Univerzitet u Niu

Graevinsko arhitektonski fakultet Ni

Neusklaenost planskih dokumenata i realizovanog stanja

na lokaciji Trga Ujedinjenih nacija u Niu

Studenti:
Sandra Lazi R 151/10
Ana Mani R 156/10

Profesor: mr Biserka Mitrovi, doc.

Asistent: mr Jelena Velev

Januar, 2012

Sadraj:
1.0.

Uvod3

2.0.

Postojee stanje.4

3.0.

Polazne osnove..5

4.0.

3.1.

Generalni urbanistiki plan iz 1995. godine...................................5

3.2.

Regulacioni plan kompleksa Trga Ujedinjenih nacija u Niu...........6

3.3.

Generalni urbanistiki plan iz 2010. godine...................................7

3.4.

Glavni cilj plana............................................................................8

Razlike izmeu planskih dokumenata i realizovanog stanja.....................8

4.1.

Komparativna analiza planova.....................................................8

5.0.

Zakljuak....9

6.0.

Literatura.10

1.0. Uvod
Urbano planiranje je tehniki i politiki proces koji se bavi kontrolom korienja
zemljita i dizajna u urbanom okruenju, ukljuujui i transportnu mreu, da vodi i obezbedi
siguran razvoj naselja i zajednice, i sve to pomou istraivanja, analize, stratekog
razmiljanja, urbanog dizajna, javne rasprave itd.
Urbanistiko planiranje bavi se fizikim, socijalnim i ekonomskim razvojem urbanih ili
gradskih podruja. Profesije poput arhitekture, pejzane arhitekture i urbanistikog dizajna
se bave razvitkom u manjem merilu, ali s vie detalja. Regionalno planiranje se bavi jo
veom okolinom, ali na manje detaljnom nivou.
Gradsko planiranje je kroz istoriju poteklo iz arhitekture i civilnog inenjerstva, te je
primenilo visoko racionalni pristup u reavanju gradskih problema putem fizikog dizajna.
Ipak su brojne opsene kritike modernistikog gradskog planiranja, koje su zamah dobile u
1960-ima, pomogle proiriti podruje urbanistikog planiranja kako bi ukljuile planiranje
ekonomskog razvoja, socijalno planiranje zajednice i planiranje okoline.
Uspeno urbanistiko planiranje uzima u obzir karakter "kue" i "oseaja mesta",
lokalni identitet, potovanje prirodne, umetnike i istorijske batine, razumevanje "urbanog
zrna" ili "gradskog prizora", peake i ostale naine kretanja, korisnosti i prirodne opasnosti,
poput poplavnih zona. Prema nekima najrairenije cenjeni elementi uspenog urbanistikog
dizajna jesu srednjovekovna piazza i arkade nalik onima iz italijanskih gradova Siene i
Bologne.1
Kada govorimo o urbanistikom planiranju moemo rei da ono predstavlja skup
delatnosti koje se zajedniki bave fizikim planiranjem naselja, u prvom redu gradova,
prouavanjem njihove strukture i njihovog razvitka. Sa druge strane, urbanizam prouava
razvitak gradova, njihovu fiziku i socijalnu strukturu; to je delatnost izrade urbanistikih
planova. Na obe teorije imaju uticaj drugi zakoni i nauke kao i drutveni interesi.
Cilj rada je analiza planova i njihova komparativna analiza, kao i sagledavanje
neregularnosti i neslaganja u izradi planova vieg reda, u odnosu na planove nieg reda i
realizovanog stanja.
Predmet ovog rada je da se kroz analizu Generalnih urbanistikih planova iz 1995. i
2010. godine i Regulacionog plana Trga Ujedinjenih nacija u Niu i postojeeg stanja na
samoj lokaciji, predstavi jedan od problema, a to je meusobna neusaglaenost ovih
planskih dokumenata, kao i njihova neusaglaenost sa realizovanim stanjem na lokaciji.

1.
2.
3.
1

U ovoj analizi primenjivanje su sledee metode:

Analiza GUP-a iz 1995. godine i postojeeg stanja
Komparativna analiza GUP-a iz 1995. i 2010. godine
Komparativna analiza GUP-ova i plana regulacije

http://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanisti%C4%8Dko_planiranje

4.
5.

Analiza postojeeg stanja i uporeivanje sa planskim dokumentima

Sinteza utvrenih injenica i donoenje odgovarajuih zakljuaka

2.0. Postojee stanje

Slika 1. Postojee stanje trga Ujedinjene nacije2

Na lokaciji Trga Ujedinjenih nacija je prethodnih 30 godina ureenje esto menjano.

esto ove promene nisu raene u skladu sa postojeim urbanistikim planovima, kao ni sa
detaljnim planovima regulacije. Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih je na ovoj
lokaciji bilo uglavnom zelenilo, sa privremenim objektima po obodu lokacije. Kasnije su ovi
objekti dobili i trajnu dozvolu, a ovaj deo trga postaje centar naselja. Krajem devedesetih
godina poinje se sa ozbiljnijim ureivanjem zelenih povrina, ovaj deo trga prolazi kroz
razne transformacije. U poslednjih 5 godina u izgradnji je Crkva Cara Konstantina, i ureenje
ispred crkve, kao i deo parka pored Osnovne kole Sveti Sava. U tom delu je igraena
velika fontana, i preko nje Most ljubavi.
Na lokaciji ima dosta zelenih povrina, dovoljno prostora za odmor, okupljanje i
rekreaciju. Trg ima sadraja i za decu i odrasle, kao i za mlade. U objektima na obodu lokacije
ima dosta kafia i drugih drutvenih sadraja, to dodatno poveava frekvenciju peakog
saobraaja.

http://gis.ni.rs/

Jedna od loih strana ureenja ovog trga je nedostatak prostora za parkiranje. U

blizini trga je i pijaca Krive Livade, kao i trni centar Zona 3, pa je pored frekvencije
peakog, poveana frekvencija motornog saobraaja, te je neophodan vei parking
prostor. Jo jedan od problema na ovoj lokaciji je i blizina kafia verskom objektu. Ovaj
problem bi se mogao reiti boljom zvunom izolacijom u vidu visokog zelenila.
Postojee stanje trga se samo delimino poklapa sa planovima. U nekima od njih su
problemi parkiranja i buke u blizini crkve reeni, ali nisu realizovani.

3.0. Polazne osnove

3.1. Generalni urbanistiki plan iz 1995. godine
Generalni urbanistiki plan Nia usvojen je 25.05.1995. godine3. Ovaj plan zamenio je
Generalni urbanistiki plan Nia i Nike banje Ni 2000. ije je podruje obuhvatalo Ni sa
24 naselja ukupne povrine od 17 548 ha, planski horizont bila je 2000. godina, a oekivani
broj stanovnika do kraja planskog perioda bio je oko 350 000 stanovnika. 4
Prethodni vaei GUP Nia iz 1995. godine zahvata povrinu od 15 036 ha, u kojoj se
nalazi grad Ni, Nika Banja, 11 prigradskih i 7 seoskih naselja.

Slika 2. GUP iz 1995. godine

3
4

Slubeni list grada Nia, br. 13/95

Odrivi razvoj grada Nia, prilog za izradu strategije

Generalni urbanistiki plan Nia 1995-2010. imao je tri ciklusa izmena i dopuna:
prve izmene i dopun GUP-a Nia usvojene su 27.08.2001. godine
druge izmene GUP-a Nia za lokaciju u ul. Majakovskog u Niu usvojene su
08.07.2004. godine
tree izmene i dopune GUP-a Nia usvojene su 29.06.2007. godine

Prema Generalnom urbanistikom planu iz 1995. godine, na lokaciji Trga Ujedinjenih

nacija, predvieno je parkovsko zelenilo, sa ureenim centrom naselja, i prostorom za
rekreaciju. Na lokaciji, u prostoru namenjenom za ureenje centra naselja, izgraeni su
privremeni objekti spratnosti P i P+1. Objekti imaju privremenu dozvolu, na 5 godina, a
izgraeni su ubrzo nakon izrade ovog plana. Osim ovih objekata i ureenih povrina na
obodu lokacije, nema drugih naznaka da se tu nalazi centar naselja.

3.2. Regulacioni plan kompleksa Trga Ujedinjenih nacija u Niu iz

1998. godine
Prema ovom planu, pored postojeih objekata na lokaciji, predviena je i izgradnja
crkve, kao i novi prostori za okupljanje, u neposrednoj blizini crkve. Ovde se javlja problem
zbog buke u prostoru oko verskih objekata.
Na lokaciji se prema planu predvia i vieetano parkiranje, na istonoj strani
lokacije, to u velikoj meri reava problem parkiranja u ovoj oblasti. Parking prostor ne bi
mnogo uticao na estetski izgled lokacije, kao ni na funkciju trga, takoe ne bi ni zauzimao
mnogo prostora, ali ovaj plan nije realizovan. U tom periodu je izraeno dosta planova koji
ukljuuju ovakvu vrstu parkiranja, ali ni jedan od njih nije realizovan.
Prema planu, privremeni objekti su zadrani, kao i parkovsko zelenilo i prostori za
rekreaciju. U ovom planu privremeni objekti se tretiraju kao postojei objekti. Kao funkcije
ovog prostora navode se funkcija reonskog centra, gradskog parka i poploane povrine
gradskog parka, to je u skladu sa stvarnom funkcijom trga.

Slika 3. - Regulacioni plan iz 1998. godine

Na slici 3. se u okviru prostorne zone obeleene brojem 1, planom predvia

viespratna garaa, dok prostorna zona 2 predstavlja ostale sadraje parka, ukljuujui
parkovsko zelenilo, verski objekat, reonski centar, kao i prostore za rekreaciju i okupljanje.

3.3. Generalni urbanistiki plan iz 2010. godine

Prema novom Generalnom urbanistikom planu iz 2010. godine, lokacija Trga
Ujedinjenih nacija predstavlja parkovsko zelenilo sa verskim objektom u centralnom delu. Na
ovom planu na toj lokaciji ne postoji centar naselja, kao ni objekti na obodu lokacije. Takoe
ne postoje ni prostori za sport i rekreaciju.
Prema Generalnom urbanistikom planu Nia od 2010. do 2025. godine u delu o
usklaivanju vaee urbanistike dokumentacije sa odredbama GUP-a, primenjivae se i
dalje urbanistiki planovi i akti koji nisu u suprotnosti sa reenjima iz generalnog
urbanistikog plana. Takoe, ukoliko se u vaeim planovima ustanovi da su urbanistiki
parametri nii od urbanistikih parametara datih u GUP-u, primenjivae se urbanistiki
parametri iz GUP-a. Za prostore u okviru GUP-a, za koje nema vaeih urbanistikih planova,
primenjivae se urbanistiki parametri iz GUP-a.

Slika 4. GUP iz 2010. godine

3.4. Glavni cilj plana

Glavni cilj ovog plana je da rei problem koji je nastao pri izradi Regulacionog plana
kompleksa Trga Ujedinjenih nacija iz 1998. godine. Problem je postojanje ugostiteljskih
objekata sa privremenom dozvolom, u blizini verskog objekta5. Ovde je, zbog velike
koncentracije kafia i prostora za okupljanje, pogotovo u veernjim asovima, poveana
buka, kao i frekvencija peakog saobraaja. Ovim planom se zadrava postojei verski
objekat, kao i parkovsko zelenilo, sada sa mnogo manjom frekvencijom peakog
saobraaja. Centar naselja se takoe izmeta, to u veoj meri menja namenu ovog trga.

4.0. Razlike izmeu planskih dokumenata i realizovanog

stanja
4.1. Komparativna analiza planova
U novom delu Nia, na tadanjem Bulevaru Lenjina, bio je planiran reonski
Drutveno-snabdevaki centar koji je trebalo da ima funkcije uprave, banku, potu, robnu
kuu, hotel, podzemnu garau i dr. Zbog nestabilnih politikih okolnosti ovaj projekat nije
realizovan.

Crkva Svetog Cara Konstantina, u izgradnji od 1999. godine

Trg Ujedinjenih nacija, kasnije Trg Svetog Save, se zbog politike transformie u ledinu.
Kasnije se organizuje konkurs u cilju ureenja ovog prostora kao reonskog rekreativnog
centra. Krajem 1991. godine poinje oiviavanje parkovskog prostora sitnim trgovinama i
tako, novi svojinski odnosi usmeravaju urbani razvoj ovog prostora. Par godina kasnije se
raspisuje konkurs za konano oblikovno reenja trga; na taj nain se pretvara u sitne
privatne posede. Ova novonastala situacija postaje pravno verifikovana i prihvaena.
Na prostoru ranijeg Trga Ujedinjenih nacija bio je planiran Reonski rekreativni centar
naselja Krive livade-Krivi vir. U meuvremenu, na tom prostoru, izgraen je vei broj
privremenih trgovinskih objekata po obodu trga, a 1999. godine se kree sa izgradnjom
pravoslavnog hrama u sredini zelene povrine ovog trga, te on poprima jo jedno obeleje.
Za lokaciju Trga Ujedinjenih nacija postoji i Plan detaljne regulacije iz 1998.godine
koji nije u skladu sa novim Generalnim urbanistikim planom, kao ni sa Generalnim
urbanistikim planom iz 1995. godine. Postoje i neregularnosti u realizaciji trga prema
planovima.
Prema novom Generalnom urbanistikom planu iz 2010. godine, lokacija Trga
Ujedinjenih nacija predstavlja parkovsko zelenilo sa verskim objektom u centralnom delu. Na
ovom planu na toj lokaciji ne postoji centar naselja, kao ni objekti na obodu lokacije. Takoe
ne postoje ni prostori za sport i rekreaciju.

5.0. Zakljuak
Generalni urbanistiki planovi predstavljaju opte planove prema kojima treba
graditi, i neretko se ne poklapaju sa stvarnim stanjem na terenu. Problem je u tome to se
ovi planovi esto izrauju i menjaju, a ureivanje prostora i izgradnja se vri ree. Slian
problem se javlja i u izradi planova detaljne regulacije, gde se ne realizuju planovi u
potpunosti, niti potuju planovi vieg reda pri njihovoj izradi.
Ovakav problem postoji i u realizaciji planova lokacije Trga Ujedinjenih nacija, gde su
planovi realizovani delimino. Preuzeti su delovi nekoliko plana, a ni jedan nije u potpunosti
realizovan. Ovo prouzrokuje neuklapanje sadraja na lokaciji, i ove greke se teko mogu
ispraviti. Takoe bi trebalo usvojiti i neke delove reenja, koji su manje ekonomini, ali
predstavljaju dobra reenja.
Neusklaenost stanja na terenu i postojeih planova, Generalnih urbanistikih
planova i Planova detaljne regulacije, se uglavnom reava izmenama postojeih planova, to
se deava esto.

6.0. Literatura
http://www.zurbnis.rs/
http://www.ni.rs/gup-mmx.html
http://www.rapp.gov.rs/index.php?jezik=s
http://www.strategijanis.info/glavni-projekti.htm
http://www.ni.rs/uploads/file/Okvir_Strategija.pdf
http://hr.wikipedia.org/wiki/Urbanisti%C4%8Dko_planiranje
http://gis.ni.rs/

10