TEHNIKA KOLA MILEVA MARI AJNTAJN

NOVI SAD, BRAE RIBNIKARA 40

UENIK: PETAR TATI T-41

MATURSKI RAD

CILJEVI I MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA

PLANIRANJA GAZDOVANJA UMAMA

PREDMET: PLANIRANJE GAZDOVANJA UMAMA

MENTOR: PROFESOR ORE PEROVI

NOVI SAD, MAJ 2015

SADRAJ
Uvod

Planiranje gazdovanja umama

Opti ciljevi gazdovanja umama

Posebni ciljevi gazdovanja umama

Mere za postizanje optih i posebnih ciljeva

Izbor tipa gajenja uma

Izbor vrste drvea i razmere smee

Izbor naina nege sastojina

10

Izbor naina see obnavljanje

11

Ostale mere

12

Zakljuak

13

Literatura

14

UVOD
Radi lakeg gazdovanja umama potrebno je da uvedemo neke ciljeve
gazdovanja umama. Te ciljeve emo nabrojati u sledeoj podeli.

PLANIRANJE GAZDOVANJA UMAMA

Pod planiranjem gazdovanja umama podrazumeva se odreivanje ciljeva i

izbor mera za njihovo to potpunije ostvarivanje.

Ciljevi gazdovanja umama, s obzirom na njihov znaaj dele se na:

-

Opte ciljeve gazdovanja umama

Posebne ciljeve gazdovanja umama

OPTI CILJEVI GAZDOVANJA UMAMA

Opti ciljevi gazdovanja umama vae za sve ume u umskom podruju. Na

osnovu Zakona o umam i Pravilnika o izradi umskoprivrednog osnova, koji je
vaio do 1991 godine, uglavnom su propisivani sledei opti ciljevi gazdovanja
umama:
-

Trajnost proizvodnje i stalno poveanje prinosa

Maksimalna proizvodnja drvne mase
Ekonominost i rentabilnost
Razvijanje i jaanjekorisnih funkcija uma

Prvi cilj trajnost proizvodnje i stalno poveanje prinosa jasno proizilazi iz

trajnih i sve veih potreba drutva za drvnom masom kkoja je nezamenljiva
sirovina za itav niz privrednih grana. Zbog sve veeg nesklada izmeu
mogunosti i potreba za drvetom, ovom pitanju i dalje treba posveivati veliku
panju, ali se pri tom mora imati u vidu i funkcionalna trajnost.

Maksimalna proivodnja predstavlja drugi osnovni cilj klasinog planiranja

gazdovanja umama iz koga proistie zahtev da se sva umska stanita. izborom
odgovarajuih mera, dovedu u funkciju maksimalnog korienja. Opta je
konstatacija da se postojei potencijal umskih stanita za proizvodnju drvne
mase koristi sa svega oko 50%. U novom sistemu planiranja ovaj cilj e takoe
biti jo vie naglaen za one ume ija je osnovna namena proizvodnja drvne
mase. Pored maksimalne proizvodnje drvne mase, ovaj cilj treba proiriti i na
druge proizvode od ume i u umi ukoliko se planira njihova proizvodnja.

Ouvanje i poveanje vrednosti uma podrazumeva da se gazdovanjem

umama mora stalno poveavati njihova vrednost odgovarajuim gazdinskim
merama. Smanjenje vrednosti uma je protivzakonito, pa se planovi i mere koje bi
se vodile smanjenju vrednosti uma ne mogu propisivati.

Ekonominost i rentabilnost kao ekonomski principi poslovanja znaajni su i

za poslovanje u umarstvu. Meutim, zbog specifinosti umarstva, esto je vrlo
teko ostvariti uslove koji bi ove principe zadovoljili. Realizacija ovih principa
mogua je samo u ekonomski vrednim umam. U drugim delovima, gde su
potrebna vea finansijska ulaganja nego to su koristi iz drvne mase, mora se
nai drugaiji pristup za reavanje ovih pitanja. Ekonomski principi poslovanja
detaljnije se prouavaju u ekonomici umarstva.

Razvijanje i jaanje optekorisnih funkcija ume pojavilo se kao opti cilj

gazdovanja umama u skorije vreme. Meutim, ovaj cilj je u osnove gazdovanja
umama delikativno unoen. Shvatanjem da vredna ekonomska uma moe
zadovoljiti i sve druge funkcije uma danas je uglavnom osporeno. U novom
sistemu planiranja gazdovanja umama ovaj cilj ima prioritetan znaaj za ume sa
posebnom namenom i ostvaruje se sa njihovom osnovnom namenom.

POSEBNI CILJEVI GAZDOVANJA UMAMA

Posebni ciljevi gazdovanja umam su:

1. Bioloko uzgojni, koji obezbeuju trajno i stalno poveanje prirasta i prinos
aume, odnosno najveu proizvodnju drvne mase najboljeg kvaliteta i vrednosti,
uz korienje svih uslova stanita;
2. Tehniki, kojima se obezbeuju uslovi za ostvarivanje bioloko uzgojnih
ciljeva gazdovanja umama ( izgradnja saobraajnica, upotreba umski
mehanizacije i drugo..)
3. Proizvodni, kojima se utvruje perspektivna mogunost proizvodnje umskih
proizvoda odreenih po sortimentima i koliini za podmirenje potreba industrije
za preradu drveta i ostalih potroaa.

Prema vremenu ostvarivanja posebni ciljevi mogu biti kratkoroni i dugoroni.

Kratkoroni posebni ciljevi su oni koji treba da se ostvare u toku jednog planskog
perioda ( ureenog razdoblja).

Dugoroni ciljevi su oni ciljevi ija realizacija planirana za period duiod jednog
planskog perioda (ureenog razdoblja).

MERE ZA POSTIZANJE OPTIH I POSEBNIH CILJEVA

Radi postizanja optih i posebnih ciljeva gazdovanja umama utvruju se mere

pomou kojih se ostvaruju, i to:

Mere uzgojne prirode

Mere ureajne prirode

Mere uzgojne prirode obuhvataju:

-

Izbor tipa gajenja uma

Izbor vrste drvea i razmera smee
Izbor naina sastojina
Izbor naina see obnavljanja
Ostale mere

IZBOR TIPA GAJENJA UMA

Prema tipu gajenja, uma se razvrstavaju na visoke, izdanake i ikare.

Visoke ume imaju najkvalitetniju drvnu masu i smatraju se najpovoljnijim
tipom za gajenje uma. Zbog toga one imaju apsolutnu prednost i u svim
sluajeima gde postoje one se zadavaju.

Izdanakih uma takoe ima ma znatnim povrinama u Srbiji. One su nastale

kao rezultat prekomernih i nekontrolisanih sea u visokim umam jake izbojne
snage. Prilikom izbora tipa gajenja uma na povrinama gde se javljaju izdanake
ume potrebno je planirati uzgojne mere za njihovo revoenje u visoke ume.
Razume se, izdanake ume na velikim povrinamane mogu se za kratko vreme
prevesti u visole ume. Zato je potrebno izvriti analizu pojedinih stanita i
sastojina izdanakih uma, i za najpovoljnije povrine planirati prevoenje u
visoke ume.

ikare prestavljaju vrlo vanu stavku u planiranju mera za meliorizaciju. Za ove

povrine treba posebno predvideti izradu odgovarajuih planova meliorizacije
ikara u skladu sa finansijskim mogunosima.

IZBOR VRSTE DRVEA I RAZMERA SMEE

U savremenim uslovima gazdovanja umam o izboru vrste drvea i razmera

smee izgraen je opti stav. On predvia da se u svim sluajevima gde uslovi
stanita t o omoguuju stvaraju meovite sastojine. Takve sastojine imaju brojne
prednosti nad istim sastojinama. Zbog podizanja monokulature na stanitima
gde one nisu jedini mogui oblik postoje veliki problemi. U proteklom periodu kad
je re o izbou vrsta drvea, skoro sve umsko privredne osnove u Srbiji
karakteriu se velikom arolikou, koja je esto uslovljena izborom vrste
proizvedene u umskim rasadnicima.

Takoe, treba imati u vidu da je bukva najzastupljenija vrsta drvea u umskom

fondu Srbije, smatrana maltene umskim korovom i da su na njena stanita
unoene sve vrste raspoloive vrste drvea iz umskih rasadnika, kako domae,
tako i strane. Danas, poto je bukovo drvo nalo iroku primenu, ova praksa je
naputena i radi se na detaljnom prouavanju stanita i unoenju odgovarajuih
vrsta drvea.
Tako se na primer:
-

u toplija bukova stanita niih ploaja unosi hrast kitnjak, prvenstveno na

irokim grebenima
u iste sastojine bukve niih i srednjih poloaja unose se plemeniti liari
(javor, jasen i dr)
u stanita na veim nadmorskim visinama i na hladnijim ekspozicijama ( do
1200m) unosi se jela,
u stanita na nadmorskim visinama iznad 1200m unosi se smra.

Strane vrste drvea treba unositi u odgovarajua stanita prvenstveno radi

ogleda.

IZBOR NAINA NEGE SASTOJINA

Izbor naina nege sastojina danas se moe posebno razmatrati za prirodne

ume, a posebno za vetaki podignute ume kulture i plantae.
Pri izboru mera za negu sastojina mogu se pojaviti izvesni problemi zato to
nauka i praksa jo nemaju izgraene parametre u vezi sa ovim pitanjem. Zbog
toga prilikom izbora ovih mera treba biti krajnje obazriv.
U visokim jednodobnim i planski podignutim sastojinama treba uz uvaavanje i
stanit ai trenutno razvojnog statijuma sastojina planirati i realizovati
odgovarajue mere nege, shodno znanjima i uputstvima o gajenju uma. Isto vai
i za prebirne ume, s tom razlikom to se mora imati u vidu da se mere nege o
obnavljanju u prebirnimumam sprovode u isto vreme i na istom prostoru.
Posebno sloeno pitanje predstavlja izbor mera za negu vetaki podignutih
uma. Kada je re o kultirama etinara, kojij ima na relativno velikim povrinama
u Srbiji, neophodno je pilikom izbora mere negedetaljno prouiti stanje tih
kultura. Pri tom treba jasno definistai nekoliko pitanja;
-

Da li su za podizanje kultura korienje odgovarajue vrste drvea?

Kakvo je stanje (struktura) kultura prema taksacionim pokazateljima?
Kolika je gustina sadnje?
Da li se planirana dugorono zadravanje kulture ili su one privremenog
karaktera?

Na osnovu svega toga treba se odluiti za izbor odgovarajuih mera. U kulturama

etinara danas se uglavnom primenjuju kombinovane prorede, pri emu se imaju
u vidu i uzgojne potrebe koje uslovljavaju zahtevi izvoza prorednog materijala.

10

IZBOR NAINA SEE OBNAVLJANJA

Izbor naina see predstavlja jedno od najznaanijih pitanja u vezi sa uzgojnm

merama. Prema nainu see obnavljenja uma izvedeni su i sistemi gadovanja
umama. To znai da je nain na koji se izvodi see obnavljanja jedan od
najvanijih pokazatelja koji uslovljava i sve druge mere i postupke. Naini see
obnavljanja se detaljno prouavaju u gajenju uma. Izbor naina see zavisi od:
-

Stanita
Osobina sastojina
Ekonomskih prilika

U stanitima koja imaju povoljne uslove postoji mogunost da se u odnosu na

druge pokazatelje bira i nain obnavljanja. Prilikom izbora naina see mora se
poi od tipa gajenja, strukture i vrste drvea u sastojini.
11

Ekonomske prilike se takoe moraju uvaavati u umama ija je glavna

namena proizvodnja drvne mase. Pored navedenih inilaca u savremenom
planiranju na izbor vrste see poseno utiu namena uma i njene prioritetne
funkcije.

OSTALE MERE

Mere ureajne prilike:

-

Izbor ophodnje
Izbor ophodnjice
Izbor prenika seive zrelosti

Izbor dine ophodnje je osnovni zadatak u planiranju visokih pravilnih uma.

Duina ophodnje zavisi od namene ume i njene prioritetne funkcije, ali zavisi i
od vrsta drvea, karakteristika stanita, tipa gajenja...

Izbor (odreivanje) duine ophodnjice je veoma znaajna za prebirni nain

gazdovanja. Izbor duine ophodnjice zavisi od intenziteta prebiranja i odnosa
stvarne i normalne zapremine. U naim uslovima optimalno trajanje ophodnjice je
10 godina.

Izbor prenika seive zrelosti zavisi od stanita, vrste drvea i ciljeva

gazdovanja. Ciljevi gazdovanja utiu na izbor prenika seive zrelosti preko
sortimenta potrebnih za odgovarajuu namenu i industriju.

12

ZAKLJUAK

Svaka podela cilja gazdovanja umama je veoma bitna za samu

umu i treba da je se pridravamo.

Od posebnog znaaja su opti i posebni ciljevi gazdovanja umama

kao i mere za postizanje ciljeva gazdovanja umama koje imaju svoje
podele sa kojim postiemo uspenije gazdovanje.

13

LITERATURA

1. Udbenik za III i IV razred srednje umarske kole

Autori : dr Duan Jovi
Miodrag Drini

14