posednutim samo otpravnikom vozova, kod poseda Mv-bez
mainovoa;
h.) Zakvaivanje i otkvaivanje druge radne lokomotive odnosno
potiskivalice pomonik mainovoe, a ako ga nema, navedeno osoblje
pod a.); b.); c.); e.); f.) a u sluaju pod g.); mainovoa.
Kola u sastavu voza zakvauje i otkvauje manevarsko ili skretniko

osoblje, a ako ga nema navedeno osoblje pod a.); b.); c.); d.); e.).
Kod vozova sa posedom Mv-bez, kola zakvauje i otkvauje manevarsko
ili skretniko osoblje, a ako ga nema, osoblje pogodnijeg voza, to odreuje
nadlena operativna sluba.
Kod defekta lokomotive, na otvorenoj pruzi u posedu Mv-bez, ako nema
manevarskog i skretnikog osoblja, sa ela zakvauje mainovoa defektne
lokomotive, a na kraju mainovoa pomone lokomotive.
(66) U grupi odbaenih kola, jedna runa konica koi najvie 12 osovina.
(69) Kod runo koenih manevarskih kretanja m-voa koristi direktnu
konicu lokomotive. Automatsku koristi samo u neophodnim sluajevima.
(72) Pri manevrisanju vazdunu konicu to vie koristiti, a kod
sastava preko 40 osovina kao i na nagibu 20 obavezno.
(79) Kola koja se odbacuju moraju se zaustaviti runim papuama.
56
(80) - Crveno obojena papua je za ine tipa 35 (Xa);

-
uto obojena papua je za ine tipa 45 i 49;

Plavo obojena papua je za ine tipa UIC 60.
(82) Runim papuama plave boje se opremaju lokomotive.

(85) Jednom papuom se zaustavlja najvie 12 osovina odbaenih kola.
(97) Manevarski put vonje je put koji pree manevarski sastav, sama
lokomotiva ili pojedina kola od pokretanja do zaustavljanja.
(104) Za pravilan i ispravan poloaj skretnica odgovoran je radnik koji
ih runo posluuje. Za pravilan poloaj odgovoran je i radnik koji nareuje
pokretanje, kao i mainovoa odnosno radnik na elu guranog manevarskog
sastava, ako skretnice imaju propisan skretniki signal, a nou ako je i on i
osvetljen.
(118) Ako lokomotiva gura vozila kolosek ija preglednost nije mogua
zbog krivina ili drugo, onda mora na dovoljnoj udaljenosti ispred vozila da ide
radnik koji e blagovremeno davati potrebne signalne znake. Tada pri guranju
brzina vonje ne sme biti vea od brzine ovejeg hoda.
(121) Ako se manevarsko kretanje obavlja lokomotivom koja je napred,
osmatranje puta vonje u prvom redu spada u dunosti mainovoe.
Manevarski radnici nisu osloboeni odgovornosti ako se voze na lokomotivi.
(131) Otpravnik vozova odmah po dolasku voza daje nareenje
vozovoi rasporedom manevre ili pismenim nalogom.
(135) Kod manevrisanja lokomotiva samo sa mainovoom, rukovaoc
manevre pre poetka manevrisanja odreuje sa koje strane e se davati signalni
znaci, da u krivini mainovoa bude sa unutranje strane krivine.
(137) Gde je samo mainovoa na lokomotivi, a rukovaoc nije na strani
mainovoe, onda jedan manevrista mora da bude u blizini mainovoe ili u
upravljanici, kako bi mogao da prenosi nareenja i odstojanja.
(140) Za manevarsko kretanje pored neosvetljenog ili signala koji
pokazuje Zabranjeno manevrisanje, rukovaoc manevre je lino odgovoran.
Kod lokomotivske vonje treba mainovou blagovremeno obavestiti o
nastaloj smetnji. U koliko to nije mogue, kod manevarskog signala koji ne
vai mora stajati jedan radnik, koji e lokomotivskom osoblju saoptiti smetnju
i davati odgovarajua upustva za dalje kretanje.
(145) Rukovaoc manevre ili najblie manevrista kada je to potrebno
(magla, krivina, duina manevarskog sastava i sl.) saoptava mainovoi
usmeno ili radio ureajem udaljenost od kola na koja nailazi.
(150) Mainovoa ili pomonik moe napustiti lokomotivu samo kad se ne
manevrie i to po odobrenju otpravnika vozova. Obojica ne smeju u isto vreme
napustiti lokomotivu.
57
(178) Lokomotivskom vonjom se smatraju kretanja lokomotive ili sa

najvie 12 osovina prikvaenih kola, vazduno koenih, pri emu na kraju
mogu biti najvie dvoja kola bez konice.
Kad lokomotiva gura zakvaena kola, smatra se uvek Manevarskom, a ne
lokomotivskom vonjom i stoga se prati.
(185) Nareenje za vonju ne oslobaa mainovou od provere i
osmatranja puta vonje i stalnih signala.
(186) Mainovoa mora neopozivo postupati prema datim signalnim
znacima skretniara.
(191) Kod lokomotiva dolazeih vozova, posle otkvaivanja, m-voa
daje signalni znak Pazi i u koliko manevarski signalni znak ne zabranjuje
vonju ili signala nema, vozi do prve skretnice odnosno do prvog Meika.
(223) Preko signala Granica manevrisanja vonja je dozvoljena samo po
prethodnom odobrenju otpravnika vozova odnosno TK-dispeera.
(226) Pismeno odobrenje za kretanje preko sig. Granica manevrisanja
optim nalogom stanini radnik daje vozovoi (mainovoi).
U neposednutim TK-stanicama odobrenje daje TK-dispeer, a
mainovoa evidentira u S-68.
O zavrenom manevrisanju preko signala Granica manevrisanja
obavetava se ovlaeni stanini radnik usmeno i vraanjem oba odnosno
jednog dela pismenog naloga.
Odobrenje za manevrisanje preko signala Granica manevrisanja
otpravnik vozova daje rukovaocu manevre i mainovoi optim nalogom, gde
navodi da li je doputeno manevrisanje samo do ili i preko ulaznog signala sa
suprotne strane i do kojeg vremena.
58
Uputstvo o koenju vozova 233

l.6. Periodina provera ispravnosti konica
l.6.1.
Opte odredbe o koenju
(6) Automatska konica voza ne sme da otkoi u toku 300 min. ako je
prethodno ispranjen glavni vazduni vod.
(9) Pravilno nalegla papua je papua koja celom svojom
povrinom nalee na kotrljajnu povrinu toka, tj. da koni umeci ne tre.
Pravilno odvajanje papua je ravnomerno odvojena papua po
celoj svojoj duini u propisanim granicama zazora (5-10 mm).
Ako je na jednom osovinskom sklopu dolo do nepravilnog naleganja i
troenja pojedinih konih umetaka, pri emu je razlika 20 mm i vie, obavezno
zavriti zamenu svih konih umetaka na toj strani sklopa.
l.6.2. Ispitivanje konica vunog vozila

(2) Pre poetka ispitivanja konica, ispustiti kondezat.
(3) Zaptivenost glavnog rezervoara (stavljanjem ruice konika u
iskljuni poloaj). Gubici u toku 5 min. mogu iznositi najvie 0,3 bar kod
lokomotiva i pojedinanih motornih kola, a 0,5 bar. kod motornih garnitura.
(4) Posle zavoenja potpunog koenja vri se ispitivanje dali svi
koni umeci pravilno naleu.
(5) Pri potpunom koenju, hod klipa koionog cilindra iznosi 1101 mm
(6) Posle otkoivanjaPapue moraju biti pravilno odvojene(510 mm)
(8) Provera automatske konice: U poloaj P zavoenjem poetnog
stepena koenja (0,3 bar) proverava se da li kone papue vrsto naleu i da li
dolazi do samootkoivanja. Zatim zavoditi postepeno koenje i otkoivanje, a
potom brzo koenje uz posmatranje manometra i praenje promene pritiska u
glavnom vazdunom vodu i koionim cilindrima.
Funkciju konika ispitati iz obe upravljanice.
(9) Dejstvo peskare ispitati iz oba upravljaka mesta.
(10) Dejstvo direktne konice iz obe upravljanice uz posmatranje
manometra.
(13) Kone umetke treba zameniti ako njihova debljina na najtanjem
mestu iznosi 10 mm i manje
(15) Ispitati budnik iz svakog upravljakog mesta.
(16) Ispitati AS-ureaj.
(19) Slavine ili konice za sluaj opasnosti u svakoj upravljanici.
59
Provera ispravnosti konica
l.7.
l.7.1.
Proba konica
(3) Probu konica izvode mainovoa i pregledni radnik. Ulogu
preglednog radnika u stanicama u kojima postoji pregleda kola vri prgleda
kola, a u stanicama i na drugim mestima gde ne postoji pregleda kola dunosti
preglednog radnika vri radnik po sledeem redosledu: Vozovoa, kondukter,
vozni manevrista, rukovalac manevre, stanini radnik (manevrista ili
skretniar), voza motornog prunog vozila, pomonik mainovoe,
saobraajni otpremnik, otpravnik vozova i izuzetno drugi radnici
odgovarajue strune osposobljenosti.
(4) Kod jednoposeda, na otvorenoj pruzi ili u neposednutoj stanici proba

se vri zavoenjem poetnog stepena koenja posle pokretanja pri brzini od
20 30km/h. U prvoj posednutoj stanici mora se uraditi propisana proba konica.
(13) Proba A Potpuna Svih koionih kola u vozu;
B Pojedinana Svih dodatih kola;
C Prikljuna Proba iza mesta razdvajanja odnosno
zakvaivanja
D Prolaznosti Proba na poslednjim kolima u vozu
l.7.2.
Vri se:
(3)
-
Potpuna proba konica
U polaznoj stanici posle sastavljanja voza

Ako lokomotiva dolazi na garnituru po isteku 24 h.
Posle bavljenje dueg od 1 h na -15oC i nioj temperaturi;
Ako su konice bile prepunjene pa su otkoivane preko otkonika;
Prilikom preuzimanja voza od druge eleznice.
l.7.3. Postupak kod potpune probe konica

(2) Preko konika napuniti glavni vazduni vod voza talasom visokog
pritiska do 5 bar-a (1sec na 10 osovina).
(3) Pregledni radnik obilazi voz sa obe strane i vri pregled voza, a
zatim daje signalni znak Poziv za vrenje probe konica.
(4) Mainovoa stavlja ruicu konika u Iskljuni poloaj i
proverava zaptivenost voda. Pad pritiska nesme biti vei od 0,3 bar-a kod
putnikih, za 0,4 bar-a kod teretnih vozova za 1 min. Posle ispitivanja
zaptivenosti konik se stavlja u poloaj Vonja.
(5) Pregledni radnik eka rezultat zaptivenosti.
(6) Ako je uredu daje Zakoi, a mainovoa odseno smanjuje
pritisak u glavnom vazdunom vodu na 4,5 bar-a.
(7) Po zavrenom pregledu pregledni radnik daje Otkoi.
(8) Po uspeno zavrenoj probi, pregledni radnik daje Proba konica
zavrena i pored toga usmeno obavetava mainovou.
60
(11) Ako se proba radi stabilnim postrojenjem ili posebnom lok., o

rezultatima probe mainovoa se obavetava putem obrasca TK-21.
l.7.4. Sluajevi u kojima se vri skraena proba konica
(1) Ako je prolo manje od 24h od izvrene potpune probe A, a posle
spajanja lokomotive izvriti probu D.
(2) U sluaju spajanja dva voza kod kojih je u roku manjem od 24h
izvrena proba A izvriti probu D.
(3) Posle uvrtavanja jednih ili vie kola u vozu, probu B i D.
(4) Ako se izbacuju kola iz voza, proba D.
(5) Posle rasputanja ili dolaska u krajnju stanicu, pa voz posle toga
nastavlja vonju u istom sastavu, proba D (pod uslovom da je u prethodnih 24h
izvrena proba A)
(6) a.) Kod promene lokomotive na elu voza ili iskljuenja zaprene
lokomotive, proba C.
b.) Kod okretanja lokomotive zbog promene smera vonje sa ela na
kraju voza ili kod dodavanja potiskivalice na kraju voza, proba D.
(7)
proba B
(8)
Kod kola gde su konice bile iskljuene pa se ponovo ukljue,

a.) Kod prekidanja glavnog vazdunog voda i ponovnog ukljuenja,C
b.) Kod prekida glavnog vazdunog voda na vie mesta u vozu i
ponovnog ukljuenja, proba D
(9) Kod kola gde su za vreme prob B i C ili D aktivirani otkoni

ureaji, proba B.
(10) Kod voza gde se vri smena mainovoe ili promena upravljakog
mesta, proba C na prvim kolima do vunog vozila.
(11) Kod vozova gde kompresor nije radio 30 min i vie (zbog kvara ili
nestanka napona), a prethodno nije zavedeno koenje, proba C.
(12) Kad se voz sa vunim vozilom deli:
-
Kod prvog dela voza, proba D.

Kod drugog dela voza, sa novom lokomotivom, proba C.
Kod drugog dela voza, sa novom lok. u suprotnom smeru, proba D.
(13) Kod kola koja se koriste pri manevri, proba B

(14) Kod voza kod kojeg se dodaje potrka, otvaranjem slavine
ispitati prolaznost glavnog voda.
l.7.8. Kad konice ne otkouju posle promene lokomotive
(7) Podii pritisak do 5,5 bar-a pa postepeno smanjivati pritisak do

5 bar-a brzinom 0,1 bar/min. (kod konika Erlikon), odnosno preko ventila
izravnjati i saekati smanjenje do 5 bar-a. Po potrebi ponoviti postupak u
suprotnom otkoiti kola preko otkonih ureaja.
61
Dunosti mainovoe
l.8.
l.8.1. Dunosti
mainovoe pre izlaska iz jedinice vue
(1) Tehniku pripremu konice vre radnici depoa.

(2) Kod prijema lokomotive mainovoa vri proveru i nedostatke
prijavljuje nadzorniku radi otklanjanja.
(3) Pre izlaska iz depoa mainovoa:
-
Proverava stanje konih umetaka;

Ukljuuje kopresor i konik stavlja u poloaj Vonja;
AS-ureaj u odgovarajui reim;
Isputa kondezat;
Posmatra punjenje glavnog rezervoara i rad kompresora
Prati pritisak u glavnom vazdunom vodu i podeava na 5 bar-a;
Ispituje zaptivenost glavnog rezervoara i glavnog vazdunog voda,
stavljanjem ruice konika u Iskljuni poloaj. Dozvoljeni pad
pritiska iznosi u toku 5 min 0,3 bar-a kod lokomotive, odnosno
0,5 bar-a kod motornih vozova;
Vri poetni stepen koenja i proverava da li koioni umeci vrsto
naleu;
Zavodi brzo koenje i proverava hodove klipova cilindra
(11010mm);
-
(5)
Stavlja konik u Vonja i proverava da li je konica otkoila;

Kod koenja i otkoivanja posmatra manometre;
Ispituje dejstvo: EP-konica, direktne konice, budnika,
elektrodinamike konice, peskare, 4 rune papue;
Ispitivanje konice se upisuje u EV-76.
l.8.2.
Priprema pred polazak voza
(1) Pre spajanja lokomotive za voz, obavezno produvati vazduni vod od
kondezata, otvaranjem slavine, pa onda zakvaiti. Mainovoa se mora lino
uveriti u ispravnost zakvaivanja i spajanja lokomotive sa garniturom.
(2) Menja vrste konica na lokomotivi. Stavlja u odgovarajui
poloaj.
(3) Punjenje voda zapoinje talasom visokog pritiska (1sec/10 osovina)
(4) Izvri proveru zaptivenosti, a potom probu konica.
(5) Voz sme da se pokrene tek kad se mainovoa iz TK-21, S-66 i
putnog lista lino uveri o rezultatu probe konice i potpie probu.
62
l.8.3.
Rukovanje za vreme vonje
(7) Voz kod kojeg je mainovoa zaveo koenje, mora se koiti sve
do zaustavljanja. Neposredno pre zaustavljanja moe se ruica konika vratiti u
poloaj Vonja kod:
- Voz sa prevozom putnika na nagibu do 2,5;
-
Voz koji ne ulazi na glavni slepi kolosek ili na podeljeni kolosek;

Voz koji ne ulazi na kolosek gde nije obezbeen put pretravanja na
izlaznoj strani;
Voz koji ne ulazi na kolosek sa vozom radi spajanja;
Voz koji ne ulazi u stanicu sa naroitom opreznou;
Voz koji se ne zaustavlja zbog opasnosti;
Voz kod koga nije zavedeno brzo koenje;
Voz koji u svom sastavu nema konice sporog dejstva.
(8) Mainovoa je duan da proveri efikasnost konice primenom

poetnog stepena koenja.
-
Pri polasku iz polazne stanice pri brzini od 20 km/h;

Za vreme mraza kad moe doi do stvaranja leda, a kod due vonje
bez zaustavljanja;
Neposredno pre ulaska na glavni slepi kolosek, na kolosek koji je
zauzet vozom, kome nije obezbeen put pretravanja, kao i pri ulasku
voza sa naroitom opreznou.
(9) Otkoivanje voza posle brzog koenja vri se talasom visokog

pritiska (6 bar-a u trajanju od 1 sec na 10 osovina).
(13) Upotreba direktne konice dozvoljena je:
-
Pri manevrisanju;
Kod lokomotivskog voza;
Za umereno regulisanje brzine na delu pruge bez nagiba;
Za osiguranje od samopokretanja.
(14) Voz zakoen automatskom konicom zbog zaustavljanja mora

biti zakoen istom. Pre polaska voz treba otkoiti uz prethodno stavljanje u
dejstvo direktne konice. Kod dranja voza u zakoenom stanju duem od
30 min, mainovoa mora ee proveravati da li konice pouzdano dre.
l.8.4. Koenje na padovima pri niskim temperaturama
(2) Na dugim padovima voz prvenstveno koiti dinamikom konicom,

a po potrebi i automatskom, smanjenjem pritiska u granicama 4,6 do 4,2 bar.
(10) Pri niskim temperaturama od -15oC i niim, mora se ispitati dejstvo
konice zavoenjem manjeg stepena koenja bar jednom u 30 min. Stepeni
koenja nesmeju biti manji od 0,8 bar-a. Kod vozova koji saobraaju brzinom
100 km/h i veom, potrebno je ispitati dejstvo konice i pre nailaska u stanicu u
kojoj je po redu vonje predvieno stajanje. Ako se utvrdi nedovoljno dejstvo
konice, u prvoj stanici zaustaviti voz i uraditi probuA.
63
l.8.5.
Vonja sa zapregom
(1) Konicom rukuje mainovoa zaprene lokomotive.
(4) Ako doe do kvara konika zaprene lokomotive, mainovoa
mora dati signalni znak Pritegni konice i po zaustavljanju, koenje e preuzeti
vozna lokomotiva. Vonja se podeava prema znacima zaprege, a brzina nesme
biti vea od Vmax=60 km/h.
O kvaru konika upisuje se primedba u putnom listu i obavetava
otpravnik vozova prve posednute stanice.
(5) Ako na jednom vozilu doe do kvara na glavnim rezervoarima i
instalacijama, zatvoriti iskljunu slavinu rezervoara i ruicu direktnog konika
staviti u otkoni poloaj.
l.8.6.
Vonja sa potiskivalicom
(1) Za potiskivanje se sme upotrebiti samo lokomotiva sa ispravnom
automatskom i runom konicom.
(2) Zakvaena potiskivalica mora biti ukljuena u vazduni vod.
(3) Automatska konica se posluuje sa ela voza.
l.8.7.
Koenje u sluaju opasnosti
(5) Kad mainovoa primeti iznenadno opadanje pritiska u glavnom
vodu, konik stavlja u Brzo koenje. U blizini mosta, tunela ili drugog mesta
koje moe ugroziti putnike, mainovoa e po mogustvu odloiti
zaustavljanje voza do mesta bezbednom za putnike.
(6) Ako se efekat koenja ne ostvaruje u punoj meri, mainovoa e
vozopratnom osoblju dati signalni znak Opasnost koi.
l.8.8. Smetnje i kvarovi za vreme vonje

(1) Ako doe do kvara kompresora, pa pritisak pada ispod 6 bar-a, voz
treba zaustaviti i pokuati da se otkloni kvar.
(2) Ako doe do kvara automatske konice lokomotive, a konik je
ispravan, mora se traiti pomona lokomotiva. Ako nema pomone
lokomotive, voz se moe povui do prve stanice gde e vuu preuzeti pomona
lok., i to samo na delu pruge sa nagibom do 10, a najvie sa Vmax=50 km/h.
Ako je nagib vei lokomotiva ne sme vui voz, osim ako je kvar nastao na
otvorenoj pruzi. U tom sluaju moe vui voz samo do prve stanice, brzinom
ne veom od Vmax = 20 km/h.
(3) Ako u toku vonje doe do prepunjenja, prilikom prvog
zaustavljanja uspostaviti propisani pritisak.
Kod konika koji nemaju mogunost da sami otklone prepunjenje,
postupak je dvojak:
-
Ruicu konika staviti u Iskljuni poloaj i kad se pritisak snizi na

5 bar-a vratiti u Vonju.
Lagano odvijati kapu konika i smanjiti pritisak na 5 bar-a.
64
(8) Ako mainovoa utvrdi nedovoljno dejstvo konice ili posumnja na

nedostatke koji bi mogli ugroziti bezbednost saobraaja, voz treba zaustaviti u
prvom slubenom mestu, nedostatke otkloniti i izvriti potpunu probu A.
(9) Ako kod jednoposeda mainovoa mora da iskljui neku konicu
u vozu, proverava dali ima dovoljano SKM-a i prilagoava dalju vonju prema
raspoloivom SKM-u, a u prvoj stanici e zaustaviti voz, obavestiti otpravnika
vozova i ovaj mu mora ispostaviti novi S-66.
(1)
(2)
(3)
l.8.9.
Povratak u jedinicu vue
Po povrataku u jedinicu vue pritee se runa konica;
Proverava stanje koionih umetaka i isputa kondezat.
Konik u Iskljuni poloaj, a direktni u Zakoeno.
l.11.
Sastavljanje vozova
l.11.2.
Otprema neradnih lokomotiva
(1) Glavni vod neradne lokomotive mora biti ispravan.
(2) Ako je koni ureaj neradne lokomotive ispravan, on mora biti
podeen da ta lokomotiva koi kao vueno vozilo, u poloaju vrste konice za voz
koji se otprema.
l.11.3.
Uvrivanje kola i izbor vrste konica

kod vozova za prevoz putnika
Kod svih vozova Zavrna kola moraju imati ispravnu automatsku konicu.
(1) Vozovi za prevoz putnika koe se konicom P, a prilikom kvaenja
po dodirivanju odbojnika, potrebno je napraviti jo dva okreta zavrtnja kvaila.
(6) Vozovima za prevoz putnika koeni konicom P (RIC) mogu se
dodati i teretna kola koena konicom P, ija ukupna koiona masa mora
iznositi najmanje 60% njihove mase.
(7) Vozovi za prevoz putnika brzine do 80 km/h mogu se izuzetno dodati
teretna kola koena konicom G. Ukupan broj osovina dodatih kola sa konicom
G ne sme biti vei od 1/3 broja osovina kola koenih konicom P. Kola sa
konicom G se uvruju ispred kola sa konicom P, a procenat kone mase
grupe kola sa konicom G mora iznositi najmanje 50% njihove ukupne mase.
(11) Kod vozova sastavljenih od praznih putnikih kola i kola za
prevoz automobila, iji broj osovina prelazi 80, menja vrste konice kola
stavlja se u poloaj P (RIC), a lokomotiva u G.
l.11.4.
Uvrivanje kola i izbor vrste konica

kod vozova za prevoz stvari
(2) Vozovi za prevoz stvari koe se konicom P, a radne lok. sa G.

(12) Konice potiskivalice koja je zakvaena i ukljuena u glavni
vazduni vod postavlja se u P.
65
(13) Kod svih vozova za prevoz stvari, kvaila su tako nategnuta da su

odbojnici lako sabijeni.
l.11.5. Raspored kola sa konicama u vozu
(1) Kod vozova brzine preko 120 km/h sve konice u vozu moraju biti
ispravne i ukljuene.
Kod vozova brzine do 120 km/h (za prevoz putnika) izmeu kola sa
ispravnim konicama ne sme biti vie od dvoje kola koja imaju samo ispravan
glavni vazduni vod.
(2) Teretnim vozovima brzine do 100 km/h izmeu dve automatske
konice ne sme biti vie od 8 nekoenih osovina.
(3) Na nagibima preko 15 kod poslednjih deset kola, najmanje 5
moraju imati ispravnu automatsku konicu.
(4) Kola sa konicom G ili samo sa glavnim vazdunim vodom
uvruju se do lokomotive.
l.12.
Proraun efikasnosti konica kod voza

Utvrivanje procenta koenja i
potrebne koione mase
l.12.2.
(1) Za svaki voz u knjiici reda vonje naznaen je potreban procenat

koenja (to je procentualni odnos kone mase i ukupne mase voza).
(4) Obrazac za izraunavanje PKM je:
PKM =
(Q + L ) p
(t)
100
- (Q + L) Ukupna masa voza
p
100
Procenat koenja
Konstanta skojom se deli
(11) SKM mora biti vei ili jednak PKM. Ukoliko je SKM manji od
PKM, potrebno je smanjiti brzinu ili masu voza, po obrascu za stvarni procenat
koenja.
PS =
SKM 100
Q+L
(%)
Odnosno stvarna masa voza: (Q + L )S = SKM 100 (t)

P
66
l.12.4. Obezbeenje voza ili kola od samopokretanja

(1) Posle zaustavljanja voza na pruzi sa nagibom do 2,5 i stajanjem
do 30 min, za osiguranje voza od samopokretanja dovoljno je zakoiti direktnu
konicu vunog vozila.
(2) Kod voza koji je zaustavljen na pruzi sa nagibom do 2,5 i
zadravanjem preko 30 min, kao kod voza koji je zaustavljen na pruzi sa
nagibom preko 2,5, mora se aktivirati automatska konica zavoenjem
Potpunog ili Brzog koenja.
a.)
b.)
c.)
d.)
Kada na koloseku ostaju vuna vozila bez mainovoe, rune

konice moraju biti pritegnute.
Na padu do 2,5 i pri stajanju do 30 min. kola od voza, dovoljno je
zakoiti automatsku konicu, pranjenjem glavnog voda na 0 bar-a.
Na padu do 2,5 sa preko 30 min. stajanja, pored automatske
konice treba pritegnuti prvu i poslednju runu ili pritvrdnu
konicu kola u vozu.
Na nagibu preko 2,5 pored zakoene automatske konice moraju
se pritegnuti rune ili pritvrdne konice prema tabeli:
Merodavni
pad () do
Broj osovina po
1 runoj konici
4
6
8
10
12
14
16
20
25
e.)
f.)
42
28
20
16
14
12
10
8
6
Kad se na koloseku sa nagibom preko 2,5 ostavljaju putnika

kola, treba predvideti duplo vei broj runih konica.
Ukoliko se ne raspolae ptrebnim brojem runih ili pritvrdnih
konica, potrebno je umesto svake nedostajue rune konice po
dve osovine osigurati runim papuama ili upotrebiti jedan
podmeta.
(5) Polune konice teretnih kola obezbeuje potpuno tovareno vozilo

od samopokretanja na padu do 40.
67
l.13
Koenje pri manevrisanju
(1)
l.13.1.
Zakvaivanje
Otkavaivanje:
i otkvaivanje
- Zatvoriti eonu slavinu lokomotive ili prednjih kola da bi dolo do

koenja poslednje grupe kola;
- Raskvaiti konike spojnice i napojni vod;
- Okaiti spojnice za njihove drae;
- Otvoriti slavinu grupe kola koja ostaju u mestu;
- Otkvaiti vlane ureaje.
(2) Pre pokretanja izvriti otkoivanje svih kola preko otkonih

ureaja (oni koji nisu automatski drati otkonu icu 10 sec).
(3) Prilikom zakvaivanja prvo zakvaiti kvaila vlanih ureaja, a
potom i konike spojnice i slavine.
l.13.2.
Odbacivanje kola
(1) Grupa kola koja se odbacuje zaustavlja se:
- Do 12 osovina papuom ili runom konicom sa platforme;

- Preko 12 osovina samo runim konicama na svakih 12 osovina
jednom.
68
l.13.5.
Manevrisanje lokomotivom
(2) Kod grupe kola sa ukljuenim automatskim konicama koje se
koriste pri manevrisanju potrebno je izvriti probu konica B.
(3) Broj osovina manevarskog sastava koji se koi direktnom
konicom lokomotive nesme biti vei od 40.
3.2.3 i 3.2.4
10 bara (bela sa krstom)

5 bara (crvena)
Zatvoreno
Iskljueno
Otvoreno
Iskljueno
Ukljueno
Ukljueno
3.2.3
Ukljueno
Iskljueno
Iskljueno
Ureaji za iskljuivanje konika
69
Ukljueno
Uputstvo o koenju SD kola 233/01

l.1.
(3) Mainovoa mora biti usmeno i iz S-66 obaveten o broju kola
SD uvrtenih u voz.
(4) Teretni vozovi sastavljeni iskljuivo od kola SD koe se
konicom G osim vozova koji saobraaju na dugakom padu (15 i vie, na
duini 5 km i vie). Ako se vozu sastavljenom od kola S i stranih kola koeni
konicom P dodaju i kola SD koena konicom G, radne lokomotive
moraju biti koene konicom G. Kola koena konicom G uvrtavaju se iza
lokomotive, a ispred kola koenih konicom P.
(7) Teretni vozovi koji u svom sastavu imaju teretna kola SD, a
saobraaju na dugakim padovima, moraju imati dvoposed vunog vozila.
l.3.
(5) Provera koenja vri se smanjenjem pritiska u glavnom
vazdunom vodu za 0,6 0,7 bar-a. Pregledni radnik proverava vrsto naleganje
papua 2 min po zavoenju koenja. Rasporednici koji sami otkoe smatraju se
neispravnim i kona masa ovih kola se ne uraunava u SKM voza.
(6) Po dobijanju signalnog znaka Otkoi mainovoa puni glavni
vod stavljanjem ruice konika u Vonja.
l.5.
(1) Kod teretnih vozova sa kolima SD glavni vod treba puniti i
odravati na 5 bar-a, a menja vrste konica na lokomotivi u G.
(4) Poetni stepen koenja je 0,6 0,7 bar-a, a na dugakim padovima
0,7 0,8 bar-a
(5) Za osiguranje od samopokretanja na dugakom padu i stajanju
duem od 30 min, pored zavoenja brzog koenja, na svakih 6 osovina SD kola
pritegnuti po jednu runu (pritvrdnu) konicu.
(6) Posle koenja mainovoa mora saekati sledea vremena punjenja:
- Posle koenja za 0,8 bar-a Ne manje od 1,5 min;
- Posle potpunog koenja Ne manje od 3,5 min;
- Posle brzog koenja Ne manje od 6 min.
Za ovo vreme voz se odrava u mestu direktnom konicom.
l.6.
(2) Kod potpunog koenja pritisak u glavnom vodu ne sme pasti
ispod 3,5 bar-a. Ako opadne ispod, treba zaustaviti voz i saekati vremena
otkoivanja.
70
601
Zakon o bezbednosti u eleznikom saobraaju
l. 20.4
(2) Pruni i stanini signali moraju biti obezbeeni AS ureejem za brzinu
kretanja od 100 160 km/h.
(3) Za brzinu kretanja voza od 100 160 km/h mora postojati RDV
l. 35.
(1) Vuna vozila u saobraaju na eleznikim prugama opremljenim AS
ureejem, moraju imati ugraen AS ureaj.
l. 45.
(2) Kola u vozu za prevoz putnika moraju biti na propisan nain zagrejana
ako je spoljna temperatura nia od 12oC.
l. 55.
(3) Ako je znaenje signala nejasno, elezniki radnici i druga lica, na
koje se signal odnosi moraju postupiti tako kao da taj signal ima ono znaenje
koje obezbeuje veu bezbednost u eleznikom saobraaju.
l. 56.
(1) Signali se moraju ukloniti, dopuniti ili zameniti, ako njihovo znaenje ne
odgovara izmenjenim uslovima saobraaja na pruzi i zahtevima bezbednosti
eleznikog saobraaja.
l. 60.
(1) elezniki radnici moraju imati propisanu strunu spremu, moraju biti
struno obueni za poslove i zadatke koje obavljaju u vrenju eleznikog
saobraaja i moraju ispunjavati i druge propisane uslove za vrenje odreenog
strunog posla, u skladu sa ovim zakonom.
l. 72.
(1) Na vanredni zdravstveni pregled upuuje se elezniki radnik za koga
se osnovano posumnja da iz zdravstvenih razloga vie nije sposoban da obavlja
svoje poslove i zadatke i posle svakog udesa, tee povrede, teke i dugotrajne
bolesti i u drugim propisanim sluajevima.
l. 74.
(1) elezniki radnik ne sme stupiti na rad niti vriti odreene poslove ako
je u tolikoj meri umoran ili bolestan, ili je u takvom psihikom stanju da je
nesposoban da vri poverene poslove.
71
(2) elezniki radnik koji se u toku vrenja svojih poslova osea umornim
ili bolesnim ili iz bilo kojih drugih razloga nesposobnim za dalje obavljanje
poslova, duan je da o tome obavesti odgovorno lice u TP-u i da prekine da
vri poslove.
Ukupno radno vreme, smena, odmor

l. 80.
(1) Ukupno radno vreme voznog ili staninog osoblja iznosi 40 asova u
sedmici.
(2) Izuzetno moe trajati i due od 40 asova, utvreno kolektivnim
ugovorom, stim da radno vreme u proseku u toku godine ne bude due od 40
asova sedmino.
(3) Ukupno radno vreme voznog ili staninog osoblja smatra se vreme koje
radnik provede u oekivanju posla, provedeno u smeni i provedeno u raspremi.
(4) Oekivanje posla je vreme od javljanja na rad do poetka smene, a
najvie do 2h
l. 81.
(1) Ukupno trajanje smene iznosi najvie 12 asova.
(2) Smena osoblja vunog vozila brzog i voza vieg ranga za prevoz
putnika moe iznositi najvie 10 asova.
(3) Pod trajanjem smene smatra se vreme u pripremi pre poetka rada,
provedeno u vonji, manevrisanju i prekidu rada u toku smene najvie do 2 h.
l. 82.
(1) Ukupno trajanje upravljanja mainovoe na vunom vozilu u toku
jedne smene iznosi najvie 10 asova.
(2) Ukupno trajanje upravljanja vunim vozilom brzog ili voza vieg
ranga za prevoz putnika, u jednoj smeni iznosi najvie 8 asova.
(3) Ukupno trajanje upravljanja vunim vozilom smatra se vreme koje
mainovoa provede na vunom vozilu u toku vonje ukljuujui i vreme
zadravanja u poetnoj, usputnim i krajnjoj stanici.
l. 83.
(1) Ukupno trajanje upravljanja i smene izuzetno se moe produiti za
najvie 4h u toku jedne smene i to u sluajevima: Vie sile, vanrednih dogaaja,
vrenja saobraaja pomonog voza, neredovnog izvrenja reda vonje voza,
vrenja saobraaja u slubenim mestima izvan domicilne jedinice i
nepredvienog izostanka radnika koji je trebalo da zameni radnika u
obavljanju radne obaveze, pod uslovom da se radnik osea sposobnim za
produetak zapoetog rada, stim da rad dui od punog radnog vremena ne

moe da traje due od 10 asova u radnoj sedmici po radniku.
72
l. 84.
(1) Odmor u domicilnoj jedinici izmeu dve uzastopne smene iznosi
dvostruki broj asova ostvarenih na radu u toku smene, a najmanje 12 asova
neprekidno.
(2) Odmor u obrtnoj jedinici iznosi najmanje 6 asova neprekidno.
l. 85.
(1) Vozno osoblje ne sme stupiti na rad niti produiti rad protivno
odredbama l. 80. do 84. ovog zakona.
l. 87.
(1) U eleznikim stanicama i jedinicama vue u kojima se voznom
osoblju obezbeuje odmor izmeu dve smene moraju postojati odgovarajue
prostorije za odmor i ishranu tih radnika, koje moraju ispunjavati propisane
higijensko-tehnike uslove.
Posebne mere bezbednosti

Privremena zabrana obavljanja poslova i zadataka
l. 119.
Privremena zabrana obavljanja poslova i zadataka izrie se radniku:
(1) Ako je psihiki i fiziki nesposoban za vrenje poslova i zadataka na
osnovu nalaza i miljenja odgovarajue zdravstvene organizacije za vreme dok
ta nesposobnost traje;
(2) Ako se ne podvrgne zdravstvenom pregledu na koji je upuen;
(3) Ako prilikom proveravanja strune obuenosti ne pokae odgovarajue znanje;
(4) Ako se ne podvrgne strunom proveravanju znanja na koje je upuen.
U ovim sluajevima, privremenu zabranu izrie ovlaeni elezniki
radnik i donosi reenje o privremenoj zabrani vrenja tih poslova za vreme dok
se ne ispune uslovi zbog kojih je privremeno zabrana izreena.
73
Uputstvo o organizaciji i
evidenciji radnog vremena
Osnovne odredbe
l. 1.
Ovim uptstvom utvruje se organizacija radnog vremena, odmora i

evidencija radnog vremena u cilju primene kolektivnog ugovora.
l. 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom upustvu imaju sledee znaenje:

Radna nedelja (sedmica) je vreme od jedne sedmice u mesecu;
Kvartal je vreme od tri meseca u godini;
Turnus je rad u smeni gde se poslovi neprekidno obavljaju u toku svih 24
Vozno osoblje je osoblje vunog vozila i vozopratno osoblje;

Osoblje vunog vozila Mainovoa (elektro, dizel ili parne vue),
asa dnevno;
Mainovoa za manevru (dizel lokomotive)

Pomonik mainovoe (elektro, dizel ili parne)
Vozopratno osoblje
Vozovoa
Vozni manevrista
Kondukter
Stanino osoblje
Otpravnik vozova,
Ovlaeni stanini radnik
Operator na sputalici
Voa manevre
Saobraajno-transportni otpremnik
Telegrafista-teleprinterista
Skretniar
Nadzornik skretnica
Rukovaoc manevre
Manevristi
Popisni vozovoa
Vuno vozilo
Elektro vuno vozilo (elektro i el.motorni voz)
Dizel vuno vozilo (dizel i dizelmotorni voz);
Parna lokomotiva
Domicilna jedinica je mesto u kome je vozno osoblje rasporeeno na rad
Obrtna jedinica mesto gde vozno osoblje prekida rad do poetka sledee
smene;
74
Rei putovanje je putovanje voznog osoblja u vozu pri emu osoblje ne

obavlja svoje redovne radne obaveze (putuju kao
putnici)
Radno vreme
Puno radno vreme
l. 3.
Puno radno vreme iznosi 40 asova u radnoj nedelji. A za zaposlene
mlae od 18 godina, utvruje se u trajanju od 35 asova.
l. 4.
Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim
poslovima skrauje se radno vreme, pa zato mainovoa u radnoj nedelji
obavlja poslove na 38 asova, a mainovoa na manevri i pomonik
mainovoe na 39 as.
Zaposleni koji radi skraeno radno vreme, ima sva prava kao da radi sa
punim radnim vremenom.
Prekovremeni rad
l. 5.
Vozno i stanino osoblje ne moe da radi prekovremeno due od 10 asova
u radnoj nedelji. Pa tako u toku jedne kalendarske godine prekovremeni rad, ne
moe da bude vei od 240 asova.
l. 6.
Odluku o uvoenju prekovremenog rada donosi generalni direktor ili
zamenik generalnog direktora za sve zaposlene kojima rukovodi.
Odluku o isplati prekovremenog rada, takoe donosi generalni direktor
ili zamenik generalnog direktora, za sve zaposlene.
Ostvareni asovi prekovremenog rada, za koje nije doneta odluka o
isplati, iskoriavaju se kao zaraeni asovi do kraja kalendarske godine.
l. 10.
Zaposlenom koji radi u turnusu smena traje 12 ili 8 asova, a voznom
osoblju koje se uzastopno smenjuje, smena traje prema potrebama eleznikog
saobraaja.
l. 12.
Radnim vremenom voznog ili staninog osoblja, smatra se vreme koje
zaposleni provede u oekivanju posla, vreme provedeno u smeni i vreme
provedeno u raspremi.
Vreme provedeno u oekivanju posla, smatra se vreme koje vozno
osoblje provede na radu od momenta javljanja na rad do poetka smene, a
najvie 2 asa.
Vreme provedeno u raspremi smatra se vreme koje vozno osoblje
provede na radu nakon zavretka smene, a najvie 1 as.
75
l. 13.
Trajanje smene voznog osoblja iznosi najvie 12 asova.
Izuzetno, trajanje smene osoblja vunog vozila brzog voza ili voza vieg
ranga za prevoz putnika moe u jednoj smeni iznositi najvie 10 asova.
Trajanje smene voznog osoblja, smatra se vreme koje vozno osoblje
provede u pripremi pre poetka rada, vreme koje osoblje vunog vozila provede
u vonji ili manevrisanju vunim vozilom i vreme rei putovanja u odlasku za
prijem voza, vreme koje vozopratno osoblje provede u vozu i vreme prekida
rada u toku smene do 2 asa.
l. 14.
Trajanje upravljanja vunim vozilom u toku smene iznosi najvie 10
asova.
Izuzetno od odredbe stava jedan ovog lana, trajanje upravljanja vunim
vozilom brzog voza ili voza vieg ranga za prevoz putnika u jednoj smeni iznosi
najvie 8 as.
Trajanje upravljanja vunim vozilom voza smatra se vreme koje
mainovoa provede u vunom vozilu u toku vonje, ukljuujui vreme
zadravanja u poetnoj stanici (vreme prelaska vozila na graniniku ili prijema
slube u vozu u odlasku), vreme zadravanja u usputnim slubenim mestima i na
pruzi i vreme zadravanja u krajnjoj stanici (vreme prelaska vozila na
graniniku ili predaje slube u vozu u dolasku).
Trajanjem upravljanja lokomotivom na manevri, smatra se vreme koje
mainovoa za manevru provede na manevrisanju, raunajui od prelaska
lokomotive na graniniku pri izlasku ili prijemu slube u stanici, do prelaska
lokomotive na graniniku pri ulasku ili predaje slube u stanici.
l. 15.
Trajanje smene staninog osoblja iznosi najvie 12 asova. To je vreme
koje stanino osoblje provede u obavljanju posla u toku jedne smene.
l. 16.
Trajanje smene voznog, staninog i osoblja vunog vozila izuzetno se
moe produiti za najvie 4 asa u toku jedne smene, pod uslovom da se
zaposleni osea sposobnim za produetak zapoetog rada. I to u sluajevima:
-
Vie sile (zemljotres, poplave, klizanje ili odronjavanje terena, zavejavanja

pruge, snene lavine, atmosferska pranjenja, aerozagaenje itd.)
Vanrednog dogaaja (udesi ili nezgode) nastalog u eleznikom saobraaju
Vrenje saobraaja pomonog voza
Neredovnog izvrenja reda vonje voza
Vrenje saobraaja u slubenim mestima izvan domicilne jedinice
Nepredvienog izostanka radnika koji je trebao da obavlja poslove
Ako se osoblje vunog vozila ne osea sposobnim za produetak

zapoetog rada, na obrascu EV-1 daje pismenu izjavu.
76
l. 17.
Radnim vremenom osoblja vunog vozila koje ne ulazi u vreme trajanja
smene, smatra se:
Vreme provedeno u vunom vozilu po isteku smene, radi predaje vozila
drugom osoblju
Vreme rei putovanja u povratku u domicilnu jedinicu.
l. 18.
.
Radnim vremenom zaposlenog smatra se:

-
Vreme provedeno na slubenom putovanju;

Vreme provedeno na obaveznom strunom obuavanju;
Vreme provedeno na zdravstvenom pregledu;
Po posebnom nalogu ovlaenog lica.
Noni rad
l. 23.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22:00 asa do 06:00 asova narednog
dana smatra se radom nou.
Odmori
Odmori u toku dnevnog rada
l. 24.
Zaposleni koji radi 8, odnosno 12 asova dnevno, ima pravo na odmor u
toku dnevnog rada u trajanju od 30, odnosno 45 min.
Zaposleni koji radi due od 4 asa, a krae od 6 asova; due od 6, a
krae od 8 asova; due od 8, a krae od 10 asova; i due od 10, a krae od 12
asova dnevno, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 20; 25;
35; odnosno 40 min. Ovo vreme odmora uraunava se u radno vreme.
Odmor u toku rada ne moe se koristiti na poetku i na kraju radnog
vremena.
Dnevni odmor
l. 26.
Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna rada u trajanju od
najmanje 12 asova.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, odmor voznog ili staninog osoblja u
domicilnoj jedinici izmeu dve uzastopne smene iznosi dvostruki broj asova
ostvarenih u radu u toku smene, a najmanje 12 asova neprekidno (za smene
koje traju 6 ili manje asova).
77
l. 27.
Odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici iznosi najmanje 6 asova
neprekidno.
Ako se odmor voznog osoblja, od polaska iz domicilne jedinice do
povratka u domicilnu jedinicu, moe izvriti u toku trajanja jedne smene,
odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici nije obavezan.
Nedeljni odmor
l. 28.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asa
neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora
mu se obezbediti jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
Godinji odmor
l. 29.
Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa zakonom i kolektivnim
ugovorom.
Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odreenog za poetak korienja godinjeg odmora.
Evidencija radnog vremena

l. 32.
Evidentiranje asova za obavljeni rad i vreme provedeno na radu koristi
se za obraun zarade.
l. 33.
Osnova za uveanje zarade je:
-
Prekovremeni rad
Noni rad (22:00 asa do 06:00 asova)
Rad na dan dravnog i verskog praznika koji je neradan dan (00:00 do
24:00)
Rad u turnusu i smenama

Rad nedeljom
asovi rada mainovoe u jednoposedu (od poetka smene do predaje
lokomotive)
asovi rada mainovoe za manevru u jednoposedu

asovi upravljanja vunim vozilom (od prijema lokomotive do predaje)
Neprekidno vreme provedeno u preduzeu
asovi prisutnosti kod kue (prekid rada u obrtnoj jedinici)
l. 36.
Odsustvo sa rada oznaava se posebnim oznakama, imaju sledee znaenje:

-
GO Godinji odmor
PR Dravni i verski praznici koji su neradni
PO Plaeno odsustvo
78
PD Vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije

NO Neplaeno odsustvo
U Udaljenje
BO Bolovanje
VV Vojna veba
NI Neopravdani izostanak
SP Slubeno putovanje
P Prekid rada
l. 37.
ifrarnik iz obrauna:
-
01 Zbir asova ostvarenih u tekuem mesecu (Cena rada x 2,70 x 174 / baza)
02 Zbir asova ostvarenih u jednoposedu (25%)
03 Zbir asova uveanja na poslovima otpravnika i TK-dispeera (15%)
04 Prekovremeni rad ostvaren u prethodnom mesecu (35%)
05 Prekovremeni rad ostvaren u tekuem mesecu (35%)
06 Zbir asova godinjeg odmora (GO) (Prosek primanja za poslednja 3 meseca)
07 Nadoknada u dane dravnih i verskih praznika (100%)
08 Plaena odsustva (PO) (100%)
09 Zbir asova po osnovu prekvalifikacije i dokvalifikacije
10 Neplaeno odsustvo do 30 dana
11 Zbir asova uveanja na poslovima m-voa za manevru u jednoposedu (10%)
12 Neplaeno odsustvo (NO)
13 Rad nedeljom (18%)
14 Prekid rada (65%)
15 Struno osposobljavanje i usavravanje
17 Zbir asova zaposlenog koji poseduje reenje o invalidnosti (100%)
19 Bolovanje do 30 dana (65%)
20 Bolovanje do 30 dana (100%)
21 Bolovanje na teret Zavoda (100%)
23 Vojna veba (VV)
24 Prisustvo sednici (PS)
25 Udaljenost sa rada (U)
27 Neopravdani izostanak (NI)
28 Noni rad (35%)
29 Rad u dane dravnih i verskih praznika (110%)
30 Kuno deurstvo (Cena rada x 2,70 x 174 / baza x 15,734%)
31 Porodiljsko bolovanje (100%)
32 Bolovanje - nega deteta (65%)
36 Rad u tunelu duine 100-150 m
37 Rad u tunelu duine preko 500 m
39 Prekid rada (45%)
43 Zbir asova zaposlenom koji poseduje reenje o invalidnosti (90%)
44 asovi upravljanja vunim vozilom (Cena rada x 2,70 x 174 / baza x 16,4%)
45 asovi dopune radnih asova do mesenog fonda
46 Nedostajui asovi do mesenog fonda radnih asova
79
47 Ostvareni rezultati rada (Nagrada - kazna)

50 Zbirni asovi
58 Rad van sedita deonice (paual)
64 Broj dnevnica ostvarenih u inostranstvu (celih i polovina)
66 Broj dnevnica ostvarenih u zemlji (celih i polovina)
68 Zbir asova voznog i ostalog osoblja koje poslove obavlja u vozu (kilometar)
Pravilnik za vuu 243
l. 4.
(3) - Mainovoa instruktor je radnik koji je stekao uslove da upravlja
vunim vozilom pri vui svih vrsta vozova i vri obuku kandidata za m-vou;
- Mainovoa prvog ranga je radnik koji je stekao uslove da upravlja
vunim vozilom pri vui poslovnih, ekspresnih, brzih i ubrzanih vozova. To je
mainovoa koji je vozio najmanje 3 godine kao mainovoa drugog ranga i
koji je za to vreme ispunio i ostale uslove predviene ovim pravilnikom;
- Mainovoa drugog ranga je radnik koji je stekao uslove da
upravlja vunim vozilom pri vui putnikih i lokalnih putnikih vozova. To je
mainovoa koji je vozio najmanje 3 godine kao mainovoa treeg ranga i
koji je za to vreme ispunio i ostale uslove predviene ovim pravilnikom,
odnosno mainovoa koji je izgubio prvi rang;
- Mainovoa treeg ranga je radnik koji upravlja vunim vozilom
pri vui teretnih vozova. To je mainovoa osposobljen za samostalno rukovanje
vunim vozilom sa poloenim strunim ispitom i radnim iskustvom na poslovima mainovoa do 3 godine, odnosno mainovoa koji je izgubio drugi rang.
(4) Mainovoa instruktor je mainovoa prvog ranga sa poloenim
dodatnim odgovarajuim ispitima;
Prilikom promene ranga mainovoi se izdaje odgovarajue reenje.
(8) Ostali uslovi koje m-voa mora da ispuni, da bi dobio vii rang su:
1) Da je vozio najmanje 3 godine u prethodnom rangu;
2) Da u poslednje 3 godine nije kanjen za povredu radne dunosti
zbog ugroavanja bezbednosti saobraaja, i to usled:
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
Prolaska bez odobrenja pored signala koji zabranjuje vonju;

Prolaska stanice ili slubenog mesta gde je predvieno stajanje;
Udesa ili izbegnutog udesa;
Neopravdanog iskljuenja budnika;
Neopravdanog iskljuenja AS ureaja;
Uivanje alkohola ili opojnih droga;
Prekoraenje dozvoljene maksimalne brzine;
80
h.
Drugih sluajeva za koje je izvrena disciplinska mera zbog tee

povrede radne dunosti.
Raspored mainovoe u nii rang vri se sa danom poinjene povrede

radne dunosti, odnosno sa danom saznanja o povredi radne dunosti.
Ponovno dobijanje vieg ranga stie se posle 2 godine, pod uslovom da
se ne uine povrede radne obaveze iz take (8). ovog lana.
(10) Mainovoa vieg ranga moe biti rasporeen po potrebi slube da
radi u niem rangu , dok se obrnuti rad zabranjuje.
(11) U sluaju nastale potrebe radi nesmetanog odvijanja saobraaja u
stanici ili na otvorenoj pruzi gde nema jedinice vue, moe se upotrebiti i m-voa
nieg ranga da radi u viem rangu samo do prve jedinice vue gde je mogue
izvriti zamenu.
l. 5.
(3) Osoblje vunog vozila duno je da poseuje poduavanje po
izdatom rasporedu.
(5) Mainovoa se moe rasporediti da obavlja dunosti na
nepoznatoj pruzi tek poto izvri vonju pod nadzorom na toj pruzi i to najmanje
dva puta danju i dva puta nou u oba smera i kad potvrdi poznavanje u EV-1. U
sluaju da osoblje vunog vozila nije putovalo na izvesnoj pruzi due od 6
meseci, mora ponovo da izvri putovanje pod nadzorom.
U neizbenoj vonji na nepoznatoj pruzi mainovoi se dodeljuje radnik
istog zanimanja kao sprovodnik (pilot), koji dobro poznaje odnosnu prugu.
l.12.
(3) Ako je radnik zbog bolesti ili drugih neodlonih razloga spreen da
doe na rad, duan je o tome obavestiti jedinicu vue, a najmanje 6 asova pre
poetka rada
l.14.
(8) Od asa kada vozilo napusti krug jedinice vue (graninik), do
povratka u jedinicu vue, osoblje se upravlja po slubenim nalozima
saobraajnog osoblja koje je za to ovlaeno. (246 l.4)
(9) Na vuno vozilo ili upravljanici zabranjuje se postavljanje bilo
kakvih simbola, slika, zastava i reklama koji nisu sa standardima S.
l.19.
(2) Ako doe do kvara vunog vozila tee prirode na otvorenoj pruzi,
mainovoa je duan da se u roku od 10 min javi otpravniku vozova ili TKdispeeru i da ih izvesti o mogunosti njegovog otklanjanja.
l.23.
(2) Na lok. za vreme vonje pored posade vunog vozila mogu se nalaziti
- Osoblje koje putuje rei sa overenim EV-1;
- Radnici sa propisanom dozvolom.
Mogu se nalaziti i ostali radnici bez propisane dozvole, a to su:

- Radnici eleznike stanice, kada su u slubi i to pri manevrisanju i ukazivanju
pomoi;
81
- Vozno osoblje kad putuje radi prijema voza a nema mogunosti putovanja
vozom
- Osoblje ZOP-a, KM-a, SS-postrojenja, organi SUP-a i lekar po hitnom
slubenom poslu, a nema drugog prevoznog sredstva;

- Struno osoblje za vreme probne vonje;
- Komisija za polaganje strunih ispita ili isleenje vanrednih dogaaja;
- Lica pod nadzorom.
(4) U upravljanici, pored posade moe biti jo najvie 2 lica.

Izuzetno mogu biti i vie lica, ali se moraju rasporediti tako da ne ometaju rad
posade. Neslubeni razgovor sa posadom je zabranjen.
(5) Lica koja koriste vuno vozilo za prevoz, duna su da se
prethodno legitimiu i bez zahteva mainovoe.
Sva lica koja putuju na vunom vozilu moraju biti poimenino uvedena
od strane vozovoe, odnosno mainovoe u putni list.
Uputstvo o upravljanju u
jednoposedu - 248
Uslovi za rad mainovoa u jednoposedu
(1)
l.5.
- Da Vmax voza nije vea od 120 km/h;
(4) Da je mainovoa za vuu putnikih vozova u jednoposedu
vozio najmanje godinu dana teretne vozove u jednoposedu;
(5) Da u poslednjih godinu dana nije kanjavan zbog ugroavanja
bezbednosti saobraaja i to:
a.) Prolazak signala Zabranjena vonja;
b.) Udesa ili izbegnutog udesa; (prelaska slubenog mesta koji
po redu vonje staje);
c.) Iskljuenja budnika;
d.) Iskljuenja AS-ureaja;
e.) Upotreba alkohola i opojnih droga;
f.) Prekoraenja maksimalno dozvoljene brzine.
Duina kazne: Vonja u dvoposedu do godinu dana

l.7.
(1) Kod kvara Budnika za vreme vonje, mainovoa ga iskljuuje i
vozi do naredne stanice sa Vmax = 60 km/h gde izjavljuje defekt.
(2) Kod kvara AS-ureaja, isti se iskljuuje, evidentira u putnom listu i

u EV-1 i nastavlja vonju sa Vmax = 100 km/h
82
l.8.
Postupak kod naputanja vunog vozila:
Da iskljui upravljake komande i obezbedi samoukjuenje istih;

Da vazdunom konicom ukoi voz;
Da pritvrdnom konicom ukoi lokomotivu;
Da nou osvetli upravljanicu i elo lokomotive;
Da po potrebi zakljua vrata i kljueve ponese sa sobom;
Da ako je potrebno, ostavi vuno vozilo da radi na praznom hodu radi
obezbeenje rada pomonih ureaja kao to su kompresor, hlaenje,
grejanje voza (ovi ureaji moraju biti sposobni za rad bez posebnog
nadzora).
83
Uputstvo 246.
Za rad osoblja vunog vozila
l.2.
(3) Ako se na vunom vozilu nalaze dvojica mainovoa, oba su
odgovorna za ispravnost rada vunog vozila i sigurnost saobraaja voza.
(4) Dunost pomonika mainovoe se sastoji u proveri stanja
pogonskog materijala i opreme vunog vozila, u pripremi vunog vozila za
izlazak na rad, obavljanju poslova datih od strane mainovoe vezani za
urednost i bezbednost eleznikog saobraaja, tehniku ispravnost i istou
vozila.
Mainovoa koji ne rukuje vunim vozilom ima funkciju pomonika.
(8) Mainovoa se moe rasporediti da obavlja dunosti na
nepoznatoj pruzi tek poto izvri vonju pod nadzorom na toj pruzi i to najmanje
dva puta danju i dva puta nou u oba smera i kad potvrdi poznavanje u EV-1. U
sluaju da osoblje vunog vozila nije putovalo na izvesnoj pruzi due od 6
meseci, mora ponovo da izvri putovanje pod nadzorom.
(9) U neizbenoj vonji na nepoznatoj pruzi m-voi se dodeljuje radnik
istog zanimanja kao sprovodnik (pilot), koji dobro poznaje odnosnu prugu.
(10) Ukoliko mainovoa nije rukovao nekom serijom vunog vozila
due od 6 meseci, upuuje se pod nadzorom najmanje 2 smene.
(11) Na vuno vozilo ili upravljanici zabranjuje se postavljanje bilo
kakvih simbola, slika, zastava i reklama koji nisu sa standardima S.
l.3.
(3) Prilikom pregleda vunog vozila pre polaska na put, mainovoa
proverava da li su zahtevane opravke nakon poslednjeg putovanja obavljene.
Odgovornost za vreme rada
l.4.
Osoblje vunog vozila je odgovorno za vreme rada:
U krugu vue radionicu vue, nadzorniku ili drugom ovlaenom
radniku od strane rukovodioca;
U stanici osoblje radi po nalozima otpravnika vozova i signalnim
znacima staninog osoblja;
Na otvorenoj pruzi po nalozima vozovoe, ako ovog nema, po
nalozima otpravnika vozova susednih stanica, odnosno voznog ili TKdispeera.
84
Postupak do dolaska vunog vozila na voz
l.5.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Osoblje se javlja na vreme uniformisano nadzorniku lokomotiva;

Nadzornik utvruje sposobnost osoblja za rad;
Osoblje potpisuje knjige naredbe o emu se uverava i nadzornik;
Mainovoa preuzima kljueve i EV-1;
Vri pregled lokomotive;
Radnik koji prati lokomotivu (izvoa) se uverava da nema smetnje za
vonju;
7. Mainovoa se pri kretanju samog vunog vozila mora nalaziti u
upravljanici u smeru kretanja, te prilazi vozu lagano bez udara;
10. Za izlazak vunog vozila iz kruga vue, odobrenje daje odgovorni
radnik vue uz dozvolu otpravnika vozova;
11. Osoblje vunog vozila mora proveriti ispravnost zakvaivanja. Po
izvrenju spajanja za voz vri se proba konica. Lokomotivu na elu
kvaiti za prva kola kvailom lokomotive.
12. Bez dozvole otpravnika vozova u stanici, ne sme se napustiti
lokomotiva.
l.9.
(3) Vreme bavljenja u stanici due od 30 min. Iskoristiti za vizuelni
pregled lokomotive.
Ukoliko je bavljenje due od 2 sata, mainovoa postupa po nalogu
otpravnika vozova, odnosno TK-dispeera.
Dolazak u jedinicu vue ili stanicu bez jedinice vue

l.10.
(3) Po dolasku u jedinicu vue mainovoa predaje lokomotivu
nadzorniku, radi pripreme za naredni rad, gde se mora pregledati i opremiti
pogonskim materijalom.
U EV-63 se upisuju eventualne opravke lokomotive.
U stanici bez jedinice vue, otkvaeno vozilo mainovoa postavlja na
mesto koje odredi otpravnik vozova. Iskljuuje pogon, obezbeuje od
samopokretanja i zamrzavanja, zakljuava ga i predaje kljueve otpravniku
vozova na uvanje do dolaska drugog osoblja.
(4) Vuno vozilo mora biti potpuno opremljeno bez obzira koliko se
zadrava u jedinicu vue.
(7) Po zavrenoj predaji vunog vozila u jedinicu vue, mainovoa
podnosi pismeni izvetaj sa puta o svim vanrednim dogaajima i
nepravilnostima u radu. Predaje EV-1.
85
Postupak sa konicama u depou po povratku sa puta

1.
2.
3.
4.
5.
6.
Pritegnuti runu konicu (a na padu staviti i 1 runu papuu);

Proveriti stanje koionih umetaka i runih papua;
Ispustiti kondezat;
Okaiti konike spojnice na drae;
Ruicu automatske konice u zapreni, a direktne u poloaj koenja;
Zapaanja o nepravilnostima kod konice, AS-ureaja, budnika upisati
u knjigu opravke;
Ukoliko lokomotivu odmah preuzima drugi mainovoa, prethodni ga
obavetava o zapaanjima koja su od uticaja za bezbedno rukovanje
konicama.
7.
Elektrina vua
l.16.
U jedinici vue
(1) Kod vonje sa zaletom, mainovoa mora da obezbedi dovoljan
pritisak u rezervoaru, proveri prohodnost koloseka, da li su vrata hale otvorena,
nakon postignute brzine od 10 km/h po signalnim znacima sputa pantograf i
inercijom ulazi u halu gde zaustavlja lokomotivu.
(2) Zabranjeno je da:
-
Mainovoa sam i bez znanja jedinice vue obavlja ma kakve radove na

opremi i ureajima dodeljenog mu vunog vozila;
Da vri pregled visokonaponske opreme ili opreme pomonih ureaja
kada je dignut pantograf;
Da izae iz depoa bez overe knjige o izvrenom pregledu vozila.
l.18.
Dunosti pre polaska na put
Nakon pisane primopredaje mainovoa:
Vri vizuelni pregled: (po mogustvu na kanalu), i to: krovne
opreme, treeg stroja, koionu opremu, ogibljenje, vuno-odbojne
ureaje, mazajua mesta, oteenje koa-oplate itd;
U mainskom prostoru: nivo ulja u transformatoru i kompresoru,
mazajua mesta, poloaje ruica i prekidaa i proverava stanje i rad
svih ureaja;
U upravljanicama: ispita AS-ureaj, budnik, RDV, osvetljenje,
sirenu, konike, brisae, peskare i vri probu u mestu kao i rad svih
ureaja. Proverava blombe, alat i pribor;
Pregled i probu konica, kao i grejanje;
Otpusta pritvrdnu konicu;
Pregleda EV-63;
Kontrolie rad pomonika.
86
l.19.
(3) Kod dvoposeda, pomonik mainovoe isti vuno vozilo, a u
jednoposedu mainovoa.
l.32. Postupak u sluaju kvara vunog vozila
(1) Mere koje mainovoa mora preduzeti u sluaju kvara su sledee:
a.)
b.)
c.)
d.)
e.)
f.)
g.)
h.)
i.)
j.)
k.)
Budnik mainovoa ga iskljuuje i sa Vmax = 60 km/h do prve naredne

stanice gde objavljuje defekt;
AS-ureaj postupa po uputstvu 425;
Pantograf pantograf spustiti i iskljuiti i rastavljaem otvoriti vonju
nastaviti sa ispravnim pantografom;
Odvodnik prenapona proboj odvodnika prenapona defekt;
Glavni prekida proboj proveriti pritisak i zatitu i dva puta pokuati
ukljuenje, ako ne ukljui defekt;
Izolatori i rastavljai na krovu u sluaju kvara ili proboj defekt;
Vuni motor mainovoa e ustanoviti o kome se motoru radi, iskljuie
tu grupu i nastaviti vonju prema mogunostima, odnosno izjaviti defekt;
Elektrooprema ustanovljava kvar i po mogunosti otklanja ili trai
pomonu lokomotivu;
Bira napona u dvoposedu se opsluuje runo, a jednoposed - defekt;
Trei stroj u sluaju kvara na:
- Osovinskim leajevima (grejanje) i klizaima;
- Osovinskim sklopovima (prelom osovine, bandaa, prskanje tokova)
- Noseim i amortizacionim gibnjevima i amortizerima;
- Koionom poluju, draima koionih umetaka i umecima;
- Klizaima sanduka kola, klizau obrtnog postolja i olji obrtnog postolja
U ovim sluajevima vozilo se oglaava defekt;
Vazduni sistem vunog vozila:
- Kompresor pokuaj opravke ili defekt
- Automatska konica defekt, ako je kvar samo na delu koji koi
lokomotivu a konik je ispravan, voz moe da nastavi vonju propisanom
brzinom, stim da SKM vunog vozila pokrije sa SKM voza. U koliko se ne
pokrije vozi se brzinom koja pokriva SKM. Ako doe do kvara na
direktnom koniku, a automatska je ispravna, voz nastavlja vonju
propisanom brzinom;
- Prepunjenje glavnog voda deava se zbog pogrenog rukovanja
konikom. Kod prvog zaustavljanja uspostaviti propisani pritisak.
Kod konika koji mogu sami otkloniti prepunjenje:
- Pri dozvoljenoj nezaptivenosti ruicu konika staviti u iskljuni poloaj
i saekati da se pritisak u glavnom vazdunom vodu snizi na 5 bara pa
vratiti konik u poloaj vonje;
- Pri prekomernoj nezaptivenosti treba zavrnuti kapu konika, odnosno
regulatora pritiska (konik je u poloaju vonje) do pritiska prepunjenja.
Nakon toga polagano odvijati kapu i smanjiti pritisak u glavnom
vazdunom vodu brzinom od 0,1 bar za 1 min.
87
Kod Knor D2 konik se stavlja u takav poloaj da se prepunjenje

smanji takvom brzinom, a da se rasporednici ne aktiviraju. Svi konici
isputaju vazduh iz glavnog vazdunog voda tako to za 10 min. smanji pritisak
od 6 na 5 bara.
(4) Ako se pri prepunjenju ukae potreba za koenje, ovo se sme

izvriti smanjenjem pritiska od najvie 1 bar. Ovo ne vai za koenje u sluaju
opasnosti.
(5) Mainovoa koji predaje voz mora saoptiti prepunjenje
mainovoi koji prima voz.
(6) Ako mainovoa posumnja da pojedinana kola u vozu koe,
onda treba jednim talasom punjenja povisiti pritisak za 0,2 bar-a, a najvie do
5,5 bar-a. Ako ne otkoi, voz zaustaviti i prepunjenje otkloniti preko otkonika
kola koja koe. Vonja se moe nastaviti tek posle izvrene potpune probe
konice (proba A).
(9) Ako se konica nekih kola u vozu iskljue na otvorenoj pruzi,
mainovoa mora proveriti dali ima dovoljan SKM, i prilagoditi brzinu do prve
stanice gde mu se mora ispostaviti novi S-66.
(11) Kod kvara konice eone lokomotive kod voza sa zapregom,
zaustaviti voz i obavestiti mainovou vozne lokomotive. On preuzima koenje
voza do prvog slubenog mesta sa Vmax = 25 km/h.
(12) Kod kvara konice eone lokomotive kod voza sa potiskivalicom,
zaustaviti voz i obavestiti mainovou koji preuzima koenje voza do prvog
slubenog mesta sa Vmax = 25 km/h.
(13) Potiskivalica sme potiskivati voz samo ako ima ispravne obe
konice kojima je opremljena.
l.)
Kvar sirene do prve stanice sa Vmax = 25 km/h. Dalje defekt. Ako su na
elu dve lokomotive obavestiti mainovou druge lokomotive na elu
da preuzme davanje signalnih znakova. Brzina Vmax = 25 km/h.
m.)
Kvar ureaja za upravljanje na elu voza

- Ako postoji telefonska veza izmeu upravljanica, a na lokomotivi su
dvojica mainovoe, jedan mainovoa iz druge upravljanice preuzima
upravljanje, a mainovoa na elu koenje. Voz moe nastaviti vonju
redovnom brzinom.
- Ako ne postoji telefonska veza izmeu upravljanica, dvojica
mainovoa na lokomotivi, sporazumevaju se pomou zujalice ili
sirene. Vmax = 60 km/h.
- Ako je samo jedan mainovoa, obavetava vozovou ili konduktera o
kvaru. Vonju nastavlja do prve stanice sa Vmax = 25 km/h. Mainovoa
poseda drugu upravljanicu, iz koje upravljanice i koi, a na elu je i
pomonik, vozovoa ili kondukter koji daju potrebne signale za dalji
saobraaj.
88
n.)
Neispravna svetla Do prve stanice Vmax = 15 km/h, a dalje defekt.
Ukoliko svetli samo jedno (ukljuujui i reflektor), do prve stanice

oprezno. Ukoliko kvar moe da se otkloni, stanice i pruno osoblje se
obavetavju da voz saobraa samo sa jednim svetlom.
U polaznoj stanici gde vuno vozilo preuzima voz, reflektor mora
biti ispravan.
l.35. Postupak u sluaju kvara na kolima

(1) Ako se u stanici primeti neispravnost na kolima a nema
pregledaa kola, dunost je mainovoe da neispravnost otkloni ili kola iskljui
iz voza.
(2) Na otvorenoj pruzi treba se postarati da se kola osposobe za
vonju do prve stanice, ako nije mogue, u dva ili vie delova uvui voz u
stanicu.
(3) Za opravku kola mainovoa moe traiti pomo voznog ili
prisutnog prunog osoblja.
(4) Ako mainovoa ne moe bez znatnog zakanjenja osposobiti
kola u stanici, postupae po nareenju otpravnika vozova.
(5) Ako je uzrok kvara automatska konica na kolima, istu iskljuiti.
(6) Ako je kvar na tegljeniku ili odbojnicima, kola izuzetno uvrstiti na
kraju voza ili iskljuiti.
(7) Dok je mainovoa zauzet pregledom ili opravkom na kolima,
pomonik mainovoe bezuslovno mora ostati na vunom vozilu.
l.36.
Postupak kod udesa
(1) Kod iskliznua vunog vozila prva je dunost mainovoe da se
uveri dali su nastala kakva oteenja na vunom vozilu. Treba spustiti
pantografe i iskljuiti izvore struje.
(2) U sluaju vanrednog dogaaja, mainovoa utvruje kilometarski
poloaj, mesto na vozu, obim vanrednog dogaaja, ima li povreenih ili
usmrenih, da li je izbio poar ili preti izbijanje, prohodnost susednog
koloseka, o emu obavetava otpravnika vozova odnosno operativnu slubu, pa
trai pomo i iskljuenje napona po potrebi. Do prispea pomoi, mainovoa
je duan da sa ostalim osobljem obavi sve mogue pripreme koje e olakati
dalji rad, vodei rauna da se tragovi udesa ne unite.
(3) U svim sluajevima udesa ili smetnji u saobraaju, vozno osoblje
mora osiguravati svoje vozilo, a na dvokolosenim prugama i vonju na
susednom koloseku.
(6) Posle osiguranja vunog vozila, osoblje je duno pomagati oko
otklanjanja posledica udesa.
89
(7) U sluaju ozlede lica postupati po propisima o pruanju prve

pomoi.
(8) U sluaju gaenja lica ili naleta na drumsko vozilo, mainovoa
obavetava otpravnika vozova ili TK-dispeera i postupa po daljem uputstvu.
90
Vuna vozila
Lokomotiva 441 i 461 podserije 000 i 100
AS-ureaj
2000 Hz Stoj i 12a (Taster TB Vonja po nalogu)
1000 Hz uto mirno, uto trepue i uto mirno, uto trepue i zeleno
trepue, i Crveno mirno i uto trepue (Taster TW Budnost)
500 Hz Ne koristi se
Neaktivna Slobodno
Reim 1 ispod 90 km/h za 20 sec

Brzinomer
Deuta Belei AS i brzinu. Kad se pojavi crveno ima jo 860 km. Dava
na drugoj osovini.
Hasler Dava na prvoj osovini. Poslednja 4 m trake imaju dve kose
linije i kad se pojave ima jo 800 km vonje. Belei AS, vreme i brzinu.
Lokomotiva 441 i 461

Glavni podaci i karakteristike lokomotive
irina koloseka
Raspored osovina
Sistem elektrine vue
Opseg promene napona
Duina preko odbojnika
Masa lokomotive sa (bez) elektrine konice
Maksimalna eksplotaciona brzina
Trajna snaga
Jednoasovna snaga
Broj stepena na stepenastom prekidau
Broj stepena slabljenja polja
Broj stepena za elektrinu konicu
Broj stepena ukljuen ograniiva napona vunih motora
G
P
Koiona masa
R
G
Procenat kone mase
P
91
441
461
1435 mm
1435 mm
Bo - Bo
Co - Co
25 kV50Hz 25 kV50Hz
17,5 - 27,5
17,5- 27,5
15.470 mm 19.800 mm
80 t (78 t)
120 t
120 km/h
120 km/h
3860 kW
5100 kW
4080 kW
5400 kW
41
40
25
40
35
48 t
55 t
84 t
61%
70%
61 t
71 t
121 t
50%
58%
108%
99%
Obrtno postolje (trei stroj):

Obrtno postolje kod lokomotiva predstavlja trei deo koji ostvaruje
neposrednu vezu izmeu lokomotivskog sanduka i pruge i to je jedan od
najvanijih delova koji neposredno utie na bezbednost saobraaja. Na
obrtnom postolju se nalaze pogonske osovine. Prenos obrtnog momenta sa
vratila vunog motora na pogonsku osovinu, vri se preko elastine (gumene)
spojnice i reduktora. Usled kidanja gumene spojnice izmeu motora i
reduktora, javlja se vea razlika struje vunih motora.
Obeleavanje obrua venaca toka (bandaa) vri se na tri mesta
crvenim linijama na belom polju i sa dve mehaniki utisnute oznake zaokruene
utom linijom.
Visokonaponska oprema
Pantograf:
Pritisak vazduha za pokretanje

Vreme podizanja
Vreme sputanja
Kontaktna sila
441
461
4 bar
6 bar
10 12 sec
10 12 sec
5 6 sec
5 6 sec
60 80 N
60 80 N
Krovni rastavljai pantografa:

Imaju ulogu da vidno odvoje deo elektrine opreme koja nije pod
naponom od one koja je pod naponom. Noevi rastavljaa su na krovu, a ruice
za rukovanje u mainskom prostoru. Njima se rukuje samo kada je glavni
prekida iskljuen i pantograf sputen.
Glavni prekida:
Za njegov rad potreban je pritisak od 8,5 bar (za obe serije).
Ima tri namotaja: Za dranje, ukljuenje i iskljuenje.
Minimalni pritisak pri kome se glavni prekida blokira u poloaju
iskljueno je: 3,5 bar (4,2 bar kod 461).
Minimalni pritisak pri kome se glavni prekida blokira u poloaju
ukljueno je: 4 bar (3,5 bar). (ako je iskljuen, pritisak raste, moe da se
ukljui tek na 4,7 bar).
Naponski merni transformator:

Nalazi se na krovu i slui za precizno merenje napona kontaktne mree.
Odvodnik prenapona:
Nalazi se na krovu iza glavnog prekidaa. titi lokomotivu od
prenapona, odvoenjem atmosferskog prenapona na uzemljenje. Napon
reagovanja je 85 kV, a napon gaenja 33 kV.
92
Visokonaponski uvodni izolator:

Uvodi struju sa krova od glavnog prekidaa do ispod krova na primar
glavnog transformatora. Provodnik koji prolazi kroz sam izolator je bakarna
ipka = 10 mm i ona je ujedno i primar mernog strujnog transformatora.
Sekundar ima 100 navoja pa je i odnos struje primara i sekundara 1:100 (530 A
na primaru 5,3 A na sekundaru). Za krajeve sekundarnog namotaja vezan je
prekostrujni rele.
Glavni lokomotivski transformator - 441:
Sastoji se iz dva nezavisna transformatora: Regulacionog i Dodatnog.
Regulacioni transformator se sastoji od primarnog i 6 sekundarnih
namotaja. Primar je preko glavnog prekidaa i pantografa vezan za vozni vod i
drugim krajem preko transformatora za uzemljenje za inu. Primar ima 21 izvod
sa kojih se preko stepenastog prekidaa napaja primar dodatnog transformatora.
Izmeu svaka dva susedna izvoda je napon od 950 V.
Regulacioni transformator ima 6 sekundarnih namotaja. 4 su za napajanje
vunih motora preko ispravljaa. Jedan je za pobudu vunih motora pri
elektrinom koenju i jedan za pomoni pogon i grejanje voza.
Grejanje voza je sekundarni namotaj za pomoni pogon regulacionog
transformatora (koji je pod naponom 1507 V), EP-kontaktor sa ruicom,
prikljune kutije, kabl, grejai u kolima i odvodnik prenapona za grejanje.
Dodatni transformator ima 1 primarni i 5 sekundarnih namotaja. Primar
se napaja sa primara regulacionog transformatora i to:
a.)
b.)
Od 1 20 stepena stepenastog prekidaa jednim krajem je vezan

preko prebacaa biraa za izvod primara regulacionog
transformatora; a drugim krajem preko teretnog prekidaa za jedan od
20 izvoda primara regulacionog transformatora;
Od 22 41 stepena stepenastog prekidaa jednim krajem vezan je
preko prebacaa biraa za izvod primara regulacionog transformatora,
a drugim krajem preko teretnog prekidaa za jedan od dvadeset
izvoda primara regulacionog transformatora.
Napon na primaru menja se u 41 stepen.

Ima 5 sekundarnih namotaja, 4 za vune motore, a 1 za pobudu vunih
motora pri elektrinom koenju.
Napon na sekundarnim namotajima dodatnog transformatora za vune
motore menja se srazmerno promeni napona u primaru dodatnog transformatora,
u skokovima po 30 V za svaki poloaj stepenastog prekidaa.
93
Dodatna oprema glavnog transformatora je:

1. Odvaja vlage sa silika-gelom. Kad je crvenkast treba ga zameniti;
2. Termometar sa kontaktima koji se zatvaraju na 90oC i pale sigurnosnu
svetiljku i ukljuuju zvuni signal, a kod modificiranih i rele koji iskljuuje
vuu.
3. Pokaziva nivoa ulja. Nivo na pokazivau treba da je jednak temperaturi
na termometru. Ima oznaene nivoe za temperature: -20, 0, +20, +50 i +90oC.
4. Sigurnosni ventil za zatitu od eksplozije kada se u transformatorskom
sudu pojavi nadpritisak. Otvara se automatski i proputa ulje na kolosek. Kad
nadpritisak nestane ventil se zatvara.
5. Rastavlja za uzemljenje primara glavnog transformatora sa masom lok. i
zemljom preko ine. Kad je lokomotiva uzemljena ruica se vadi i njome moe
da se deblokira mrea oko glavnog transformatora i vrata bloka releja (S5 ili S10)
Glavni lokomotivski transformator - 461:

Glavni lokomotivski transformator se sastoji iz 3 nezavisna
transformatora: regulacionog, vunog i transformatora za elektrinu konicu.
Regulacioni transformator se sastoji od 1 primara i 2 sekundarna
namotaja.
Primar ima 20 izvoda sa kojih se preko stepenastog prekidaa napaja
primar vunog transformatora. Izmeu svaka dva izvoda napon je 1250 V.
Dodatni namotaj je sekundarni namotaj regulacionog transformatora i
slui za stepenastu regulaciju napona vunih motora. Drugi sekundarni namotaj
je za pomoni pogon i grejanje voza i ima 6 izvoda. Pet su za napajanje
pomonog pogona, a esti za grejanje voza.
Vuni transformator ima 1 primar i 6 istovetna sekundarna namotaja.
Primar se napaja sa primara regulacionog transformatora. Sa 20 izvoda
na primaru regulacionog transformatora i sa dodatnim namotajem moe se
nainiti 40 razliitih vrednosti napona, koje se ostvaruju stepenastim
prekidaem.
est indentinih namotaja na sekundaru su izvori elektrine energije za 6
vuna motora, ija se naizmenina struja ispravlja sa ispravljaa i prigunice.
Transformator za elektrinu konicu ima 1 primar i 1 sekundarni
namotaj. Dobija elektrinu energiju sa sekundara za lV vuni motor. Sa
sekundara za elektrinu konicu, preko ispravljaa lV vunog motora, napajaju
se pobudnom strujom na red vezani pobudni namotaji statora svih 6 vunih
motora.
94
Dodatna oprema glavnog transformatora

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Odvaja vlage sa silika-gelom. Kad je crvenkast treba ga zameniti.

Termometar sa kontaktima koji se zatvaraju na 90oC i pale sigurnosnu
svetiljku i ukljuuju zvuni signal, a kod modificiranih i rele koji
iskljuuje vuu.
Pokaziva nivoa ulja. Sa oznakom za nivo na 18oC. Za druge
temperature se procenjuje nivo (vea temperatura vei nivo).
Rastavlja za uzemljenje primara glavnog transformatora sa masom
lokomotive i zemljom preko ine. Kad je lokomotiva uzemljena vadi se
J klju i njime moe da se deblokira mrea oko glavnog transformatora.
Hlaenje glavnog transformatora se vri uljnom pumpom koju pokree
trofazni asinhroni motor i ulje iz transformatorskog suda preko hladnjaka
vraa se u transformatorski sud. Drugi asinhroni motor pokree ventilator
hladnjaka
Transformator za uzemljenje i povratne struje slui da se povratne
struje (struje od kontaktne mree preko transformatora lokomotive na inu
i struje grejanja voza) ne vraaju preko osovinskih leita i tegljenikih
ureaja, ve preko etkica za uzemljenje, koje se nalaze na svakoj osovini.
Transformator za uzemljenje je smeten pored glavnog lokomotivskog
transformatora.
Grejanje voza je sekundarni namotaj glavnog transformatora (koji je pod
naponom 1525 V), kontaktor za grejanje voza, prikljuna kutija, spojni
kabli i odvodnik prenapona za grejanje. Kontaktor za grejanje voza je u S2
bloku, a kod modificiranih lokomotiva uz glavni transformator.
95
Vuna oprema:
Ispravljai su Grecov spoj dioda koji u svoje etiri grane imaju po 4
paralelne grupe sa po tri redno vezane diode (ukupno 48 dioda). Paralelno sa
svakom diodom vezan je po jedan otpornik i kondezator koji slui za
ravnomernu raspodelu potencijala u cilju njihove zatite.
(441 i 461) ASEA 4 grane x 4 grupe x 3 diode = 48 dioda.
(Samo 441) SECHERON 4 grane x 5 grupe x 2 diode = 40 dioda.
Glavna prigunica obavlja peglanje valovite struje dobijene sa
ispravljaa i ima na svakom jezgru po 4 zasebna namotaja (kod 441) odnosno 6
zasebna namotaja (kod 461) za svaki vuni motor po jedan.
Vuni motori su redni motori jednosmerne struje. Snaga se sa rotora na
pogonsku osovinu prenosi preko prenosnika snage (reduktora). Sastoji se od:
statora i rotora.
Stator je cilindrinog oblika i sastoji se od: kuita, glavnih i pomonih
magnetnih polova i kompezacionog namotaja. Pobudni namotaj je vezan na
red sa namotajem rotora i on pobuuje gvoe glavnih magnetnih polova (ima
ih 8). Paralelno sa pobudnim namotajem vezan je otpornik stalni ent.
Kompenzacioni namotaj sa pomonim polovima smanjuje varnienje izmeu
etkice i komutatora.
Rotor se sastoji od upljeg vratila, tela, namotaja i komutatora. Kad su
iscrpljene mogunosti poveanja napona na vunom motoru radi poveanja
brzine (bira napona u 41 odnosno 40 stepenu), prelazi se na slabljenju
magnetnog fluksa vunih motora, vezivanje sa stalnim entom 1, 2 ili 3
otpornika za entiranje (vezuju se paralelno).
Vuni motor je reverzibilna maina pa radi i kao motor i kao generator.
Kod elektrine konice radi kao generator, pa prikljuivanjem otpornika za
elektrino koenje i dovoenjem pobudne struje, javlja se koni moment.
Hlaenje vunog motora se vri vazduhom koji ispod krova lokomotive
hladi ispravljae i otpornike za entiranje i kroz otvor na podu i gumeni meh
ulazi u vuni motor, hladi ga i izlazi u atmosferu. Ima dva ventilatora (gornji i
donji) za hlaenje jednog vunog motora.
Struje koje mogu da protiu kroz vuni motor su:
Trajna
Jednoasovna
Trominutna
1.180 A
1.250 A
1.700 A
Menjanje smera vonje vri se menjanjem smera pobudne struje: Svi

motori se ne okreu u istom smeru, ve dva (kod 441) tj. tri (kod 461) jedan
smer, a druga dva tj. tri, drugi smer, zbog svojih poloaja u obrtnom postolju
jer su im reduktori na suprotnim stranama.
96
Kontaktori
Kontaktori za vuu su elektropneumatski jednopolni prekidai sa
komorama za gaenje luka. Za njihov rad potreban je pritisak od 5 bar-a.
Postoje kontaktori kola naizmenine i kontaktori kola jednosmerne struje. Isti
su po konstrukciji, a razlikuju se po komorama za gaenje luka.
Kontaktori za entiranje su isti kao za vuu ali nemaju pomone
kontaktore i komoru za gaenje luka.
Kontaktori za elektrino koenje kao i kontaktori vue za kompezaciju
mehanikog rastereenja prednje osovine (kod 441) su potpuno isti kao
kontaktori vue jednosmerne struje.
Kontaktori za elektrino grejanje voza
Otpornici u glavnom strujnom kolu su: otpornik za ogranienje struje

zemljospoja, otpornik za kompezaciju mehanikog rastereenja prednje
osovine (kod 441), otpornik za entiranje, i otpornik za elektrino koenje. U
njima se elektrina energija pretvara u toplotnu.
Stepenasti prekida kod lokomotive 441 se sastoji od:
Bira napona sa prebacaem biraa za prelaz sa 20-og na 21-i dupli
kontakt.
Teretni prekida sa glavnim i pomonim kontaktorom koji slue da
kontaktne ruke biraa prelaze sa jednog na drugi dvostruki kontakt.
Prelazni otpornik ograniava struju kratkog spoja kad su oba kontaktora
teretnog prekidaa zatvorene, a kontaktne ruke biraa se nalaze na susednim
dvostrukim kontaktima.
Servo pogon sainjavaju : servo motor (jednosmerne struje 72 V), dva
zupanika, frikciona spojnica i dva konusna zupanika.
Glavno bregasto vratilo koje sa servo motora prenosi obrtni moment na

pokretne delove stepenastog prekidaa. Na njemu je kazaljka za pun stepen
biraa kao i leb za runi pogon.
Upravljaki dodatak ine: elektromagnet za blokiranje sa rezom,
elektromagnet kontaktora za navie, elektromagnet kontaktora za nanie,
vratilo sa ruicom za izbor pogona motorno ili runo.
Pomono bregasto vratilo dobija pogon od glavnog bregastog vratila

preko puastog prenosa. Na njemu je valjak za pokazivanje stepena
sbrojevima od 1 do 41-og stepena (napon na ispravljae ide od prvog stepena
58 V i poveava se za oko 30 V. U 41-om stepenu je 1265 V).
97
Stepenasti prekida kod lokomotive 461 se sastoji od:

Pogonski elektromotor (servomotor) jednosmerne struje
Gornja razvodna kutija slui za prenos obrtnog momenta sa vratila
pogonskog elektromotora na sve pokretne delove stepenastog prekidaa.
Donja razvodna kutija dobija pogon od gornje i preko dva kardanska
vratila pokree kontaktne ruke biraa.
Glavno bregasto vratilo dobija pogon preko gornje razvodne kutije i naini jedan obrtaj u svakoj sekundi, dok za to vreme stepenasti prekida naini 2o.
Na glavno bregasto vratilo navuena su 4 ekscentra koja preko ipki otvaraju i
zatvaraju 4 kontaktora teretnog prekidaa, i 8 pomonih kontakta glavnog bregastog vratila. Prednji kraj vratila ima leb za ruicu za runi pogon i kazaljku za
redosled i trenutke ukljuivanja i iskljuivanja 4 kontaktora teretnog prekidaa,
kao i redosled pomeranja kontaktnih ruku biraa napona. Stepenasti prekida je
u punom stepenu kada je kazaljka vertikalno navie ili nanie.
Pomono bregasto vratilo otvara i zatvara pomone kontakte pomou
bregastog vratila. Na njemu je kazaljka koja pokazuje u kom se stepenu nalazi
stepenasti prekida.
Bira napona sa kontaktnim rukama prebacuje i vezuje primar vunog
transformatora za jedan od 20 izvoda primara regulacionog transformatora.
Teretni prekida ima 4 kontakta koja omoguavaju prelaz kontaktnih
ruku sa izvoda na izvod primara regulacionog transformatora. Ova 4 kontaktora
otvaraju i zatvaraju 4 ekscentra glavnog bregastog vratila.
Prelazni otpornik ograniava struju kratkog spoja izmeu dva susedna
izvoda na primaru regulacionog transformatora i zajedno sa teretnim
prekidaem omoguava neprekidno napajanje vunih motora pri prelazu iz
jednog u drugi stepen.
Otpornik za gaenje varnice kad se kroz dodatni namotaj javi struja
kratkog spoja preko kontaktnih ruku.
Termokontakt titi prelazni otpornik i bira i pri temperaturi od 150oC
iskljuuje glavni prekida, a na 85 oC omoguava ponovno ukljuenje.
Mehaniki graninik je vezan za pomono bregasto vratilo i polugom se
podie i blokira rad stepenastog prekidaa ispod 1o i iznad 40o.
Signalne svetiljke imamo bele i plave, koje slue za sporazumevanje sa
mainovoom kod runog opsluivanja. Kad se upali bela, mainovoa da
komandu za navie, a plava , mainovoa da komandu za nanie. Pomonik
okree ruicom glavno bregasto vratilo. Napon za ispravljae ide od prvog
stepena 47 V i poveava se za 24 V i u 40o je 967 V.
98
Kratkospojnik (samo kod 461)

titi ispravlja od prejakih struja koje se javljaju na komutatoru i
varnie. Svaki ispravlja ima svoj kratkospojnik, koji po aktiviranju kratkog
spoja sekundarni namotaj vunog transformatora i time iskljuuje ispravlja na
naizmeninoj strani. Deaktivira se mehaniki pomou prenosne ruice. Impuls
kratkospojniku da se iskljui daje impulsni transformator.
Pomoni pogon:
ini pogon pomonih maina trofaznim asinhronim motorima sa
kratkospojenim rotorom. Za to je potreban i pretvara jednofaznog napona u
trofazni. U pomoni pogon spadaju:
Glavni kompresor;
Ventilator za hlaenje trafo ulja, glavne prigunice i bloka otpornika;
a) 4 (kod 441) odnosno 6 (kod 461) gornja i donja ventilatora
za hlaenje ispravljaa, otpornika za entiranje i vunih

motora;
b) 4 (kod 441) odnosno 2 (kod 461) ventilatora za hlaenje
otpornika elektrine konice;
Jedna pumpa za ulje.
Kondezatorski pretvara jednofaznog napona u trofazni

On se napaja sa sekundarnog namotaja za pomoni pogon i elektrino
grejanje. Regulacija se postie prebacivanjem na vie izvode pri opadanju
napona i obratno. Sastoji se od nekoliko baterija uljnih kondezatora i svaka
grupa pomonih motora ima svoju kondezatorsku bateriju za trajan rad. Za
pokretanje grupe motora neophodna je i baterija kondezatora za startovanje.
Kod lokomotive 461 postoji APF (automatski pretvara faza) i on se
puta u rad kao jednofazni asinhroni motor.
99
Orman opreme za upravljanje i pomoni pogon S7
21
43
:19
30:
:1 :2
:3
59
:4
:5 :6
35A
36A
30 :25
:26
35B
36B
:27
:28
:29
:30
37A
38A
:31
:32
:33
:34
37B
38B
:7 :8
:9 :10
:11 :12
:13 :14
10
:15 :16
:17 :18
11
:23
39
40A
41
40B
:35
:36
:37
:38
:39
:40
12
22
42
44
17
Bona strana ormara S7
eona strana ormara S7 (dvokrilna vrata)
Automatski osigurai na bonoj strani ormara S7

S7.30:1 Greja kalorifera u upravljanici A
S7.30:2 Motor kalorifera u upravljanici A
S7.30:3 Reo i greja u upravljanici A
S7.30:4 Greja eonih prozora u upravljanici A i B
S7.30:5 Otpornik optereenja za S7.28 (podserija 000)
S7.30:6 Motor ventilatora bloka S7
S7.30:7 Strujno kolo brzinomera
S7.30:8 Baterijski voltmetar
S7.30:9 Impulsni transformator
S7.30:10 Kontaktor za premoenje S7 (podserija 000)
S7.30:11 Motor stepenastog prekidaa
S7.30:12 AOB (Automatski osigura budnika)
S7.30:13 Osvetljenje 110 V
S7.30:14 eona svetla 110 V
S7.30:15 Motor pomonog kompresora
S7.30:16 Rezerva
S7.30:17 Struja upravljanja 1
S7.30:18 Struja upravljanja 2
S7.30:19 Ureaj za punjenje akumulatora (na eonoj strani bloka S7)
S7.6 - 11 Tropolni zatitni prekidai motora prve grupe pomonih maina
S7.12 Termiki rele za zatitu motora ventilatora otpornika za el. konicu
S7.22 Valjkasti elektropneumatski prekida za upravljanje pantografom
100
S7.21 Valjkasti prekida za blokiranje podizanja pantografa

S7.22 Valjkasti prekida elektrinog grejanja voza
Paketni prekidai, rastavljai i preklopnici

na eonoj strani bloka S7 (desna vrata)
S7.30:25 Baterija akumulatora (poloaj 1)

S7.30:26 Ureaj budnosti (poloaj 1)
S7.30:27 Struja upravljanja (poloaj 1)
S7.30:28 Pomoni kompresor (poloaj 0)
S7.30:29 Izbor pogona stepenastog prekidaa (Motorni)
S7.30:31 Rastavlja vunog motora M1 (poloaj 1)
S7.30:37 Mrea naizmenine struje
S7.30:38 Ureaj za punjenje akumulatora (poloaj 1)
S7.30:39 Kontrolnik pritiska za aparate (461- 000) i glavni prekida (461- 100)
S7.30:40 Kontrolnik pritiska kompresora (poloaj 0)
S7.59 Baterijski voltmetar (napon baterija 120 V)
S7.35 - 44 Releji
S7.42 Pomoni releji
S7.43 Signalni releji (zastavice)
S7.44 Relej uzemljenja
Releji (leva vrata bloka S7)
Orman opreme za upravljanje i pomoni pogon S8

Orman S8 slian je konstrukciji kao i orman S7 ima takoe dvokrilna
vrata koja se otvaraju prema hodniku.
13
18
14
19
16
20
:21
21
17
22
:1 :2 :3 :4 :5
23
30
:6 :7 :8 :9 :10
:11:12 :13 :14 :15
:16:17 :18 :19 :20
101
S8
Blok S8
Automatski osigurai na ormaru S8

S.8.30:1 Grejai kalorifera
S.8.30:2 Motor ventilatora kalorifera u upravljanici B
S.8.30:3 Greja u upravljanici B
S.8.30:4 Rezerva
S.8.30:5 Rezerva
S.8.30:6 Voltmetar za merenje napona voznog voda
S.8.30:7 Voltmetar za merenje napona vunih motora
S.8.30:8 Napojna jedinica za relejni pojaiva
S.8.30:9 Napojna jedinica za relejni pojaiva (pri ispitivanju)
S.8.30:10 EP ventil vazdunih sirena (461-100)
S.8.30:13 Merni transduktor za struju koenja
S.8.30:14 Dava za pokazivanje stepena
S.8.30:15 Reflektori iznad upravljanice A
S.8.30:16 Osvetljenje instrumenata
S.8.30:17 Reflektori iznad upravljanice B
S.8.30:18 eoni signali
S.8.30:19 Osvetljenje 110 V
S.8.30:20 Hladnjak (friider)
S.8.30:21 Pomoni transformator
S.8.13 Tropolni zatitni prekida motora pumpe za ulje
S.8.14 Tropolni zatitni prekida motora ventilatora hladnjaka transformatora
S.8.16 Tropolni zatitni prekida motora ventilatora II elektrine konice
S.8.17 Paketni rastavlja pomonog transformatora
S.8.18-23 Tropolni zatitni prekidai II grupe pomonih maina.
102
Orman opreme za upravljanje na bloku S5 kod lokomotive 441

Osnovno rukovanje lokomotivom serije 441 predstavlja upravljanje
njenim pogonima. Nadzor nad radom pogona obavlja se preko mernih
instrumenata i signalnih svetiljki. Na bloku S5 nalazi se tabla signalnih releja
(relejno kuite S5.43) i paketni prekidai.
S5.43:1
S5.43:2
S5.43:3
S5.43:4
S5.43:5
S5.43:7
S5.43:8
S5.43:9
S5.43:10
S5.43:11
S5.43:13
S5.43:14
S5.43:15
S5.43:16
Tabla signalnih releja (relejno kuite S5.43)
S5.43:1-4 Prekostruja vunih motora

S5.43:5 Preko struja grejanja voza
S5.43:7 Preko struja primara glavnog transformatora
S5.43:8 Preko struja pomonog pogona
S5.43:9 Pregoreo topljivi osigura od 200 A
S5.43:10 Pregrejani prelazni otpornici K4 i K5
S5.43:11 Predugo startovanje grupa pomonih maina
S5.43:12 Zemljospoj M1-M4
S5.43:13 Previsok napon vunih motora
S5.43:14 Meupoloaj stepenastog prekidaa
S5.43:15 Nizak pritisak za EP aparate
S5.43:16 Aktivirana vazduna konica
103
S5.43:12
Poloaj grebenastih prekidaa na bloku S5 kod lokomotive 441

Rastavlja motora 1
Rastavlja motora 2
S5.34:8
Rastavlja motora 3
S5.34:9
0
S5.34:11
0
Pomoni
transformator
S5.34:14
0
Prebaciva
pogona
S5.34:5
0
Prebaciva za
ispitivanje
S5.3413
0
0
1
Premoenje regulatora
pritiska kompresora
S5.34:15
Ogranienje
napona baterije
S5.34:12
0
Pomoni
kompresor
Mrea naizmenine
struje
S5.34:4
0
0
1
Ureaj za punjenje
aku. baterija
S5.34:3
Rastavlja motora 4
S5.34:10
S5.34:7
0
0
1
1
2
Akumulatorske baterije
S5.34:6
Premoenje budnika
S5.34:16
Prekida struje upravljanja

S5.34:2
0
1
Rastavlja struje
upravljanja
S5.34:1
0
1
2
Paketni prekidai na vratima bloka S5.34

104
Dizel-elektro lokomotiva 661

Opte karakteristike lokomotive 661
Lokomotiva 661 je namenjena za vuu svih teretnih i putnikih vozova.
Proizvoa lokomotive je General Motors USA.
Za prenos snage proizvedene pomou dizel-motora na pogonske tokove
koristi se elektrini ureaj. Svrha dizel-motora je da pokree glavni elektrini
generator, i vazduni kompresor, kao i pomone ureaje. Elektrina energija
proizvedena pomou glavnog generatora, prenosi se do vunih motora. Tri
vuna motora postavljena su u svako obrtno postolje. I oni su povezani za
osovine preko zupanika po sistemu, jedan motor za jednu osovinu.
Tehniki podaci lokomotive serije 661 (100, 200 i 300)
General Motors Co
G-16
1800 KS (1325 KW)
1950 KS (1435 KW)
2200 KS (1620 KW)
114 / 124 km/h
16 - 567 C ili E
16
V , 45o izmeu osa cilindra
216 mm (8,5'')
254 mm (10'')
16 : 1
835 o/min
275 o/min
75 100 o/min
tip
WBO
broj cilindra
3
Hlaenje
Vodeno
kapacitet pri 275 o/min
2,18 m3/min
kapacitet pri 835 o/min
6,65 m3/min
D 22L i D 32L
Model
Snaga
1275 KW
nominalni napon
600V
Model
A8 102A1; A8 102A2
Snaga
18 KW
radni napon
74 V
200 Ah
64 V
Tip
D 47B
konstruktivna snaga
427 KW
Proizvoa
Oznaka modela proizvoaa
Maksimalna snaga za vuu
Maksimalna snaga dizel-motora
Maksimalna snaga dizel-motora na probnom stolu
Maksimalna brzina
Model dizel-motora
Broj cilindra
Tip motora
Prenik cilindra
Hod klipa
Stepen konpresije
Maksimalni broj obrtaja
Broj obrtaja pri praznom hodu
Broj obrtaja neophodan za pokretanje
Kompresor
Glavni generator za jednosmerne

struje
Pomoni generator jednosmerne za
struje
Kapacitet akumulatorskih baterija
Napon baterija
Dva obrtna postolja sa po tri
elektromotora
Ostvarena snaga
Teina lokomotive
661 000
105
212 KW
108,7 t
661 100
661 200
661 000
661 100
661 200
Osovinski pritisak lokomotive

Ulje za podmazivanje
Voda za hlaenje
Voda za generator pare
Gorivo
661 000
661 100 i 200
Pesak
Generator pare
Tip
Kapacitet
radni pritisak
sigurnosni ventil za paru
sigurnosni ventil za vodu
radni pritisak vode
regulator pritiska goriva
regulator pritiska vazduha
kontrola pregrejanosti pare
kontrola temperature izduvnih gasova
rele gaenja
broj obrtaja motora pretvaraa
broj obrtaja troklipne pumpe za vodu
napon napajanja
jaina struje napajanja
112,7 t
113,7 t
18,7 t
18,6 t
18,8 t
757 l
795 l
5034 l
3028 l
3400 l
543 kg 0,34 m3
OK 4616
765 kg/h
5 bar
8,4 i 8,7 bar
38,5 bar
16 24,5 bar
10,5 bar
2,1 2,5 bar
226oC
o
149 C 482 oC
43 47 sec
1750 1800 o/min
970 995 o/min
74 V
30 40 A
Princip rada dizel-elektrine lokomotive

Pumpu za gorivo pogoni jedan elektromotor koji koristi struju iz
akumulatorske baterije. Ona prenosi gorivo iz rezervoara, koji se nalazi ispod

lokomotive, do brizgaljki na glavama dizel-motora.
Motor se pokree (startuje) pomou direktno spojenog glavnog
generatora. Akumulatorska baterija daje elektrinu struju za pokretanje
glavnog generatora, a on pokree dizel-motor. Kada motor radi, on daje
mehaniku snagu, preko vratila i spojki, za dva elektrina generatora (pomoni
i glavni), kompresora za vazduh, glavnog ventilatora i dva ventilatora za
hlaenje motora.
Glavni generator snabdeva vune elektromotore lokomotive strujom
visokog napona, ime se postie vuna sila lokomotive.
Pomoni generator puni akumulatorske baterije i daje struju niskog
napona za komandne ureaje i elektrino osvetljenje.
Komande u upravljanici slue da se njime uspostave strujna kola niskog
napona za aktiviranje raznih kontaktora, prekidaa i releja kao i regulatora
dizel-motora.
Vuni elektromotori nalaze se ispod lokomotive. Ima ih 6, i svaki je
direktno povezan zupanikim prenosom sa pogonskim osovinama. Oni su
smeteni u dva obrtna postolja, koja prenose i rasporeuju teinu lokomotive
na pogonske tokove.
106
Ruica za reim rada dizel-motora omoguava elektrino aktiviranje

regulatora montiranog na motoru, koji kontrolie broj obrtaja i snagu motora.
Preko generatora mehanika snaga motora pretvara se u elektrinu koja se tada
predaje vunim elektromotorima preko strujnih kola uspostavljenih preko
raznih releja i kontaktora.
Regulator optereenja slui za zatitu dizel-motora od preoptereenja ili
nedovoljnog optereenja i time omoguuje ujednaenu snagu u svakom
poloaju ruice za reim rada motora.
Kompresor sabija vazduh pod pritiskom u rezervoare, koji se koristi
prvenstveno za vazdune konice, kojima rukuje mainovoa iz upravljanice.
107
Namena i opis ureaja za rukovanje

lokomotivom
Komandni sto mainovoe
Ruice na komandnom stolu
Ima ih 5, a to su: selektor ruica (kod podserije 300), ruica za reim rada
motora; ruica za promenu smera kretanja; ruica konika za automatsku
konicu i ruica konika za direktnu (lokomotivsku) konicu.
Ruica za promenu smera vonje ima tri poloaja Napred, Neutralni
i Nazad. Postavljanjem ove ruice u poloaj Napred ili Nazadodreuje
se pravac kretanja lokomotive. Kada je ruica u Neutralni poloaj, vuna
sila se ne proizvodi ak i ako se povea broj obrtaja dizel-motora. Ruica se

moe izvaditi samo kada se nalazi uNeutralnom polozaju. Vaenjem ruice,
blokiraju se ruice ostalih komandi.
Ruica za reim rada motora regulie broj obrtaja motora pri
normalnom radu. Ova ruica ima 10 poloaja: STOP stoj; IDLE prazan
hod; i Poloaj za vonju ima ih 8. U poloaj STOP, mogue je izvlaenje
ruice u njenom pravcu, a zatim daljim pomeranjem prema IDLE, dizelmotor radi na praznom hodu (275 o/min), poloaj udesno sve do kraja mogueg
hoda - zaustavlja se rad dizel-motor.
U poloaju 1 dizel-motor ima isti broj obrtaja kao na praznom hodu, ali on
slui za uspostavljanje pojedinih elektrinih kola. Ostalih 7 poloaja za vonju
(od 2 do 8) poveavaju broj obrtaja dizel-motora za po 80 o/min sve dok ne
postigne maksimalni broj obrtaja 835 o/min.
Prekidai na komandnom stolu

Ova tabla sadri sve prekidae potrebne za rukovanje lokomotivom.
Ispod svakog prekidaa nalazi se ploica sa natpisom, koja oznaava njegovu
funkciju.
Signalne svetiljke
One se nalaze na komandnoj tabli komandnog stola mainovoe. To su:
signalna svetiljka releja uzemljenja, upozorenja na pregrejan motor, klizanje
tokova, pneumatski kontrolni prekida (kontrolie dopunjavanje glavnog
vazdunog voda) i kvar generatora pare.
Manometri vazdune konice

Manometri su standardni, kao kod svih lokomotiva, a iznad svakog
nalazi se ploica sa natpisom njegove namene.
Konik automatske konice
Tip konika je Westinhouse 26 C. Konik je samopodesiv i ruica
konika ima 6 poloaja:
I poloaj punjenje, vonja i potpuno otkoivanje
108
II
III
IV
V
VI
poloaj minimalno koenje

poloaj postepeno koenje i otkoivanje
poloaj priguni
poloaj vaenje ruice i zapreni
poloaj brzo koenje
Konik direktne (lokomotivske) konice

Ovaj konik takoe je samopodesivog tipa. Ima 2 poloaja:
- Otkoeno
- Postepeno koenje i otkoivanje
Kretanjem ruice direktnog konika od jednog do drugog poloaja,
proporcionalno se poveava ili smanjuje pritisak u koionom cilindru.
Pritiskom ruice konika na dole prouzrokuje brzo otkoivanje lokomotive
ukoliko je bila aktivirana produna (automatska) konica.
Iskljuna slavina konika (selektor-ventil)
Iskljuna slavina konika (selektor-ventil) smetena je na postolju
konika automatske konice. Ruica iskljune slavine ima 3 poloaja:
1. Iskljueno (CUT-OUT);
2. Ukljueno (PUTNIKI-PASS);
3. Teretni (FRT)
Kod nas se koriste samo dva poloaja : Ukljueno i Iskljueno. Pri
vui vozova sa dve lokomotive i potiskivalicom ruice iskljunih slavina treba da
se postave:
- Kod zaprene (eone) lokomotive u poloaj Ukljueno (PUTNIKIPASS);
-
Kod vozne lokomotive i potiskivalice u poloaj Iskljueno (CUT-OUT).
Ureaj za kontrolu budnosti mainove budnik

Budnik je ureaj koji obezbeuje kontrolu budnosti mainovoe za
vreme upravljanja lokomotivom. Postoji noni i runi taster budnika. U koliko
mainovoa u roku od 25 sec ne otpusti i ponovo pritisne jedan od taster
prekidaa za posluivanje ureaja budnosti, dolazi do automatskog koenja
voza i prekidanja vue. Kod nas se koristi unificirani ureaj budnosti koji je
impulsnog tipa.
Kontrolna tabla dizel-motora
Kontrolna tabla smetena pozadi mainovoe, na zidu ormara sa
relejima. Na njoj se nalazi:
- Dugme za pokretanje dizel-motora START;
- Dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP;
-
Izolacioni prekida;
Ampermetar za kontrolu punjenja akumulatorske baterije;
Razni automatski osigurai za zatitu komandnih strujnih kola.
109
Kod podserije 200 i 300

-
Ampermetar za kontrolu punjenja akumulatorske baterije;

Pumpa za gorivo i start dizel-motora;
Dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP;
Prebaciva pomoni generator - baterija.
Topivi osigurai i poluni prekidai

Topivi osigurai i poluni prekidai nalaze u elektrinom ormaru.
Tekui pregled
Prilikom pripreme lok. za rad, treba obaviti sledee tekue preglede:
Pregled lokomotive u depou pre posedanja

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Mehaniki deo
Pregledati izvetaj mainovoe o eventualnim neispravnostima i
otkloniti;
Proveriti nivo ulja i po potrebi doliti, i to kod:
Dizel-motora (uz kontrolu pritiska ulja);
Kompresora;
Regulatora broja obrtaja;
Brzinomera
Preistaa duvaljki
Reduktora ventilatora
Proveriti rad u pogledu abnormalne lupe, umova i curenja kod:
Dizel-motora (izduvni gasovi);
Kompresora;
Reduktora i glavnog ventilatora
Ventilatora vunih motora
Proveriti ukljuenje glavnog ventilatora, aluzina i zvona;
Proveriti temperaturu i nivo vode za hlaenje;
Vizualno pregledati donji stroj vozila i to:
Ram obrtnog postolja sa oprugama;
Tokove;
Koiono poluje i kone papue podeenost;
Osovinske sklopove;
Zupanike kutije;
Harmonike za hlaenje vunih motora;
Poklopce vunih motora;
Vunu i odbojnu spremu.
Proveriti snabdevenost vozila:
Peskom;
Gorivom;
Vodom za grejanje (sezona grejanja);
Vatrogasnim aparatima (sa plombama)
Inventarom.
110
Proveriti ispravnost rada produne i lokomotivske konice, uz kontrolu

rada manometra;
9. Proveriti ispravnost sirene, brisaa stakla, kalorifera, peskara;
10. Produvati glavne rezervoare za vazduh.
8.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
Elektrini deo
Proveriti rad elektrinih maina u pogledu lupanja, umova i mirisa;
Proveriti osvetljenje lokomotive;
Proveriti punjenje baterija
Proveriti ispravnost budnika i elektrinog brzinomera
Proveriti stanje kontaktora i releja;
Proveriti rezervne osigurae i sijalice.
Proveriti ispravnost glavnog generatora
Primopredaja lokomotive na vozu

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Usmeno saoptenje stanja rada lokomotive.

Proveriti nivo ulja uz kontrolu rada:
Dizel-motora (uz kontrolu pritiska),
Kompresora,
Regulatora broja obrtaja,
Brzinomera,
Preistaa duvaljki.
Provera ukljuenja, uz kontrolu rada:
Glavnog ventilatora,
aluzina,
Alarmnog zvona.
Proveriti temperaturu i nivo vode za hlaenje.
Vizuelno pregledati postolje lokomotive.
Proveriti snabdevenost vozila:
Gorivom,
Vodom za grejanje,
Vatrogasnim aparatima.
Proveriti ispravnost rada produne i lokomotivske konice provera
rada peskara.
Izduvati glavne rezervoare
Proveriti rad elektrinih maina u pogledu buke i umova.
Proveriti osvetljenje lokomotive.
Proveriti punjenje baterija.
Proveriti ispravnost generatora pare.
Oistiti kabinu mainovoe.
111
Rukovanje lokomotivom
Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora
Ukoliko dizel-motor nije radio due vreme, prilikom njegovog stavljanja
u rad, treba obaviti sledee postupke:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Kad se lokomotiva ne kree, postaviti konik direktne konice u poloaj

punog koenja.
Proveriti poloaj svih ventila i ispusnih slavina na sistemu za hlaenje,
podmazivanje i rezervoarima za vazduh.
Proveriti nivo vode za hlaenje dizel-motora.
Proveriti stanje ulja:
Dizel-motora,
Regulatora dizel-motora,
Kompresora,
Reduktora za pogon ventilatora,
Proistiti ROOT-duvaljke.
Kod podserije 000 i 100 postaviti izolacioni prekida u poloaju START
U odeljku ormara svi topljivi osigurai moraju biti u svojim seditima,
poluni bateriski prekidai moraju biti zatvoreni, a automatski prekidaiosigurai komandnih strujnih kola podignuti (ON).
Ruica za promenu smera vonje mora biti u srednjem poloaju, a
ruica za reim rada motora u IDLE-poloaj.
Na komandnom stolu mainovoe kontrola i pumpa za gorivo i
prekida rad motora postaviti u ukljunom poloaju (ON).
Pokretanje dizel-motora
Po zavrenom postupku iz predhodne take dizel-motor se moe pustiti u
rad na sledei nain:
1.
2.
3.
4.
5.
Proveriti proticanje goriva kroz kontrolno staklo na preistau goriva

postavljeno na boku prednjeg dela dizel-motora.
Proveriti poloaj iskljune ruice za kontrolu maksimalno dozvoljenog
broja obrtaja dizel-motora.
Proveriti poloaj dugmeta iskljunog mehanizma za sluaj pada pritiska
ulja ispod minimalnog, na PG-regulatoru, ureaja za kontrolu nestanka
vode za hlaenje i nad pritiska u karteru.
Kod podserije 000 i 100, utisnuti dugme START i drati ga sve dok dizelmotor ne pone normalno da radi (ali ne due od 15 sec), a kod podserije
200 i 300 prekida pumpa za gorivo i start motora postaviti najpre u
levi poloaj da bi se aktivirala pumpa za gorivo i napunila sistem za
gorivo (puna aa za kontrolu protoka goriva), a zatim prebaciti na desno
i drati dok motor ne proradi (ali ne due od 15 sec).
Ukoliko motor ne pone da radi, saekati 10 sec i ponovo pokuati
pokretanje.
Poto dizel-motor pone da radi, proveriti pritisak ulja za
podmazivanje, nivo ulja u karteru i nivo ulja u PG-regulatoru.
112
6.
Lok. ne treba pokretati sve dok dizel-motor ne dostigne normalnu

temperaturu (zelena boja na termometru za kontrolu rashladne vode).
Zaustavljanje rada dizel-motora

Postoje tri naina zaustavljanja rada dizel-motora: normalno, za vreme
vonje i u sluaju opasnosti.
Normalno zaustavljanje rada dizel-motora primenjuje se kada

lokomotiva stoji u mestu ili je garirana. U ovakvom sluaju deluje se preko
dugmeta STOP na kontrolnoj tabli dizel-motora.
Za vreme vonje, kada se ukae potreba, dizel-motor se moe zaustaviti
pomou ruice za reim rada motora ako se ona prebaci na polazni poloaj
IDLE , a zatim povue sebi i malo gurne udesno, u poloaj STOP .
U sluaju opasnosti kada lokomotiva stoji u mestu, dizel-motor se moe
zaustaviti pomou prekidaa na boku lok.. Kod podserije 000 i 100 dizel-motor
se zaustavlja tek kad se utroi gorivo u instalaciji, a kod podserije 200 i 300
kratkotrajnim pretiskanjem ovih tastera brzo dolazi do zaustavljanja motora.
Mehanika oprema i sistemi

Dizel-motor
Glavni pogon lokomotive 661 ini dizel-motor model 567 C i E. Ovaj dizelmotor je dvotaktni u V-izvedbi. Ispiranje cilindra vre dve ROOT duvaljke
za vazduh sa zupastim pogonom, smetene u zadnjem kraju dizel-motora.
Dizel-motor daje 1800 KS glavnom elektrinom generatoru pod punim
optereenjem i maksimalnim brojem obrtaja (835 o/min).
Regulator broja obrtaja dizel-motora
Regulator na prednjem kraju dizel-motora, ima ulogu da regulie broj
obrtaja dizel-motora, u zavisnosti od poloaja ruice za reim rada na
komandnom stolu. Broj obrtaja dizel-motora kree se od 275 o/min (u
pozicijiIDLE) do 835 o/min (u 8 poziciji). Regulator ima zadatak da obezbedi
obrtanje dizel-motora bez obzira na potrebnu koliinu goriva u odnosu na
optereenje motora.
Sigurnosni ureaj za prekomerni broja obrtaja dizel-motora
Ova naprava postavljena je na prednjem kraju dizel-motora i zaustavie
ga im se prekorai priblino 910 o/min. Kada se ova naprava iskljui, mora se
runo ukljuiti (povlaenjem ruice nalevo sve dok se ne ukljui), pre nego to
se dizel-motor ponovo stavi u rad.
113
Sistem za hlaenje
Voda cirkulie kroz sistem za hlaenje dizel-motora pomou dve
centrifugalne pumpe postavljene na prednjem kraju dizel-motora.
Hladnjak se sastoji od dva reda od po pet sekcija. Ispod njega je
postavljen ventilator koji se ukljuuje i iskljuuje po komandi termostata i kada
on radi vazduh se potiskuje na gore kroz hladnjak i izlazi kroz krov hladnjaka.
1.
2.
3.
4.
5.
Kada temperatura vode raste, 170o 1 o F ili 76,6 0,55 oC zatvara se

kontaktor termostata TA, a aktivira se elektromagnetni ventil ventilatora, te
on poinje da radi.
Kada temperatura vode raste, 180o 1 o F ili 82,2 0,55 oC zatvara se
kontaktor termostata TB te se elektromagnetni ventil eluzina aktivira i
otvara aluzine sa obe strane lokomotive.
Kada temperatura vode opada, 170o 2 o F ili 82,2 1,1 oC otvara se kontaktor
termostata TB, elektromagnetni ventil eluzina se deaktivira zbog ega se
aluzine zatvore.
Kada temperatura vode opada, 160o 2 o F ili 82,2 1,1 oC otvara se kontaktor
termostata TA, elektromagnetni ventil ventilatora se deaktivira i ventilator
prestaje da radi.
Termostat ETS za kontrolu i alarmiranje pregrejanosti dizel-motora zatvara
svoje kontakte (pali se crvena sijalica i ukljui zvono) pri temperaturi 97,7 o
C, a otvori pri 93,9 o C.
Zatita dizel-motora od nestanka vode za hlaenje

i visokog pritiska u karteru
Na prednjem delu dizel-motora, sa desne strane, lokomotive podserije 200
i 300 imaju ugraen ureaj za zatitu motora od naglog nestanka vode za
hlaenje (plavo dugme) i natpritiska u karteru (crveno dugme).
Kada iz bilo kog razloga doe do nestanka vode za hlaenje ili se pojavi
natpritisak u karteru dizel-motora, iskoi plavo odnosno crveno dugme, a
motor e se zaustaviti. Posle uklanjanja uzroka ureaj e se deaktivirati
jednostavnim utiskivanjem dugmeta koje je iskoilo.
Ispod ureaja smetena je slavina, koja mora biti u vertikalnom
poloaju. U horizontalnom poloaju vri se ispitivanje samog zatitnog ureaja.
114
Punjenje sistema za hlaenje

Sistem za hlaenje puni se omekanom vodom (sa dodatkom hemijskog
jedinjenja za spreavanje korozije) kroz cevi za punjenje smetene ispod rama
s'obe strane lok., blizu drugog postolja, ili kroz odunu cev na krovu lok.
Postupak za punjenje vodom sistema za hlaenje je sledei:
-
Zaustaviti rad dizel-motora,

Otvoriti ventile za nivo vode,
Polako dodavati vodu sve dok ne pone da tee kroz prelivnu cev
Zatvoriti doticanje vode,
Zatvoriti ventil za nivo vode.
Kada se puni suv ili skoro suv dizel-motor, potreban je sledei postupak:
-
Startovati dizel-motor i pustiti ga da radi na praznom hodu

nekoliko min. Time e se isterati vazduh iz sistema za
hlaenje,
Dizel-motor zaustaviti i otvoriti ventil za nivo vode,
Dodavati vodu sve dok ne dospe do ventila za nivo vode,
Zaustaviti doticanje vode,
Zatvoriti ventil za nivo vode.
Ako se isprazni sistem za hlaenje zagrejanog dizel-motora, on se ne sme

odmah ponovo napuniti hladnom vodom. Nagla promena temperature moe
otetiti kouljice i glave cilindra.
Pranjenje sistema za hlaenje

Ceo sistem moe se isprazniti kroz istakajui ventil smeten na nivou
poda ispred dizel-motora, izuzev vode koja ostane u pumpi za vodu sa desne
strane dizel-motora. Da bi se ova voda ispustila treba otvoriti ventil za
istakanje koji se nalazi na dnu kuita pumpe.
Sistem za podmazivanje
Pomou pumpe, koja koristi isto ulje za hlaenje klipova i za
podmazivanje motora, ulje pod pritiskom potiskuje se kroz dizel-motor radi
podmazivanja motora i hlaenja klipova. Po prolazku kroz dizel-motor, ulje
odlazi u sakuplja ulja (karter). Pumpa za preiavanje ulja, crpe ulje iz kartera
kroz jednu cediljku i potiskuje ga u hladnjak za ulje i preista. Odatle ulje se
dovodi u komoru cediljke za ulje, odakle ponovo cirkulie pomou pumpe za
hlaenje klipova i podmazivanje motora.
115
Pritisak ulja za podmazivanje

Za vreme rada dizel-motora mora se stalno odravati dozvoljen pritisak
ulja. Po putanju u rad dizel-motora i radu na prazno, pritisak ulja se skoro odmah
poveava.
Pritisak ulja se ne moe podeavati. Veliina radnog pritiska odreena je
sledeim faktorima: tolerancijama na sklopovima, temperaturom ulja,
razreenou ulja, i broju obrtaja dizel-motora. Zbog toga se ne moe precizno
dati radni pritisak ulja za podmazivanje. Meutim obino se kree od 6 do 8 PSI
pri radu na praznom hodu od 275 o/min i 50 do 55 PSI pri maksimalnom broju
obrtaja od 835 o/min. Mini-malni pritisak ulja pri radu na praznom hodu je 6 PSI, a
pri punom broju obrtaja 20PSI.
Iskljuna naprava za niski pritisak ulja, ugraena je u PG-regulatoru, titi
dizel-motor od niskog pritiska ulja ili visokog pritiska na usisnoj strani pumpe
za ulje. U sluaju nedovoljnog pritiska automatski e zatititi dizel-motor time
to e ga zaustaviti.
Kontrola nivoa ulja
Nivo ulja treba proveriti kada je dizel-motor zagrejan i radi na praznom
hodu. Mera nivoa treba da pokae nivo maziva izmeu oznaka nisko i
puno.
Kada se motor zaustavi, ulje iz preistaa i hladnjaka ocedie se natrag u
sakuplja ulja (karter), pa e tada nivo ulja porasti i pokazivae iznad oznake
puno.
Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljem
Ulje se moe dodavati kada dizel-motor radi ili kada je zaustavljen.
Ako se ulje dodaje kada motor radi, obavezno se sipa kroz otvor sa
etvrtastim poklopcem, na vrhu kuita proceivaa, koje je privreno za
desni prednji kraj dizel-motora. Ako bi se okrugli poklopac skinuo sa bloka
dizel-motora, kada motor radi, vrue ulje pod pritiskom bie izbaeno kroz
otvor i moe naneti ozlede osoblju.
Kad motor miruje, ulje se moe dopuniti i kroz bone okrugle otvore na
motoru.
Sistem za gorivo
Gorivo se povlai iz rezervoara za gorivo kroz usisnu stranu dvojnog
preistaa za gorivo pomou jedne zupaste pumpe na elektromotorni pogon.
Iz pumpe, gorivo se potiskuje pod pritiskom u preista i ide u brizgaljke.
Viak goriva koje brizgaljka ne iskoristi vraa se u rezervoar za gorivo kroz
kontrolnu staklenu aicu, postavljenu na kuitu dvostrukog preistaa.
Normalno pumpa za gorivo daje viak goriva dizel-motoru nego to
sagori u cilindrima. Viak goriva koje cirkulie kroz brizgaljke hladi i podmaPodsetnik za mainovoe
116
zuje fine radne delove brizgaljke. Zbog toga nikad ne treba dozvoliti da dizelmotor radi bez dovoljnog protoka goriva, vidljivog u kontrolnoj staklenoj cevi.
Punjenje rezervoara gorivom

Rezervoar za gorivo moe se puniti sa obe strane lokomotive. Staklena
cev, za kontrolu nivoa goriva, postavljena je do svakog otvora za punjenje. Ona
je postavljena na oko 11 cm od vrha rezervoara i treba je kontrolisati za vreme
punjenja, da bi se izbeglo prepunjenje. Otvaranjem slavine na dnu pokazivaa
moe se tano itati nivo goriva na pokazivau.
Sistem za grejanje goriva u rezervoaru u toku zime
Neke lokomotive opremljene su ureejima za dodatno zagrevanje goriva
u rezervoaru toplom vodom iz dizel-motora ili parom iz parnog voda
lokomotive. Ovaj ureaj sastoji se iz prikljunih slavina i spiralne cevi,
smetene u rezervoar za gorivo, kroz koju moe prolaziti topla voda ili para iz
parnog voda.
Grejanje toplom vodom iz dizel-motora primenjuje se pri spoljnoj
temperaturi -5oC do -10oC. Grejanje parom primenjuje se pri spoljnoj
temperaturi manjoj od -10oC.
Mora se vriti kontrola pregrejanosti goriva i ona nesme biti vea od
50oC. Ako je temperatura vea (to se utvruje dodirom ruke na zid rezervoara)
zatvoriti prikljune slavinu za grejanje goriva.
Sistem sabijenog vazduha - kompresor
Sabijeni vazduh se dobija od trocilindrinog dvostepenog kompresora.
Dizel-motor pokree kompresor preko vratila i elastine spojke. On se sastoji iz
dva cilindra niskog pritiska i jednog cilindra visokog pritiska. Sabijeni vazduh
iz cilindra niskog pritiska ide u meuhladnjak da se rashladi pre ulaska u
cilindar visokog pritiska. Kompresor ima sopstvenu pumpu za ulje i sistem
podmazivanja pod pritiskom. Kontrola nivoa ulja u kompresoru vri se pomou
pokazivaa montiranog na njemu.
Regulacija rada kompresora
Kompresor je direktno spojen sa dizel-motorom i radi kad god dizelmotor radi, ali stalno ne pumpa vazduh. Rad kompresora regulie pneumatski
regulator. Kada pritisak vazduha u glavnom rezervoaru dostigne 8,4 bar-a
regulator iskljuuje kompresor uputanjem kompromiranog vazduha u klipove
(ventile) za rastereenje. Kompromirani vazduh dri usisne ventile u
otvorenom poloaju, i kompresor radi u rastereenom stanju, sve dok pritisak u
glavnom rezervoaru ne spadne na 7,7 bar-a, tada regulator ukljuuje kompresor,
tj. prekida dovod kompromirajueg vazduha u ventile za rastereenje i
kompresor poinje da sabija vazduh.
117
Ventil za runo deaktiviranje kompresora

U sluaju potrebe da se kompresor stalno dri rastereen, postavljen je
jedan troputi ventil-slavina. Oznaka T na ventilu pokazuje u kom smeru
sabijeni vazduh prolazi kroz ventil. Ventil je normalno postavljen tako da
usmeruje tok sabijenog vazduha prema ventilima za rastereenje, kroz
regulatora rada kompresora. Pri runoj regulaciji rada ovaj ventil-slavinu treba
postaviti u poloaj da sprovode sabijeni vazduh iz glavnog rezervoara u ventil
za rastereenje, mimo regulatora rada kompresora, te e kompresor prestati da
sabija vazduh.
U sluaju kvara regulatora, na ovaj nain moe se runo regulisati rad
kompresora.
Izduvavanje vazduha iz sistema sabijenog vazduha
Sistem sabijenog vazduha treba povremeno izduvati, da se sprei
unoenje vlage. Koliko esto ovo treba obavljati zavisi od lokalnih uslova rada
i godinjeg doba, a obavezno kod svake smene osoblja i pri periodnim
pregledima.
Elektrini deo
Elektrini deo dizel-elektrine lokomotive moe se podeliti u dva
odvojena sistema: Sistem niskog napona 64 75 V; i Sistem visokog napona
600 V nominalno.
Sistem niskog napona

Sistem niskog napona sastoji se od: strujnih kola upravljanja, koja
reguliu tok struje u sistemu visokog napona, strujnih kola lokomotivskog
osvetljenja, pomonih ureaja (kao na pr. pumpe za gorivo, grejaa kabine,
baterijskog i otonog polja glavnog generatora, kontrole temperature motora i
alarmnog sistema, kao i strujnog kola za punjenje baterije). Potrebna energija
za ovaj sistem dobija se iz baterije (kada dizel-motor ne radi) ili generatora
(kada dizel-motor radi).
Baterija
Baterija od 48 elija, 64 V, slui za pokretanje (startovanje) dizel-motora.
Baterijski sanduci smeteni su ispod rama lokomotive, pored rezervoara za
gorivo, i to po jedan sa svake strane lokomotive (24 elija u sanduku). Za vreme
rada dizel-motora pomoni generator puni baterije i daje potrebnu struju niskog
napona.
118
Pomoni generator
Pomoni generator od 18 kW dobija pogon direktno od zadnje zupaste
razvodne kutije motora preko osovine i elastine spojke. On proizvodi
jednosmernu struju 74 V za punjenje baterije i snabdeva strujna kola niskog
napona
Regulator napona
Smeten je u levom zadnjem delu elektrinog odeljka. On odrava stalan
izlazni napon pomonog generatora na priblino 74 V bez obzira na broj obrtaja
motora.
Glavni baterijski poluni prekida
Ovaj prekida kada je ukljuen, vezuje bateriju sa strujnim kolima
niskog napona. Kod pokretanja dizel-motora i za vreme normalnog rada
lokomotive glavni baterijski prekida mora biti ukljuen.
Osigurai
Osigurai su elektrine zatitne naprave koje tite elektrine ureaje od
oteenja prouzrokovanih kratkom vezom provodnika ili strujnih
preoptereenja.
U elektrinom ormaru nalaze se sledei tipovi osiguraa:
Amperaa
100 A
80 A
250 A
30 A
30 A
30 A
400 A
Naziv
Amperaa
Generator pare
Baterijsko polje
Pomoni generator
Pobuda pomonog generatora
Upravljanje (kod 661-000 i 100)
Osvetljenje (kod 661-000 i 100)
Pokretanj (start)
30 A
30 A
30 A
30 A
15 A
2A
Naziv
Control (kod 661-200 i 300)

Local control (kod 661-200 i 300)
Svetlo (kod 661-200 i 300)
Reflektor (kod 661-200 i 300)
Pumpa za gorivo (kod 661-200 i 300)
Budnik (kod 661-200 i 300)
Sistem visokog napona

Sistem visokog napona slui neposredno za kretanje ili usporavanje
lokomotive, ako se upravlja dinamikom konicom. Glavni delovi sistem
visokog napona su: Glavni generator, vuni motori, kontaktori snage,
kontaktori za promenu smera kretanja, releji klizanja tokova, relej
uzemljenja, kontaktori za slabljenje polja (entovi), i releji sprege.
Glavni generator
Glavni generator je specijalno konstruisani generator konstantne snage.
Njegova uloga je da odreenu mehaniku energiju pretvori u elektrinu
energiju. Napon glavnog generatora je 600 V, ali se menja sa uslovima rada.
119
On ima 6 namotaja za pobudu (polja). Polje za start, baterisko bolje, otono

polje, diferencijalno, kompenzaciono i komutaciono polje.
Polje za start koristi se samo kada glavni generator slui kao motor za
pokretanje dizel-motora. U toku rada lokomotive, pobudu glavnog generatora
daju otono i baterisko polje.
Baterisko polje daje poetnu pobudu glavnom generatoru. To je polje
strane pobude jer je napajano iz baterije nezavisno od generatora. Struja koja
tee kroz namotaje bateriskog polja menja se pod dejstvom regulatora
optereenja menjanjem jaine bateriskog polja podeava se izlazna snaga
glavnog generatora.
Otono polje je visokonaponsko i njegova pobuda se menja sa naponom
glavnog generatora.
Diferencijalno, kompenzaciono i komutaciono polje su stalno
ukljueni a slue da daju generatoru eljene karakteristike i ispravnu
komutaciju.
Vuni elektromotori
Vuni elektromotori su motori za jednosmernu struju sa serijskom
pobudom. Preko zupanika vezani su za pogonske osovine lokomotive.
Maksimalna dozvoljena brzina obrtanja osovina (brzina lokomotive) ograniena
je sigurnosnom rotacionom brzinom rotora, odakle proistie i potreba za
zupastim prenosom odreenog odnosa zubaca. Kod lokomotive serije 661
000 maksimalna brzina je Vmax = 114 km/h sa prenosnim odnosom 61/16, a kod
lok. serije 661 100, 200, 300; Vmax = 124 km/h sa prenosnim odnosom 60/17.
Kontaktori snage
Kontaktori snage su jednopolne naprave kojima se upravlja elektrinim
putem, a koriste se za povezivanje vunih motora sa glavnim generatorom.
Kontaktori za promenu smera kretanja

Kontaktori za promenu smera kretanja lokomotive su elektrini dvopolni
prekidai. Postavljanjem ruice za promenu smera kretanja u poloaj napred
ili nazad aktivirae se relej za vonju napred FOR, ili relej za vonju nazad
RER.
Kontaktori slabljenja polja vunih motora
Smeteni su u zadnjem delu elektrinog odeljka. Upotrebljavaju se za
entiranje na taj nain to paralelno namotajima polja ukljuuje po jedan
otpornik, te tako smanjuje jainu struje, a time se smanjuje i pobuda.
120
Pronalaenje i otklanjanje kvarova na putu

Opte o kvarovima na lokomotivi
Mnoge sigurnosne naprave na lokomotivi automatski tite ureaj u
sluaju greke pri radu pojedinih sastavnih delova. Ova zatita se obino ostvaruje
rastere-enjem ili spreavanjem optereenja dizel-motora, tako da lokomotiva
gubi svoju vunu silu. Izuzetak je kod alarma zbog pregrejanosti dizel-motora,
kada se ne smanjuje optereenje generatora niti broj obrtaja dizel-motora.
Lokacije i vrste kvara esto su oznaene alarmnim zvonom i jednom ili
vie kontrolnih sijalica na komandnom stolu.
Kontrolna sijalica svetli
Kontrolne sijalice su smetene na komandnom stolu i obeleene su
natpisnim ploicama a to su: Motor pregrejan, relej uzemljenja, pneumatski
prekida upravljanja otvoren, klizanje tokova, generator pare iskljuen.
Motor pregrejan
Signalna sijalica pali se pri temperaturi vode za hlaenje motora 97,7oC, a
gasi se kod 93,7oC. Ovo je praeno i zvonjenjem alarmnog zvona. Alarm za
pregrejan motor ne zaustavlja dizel-motor, niti smanjuje broj obrtaja, niti snagu.
Alarmno zvono e prestati da zvoni tek kada temp. ponovo postane normalna.
Nain otklanjanja:
Da bi se otklonila smetnja, treba uraditi sledee:
Proveriti da li je prekida kontrola i pumpa za gorivo ukljuen;

Proveriti na pokaznom termometru, temperaturu i na vodokaznom
staklu nivo vode za hlaenje;
Proveriti da li su aktivirane eluzine i glavni ventilator za hlaenje.
Ako se ne moe brzo utvrditi uzrok alarma za pregrejan motor, a vode

ima dovoljno, ruicu za reim rada treba staviti na prazan hod i ekati da se
voda ohladi do granice kada se zvono iskljuuje.
Nizak pritisak ulja

Ako alarmno zvono zvoni a signalne sijalice ne svetle, razlog moe biti
nizak pritisak ulja. U ovom sluaju dizel-motor e stati, a dugme niskog
pritiska na PG-regulatoru e iskoiti, pokazujui crvenu traku.
Nain otklanjanja:
Da pi se uspostavilo normalno stanje:
Treba utisnuti dugme niskog pritiska ulja za podmazivanje;

Proveriti nivo ulja dizel-motora i ako je u dozvoljenim granicama,
motor pustiti u rad i proveriti na manometru pritisak.
Motor ne treba ponovo putati u rad ako dugme niskog pritiska
produuje da zustavlja motor.
121
Iskakanje dugmeta na PG-regulatoru moe prouzrokovati i natpritisak u

karteru dizel-motora ili nizak pritisak (nestanak) vode za hlaenje, to se moe
utvrditi iskakanjem odgovarajueg dugmeta na detektoru.
Relej uzemljenja
Ukazuje na odvod struje prema masi lokomotive. Ovo je praeno i
zvonjenjem alarmnog zvona. Lokomotiva u ovom sluaju gubi snagu, a broj
obrtaja motora svee se na prazan hod.
-
Uzrok:
Ako se relej uzemljenja aktivira u momentu startovanja dizel-motora,
znak je: instalacija niskog napona lokomotive ima vezu sa masom.
Ako se relej uzemljenja aktivira u momentu kada se ruica za reim rada
nalazi u 5 ili 6 poziciji motor e stati (kod podserije 461 - 000 i 100).
Nain otklanjanja:
Da bi se iskljuio relej uzemljenja i ponovo ukljuio, treba najpre:
Ruicu za reim rada staviti u poloaj prazan hod, IDLE, a potom

prekida releja uzemljenja na komandnom stolu u poloaj ukljueno.
Ako se relej uzemljenja i dalje aktivira, nekoliko puta ponoviti postupak
ukljuenja, pa ako se to ne moe ostvariti, oglasiti lokomotivu defektnom
ili postupiti po upustvu strune slube.
Pneumatski prekida upravljanja otvoren (PCR)

Pneumatski prekida upravljanja (PCR) otvara se kod 2,81 kg/cm2 (40 PSI)
a zatvara se kod 1,4 kg/cm2 (20 PSI).
Klizanje tokova
Pokazuje klizanje jedne osovine lokomotive. Kad signalna sijalica
neprestano svetli, to znai da je jedna osovina blokirana. Ako se ovo desi, treba
odmah zaustaviti voz i ponovo ga lagano pokrenuti; za to vreme treba neko
spolja da posmatra da li se svi tokovi okreu. Ako se ma koji od tokova ne
pokree, lokomotivu ne treba pokretati (oglasiti defekt). Ako se upali u
momentu entiranja, razlog su zaprljani glavni kontakti kontaktora enta
oistiti ih i nastaviti vonju.
Generator pare iskljuen
Signalna sijalica pokazuje na prestanak rada generatora pare. Ovo je
praeno i zvonjenjem alarmnog zvona.
Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja motora iskljuio
Ako bi broj obrtaja motora preao 910 o/min, sigurnosni ureaj za
prekomerni broj obrtaja motora, smeten na prednjem kraju dizel-motora,
dejstvovae i zaustavie motor tako to e spreiti brizgaljke da ubacuju gorivo
u cilindre. Pre nego to bi se motor mogao ponovo pokrenuti, ruica ovog
ureaja mora se vratiti u prvobitni poloaj.
122
Smetnje u sistemu za gorivo

Za pravilan rad motora mora biti obezbeen pravilan tok goriva. Gorivo
mora biti isto, bez vazdunih mehuria, to se moe videti u pokaznom staklu
povratnog goriva, smetenom na kuitu finog preistaa za gorivo.
Ako gorivo ne protie kroz pokazno staklo:
Treba pregledati motor pumpe za gorivo
Ako motor ne radi, treba proveriti sledee:
Dali su ukljueni zatitni strujni prekidai kontrola i pumpa za

gorivo na kontrolnoj tabli;
Da li je ukljuen prekida kontrola i pumpa za gorivo na
komandnom stolu mainovoe;
Da li je poluni baterijski prekida ukjuen;
Da li su ukljueni prekidai za zaustavljanje pumpe za gorivo dizelmotora kod podserije 661-000 i 100, odnosno prekidai za zaustavljanje
pumpe i dizel-motora kod podserije 661-200 i 300;
Da nisu labave elastine veze ili prljave etkice motora pumpe za gorivo;
Da li se aktivirao kontaktor FPC.
Ako pumpa za gorivo radi, ali gorivo ne tee, treba proveriti sledee:
Dovod goriva;
Proputanje zbog nezaptivenosti u usisnim cevima, jer e se pokazati
vazduni mehurii u pokaznom staklu za gorivo;
Da nije negde prekinut vod za gorivo;
Da nije pukla elastina spojka izmeu motora i pumpe za gorivo.
Prekidai za prekid goriva u sluaju opasnosti

Kod podserije 661-000 i 100 pritiskom na dugme iskljueno(OFF), koje je
ugra-eno na bokovima lok., obustavie se rad pumpe za gorivo. Pri ovome ne
treba dozvoliti da se motor sam ugasi zbog nedostatka goriva, nego ga treba runo
zaustaviti.
Kod podserije 661-200 i 300 pritiskom na pomenuto dugme, pored
prestanka rada pumpe za gorivo, zaustavie se i dizel-motor.
123
Kontrola punjenja glavnog vazdunog voda

Kontrolna sijalica pneumatskog prekidaa (PCS) na komandnom stolu
mora biti ugaena ako je prekida ukljuen. Ako se prekida PCS iskljui,
kontrolna sijalica e se upaliti, alarmno zvono nee zvoniti, a dizel-motor e se
svesti na prazan hod.
Ukoliko je ruica za reim rada bila u 5 ili 6 poziciji, zaustavie se dizelmotor samo kod podserije 661-000 i 100.
Radi ponovnog ukljuenja prekidaa za kontrolu punjenja treba uraditi
sledee:
Postaviti ruicu za reim rada u poloaj prazan hod(IDLE);

Ruicu produne (automatske) konice staviti u IV poloaj- priguni;
Deaktivirati budnik ako je bio aktiviran;
Priekati dok se prekida PCS ukljui, tj. kada se kontrolna sijalica ugasi.
Tada ruicu konika vratiti u I poloaj vonja, kada se moe nastaviti
vonja
Ukoliko budnik nije aktiviran (dolo je do prekida vazdunog voda),
ruicu produne konice postaviti u I poloaj i izvriti punjenje voda,
poto se predhodno spoji vazduni vod.
Dizel-motor preao na prazan hod

Razlog ovome moe biti:
Relej uzemljenja aktivirao;

Prekida kontrole punjenja glavnog voda iskljuen;
Prekida kontrola i pumpa za gorivo iskljuen;
Prekida rad dizel-motora na komandnom stolu iskljuen;
Kod podserije 661-000 i 100 izolacioni prekida u poloaju START.
Dizel-motor stao
Kada je dizel-motor preao stao razlog moe biti:
Ruica za reim rada u poloaju STOP;

Dugme niskog pritiska ulja na regulatoru iskoilo;
Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja iskljuio;
Dugme ureaja za kontrolu nestanka vode ili natpritisaka u karteru
iskoilo;
Relej uzemljenja se aktivirao pri poloaju ruice za reim rada u 5 i 6
poziciju kod podserija 661-000 i 100;
Zatitni strujni prekida pumpe za gorivo iskljuen;
Zatitni strujni prekida kontrola iskljuen;
Jedan od prekidaa za prekid goriva u sluaju opasnosti iskljuen;
Neispravan topivi osigura kontrola kod podserija 661-000 i 100;
Prekida rad dizel-motora na komandnom stolu m-voe pomeren u
iskljueni poloaj pri poloaju ruice za reim rada u 5 i 6 poziciju kod
podserija 661-000 i 100
Zaliha goriva iscrpljena.
124
Dizel-motor se ne pokree pri startovanju

Kada se dizel-motor ne pokree pri startovanju proveriti:
Da li je prekida kontrola i pumpa za gorivo u poloaju ukljueno

(ON);
Kod podserija 661-000 i 100, da li je izolacioni prekida u poloaju
START;
Strujni automatski prekidai moraju biti u poloaju ukljueno (ON);
Glavni baterijski prekida mora biti zatvoren;
Proveriti ispravnost osiguraa od 400 A;
Proveriti ispravnost osiguraa kontrola od 30 A;
Proveriti ispravnost kontaktora GS;
Proveriti napunjenost baterija. Ako se ugasi svetlo u momentu starta a
motor ne moe da se pokrene, baterije su prazne.
Pri startovanju dizel-motor se okree, ali nee da proradi

U ovom sluaju treba postupiti sledee:
Dugme niskog pritiska ulja mora biti utisnuto;

Sigurnosni ureaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora mora biti
ukljuen;
Strujni zatitnik pumpe za gorivo mora biti ukljuen
Prekidai za sluaj opasnosti moraju biti ukljueni;
Proveriti dovoljnu snabdevenost goriva;
Da li je ruica za reim rada u poloaju STOP;
U PG-regulatoru ima malo ulja.
Motor ne poveava broj obrtaja pri pomeranju ruice za reim rada

Postupiti sledee:
Prekida rad dizel-motora na komandnom stolu mora biti ukljuen;

Kod podserija 661-000 i 100, izolacioni prekida mora biti u poloaju
vonje;
Prekida pneumatske kontrole mora biti zatvoren (ne svetli signalna
sijalica);
Relej uzemljenja mora biti deaktiviran;
Strujni automatski zatitnik kontrola mora biti ukljuen;
Proveriti ispravnost topivog osiguraa kontrola 30 A;
Prekida kontrola i pumpa za gorivo na komandnom stolu
mainovoe mora biti ukljuen;
Strujni automatski zatitnik pumpe za gorivo mora biti ukljuen.
125
Motor poveava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kree
Ruica za promenu smera vonje mora biti u poloaju Napred ili

Nazad
Prekida Polje generatora mora biti ukljuen;
Ruice pritvrdne i vazdune konice moraju biti otputene;
Osigura baterijskog polja od 81 A mora biti ispravan, ukljueni
kontaktori BF i SF i relej ER;
Strujni automatski zatitnik Lokalna kontrola mora biti ukljuen;
Da li su ukljueni kontaktori RVF 14 i RVF 2 za smer kretanja Napred,
ili RVR 5 i RVR 36 za smer kretanja Nazad.
Napomena:
- Ukoliko se bilo koji kontaktor ne moe ukljuiti, proveriti najpre na njima
ugraene otpornike od 50 (75) (da nije pukao ili u prekidu) preko kojih se trajno
napaja sopstveni namotaj kontaktora (ovaj otpornik u radu mora biti topao).
- Ukoliko se u momentu prebacivanja ruice za smer bilo koji od pomenutih
kontaktora kratkotrajno aktivira i potom neaktivira, razlog su prekinuti otpornik od
50 ili prekid veze na sopstvenom pomonom kontaktoru za podravanje.
- Ukoliko se namotaj kontaktora jako greje, a otprnik od 50 je hladan,
zalepljeni su pomoni kontakti na kontaktoru.
- Ukoliko su kontaktori za smer i njihovi kontakti u redu, greka je u
kontaktorima snage, treba proveriti njihovo aktiviranje.
Baterijski ampermetar pokazuje pranjenje
Kontaktor BC u elektrinom ormaru mora biti ukljuen (ovaj kontaktor je

na skoro svim lokomotivama zamenjen silicijumskim usmerivaem);
Osigura pomonog generatora od 250 A mora biti ispravan;
Osigura pomonog generatora od 30 A mora biti ispravan;
Ne radi pomoni generator kod podserije 661-200 i 300 prebaciva na
kontrolnoj tabli prebaciti u poloaj Pomoni pogon da bi pumpa za
gorivo mogla da radi;
U momentu zaustavljanja dizel-motora izgoreo osigura od 250 A. Uzrok
su probijene silicijumske usmerae za punjenje baterije. Startovanje
motora u tom sluaju vri se bez osiguraa od 250A i nastaviti vonju. Ako
treba ponovo zaustaviti motor, prvo izvaditi osigura od 250A i onda ga
normalno zaustaviti.
Napomena:
- Poznavanjem redosleda ukopavanja pojedinih strujnih kola omoguava se brzo
iznala-enje i sloenijih kvarova, putem kontrole da li su pojedini releji i kontaktori
ukljueni ili ne. Preporuuje se m-voama da sloenije ili nepoznate kvarove prepuste
strunoj slubi u depou.
126
Opti problem i postupak

esto se u toku vonje pojave nenormalnosti u radu dizel-motora ili
nekog drugog ureaja na lokomotivi, koje nikad nisu registrovane nikakvim
signalnim ureajem, ali su dokaz da neto nije uredu. Mainovoe su u ovakvoj
situaciji esto u nedoumici da li da nastave vonju ili da oglase defekt
lokomotive.
Da bi se donekle definisale ovakve pojave i izbegla neodlunost
lokomotivskog osoblja, dajemo pregled najeih pojava, sa odreenim
odlukama:
Crni izduvni gas izlazi iz auspuha dizel-motora Lokomotiva moe

nastaviti vonju do depoa. Obavestiti struno osoblje o toj pojavi.
Ulje ili vatra izlazi iz auspuha dizel-motora Zaustaviti motor i oglasiti
defekt.
Dim iz kuita motora (dolazi iz dizel-motora) Zaustaviti motor, da bi
se izbegla mogunost ozlede, saekati da se pojava malo smiri, pa tek
onda skidanjem poklopca sa kartera i vazdune komore motora utvrditi
uzrok. Ako se on ne moe pronai, oprezno ponoviti postupak. U ovakvim
situacijama najee treba oglasiti defekt, ako je uzrok pregrevanje ulja ili
neki drugi tei sluaj.
Dugme za kontrolu niskog pritiska ulja na PG-regulatoru stalno
iskae, Zaustavlja dizel-motor i ukljuuje zvono Uzrok moe biti:
Nizak pritisak ulja za podmazivanje dizel-motora; natpritisak u
karteru dizel-motora ili nizak pritisak vode za hlaenje.
- Ako je zaustavljanje dizel-motora prouzrokovao nizak pritisak ulja
za podmazivanje ili natpritisak u karteru, ne treba vie pokretati
motor i oglasiti defekt
- Ako je zaustavljanje prouzrokovao nizak pritisak vode za hlaenje,
moe se nastaviti vonja sa ruicom za reim rada motora u niim
pozicijama, pod uslovom da dugme za kontrolu niskog pritiska
vode ostane utisnuto posle startovanja motora.
Abnormalni zvuk Pronai uzrok, pokuati sa radom u niim pozicijama
ruice za reim rada dizel-motora. Ako je uzrok opasan za rad lokomotive
(otpala peurka ventila u dizel-motoru), ili ako se uzrok ne moe odrediti,
da bi se spreilo oteenje, zaustaviti motor i oglasiti defekt.
Dekompresioni ventil cilindra na dizel-motoru proputa Ne treba
dozvoliti rad dizel-motora sa ventilom koji proputa ili duva (zategnuti ga
i nastaviti vonju).
Proputaju sigurnosni ventili na hladnjaku kompresora ili glavnom
rezervoaru za vazduh Nastaviti vonju do depoa.
Ureaj za kontrolu prekomernog broja obrtaja stalno izbacuje, bez
upozorenja signalizacije Ukoliko se ne moe odrediti uzrok po ranije
navedenim instrukcijama (kontrola pobude generatora, ispravnost
otpornika paralelnog sopstvenog polja glavnog generatora, proticanje
goriva), nastaviti vonju do naredne stanice. Obavestiti osoblje depoa.
127
Naredbe stalnog karktera

Saoptenje br. 1 (Predradni pregled)
4. Za kontrolu izvrenja nareenja (za predradni pregled) odgovoran je
nadzornik lokomotiva u Niu.

Saoptenje br. 3 (kolovanje)
Redovno pouavanje za mainovoe je u vremenu od 8 11h :
Svakog radnog dana: II; IV; VI; VIII; X; XII;
Ponedeljak, Utorak i Sreda: I; III; V; VII; IX; XI.
U sluaju opravdane odsutnosti (GO, BO, vie od pola meseca) ili
neopravdane odsutnosti sa rada, mora se izvriti nadoknada redovnog
pouavanja za predhodni mesec.
Saoptenje br. 4 (Prolaz slubenog mesta u kome voz staje po redu
vonje) u vezi dopisa br. 90-3260/96 od 12.08.1998.
JTP-Beograd.
Utvrditi razlog nastanka vanrednog dogaaja;
Ako je nastao zbog propusta mainovoe (neispravljena knjiica
reda vonje, nepanja, lini propust i sl.), a mainovoa izjavi da je
sposoban da dalje nastavi slubu, vonja se moe nastaviti do
krajnje stanice gde se moe izvriti smena. Uslov je da mainovoa da
pismenu izjavu da se osea sposobnim za dalju vonju.
U neposednutim TK-stanicama daje fonogram pod brojem iji
sadraj belei u S-68 odnosno S-43 TK-dispeer. U koliko se
posumlja u izjavu mainovoe, nesme mu se dozvoliti nastavak
vonje.
Ako je vanredni dogaaj nastao zbog alkoholisanosti, umora, dejstva
droge ili psihoaktivnih lekova, mora se obezbediti drugi
mainovoa.
Ovo u svakom sluaju podrazumeva udaljavanje radnika u skladu sa
uputstvom o jednoposedu, odnosno kolektivnim ugovorom.
Ovaj postupak ne vai kod prolaska signala koji zabranjuje vonju ve
se mainovoa odmah udaljuje i obezbeuje drugi mainovoa.
128
Saoptenje br. 5 na osnovu nareenja stalnog znaenja br. 1/2005

-
sektora za STP
Lokomotive 441 mogu se izuzetno upotrebljavati za poslove
manevrisanja iskljuivo kod svog voza.
Lokomotive 461-200 i 444 mogu se koristiti za manevru pod sledeim
uslovima:
Ako je lok. u dvoposedu pomonik m-voe prenosi signalne znake.
Ako je lok. u jednoposedu a manevarski sastav se gura na
bonim stepenicama na strani upravljanice iz koje se upravlja
lokomotivom mora se nalaziti manevrista koji mainovoi prenosi
signale.
U svemu se pridravati uputstva 42 i 58. Kada se ispostavlja raspored
manevre S-22, otpravnik vozova, ovlaeni stanini radnik na TK
prugama, upisuje vreme rada manevre u minutima u rubriku
manevrisanja u listu EV-1 i isto overava potpisom.
Saoptenje br. 6 U vezi sa dopisom iz sektora za VV i OVS Beograd
br. 16/2007-101 od 30.01.2007.

U sluaju nailaska na nesputene branike na putnom prelazu kada
osoblje vunog vozila nije obaveteno:
Zaustaviti voz, prijaviti vanredni dogaaj TK-dispeeru ili
otpravniku vozova do dolaska komisije.
Po dolasku u domicil nepravilnost prijaviti efu OJ. Na obrascu EV38.
Saoptenje br. 7 Zaduenje telefona evidentirati u EV-1 (br. telefona,
tano vreme zaduenja i razduenja i visinu kredita)
Primopredaja izmeu mainovoa evidentira se i u EV-76E
Saoptenje br. 8 Na osnovu izvoda odredaba propisa makedonskih
eleznica (M)
Da u graninoj stanici vae saobraajni i signalni propisi domae
eleznice, postupati na sledei nain:
Zakvaivanje i otkvaivanje radnih lokomotiva u stanici
Tabanovci vri stanini radnik manevrista kao i postavljanje i
skidanje zavrnog signala, ukoliko je lokomotiva u jednoposedu;
U dvoposedu, skidanje i postavljanje zavrnog signala obavlja
pomonik mainovoe
Spisak ifara stanica

129
1100
1120
1320
1121
1321
1122
3200
3201
3202
3203
3204
3205
3206
3207
3208
3209
3210
3211
3212
3110
3111
3112
3113
3114
3115
3120
3121
3122
3123
3220
3221
3222
3124
3130
3131
3132
3140
Beograd
Topider
Rasputnica G
Rakovica
Rasputnica A
Resnik Gs
Pinosava ukr.
Ripanj
Klenje
Ripanj Tunel
Ralja
Sopot Kosmajski
Vlako Polje
Mladenovac Gs
Kovaevac
Kusadak
Glibovac ukr.
Palanka Gs
Mala Plana
Velika Plana Gs
Markovac
Lapovo ranirna
Lapovo
Bagrdan
Jagodina
uprija
Parain
ievac
Stala Gs
Stevanac ukr.
Braljina
Staro Trubarevo ukr.
unis
Korman
Adrovac
Aleksinac Gs
Greja
7724
aak
5205
5206
5100
5214
5110
5217
5218
5222
5225
5231
5232
5131
Lazarevac
Lajkovac
Valjevo
Kosjeri
Poega
Uice teretna
Uice
Zlatibor
Priboj
Prijepolje
Prijepolje teretna
Bijelo Polje
1102
1103
1323
1104
1324
1325
1326
3700
3701
3702
3703
3704
3710
3711
3712
3713
3714
3610
3720
3721
3722
3723
Beograd spoljna
Beograd ranirna B
Rasputnica R
Beograd ranirna A
Rasputnica B
Rasputnica K
Rasputnica K1
Jajince Gs
Beli Potok
Zuce ukr.
Vrin
Lipe ukr.
Mala Ivana
Mali Poarevac
Umari
Vodanj
Kolari Gs
Mala Krsna Gs
Osipaonica
Lozovik-Saraorci
Krnjevo Trnove
Veliko Oraje
1101
1130
1131
Beograd Centar
Ova
Panevo Glavna
1110
1111
1113
1604
1611
1614
Novi Beograd
Zemun
Batajnica
Ruma
Sremska Mitrovica
Sid
9100
9201
9103
9104
9120
9121
Indjija
Beka
Novi Sad
Novi Sad ranirna
Subotica
Subotica teretna
1140
1240
Ostrunica
Surin
130
4100
4101
4102
4103
4104
4200
4105
4201
4202
4203
4204
4205
4206
4207
4208
4209
4210
4211
4212
4213
4214
4216
4217
4218
4110
4111
Trupale
Crveni Krst
Ni
Ni ranirna
Meurovo
Belotince
Doljevac Gs
Brestovac
Peenjevce
Vinarce ukr.
Leskovac Gs
orevo ukr.
Grdelica
Predejane
Dep ukr.
Momin Kamen ukr.
Vladiin Han
Suva Morava
Priboj Vranjski ukr.
Vranjska Banja
Vranje Gs
Ristovac Gs
Bujanovac Gs
Bukarevac ukr.
Preevo Gs
Tabanovci
4620
4721
4720
4711
4710
4706
4705
4704
4703
4702
4701
4700
Dimitrovgrad
Sukovo
Pirot
Stanienje ukr.
iflik ukr.
Bela Palanka
Crvena Reka
Dolac ukr.
Ostrvica
Sievo
Nika Banja
ele Kula
5700
5701
5610
5715
itoraa
Prokuplje
Kurumlija
Kosanika Raa
131

Podsetnik Za Masinovodje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Podsetnik Za Masinovodje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Podsetnik za mainovoe

Mv. Ili Slavia (vaba) Vua vozova Ni

Vonja prema kraju pruge

Postoje jednoznani i dvoznani signalni znaci.

Signalni znaci prostornih, ulaznih, izlaznih i zatitnih

Svetlosni dvoznani signalni znak 5a:

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 5b:

Svetlosni dvoznani signalni znak 6:

Svetlosni dvoznani signalni znak 7:

Svetlosni dvoznani signalni znak 8:

Svetlosni dvoznani signalni znak 9:

Svetlosni dvoznani signalni znak 10:

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 11:

Svetlosni dvoznani signalni znak 12a:

l. 7 Predsignali glavnih signala:

Posebni predsignali se ugrauju ispred glavnih signala na daljini

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 14:

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 15:

- Ugrauju se ispred glavnog signala na oko 400 m odnosno 600 m na

Signalni znak 16:

Signalni znak 17:

Glavni signal pokazuje Stoj

Glavni signal pokazuje Slobodno

Signalni znak 18:

l. 9 Dopunski signali glavnih signala i predsignala :

- Pokazivai i pretpokazivai ugrauju se ispred signalne ploe glavnog

l. 12 Granini koloseni signali :

Signalni znak 25:

Signalni znak 26:

l. 14 Manevarski signali za zatitu kolosenog puta:

Signalni znak 27:

Signalni znak 28:

l. 15 Reonski manevarski signali:

Signalni znak 29:

Signalni znak 30:

Signalni znak 31:

Signalni znak 32:

Signalni znak 33:

Signalni znak 34: Signalni znak 35:

Guranje zabranjeno Gurati lagano

Signalni znak 36:

l. 18 Granica manevarskih vonji:

l. 19 Signali na kolosenim vagama:

Signalni znak 38:

Signalni znak 39:

l. 20 Signali za ogranienje i prelom brzine:

Signalni znak 40b:

Signalni znak 40c:

Signalni znak 40d:

Poetak ogranienja brzine Kraj ogranienja brzine

Signalni znak 40a:

Signalni znak 40a:

Strelica oznaava za koju prugu

ili prelom brzine

vai signal, kod odvojnih pruga

Predsignalna ploa se ugrauje ispred poetne ploe na daljini:

500 m sa zaustavnim putem od 700 m

700 m sa zaustavnim putem od 1000 m

l. 21 Signali za elektrinu vuu:

Signalni znak 41: Signalni znak 42:

Signalni znak 43:

Signalni znak 42a:

voziti sa sputenim pantografom.

Signalni znak 44: