1.

KONSTRUKCIJSKI OBLICI I MATERIJALI ZA IZRADU

POSUDA

Posude su konstrukcijski oblici odreene zapremine, prilagoeni za

smetaj tenosti, gasova ili zrnastih i sipkih vrstih materija (sl. 2.1).

Slika 2.1. Konstrukcijski oblici posuda

a.
b.
c.

Podzemni rezervoar f. Sferni rezervoar za gas pod pritiskom

Nadzemni rezervoar g. Parni kotao
Visinski rezervoar h. Posuda za kuvanje
d.Bunker
i. Reaktor (autoklav)
e.Silos

Namena smetaja moe biti razliita. Posude, namenjene uvanju

rezerve fluida nazivaju se rezervoari (sl. 2.1a, b). Visinski rezervoari (sl. 2.1c)
se koriste kada tenost na mestu upotrebe treba da ima odreeni pritisak i da
dotie slobod- nim padom. 21a uvanje prakastih i zrnastih vrstih materija
koriste se bunkeri (sl. 2.1d) i silosi (sl. 2.le). Za skladitenje gasova pod
pritiskom esto se koriste sferni rezervoari (sl. 2.1). Rezervoarima se mogu
smatrati i cisterne, koje na podvosku za drumski ili eljezniki saobraaj slue
za transport fluida. Posude mogu biti namenjene i za korienje u razliitim
procesima. One tada slue za smetaj mate- rija koje se koriste u procesu, a
njihova konstrukcija mora biti prilagoena proce- su. Tu se mogu ubrojati
kotlovi za zagrevanje i isparavanje vode (sl. 2.1g), kotlovi za kuvanje, na primer
u industriji hartije ili tekstila (sl. 2.1h), reaktori, u kojima se pod odreenim
uslovima odvija reakcija nekog procesa (sl. 2.1i), rektifikacione kolone (sl.
2.1j), zatim izmenjivai toplote, preistai gasova, centrifuge i mnoge druge
posude specijalne namene.
Posude za transport i uvanje tenosti i sipkih materija u veini sluajeva
su izloene niskom unutranjem pritisku, koji je posledica teine materije i
najee je manji od 1 bar, a koriste se na temperaturama spoljnje atmosfere.

1
54
rezervoarima za gasove je visok, da bi mogla da se smesti vea koliina gasa. U
posudama, u kojima se odvijaju procesi ili reakcije, mogu se javiti visoki pritisci i
visoke temperature.
Posude niskog pritiska, kod kojih se debljina zidova odreuje u zavisnosti
od tehnoloke namene i uslova eksploatacije, a ne u zavisnosti od spoljnjeg optereenja, mogu biti izvedene sa zidovima krivih ili ravnih povrina. Zbog toga ove
posude mogu imati razliiti oblik, najprikladniji u pogledu smetaja, konstruisanja,
izrade, posluivanja i odravanja: cilindrini, sferni, prizmatini, konini, oblik
piramide ili njihovu kombinaciju. Za izradu se koriste jeftini materijali (beton,
armirani beton, jeftin konstrukcijski elik, staklo, plastine mase, drvo).
Posude visokog pritiska se izvode sa zidovima krivih povrina (cilindrini,
sfemi, eliptini ili parabolini). Debljina zida ovih posuda odreuje na osnovu prorauna napona i krutosti oblika, kako je propisano standardima JUS M.E2.250. do
JU M.E2.262. sa optim naslovom "Posude pod pritiskom. Najee se izrauju
od elika zavarivanjem. Za agresivne materije potrebna je zatita od korozije, to se
postie izborom nerajueg elika, prevlakama od plastinih masa ili od gume ili
primenom specijalnih materijala. Sve ee se sreu posude sa omotaem od elika
i unutranjom zatitom od plastine mase, primenljive za pritiske do 6 bar i
temperature do 60C. Za debele zidove se primenjuje omota od plakiranog
konstrukcijskog elika (pod plakiranim elikom se podrazumeva eksplozijom
zavareni debeli lim konstrukcijskog elika i tanki lim nerajueg elika, koji je u
dodiru sa radnom materijom).
Opta konstrukcija jedne posude moe se videti na sl. 2.2, na kojoj je prikazan reaktor sa mealicom (autoklav). Reaktor se sastoji od cilindrinog omotaa 1,
sa kojim je zavareno torisferino dance 17 sa krunim otvorom na mestu spoja sa
omotaem. Reaktor se zatvara poklopcem 8, iji je osnovni oblik isti kao i oblik
danca. Za spajanje posude i poklopca slue prirubnice 4 na omotau i 6 na poklopcu
i vijci 7 sa navrtkama i podlonim ploicama. Meki zaptiva 5 obezbeuje
zaptivenost reaktora na mestu spajanja omotaa sa poklopcem. U sredini poklopca
je izraen otvor, u kome je postavljeno i zavareno sa poklopcem ojaanje 10 za
privrenje zaptivne kutije 11, kroz koju prolazi vreteno mealice 12. Na poklopcu
je i vei otvor 13 (sa svojim poklopcem) za punjenje vrstih materija, kao i
potreban broj manjih otvora 9 (za smetaj instrumenata, za punjenje tenosti) sa
odgovarajuim prirubnicama i poklopcima. Kouljica 2 obavija sud i slui za
njegovo zagrevanje parom, koja se dovodi kroz prikljuak 3 sa prirubnicom. U
torisferinom dancu 16 nalazi se sredinji otvor 15 za odvoenje kondenzata.
Posuda se oslanja preko oslonih apa 14.
Posude treba da ispunjavaju propise u pogledu osnovnog materijala za izradu, kvaliteta zavarenih spojeva, tehnologije izrade i u pogledu sigumosti u eksploataciji. Radi toga se podvrgavaju kontroli pri izradi i prijemu, i redovnim vremenskim inspekcijama tokom rada. Naroito su strogi zahtevi koje posude treba da
ispune u sluaju dejstva visokog pritiska i visoke temperature (kotlovi, reaktori).
Tada se primenjuju postupci ispitivanja bez razaranja (ultrazvuk, magnetne metode,
rentgen, penetranti, akustina emisija) zavarenih spojeva radi otkrivanja greaka i
utvrivanja njihovog oblika, veliine i poloaja. Naroito su opasne gre-

55

Slika 2.2. Konstrukcija reaktora sa mealicom

ke tipa prslina, i ako se one otkriju potrebno je proceniti u kojoj su meri
opasne
po sigumost posude u eksploataciji i eventualno kritina mesta popraviti.
Jedan od osnovnih uslova za dobru konstrukciju je izbor prikladnog
materijala, to je kod posuda od posebnog znaaja. Veoma sloeni uslovi u kojima
se
posude eksploatiu razlog su korienja razliitih metalnih i nemetalnih
materijala
za njihovu izradu. Faktori, od kojih zavisi izbor materijala posude, mogu se
podeliti u etiri osnovne grupe: karakter i agresivnost radne materije u posudi,
temperatura, mehaniko optererenje i cena.
vrste materije su po pravilu hemijski neutralne. Tene materije mogu
ispoljavati kiselo ili alkalno dejstvo, a mogu se smatrati i neutralnim (na pr.

56
izaziva tokom vremena koroziju elika. I kod gasovitih materija ima onih sa
izrazitim agresivnim dejstvom, na primer fluorvodonik veoma jako napada
nelegirani elik.
Drugi znaajni faktor je temperatura. Mnogi procesi u posudama se
odigra- vaju na temperaturama viim od atmosferske. Poviena temperatura ima
dvojako dejstvo. Ona u veini sluajeva pojaava agresivnost radne sredine i
ubrzava koro- ziju materijala. Sa druge strane, mehanike karakteristike
materijala posude su na povienim temperaturama loije, i za svaki materijal
postoji temperatura do koje sme da se koristi. esto su posude u atmosferskim
uslovirna izloene i temperatu- rama ispod nule. Niske temperature mogu biti
uslovljene i procesom. Neki materi- jali na niskim temperaturama postaju krti,
to pogodujef pojavi krtog loma.
Problemu odreivanja napona, koji zavisi od mehanikog optereenja,
moe se prii tek kada je na osnovu agresivnosti redine i temperature izabran
materijal posude. Mehaniko optereenje delova posuda uglavnom potie od
pritiska (unutranjeg ili* spoljnjeg), kome je posuda izloena, i od teine, koja
moe igrati znaajnu ulogu kod posuda velike visine. Mehanike karakteristike
materijala posude moraju biti usklaene sa mehanikim optereenjem,
uzimajui u obzir i ponaanje materijala na visokim i na mskim temperaturama.
etvrti faktor je cena. Poeljno je zadovoljiti sve zahteve u pogledu
izbora materijala, i pri tom postii najniu moguu cenu.
Najee korieni materijali za izradu posuda bie posebno razmotreni
sa stanovita navedenih uticajnih faktora.
Za izradu delova posuda livenjem koristi se liveno gvoe, koje se
prime- njuje za temperature od 15 do 250C, za pritiske do 60 bar i za prenike
do 2m. Postojanost livenog gvoa u agresivnim sredinama se poveava
legiranjem. Tako 0,5 do 1% hroma i nikla ine liveno gvoe postojanim u
alkalijaina, a do 30% nikla omoguava primenu i u kipeim alkalijania.
Legiranjem sa 5 do 20% nikla i do 5% hroma postie se postojariost do 750C,
a ako se doda i do 8% bakra, poveava se i otpornost prema kiselinama. Liveno
gvoe sa 15 do 30% hroma je postojano u agresivnim sredinama i na
temperaturama do 500C.
Nelegirani konstrukcijski elici su osnovni materijal za izradu posuda
opte namene. U novije vreme se koriste i niskolegirani elici visoke vrstoe,
ime je omogueno smanjivanje mase i cene izrade posude. Obini elici se
koriste za pritiske do 16 bar i za radne temperature od -30 do 250C. Za izradu
kotlova definisani su posebni nelegirani elici za kotlovske limove, namenjeni
za pritiske do 60 bar i podruje temperatura od -40 do 250C. Siroku primenu
za izradu posuda nali su nerajui i vatrootporni elici. Oni se legiraju
hromom (15 do 30%), niklom (1 do 30%), esto su sa malim sadrajem titana
(do 0,7%), a nekim vrstama elika se dodaju i drugi elementi (na pr. bakar).
Veoma esto se u hemijskim aparatima sree elik 18/8, sa 18% hroma i 8-10%
nikla (.4571, Prokron 11), naroito za rad u azotnoj kiselini. Zavisno od
sastava legirajuih ele- menata podruje primene nerajuih elika je razliito.
Za orijentaciju se navode pritisci do 50 bar, temperature do 600C, odnosno
niske'temperature do -100C. esto se koriste i dvoslojni debeli elini limovi,

AJuminijum i njegove legure se koriste za izradu posuda prenika do 2

m (pri emu debljina zida moe biti i do 40 mm), za pritiske do 6 bar i za
tempera- ture do najvie 250C. Aluminijum je atmosferski postojan, a sa
dodatkom do 10% magnezijuma postojan je i u kiselinama. Silumin
(aluminijum legiran sa 10 do 13% silicijuma) je vrlo postojan u azotnoj
kiselini.
Titan se smatra pogodnim materijalom za hemijske aparate, jer je
postojan u kiselinama, a moe se uspeno zavarivati. Ve su dostupne njegove
legure (sa aluminijumom, vanadijumom, hromom, molibdenom), koje se sa
uspehom prime- njuju i u uslovirna u kojima nerajui elik korodira.
Plastine mase se uspeno koriste za izradu posuda, jer su postojane u
nekim agresivnim sredinama. Usko podruje radnih temperatura i niske
meha- nike karakteristike ograniavaju im primenu.
Faolit je kompozicija fenolformaldehidne smole i punioca, otpomog
prema kiselinama (azbest, grafit, pesak). Posude od faolita su prenika 250 do
2.000 mm, mogu podneti pritisak do 6 bar i temperature od 0 do 250C.
Njihov vek je 2 godine u limunskoj kiselini, do 8 godina u sonoj ili
sumpomoj kiselini, 5 godina u krezolu, 3 godine u smei hlorne i sone
kiseline.
Polivinilhlorid debljine 2 do 20 mm se koristi za izradu posuda zbog
lakog foriniranja presovanjem i zavarivanjem. Moe se koristiti na
temperaturama od 0 do 60C i za pritiske do 0,4 bar, za posude prenika 250
do 1.400 mm. Posotojan je u mnogim hemikalijama.
Od vetakih smola i punioca (fenolformaldehidna ili epoksidna smola)
proizvode se specijalni materijali, pogodni za izradu posuda (na pr.
benduroplast firme "Dr. K. Otto und Co"). Izrauju se posude prenika do 3
m, visine do 8 m, zapremine do 50 m3. Materijal je primenljiv na
temperaturama do 200C, a ponasa se bolje od faolita i polivinilhlorida.
Politetrafruoretilen je hemijski vrlo postojan (u kiselinama, alkalijama,
organskim rastvaraima). Primenjuje se na temperaturama od -60 do 225C,
za posude manjih dimenzija, s obzirom na mehanike karakteristike i visoku
cenu.
Prema nameni, posude se mogu izraivati i od drveta, stakla,
porculana, grafita, betona, keramike. Rai postizanja hemijske postojanosti
eline posude se mogu zatititi slojem emajla, tvrde gume ili prikladne
plastine mase.
ZAPREMINA I GEOMETRIJSKE MERE POSUDA
Posude se najee izrauju u obliku cilindra, pa su osnovne
geometrijske mere prenik i visina. Polazni podatak je zapremina posude F, i
osnovna formula za odreivanje prenika D i visine H cilindrine posude sa
ravnim dancem glasi:
2.

V =ffZ?2
H
4
Ako se posuda projektuje za odreeno mesto i odreenu namenu, onda

H_
k =D
koji se u veini konstrukcija uzima izmeu 1,1 i 1 ,5.
esto se izrauju posude sa elipsoidnim dancem, i za taj sluaj je
potreban detaljniji proraun veliine prenika D i visine H (sl. 2.3).
Elipsoidni deo danca predstavlja polovinu obrtnog elipsoida.
Zapremina obrtnog elipsoida je:
K
=^*abc
gde su a, b, c veliine poluosa. Za obrtni elipsoid je a = c; zbog spajanja
sa cilin- drinim omotaem mora biti a = Df2, pa je zapremina
elipsoidnog dela danca V:
Vd = 7ra2b =

Slika 2.3. Csnovne mere cilindrine posude sa poluelipsoidnim dancem

a. Skica za proraun zapremine i gabarita posude b. Oblik
poluelipsoidnog danca
Na sl. 2.3. je dat i postupak za konstruisanje elipse. Taka elipse se
dobija
na preseku dve prave, jedne paralelne osi x povuene iz preseka
proizvoljnog
zraka sa krugom poluprenika jednakog maloj poluosi b, a druge paralelne
osi
y
poDL istog zraka sa krugom
vuene iz preseka
poluprenika jednakog velikoj
4
H
d
poluosi
gde je Ha. visina elipsoidnog dela danca; lako je izvesti da je:
d

Zbog toga je zapremina elipsoidnog dela danca:

Vd =-D3
d
24
2.2.
Ukupna visina cilindrine posude sa poluelipsoidnim dancem H je zbir
visi- ne ciliridrinog dela Hc(u koji spada i mala visina cilindrinog deia
danca h) i

visine elipsoidnog dela danca Hd (sl. 2.3). Zapremina posude V je zbir

zapremine cilindrinog dela Vc (uporedi f. 2.1) i elipspodnog dela Vd ( f.
2.2):
V =-2-HC +D3
Odavde se direktno dobija visina cilindrinog dela Hc:
4V 2 D
nD
6
pa je ukupna visina posude H (sl. 2.3):
4V
D D
H =HC + Hd = 4-V
2.3
fc-D2 - -~i- - =
+0,083D
n1
6 4
Odnosit ukupne visine posude HDi prenika D moe se izvesti iz f.
2.3: k == 4V +0,083
D nrP
Sada je mogue odreiti prenik posude D:
2.4.
D J 4V n
~~ y "(k
Za0,083)
prosenu vrednost k = 1,35 dobija se:
D=W
Pri proraunu se dobijaju razliite debljine zida omotaa i danca, ali se
naj- ee se usvaja ista debljina. Ako se za izvoenje usvoje razliite debljine
zida omotaa i danca treba usvojiti isti unutranji prenik D. Posle prorauna
debljine zida i tandardizovanja unutranjeg prenika D utvruju se tane
zapremine V i V, visine Hc i Hd i ukupna visina //. Torisferina danca se lake
izrauju od elipsoidnih danaca, pa se zbog toga vie koriste. Razlike oblika i
dimenzija ova dva tipa danaca su male, pa izvedeni proraun zapremine vai i
za torisferina danca.
3. OMOTAI
Tankozidnim se smatraju omotai kod kojih je odnos spoljnjeg prenika
Ds i unutranjeg prenika Du manji od 1,2 (m = Ds /Du < 1,2) i kod njih se
moe uzeti da je pod unutranjim pritiskom raspodela napona po debljini zida
ravno- mema. Za vee odnose m omota posude se smatra debelozidnim i pri
proraunu se mora uzeti u obzir raspodela napona po debljini zida.
Kod tankozidnih posuda moe pod dejstvom spoljnjeg pritiska doi do
gu- bitka stabilnosti oblika zbog elastinog ulubljivanja i zbog plastinih
deformacija, pa je potrebno debljinu zida omotaa odrediti prema ovim
pojavama.
3.L Naponi u tankozidnom omotau pod unutranjim pritiskom
Naponi i debljina zida sQ tankozidnog omotaa se mogu odrediti
metodom preseka (sl. 2.4), raunajui sa srednjim prenikom D = (Ds -f Du)/2.
Na

zamiljenom uzdunom preseku duine L se uticaj odseenog dela zamenjuje

sila- ma Fp. Pod uticajem ravnomernog pritiska p na element povrine dA = (DL
-da)l2 deluje sila dF:
dF =~DLpda
Horizontalne komponente elementarnih sila dF<osa=(DLp-da-cosa)/2 se
zbog simetrije uravnoteavaju, dok vertikalne komponente dF-sina stoje u
ravno- tei sa silama koje deluju na preseku (sl. 2.4), pa je:
1
*
F DLpS sincLda. = DLp = Fp
2
o
Sila F deluje na dve povrine preseka 2 Ls0, u kojima je napon zatezanja
<Jz: =Dy>_=Dp_
25
2 A . 2 Lsa 2 s0

Slika 2.4. Shema dejstva sila na ta~\kozidnoj posudi pod unutranjim pritiskom
Na prstenasti presek povrine n -I^sQ) deluje sila pritiska na dance Fd:
d =p n D*

i u njemu izaziva napon zatezanja azl:

aa
Ai 4 n-Dsa 4 -sQ

2.6.

Kao to se vidi, napon u uzdunom preseku dva puta je vei od napona u

poprenom preseku. Za proraun debljine zida omotaa koristie se f. 2.5, poznata
pod nazivom "kotlovska formula", jer uzima u obzir veu komponentu napona az.

60a
Za usvojeni prenik posude D i proraunski pritisak p mogue je iz f.
2.5. odrediti debljinu zida sQ ako je poznat napon zatezanja <J2. Ovu debljinu
zida treba poveati zbog mogue manje debljine upotrebljenog lima prema
nazivnoj debljini (koeficijent c^, mm) i zbog smanjenja debljine zida
korozijom i habanjem (koeficijent c^, za feritne elike jednak je 1 mm).
Postupak prorauna je propisan standardom JUS M.E2.253. "Cilindrini i
kuglasti omotai izloeni unutranjem pritisku. Proraun", u kome se koristi
spoljnji prenik Ds umesto srednjeg prenika D (D = Ds - s^). Prema f. 2.5. se
dobija:
rr 2- Dp = ( D* - so)mP
; c _ DsP
2 s0
2 s0
2 crz+p
3.2. Proraun debljine tankozidnog omotaa pod unutranjim pritiskom
Napon <JZ koji se ne sme prekoraiti u toku eksploatacije posude, se
naziva doputenim naponom crzdop i odreuje se karakteristikom materijala
K, MPa, naz- vanom proraunska, vrstoa, stepenom sigurnosti S i
koeficijentom valjanosti zavarenog spoja v (ili koeficijentom oslabljenja),
prema standardu JUS M.E2.250. "Proraun delova pod pritiskom. Opti
zahtevi". Proraunska vrstoa zavisi od proraunske temperature, i to je
manja vrednost izmeu napona teenja Rp, MPa, i trajne vrstoe za 100.000
h, GMUOOOOO> MPa. Prema materijalu se bira stepen sigumosti S, koji za
elik iznosi 1,5. Koeficijent valjanosti zavarenog spoja v ili koeficijent
oslabljenja zbog konstrukcijske promene oblika (otvori, rupe, prelazi
dimenzija) se odreuje prema JUS M.E2.256, "Izrezi u cilindrima, konusima
i kug- lama izloenim unutranjem pritisku. Proraun" i "Pravilniku o
tehnikim normati- vima za stabilne posude pod pritiskom". Sa ovim
veliinama je definisana potrebna debljina zida cilindrinog (f. 2.7), odnosno
kuglastog (loptastog) tankozidnog (f. 2.8) omotaa s, mm, izloenog
unutranjem pritisku pritisku p,bar:
s -- - -----------+cx +c2
2.7.
20
v+ p S
s -- - -----------+ cj +c2
2.8.
40
v+ p S
inioc 20 u f. 2.7, odnosno 40 u f. 2.8, je uslovljen jedinicama mere
pritiska p, bar (= 0,1 MPa) i proraunske vrstoe K, MPa. Zbog odnosa ovih
inioca po- trebna debljina zida sferne posude e biti priblino dva puta
manja od potrebne debljine zida cilindrine posude istog prenika za isti
pritisak, to objanjava pri- menu loptatih rezervoara i pored tekoa u izradi,
posebno pri zavarivanju.
3.3. Proraun debljine tankozidnog omotaa pod spoljnjim pritiskom
Kod posuda izloenih spojjnjem pritisku kritina je stabilnost oblika.
Potpu- no cilindrini oblik posude je teko izvesti, pa postoje odstupanja,
najee u okvi- ru zadatih tolerancija. Ravnomemi unutranji pritisak tei da
uspostavi potpuno cilindrini oblik. Spoljnji pritisak, meutim, poveava

61
krunog oblika zbog ovalnosti i spljotenosti, pa moe dovesti do gubitka
stabil- nosti oblika usled elastinog ulubljivanja ili pojave plastinih
deformacija (sl. 2.5).

Slika 2.5. Talasna promena cilindrinog oblika posude pod spoljnjim

pritiskom (n je broj
talasa
Pri dejstvu spoljnjeg pritiska za odreivanje debljine zida cilindrinog
omo- taa merodavna je otpomost prema elastinom ulubljivanju i prema
plastinim deformacijama prema JUS M.E2.254. "Cilindrini omotai izloeni
spolja-njem pritisku. Proraun". Za odreivanje potrebne debljine se koriste
dijagrami (sl. 2.6), na kojima su unete krive zavisnosti veliina
P. o5 (apscisa) i -------------------------(ordinata)
E
(se -Ci
za odnose DJl <5.

2.9.

Slika 2.6. Potrebna debljina zida s pri proraunu prema elastinom ulubljivanju

61a
Stepen sigumosti Sk prema elastinom ulubljivanju iznosi 3 za u <1,5%.
Odstupanje od krunog oblika zbog ovalnosti u je definisano izrazom
Dumax
u=2 ^umbi
100
2.10.
^umax
Dumin
gde je Dumax najvei , a Dumin najmanji
izmereni
prenik, mm. Odstupanje u zbog
spljotenosti
q,
mm, (sl. 2.7) je definisano izrazom
4 -a
u - 100
2.11.
s
Ako je odstupanje vee od 1,5 %, onda je
Sk = 2,25 + 0,5 u
2.12.
Slika 2.7. Spljotenost q
Za korienje dijagrama sa sl. 2.6. potrebno je utvrditi duinu izmeu
efi- kasnih ojaanja /, mm, koja poinje na prelazu sa cilindrine ivice na
torusni deo danca ili se odreuje prema konstrukcijskim ojaanjima (sl. 2.8).

b.
Slika 2.8. Konstrukcijska ojaanja
a. Dvostruki (spoljnji) omota b. Prstenovi c. Polukruni grejni kanali kao
ojaanje
Za odreene vrednosti DJl i

10^, gde je , MPa, modul elastinosti,

moe se oitati vrednost--------------=- i iz nje odrediti potrebna debljina

zida
(se-ci
(r
sc, koju treba uporediti sa veliinom dobijenom prema f. 2.7.

Plastine deformacije od spoljnjeg pritiska se proveravaju

prema f. 2.19, uz stepen sigumosti, uvean za 20% (JUS
M.E2.250). Otpomost prema plastinim deformacijama
zadovoljava ako je:
63
/> 5 3,66
2.20.
Sk\ R )
Stepen sigurnosti prema
E elastinom ulubljivanju od
na
spoljnjojpritiska
strani se bira iz tab. 2.2. ili se odreuje prema
2.16.
spoljnjeg
------a(t s - t u )B
formuli:
1
V
gde je a, 1/ C, linearni koeficijent toplotnog irenja, a v koeficijent
Poasona
2 21
0,002

- odnosa m:
(za elikSkje= v3 =+ 0,3
u elastinom
podruju). Veliine A i B zavise- od
Tabela
2.2.
Stepen
2---------1_
A=1^LL
sigurnosti prema
Koeficijent
valjanosti
2.17.
mr -1 lnm
m -1 Inmelastinom
zavarenog
v = se
1, sreu kod debelozidnih omotaa, vrednosti A i B se
Za spoja
odnoseiznosi
m, koji
sem
mogu
iz tab.
2.1. oblasti
ako uzeti
je spoj
izvan
0,6*DS,Tabela 2.1. Vrednosti koeficijenata A i B za razliite odnosem =
a
nije
ispitivanjem
dokazano
1,3
1,2
1,4 10 1,5
(1,6)
(1.8)
P5
Kod
debelozidnih
omotaa
je
potrebno
proveriti
da li su zbimi naponi na
A
.
1,09
1,5
1,20
Slika
2.9.1,06
Potrebna
debljina 1,11
zida pri 1,13
proraunu
otpornosti
prema plastinim
unutranjem
a
u i na spoljnjem delu zida as manji od doputenog napona K/S:
deformacijama
B
-0,94
-0,91
-0,89
-0,87
-0,85
-0,80
CT
u -CTwu +CTvu * K/S os = aw +0^ < KJS
2.18.
3.4. Proraun debljine debelozidnih omotaa
4. DANCA
Osnovna formula za odreivanje
debljine zida debelozidnih omotaa prema
Za zatvaranje
posuda cilindrini
koriste se omotai
danca i poklopci.
Danca su zavarena
sa
JUS M.E2.261.
"Debelozidni
izloeni unutranjem
pritisku.
omotaem
i sa njim ine nedeljivu celinu. Poklopci se mogu po potrebi otvarati ili
Proraun"
glasi:
skidati,
se
Ds ppa je njihova konstrukcija prilagoena tom zahtevu. Vertikalne posude
2.13.
s =-----jf-+c
obicno
sa donje strane
zatvaraju
dancima, a sa gornje strane poklopcima. Horizonx +c
2
3 . f - P obino imaju dva bona danca, a poklopci su najee na cilindrinom
talne2 posude
omotau.
Za uzduno zavarene spojeve je usvojen koeficijent osiabljenja v = 1, to
treba tehnologijom zavarivanja
ostvariti i kontrolom zavarenih spojeva dokazati.
4.1. Konstrukcijski oblici danaca
RazJika u odnosu na f. 2.7. je u tome to se ovde rauna sa uporednim nabiti razliitog
oblika.
Najee
se koriste
torisferina,
ponom crv,Danca
ija seposuda
veliinamogu
odreuje
uzimanjem
u obzir
komponenti
napona
u pravcu
ravna,
elipsoidna
i konina
danca
Dancadebljine
za optu(z2
upotrebu
definisana
obima
(f. 2.5),
u uzdunom
pravcu
(f.(sl.
2.6)2.10).
i u pravcu
= />) su
koju
treba
standardom
JUS M.E0.019,
a torisferina
duboka
danca
standardima
JUS
proveriti
na unutranjoj
(crvu) i spoljnjoj
(crV4)plitka
stranii zida
da se
za izvedenu
debljinu
i JUSdozvoljeni
M.E0.021.odnos KJS:
zidaM.E0.020.
se ne prekorai
priP ( Ds+ spri
e) _ _P(s-3se)
2.14.
proraunsk ispitnom

23-^ pritisku,^
23 ^
oj
l R J 0,001
Toplotni
naponi mogu
Sfcnastati pri znatnoj razlici spoljnje temperature t s, C, i
temperaturi
3,67
,
unutranje temperature
t^,
C i iznose:
s3,67
k
0,003
2,69 1
Slika 3,4
2.10.
a(t,oblici
-tu) A i
glavne
mere
danaca
2.15.
na
unutranjoj
strani Konstrukcijski
Oivu *r
0,005
2,49
2 1-v
a.
Torisferino
dance
b.
Ravno
dance
c.
Elipsoidno
dance
d.
Konino
dance
0,01
3,2
2,35
3,02
0,1
2,21
m

5.1. Konstrukcijski oblici poklopaca

Konstrukcija
poklopca
treba
da
omogui brzo i lako otvaranje i zatvaranje
posude. Ovde e biti prikazana neka konstrukcijska reenja poklopaca, kao to su
ravni poklopci (sl. 2.15), poklopci oblika
elipsoidnog danca sa zavarenom prirubnicom
(sl. 2.16) ili ispupeni poklopci (sl. 2.17). Po
potrebi se na poklopcu predviaju izrezi za
postavljanje razliitih cevnih prikljuaka ili
prirubnica, na primer za mealicu (sl. 2.2). O
zaptivanju poklopaca i prirubnica e biti govora u posebnom odeljku.
Ravni poklopac (sl. 2.15) se esto
izvodi sa vijcima sa ukom 6 radi brzog
otvaranja i zatvaranja. Po obimu se ravnomemo rasporeuje 4 do 12 ovakvih vijaka.
Poklopac 3 mase do 15 kg ima jednu ruku 5,
a za mase 15 do 40 kg su potrebne dve ruke
za podizanje; zatvara se preko prirubnice 2,
Slika 2.15. Konstrukcija ravnog pok- koja je zavarena na omota 1 i zaptivaa 8,
lopca, koji se zatvara vijcima sa ukom izraenog od pogodnog materijala za radne
uslove i radnu materiju. Nakon otputanja
navrtke 7 vijak se moe zakrenuti oko osovinice 4, a da se ne vadi iz veze, to
omoguava brzo rukovanje.
0.85
^ = 10
=Ct65 odnosno 1
Slika 2.14. Koeficijent valjanosti zavarenog spoja danaca
5. POKLOPCII PRIKUUCI
Na posudi se radi punjenja i pranjenja, pregleda i opravke
konstrukcijom predviaju poklopac i izrezi za postavljanje
prikijuaka i prirubnica. Poklopci posuda pod pritiskom se zaptivaju,
kao i poklopci i prirubnice prikljuaka.

Slika 2.16. Konstrukcija poklopca sa ureajem za dizanje i skidanje

Za vee mase poklopaca (iznad 100 kg) za dizanje i skidanje poklopaca

koristi se posebna konstrukcija. Jedno takvo reenje sa torisferinim
poklopcem elipsoidnog oblika je prikazano na sl. 2.16. Poklopac se sastoji od
danca 4, prirubnice 2 i delova za skidanje, kuke 9 i ruica 7. Preko zaptivaa 6
se poklopac postavlja na prirubnicu posude 3, zavarenu sa omotaem 1, i
zatvara pomou 20 ili 24 vijaka 11 i navrtki 13. ahura 8 i ojaanje 5 vrsto su
spojeni sa omotaem. U ahuri moe da se zakree nosa 10, sa ijim navojem
je spregnut navoj kuke 9. Kuka sa pokJopcem se podie obrtanjem toka 12, a
zatim se pomou ruica 7 zakree, tako da je pristup posudi osloboen.
Sem konstrukcija zatvaranja poklopaca pomou vijaka i navrtki, u
hemijskoj industriji se koriste konstrukcije zatvaranja pomou jarma ili pomou
bajonetne veze. Ove su konstrukcije sloenije i skuplje, pa je njihova primena
opravdana ako se posude otvaraju esto, i ako se zateva brzo otvaranje ili
zatvaranje posude.
5.2. Konstrukcijski oblici otvora i prikljuaka
Karakteristina konstrukcijska reenja otvora na posudama su data na sl.
2.17. Takvi otv'ori se izvode sa prikljucima ili prirubnicama.
Otvor za obrtno vreteno namenjen je da se kroz njega u posudu stavi radno

em (a); otvor malog prenika sa cevnim prikljukom (b); otvor na zavarenoj

prirubnii

(c)
kolo mealice (sl. 2.2). Otvor se izvodi na kuitu zaptivaa 1 (sl. 2.17a), spojenim sa
ojaanjem 2, zavarenim na poklopcu posue; zaptiva 3 se sabija zatvaraem 4.
Potrebno pritezanje ravnog zaptivaa 7 se ostvaruje pomou svomih vijaka 5 i navrtki
6.
Na veim posudama treba predvideti otvor za ulaz, prenika 400 mm, ili
eliptini 400x300 mm, poz. 13 na sl. 2.2. Manji otvori se izvode sa cevnim prikljukom (poz. 9 na sl. 2.2, detaljnije sl. 2.17b) ili na zavarenoj prirubnici (sl. 2.17c). Na
livenim posudama se ovakvi otvori izvode prilikom livenja.
Za pokazivanje nivoa u posudi se koriste nivokazna stakla (sl. 2.18) i kontrolne
slavine. Nivokazno staklo radi kao spojena posuda. Prikljuci 1, spojeni sa telom 2, su
na odreenoj visini posude privreni tako da se dobiju spojene posude. Staklo 3, sa
bruenim uzdunim kanalima radi boljeg pokazivanja, je pre- ko dva zaptivaa'4
pritisnuto uz telo 2 i poklopac 5 vijcima 6. Kontrolne slavine se postavljaju na dva
nivoa, i kroz donju slavinu tenost treba da izlazi, a kroz gomju

68
ne treba, ime se proverava zahtevani nivo tenosti.
Slavine mogii biti spojene i nivokaznim staklom.
5.3. Proraun ispupenih poklopaca
Proraun torisferinih poklopaca se izvodi
prema formulama koje su date za danca (odeljak
5.2), s tim to treba jo uzeti u obzir uticaj
oslabljenja zbog izreza, kako je opisano u odeljku 6.
ovog poglavlja. Posebno treba proraunati zaptivanje
poklopca, pri- rubnice i vijke za pritezanje. Za
ispupeni poklopac jednake debljine zida sfernog
segmenta i prirubnice, sa unutranjim zaptivanjem i
sa zaptivanjem po irini prirubnice, prikazan na sl.
2.19, e biti iznete osnove prorauna prema JUS
M.E2.255. MIspupeni poklopci. Proraun" (sl.
2.19). Proraun vai za odnose
] * 0.1

0,005

Osnovna formula za proraun debljine zida ima

oblik
pRP
c
c
s
20 ~ ' + \ + 2 ^ e
s

2.22.

Slika 2.18. Nivokazno staklo

Ovde je proraunski koeficijent p = fij +CA, koji se ne sme usvojiti manji od 1,85.
Proraunski koeficijent fij se bira sa sl. 2.20.
ili se izraunava prema formuli:
u zavisnosti od odnosa
~c\ ~ c2
P, =1+0,833-

- sma cosa; sma = 2-J*

2.23.

Proraunski koeficijent CA je jednak nuli za zaptivanje po irini prirubnice (sl.

2.19b). U sluaju unutranjeg zaptivanja (sl. 2.19a) ovaj se koeficijent odreuje

Slika 2.19. Ispupeni poklopac jednakc dcbljine zida sfernog dela i

prirubnice,
sa
unutranjim zaptivanjem (a) i zaptivanjem po irini prirunice (b)

po formuli:
C
A ------- lj I> C,
R d
( u +2 fc)(j-c, -C2 )

2.24.
Za meke zaptivae proraunski
koeficijent CB se moe oitati sa sl. 2.21,
ili sraunati prema formulama:
1+6

Rovna
&
poiu
ploca
lopta
Slika 2.20. Proraunski koeficijent Pj za
ispupene pokJopce jednake debljine
zida
sfernog dela i prirubnice

H
J

gde je dD u mm, a p u bar. Usvaja se

manja od dve dobijene vrednosti, koje su
primenljive za vrednosti p <40 bar i dD
<> 4.000 mm.
Prorauni ispupenih poklopa- ca
sa prirubnicama vee debljine zida od
sfemog dela, tj. sa slobodnim prirubnicama i sa podebljanim zavare- nim
prirubnicama, koje mogu biti sa
neobraenim i sa mainski obraenim
prelaznim radijusom izmeu prirub- nice
i sfemog dela (JUS M.E2.255), su
sloeniji, jer se dodatno koriste i
prorauni prema standardima JUS
M.E2.258. "Proraun prirubnica" i JUS
M.E2.257. "Proraun vijaka" radi
definisanja debljine prirubnica i zaptivanja poklopaca.
Za proraun uticaja
spoljnjeg pritiska se koristi
f. 2.20, s tim da se vrednosti
stepena sigurnosti se usvajaju prema tab. 2.2. za opseg
vaenja prorauna. U sluaju da je sferni deo izraen
zavarivanjem iz nekoliko
segmenata, veliina koeficijenta valjanosti zavarenog
spoja se pri dejstvu spoljnjeg
pritiska
uzima
jednaka
jedinici.

Slika 2.21. Proraunski koeficijent CB za

odredivanje
vrednosti
koeficijenta
pri
unutranjem
zaptivanju

IZREZI I OJAAVANJE IZREZA

Izrezi na poklopcima, ancima i omotaima slabe njihov poprent
prcsek, pa je potrebno izvesti ojaanja. Najjednostavije je ojaavanje izvesti
poveanom debljinom zida oko izreza, kao to je deftnisano na sl. 2.22a, e, f,
prema JUS M.E2.256. "Izrezi u cilindrima, konusima i kuglama izloenim
unutranjem pritis ku. Proraunn.
Kada ojaavanje poveanjem debljine zida konstrukcijski nije prikladno,
izvodi se umetanjem ploa vee debtjine. Takvo je reenje umetnuto ojaanje
(sl. 2.22b) ili blok prirubnica (sl. 2.22c), odnosno ploe odgovarajueg
poprenog pre- seka (sl. 2.22d). Ojaanje izreza u vidu cevi (sl. 2.22e) moe se
izvesti pomou naslonjene cevi, poravnate umetnute cevi ili pomou cevi koja
prodire u posudu. 1 izvueno grlo moe sluiti kao ojaanje (sl. 2.22f).
Oblikovanjem konstrukcije na mestu izreza treba smanjiti koncentraciju napona
blagom promenom preseka, bez zareza i zaostalih napona od zavarivanja.
Cvrstoa elika ojaanja mora biti jednaka ili manja od vrstoe elika
omotaa. ali nikako vea od nje.
b da
6.

Slika 2.22. Konstrukcijska reenja ojaavanja izreza: ojaani izrez u cilindru (a);
umetnuto
ojaanje (ii blok prirubnica) (b); blok prirubnica (c); ojaanje u vidu ploe (d);
ojaanje
u
vidu izvuenog grla (e); ojaanje u vidu cevi - naslonjpne, umetnute i poravnate Iti sa
prodorom (f); kombinovano ojaanje u vidu ploe i cevi - umetnute i poravnate ili sa

71
6.1. Proraun oslabljenja izrezima i ojaanja
Za odreivanje oslabljenja zbog izreza koristi se koeficijent ui9 koji se za
upravne prikljuke omotaa odreuje sa sl. 2.23. i 2.24, za funkciju prenika
izreza
d
"
2.25.
+ SA ~C1 C2 ) '(5yt Cl *c2)
i za odnose debljine zidova, definisane na sl. 2.22:
2.26.
sA -c2
Ovde je sA potrebna debljina zida posude oko izreza, koja se odreuje
iteracijom. Ako se sa sl. 2.23. i 2.24. dobija vA <> v, debljina zida sA se odreuje
unoenjem vA umesto v u f. 2.7, odnosno 2.8. Ako je karakteristika vrstoe K2
materijala ojaanja manja od karakteristike vrstoe materijala posude K, potrebno
je pri proraunu povrine ploastog ojaanja i debljine zida cevnog ojaanja
vrednost vAt dobijenu na osnovu sl. 2.23. i 2.24, smanjiti u odnosu Kj /K.

Slika 2.23. Koeficijent oslabljenja vA za izreze i upravne prikljuke na

cilindrinom i
konusnom omotau

71a
Proraun oslabljenja izrezom se moe izvesti i na osnovu
jednakosti povr- ina optereenih pritiskom Ap i noseih
povrina preseka to se za istu prora- unsku vrstou K
materijala ojaanja i materijala posude iskazuje izrazom:
Na ovaj nain dobijena debljina zida ne sme biti manja od
debljine zida posude bez izreza.

,ZraZO

i(O u *S A - C, -(2)(3*-C r C 2 )

Slika 2.24. Koeficijent oslabljenja vA za izreze i upravne prikljuke na

sfernom omotau
Povrina optereena pritiskom Ap i nosea povrina poprenog
preseka Aa odreuju se prema sl. 2.25 i 2.26, pri emu je

72
= Aao * Aa\ * AO2
Kao nosea duina ojaanja (irina zone uticaja ojaanja) uzima se b:
ft = 1/(Z)11+iy4-c|-c2)(j/,-c,-c2)

2.28.

irina b ne sme biti manja od 3- sA (sl. 2.22b, c, d).

Nosea visina (visina zone uticaja) za cev se uzima najvie ls:
ls = 125+ss -c,

-c} -c2)

2.29.

Ako deo cevnog prikijuka ulazi u posudu, onda se za proraun uzima samo
deo ls' <> 0,5- ls. Ako su proraunske vrstoe materijala ojaanja Kj i K2 manje od
vrstoe K materijala zida koji se ojaava, za dimenzionisanje se koristi formula:

Za izrez prema sl. 2.22a. koeficijent oslabljenja vA se odreuje prema sl. 2.23. i 2.24.
za donju krivu (izraz 2.26. jednak nuli) na osnovu izraza 2.25. Za
a.

Slika 2.25. Shema za proraun povrina za ojaavanje cilindra (a) i sfere (b)

Slika 2.26. Shema za proraun povrina za ojaavanje susednih prikluaka u

uzdunom
pravcu cilindrinog omotaa (a) i u pravcu obima cilindrinog omotaa ili sfere (b)

ojaanja prema sl. 2.22b, c najvea potrebna debljina sA moe biti 2-sc. irina
plo- astog ojaanja se moe smanjiti, ali se povrina poprenog preseka mora
zadrati istom, tj. mora se poveati visina ojaanja (sl. 2.22d). Za ojaanje u
vidu cevi (sl. 2.22e, f) koeficijent oslabljenja vA se odreuje prema sl. 2.23. i
2.24. za funkciju prenika izreza 2.25.. i odnos debljina zidova 2.26. Za ojaanje
u vidu cevi koja prodire u unutranjost posude (sl. 2.22e, varijanta III) debljina
zida se moe smanjiti za 20% ako je upust cevi m > ss. Za ojaanja u vidu cevi
odnos debljina zidova (izraz 2.26) mora biti manji (ili jednak) 2,0. Duina
cevnog ojaanja se moe smanjiti ako se debljina zida povea, ne smanjujui
povrinu preseka.Kada se ploasto i cevno ojaanje koriste zajedno (sl. 2.22g)
treba istovremeno koristiti formule koje se odnose na oba vida ojaanja.
Uzajamni uticaj izreza se moe zanemariti ako je rastojanje (sl. 2.26)
IZ2-J(DH+*A-cl-c2y(sA-cl-c2)
2.31.
Ako uslov iz f. 2.29. nije ispunjen treba proveriti da li presek omotaa
izme- u ivica izreza moe da prenese optereenje koje na njega otpada, to znai
da treba proveriti uslove f. 2.27, odnosno 2.30.
7. ZAPTIVANJE POSUDA
2Ladatak zaptivanja je da sprei nekontrolisanu vezu sadraja posude sa
spoljnjom atmosferom, koja se moe uspostaviti na mestima na kojima se delovi
posude spajaju (zatvaranje poklopcem, prirubnice i druga mesta spajanja prikljuaka i nastavaka, zavareni spoj danca i omotaa). To znai da kod posuda pod
pritiskom i rezervoara treba zaptivanjem da se onemogui isticanje filuida u atmosferu, a kod posuda u kojima vlada vakuum treba da se sprei prodor spoljnjeg
okruenja u posudu. Ukoliko na posudi postoji pokretni ili obrtni deo, iji jedan
kraj ulazi u posudu, a drugi se nalazi izvan posude (na pr. vreteno mealice, sl.
2.2), potrebno je na mestu prolaza obezbediti zaptivanje (sl. 2.17a).
Na zaptivenost posude utiu mnogi faktori, koje treba uzeti u obzir pri
rea- vanju zaptivanja. Pre svega, zaptivanje moe biti potpuno, kod koga je
iskljueno proputanje, ili uslovno, kod koga se doputa malo proputanje
fruida. Jasno je da je tee ostvariti potpuno zaptivanje, naroito ako je radni
fluid gas ili para pod visokim pritiskom, a ne tenost. Po karakteru dejstva
zaptivanje moe biti stalno, na nepokretnim spojevima (poklopci, prirubnice,
epovi), stalno, na pokretnim spojevima (vretena, klipovi, zaptivna tela slavina)
i povremeno, na pokretnim spojevima (ventili). Po obliku osnovne povrine po
kojoj se izvodi zaptivanje, razlikuje se zaptivanje ravnih povrina, cilindrinih
ili koninih povrina. Po karakteru zaptivnog materijala zaptivanje moe biti sa
krutim metalnim dodirom (zaptivanje na briljivo obraenim metalnim
povrinama u neposrednom dodiru, bez zaptivaa), sa elementima koji se
deformiu elastino (klipni prstenovi, kone i gumene manetne) i sa
elementima koji se deformiu elastino i plastino (zaptiv- ne podloke i drugi
oblici zaptivaa). Zaptivanje moe biti na normalnoj tempera- turi, na povienoj
nepromenljivoj ili promenljivoj temperaturi. Zaptivanje zavisi i

o veliine pritiska, tj. da li u posudi vlada vakuum, atmosferski pritisak,

nizak
ili
visok pritisak.
7. 1. Zaptivanje ravnib povrina poklopa i prirubnica
Zaptivanje poklopaca i prirubnica se najee izvoi uz primenu
zaptivaa
(zaptivnih podloki). U t. 2.3. su data osnovna konstrukcijska reenja
zaptivanja
i
njihovo podruje primene, a u t. 2.4. karakteristike zaptivnih podloki
najee
korienih oblika.
Od izbora profila i materijala zaptivaa u velikoj meri zavisi da li e
biti
ostvareno zaptivanje. Zbog toga se i koriste razliiti materijali, metali i
nemetali,
za njihovu izradu, a sloeniji oblici profila pogodni su za tee radne uslove.
Sila pritezanja za zaptivanje poklopaca i prirtibnica ostvaruje se
pomou
navojnog
para,
najee
pomou
vijaka i navrtki, ravnomemo
rasporeenih po obimu (sl.
2.27).
Proraun zaptivanja se svodi
na
odreivanje sile pritezanja, pri
emu se razmatra podruje
pritezanja jednog vijka, a uzimaju se
u
obzir
sve
sile
izazvane
pritezanjem
i radnim pritiskom.
Kada se ravna povrina
zaptiva zaptivaem (sl. 2.2,
2.15,
Siika 2. 27. Prirubni spoj poklopca i izgled 2.16,
2.19),
ovaj
zbog
zaptivne
pritezanja
podloke pre (a) i posle (b) pritezanja
popunjava u potrebnoj meri
neravnine na povrini zaptivanja (sl.
2.27b).
Sila
pritezanja
zaptivnog
spoja zavisi od svojstava

Tabela 2.3. Osnovna konstrukcijska reSenja zaptivanja ravnih povrina

7.2. Proraun sila na elementima zaptivnog spoja

Proraun sila za pritezanje poklopaca i prirubnih spojeva na posudama,
koji je definisan standardom JUS M.E2.257. "Proraun vijaka", odnosi se na
osnovni sluaj optereenja, prethodno pritegnute vijke elastinom silom
zatezanja, u radu izloene mimom optereenju silom unutranjeg pritiska.
Proraun vijaka e biti obraen kasnije, u poglavlju 4. Spojevi i elementi za
spajanje, glava 2. Spojevi na- vojnim parovima. Znatno je sloeniji proraun
ako se uzimaju u obzir dodatna op- tereenja, koja mogu biti prouzrokovana
uticajem toplote (lokalno ili povremeno

75
toplotno izduenje, razlike u koeficijentima linearnog toplotnog izduenja mate- rijala
delova) iii promenljivim silama u radu (uticaj prikljuka cevovoda).
Tabela 2.4. Karakteristike zaptivaa za ravne povrine

Paralelnost
prirubnihvrednost
povrinadoputenog
je uslovoptereenja
sigurnog
U
sluaju dazaptivnih
je prekoraena
zaptivanja,treba
a stepen sigumosti
zavisiiliod
stanja obrade
povrina i vrste
zaptivaa
usvojiti
t>olji materijal
povoljniji
oblik zaptivaa.
pritisak
pvijaka,
visini
i boni
pritisak
p(koeficijent
yt promenljiv
x. Oni
korienih
to
sepoiskazuje
pomonom
veliinom
<p
Za zaptivae
sa otvorima
za zaptivaa,
prolaz
vijaka
(sl. 2.19b,
2.27a)
vaesuf.
povezani
odnosom:
naleganja),
koji
iznosi
<p = 0,75
za neobraene
i za vijke
sa
2.32.
do 2.37,
samo
se umesto
srednjeg
prenika dD povrine
uzima podeoni
prenik
ukomvijaka
(sl. m d2.11),
odnosno
<p bD= polovina
1 za povrine
obraene
skidanjem
kruga
umesto
veliine
stvarne irine
zaptivaa.
Py
kn a Px
2.40.
strugotine.
gde je
k faktor
proporcionalnosti
aksijalnog za
i bonog pritiska
zaptivaa
Sile
zaptivnog
spoja
se oblika
odreuju
(stanje
Tabela
2.5. (tab.
Otpor2.6).
promeni
KD i KDu zaugradno
zaptivaestanje
od metala
obrtnog
vretena
prethodnog prite- zanja) i za radne uslove. Ako je probni pritisak p' ^ l,3*p
potrebno
proraun
proveriti i pri optereenju
probnogpritiska
pritiska.zaptivaa
Tabela
2.6.jeFaktor
proporcionalnosti
k aksijalnogodi bonog
obrtnogMinimalna
vretena sila na vijku u radnim uslovima, ako je zaptiva unutar
kruga vijaka
(sl. 2.19a), kadaF jcdD + bD <dt - dL, iznosi:
f
SB
- RB
+fFB
+FDB
F
Materijal zaptivaa
K
MPa,optereuje
na temperaturi,
C zaptivni spoj. potiu
KomponenteKsile
SBDw
>, koja
prirubni
D
od radne sile unutranjeg pritiska na poklopac ili prirubnicu prenika du
MPa 100
200 300
(F^), od uticaja pritiska
na zaptiva
(Ffb), 400
iji je500
srednji prenik dD i sile
za sabijanje
), iji je koeficijent
zaptivaa k2 (tab.
Mekipotrebne
aluminijum
100zaptivaa
40 20(FDB(5)
Promena-veliine
pritiska
py (i px) poSvisini,
iji Njihove
je dijagram
dat na se
sl.
2.4),
a
odreuje
se
uz
stepen
sigumosti
veliine
D = 1,2.
akar
200 180trenja
130 izmeu
100 zaptivaa
(40) 2.28,
zavisi
od
koeficijenta
i
vretena
i
p
2 iztneu
proraunavaju
prema
formulama:
ir
padl
F
Meko
gvoe
350Za 310
260pritiske
210 odnos
170 koeficijenata
(80)
zaptivaa
poklopca.
razliite
p2lpi dat
je u
2.33
BBi^
tab.
2.7.
.
elik .1214
400 380 330 260 190 120

px(db-d2)
Tabela
2.7. Odnos
koeficijenata
trenja /P]
7.3.
Zaptivanje
vretena
mealice
elik .7430
450
450 420
390
330 280
Ffb=
40
2.34
zaptivanje500
vretena
esto390
se koriste
Austenitni Za
elik
480 mealica
450 420
350 meki zaptivai od
kudelje ili azbesta,
^DB
postavljeni u obliku zaptivne kutije, prikazane na
2.35.
sl.
2.17a. U
Shema
za proraun
ovakvih
zaptivaap data
na isl.probni
2.28. pritisak.
formulama
2.33. do
2.35. veliina
moejebiti
debljine
Najmanja potrebna sila na vijku za ugradnoNastanje, izbor
koja odgovara
sili
pret- hodnog pritezanja, se odreuje premazaptivaa
formuli:
s i visine h utiu pritisak, tempeFDV = *' dDkQKD
2.36.
ratura, odgovomost konstrukcije
Ako je sila FDy > FSB moe se koristiti
i kao sila prethodnog pritezanja
drugi faktori. Debljina
s, mm, se
F
DB: fDV =0,2-PDV +0,8 JFSBfDV
2.37.
bira izmeu (0,7 do 1,5)-V*f; d
SiJa prethodnog pritezanja treba da ye
bude to manja radi to manjeg
optere- enja zaptivaa i vijaka. Kod zaptivaa
od mekih
prenik vretena
u mm.materijala,
Visina h
ukljuujui i meke metale, pri prvom pritezanju
moe doi do nepovratnih
se
(plastinih) deformacija, to moe ugroziti
zaptivanje,
pa je potrebno
uzima
4-s za neodgovorne
konF
a
dodatno pritezanje. Doputeno opte- reenje
radnim
strukcijezaptivaa
i niske Du
pritiske,
do
uslovima mora biti vee od minimalno potrebne
sile
na
vijku
u
radnim
10vS
za
uslovima FSB (FDu^ FSB). Za metalne ravne zaptivae
je:
zaptivanje
pri
visokim
F
D U * *'dDk0KDu
2.38.
pritiscima.
Proraunom se odreuje
a za grebenaste zaptivae je
FDO = X
d D fx k 0K Dl>sila
2.39.
pritezanja zaptivaa Fz i sila
Slika 2.28. Sbema za prorauo
zaptivaa
u
kutiji
50
100
200
400
600
900
Vrednosti za koeficijente zaptivaa trenja
kD kQ i KD, kao i vrednosti kQfCD
vretena F^.
biraju
iz bar
t. preseka
2.4. i 2.5;
uslove
obino
se koriste
za
Radnisepritisak
p,
Prsten
zaptivaa
4x4za radne
5
3 2,3izmeu
1,7 zaptivaa
15
~ i vrednosti
gasove i paru.
mm
Prsten zaptivaa preseka 6x6 3 2,2 1,8 1,6 1,5 1,4
mm
Radni pritisak p, bar
200 400 600 800

Zaptiva od kudelje
Zaptiva od azbesta
h \
2f~
1
78

e s-1
2
>
h -y\
l.f.UL
P> = ke

1,2
1,6

1,4
1,8

1,5
2,0

1,6
2,2

2.42.

Pritisak p v potreban za pritezanje zaptivaa, je iednak pritisku za y = 0:

2/-^
Jlr*e *
2.43.
Pz P>.(>.=o)
Sada je mogue odrediti potrebnu silu pritezanja zaptivaa:
2.44.
Zbog sigurnosti treba silu Fp sraunatu po f. 2.44, poveati za
20%, naroito u sluaju visokog pritiska
p.
Na osnovu sheme na si. 2.28. moe se odrediti i siia trenja F
izmeu vretena i zaptivaa koristei jednainu za elementarnu silu
trenja:
dFM = t r d d y ( p p x )
Uvoenjem zavisnosti 2.40. i 2.42. se, posle integriranja, dobija:
t 2 .fJt l
F = /r n d p ] e
*
-dy
UsJov zaptivanja je da boni
pritisak px u donjem delu zaptivaa
bude vei od radnog pritiska p. Raunajui sa prosenim koeficijentom trenja
/J=(/JJ+ moe se postaviti jednaina, kojom se iskazuje ravnotea
elementarne sile trenja i elementarne sile aksijalnog pritiska:
*(Z? + d) // p^ *<fy =
2.4i

-d^-d- py

Zbog zavisnosti 2.40. dobija se:

P,

k-(D-d)

Uslov zaptivanja se moe izraziti sa = p za y = h. Kako se odnosi

trae na elementu dy, za veliinu^ udaljenom od preseka A-A, treba f. 2.41.
integraliti ody do h. Tada je:
,_L miJL. h-y
D-d
kpk
i ako se uvedu smene / = p/k i D - d = bie:

Slika 2.29. Osnovni konstrukcijski oblici prirubnica

a. Prirubnica za zavarivanje sa konusnim prelazom b. Privarena prirubnica c.
Prirubnica
za uvaljivanje d. Ravna prirubnica sa navojem, naknadno zavarena e. Slobodna
prirubnica
8.1. Proraun prirubnica
Proraun prirubnica je sastavni deo prorauna prirubnog zaptivnog spoja,
d - s u pprethodnom
2.45.
pa je potrebno uzeti u obzir sile na spoju, kako je opisano
poglavlju, kao i proraun vijaka, koji je dat u sledeoj glavi. U skJadu sa tim
treba ukazati na
neka obraenoj
pravila, definisana
JUS M.E2.258.
"Proraun
Dobro
povrinistandardom
vretena (kaljenoj,
bruenoj
i
prirubnica".
poliranoj), naroito pri visokim pritiscima, odgovara mali koeficijent
Broj
vijaka
spajanje
trebamala.
da bude to vei, a najmanje 4, da
trenja,
pa jezai sila
trenjaprirubnica
u tom sluaju
bi se ostvarilo ravnomemo i sigumo zaptivanje. Zbog toga korak vijaka ne treba
8. PRIRUBNICE
da pree veliinu SdL\ dL je prenik
otvora za vijke (sl. 2.27, sl. 2.30). Krak a sile
na vijku (sl. 2.30)
trebanadaposudama
je to manji.
Radijussazaobljenja
r izmeu
Prikljuci
se spajaju
cevovodima
pomouvenca
prirubnica.
Konstrukcija
prirubnica
njenoj
funkciji (sl.
prirubnice
i konusnog
ili cilindrinog
grla moraodgovara
biti vei od
6 mm.
2.17). Zaspoj
cevne
priljuke se, tako
sem da
reenja
na pri
sl. ugradnji
2.17b. i u
Prirubni
se dimenzionie
moeprikazanog
da primi sile
izvode
razliite
varijante
krutih
(sl. 2.29a
d) i
toku rada.
Ako je
ispitni konstrukcijske
pritisak pt > 1,3/7
potreban
je proraun
i za -optereenje
slobodnih prirubnica (sl. 2.29e, f). Krute prirubnice se vrsto spapri ispitivanju.
jaju sa cevi i ponaaju se kao njen sastavni deo. Slobodne prirubnice
Prirubnica
se dimenzionie
prema najveem
otpomom
se prilagoavaju pri nastavljanju
cevi. Prirubnice
se momentu
koriste zaW za
radne uslove,
sa stepenom
sigumosti
S i iznad
proraunskom
vrstoom
nastavljanje
cevi nazivnog
pre- nika
15 mm, izvode
se kaoK na
proraunskoj
temperaturi
(f. 2.46)
i prisavijene
ugradnji,
stepenom
sigumosti
kovane,
beavno valjane,
livene,
odsa
profila
ili elinih
traka S na
probnoj itemperaturi
i proraunskom
vrstoom
K2Qa(f.izrauju
2.47): se od elika,
sueono zavarene
ili izrezane
iz lima,
2.46.
= FSB S a
K
F
J2V.S..aD
W
=
*20
Sutina prorauna prirubnice se svodi na zahtev da izvedena visina oboda
prirubnice hF bude vea od visine dobijene na osnovu otpomog momenta W. Da bi
se odredila visina oboda koriste se veliine b t Z i Z y

80
b ~ d s ~ d u -2

2.48.
2.49.

za koje se dobija u preseku A-A (sl. 2.50.

2.30a)
.
/1,27 W -Z
2.51.
kF
i5
i u preseku B-BW-Z
(sl. 2.30b)
hF
2.52. za
Veliina redukovanog prenika otvora
vijke
dL se odreuje prema sl. 2.31. Krak delovanja sile
(sl. 2.30) za radno stanje i za ispitivanje je 2.53.
d
d
-*F
a l~ u
2
a za ugradno
stanje
2.54.
- _= 1dt -d)
a
D * ^
Ogranienja za primenu f. 2.52. su:
0,5
^f.-1,0
0,ii-Ll.i-o,3
hp
2.55.
b
U f. 2.52. se koristi vrednost
B:
1+-2s

B=t+2(B,2+2B,

n
B
'~ V

2.56.
Za krak dejstva sile u ugradnom stanju se
Slika 2.30. Kritini preseci koristi f. 2.54, a za ispitni pritisak i radno stanje vai
i
zavisnost (sl. 2.30b):
mere
prirubnica
sa
koninim
a = di zin ~s\ 2.57.
Poeljno je da se debljina proveri i za
opasni
presek C-C (sl. 2.30b,c), naroito ako se oceni da
su
male
debljine, sraunate za preseke A-A i B-B. U
I 4'W
toj proveri
se koristi formula:
~)*{d,-*di
Slika 2.31. Redukovani u kojoj se najvei otporni moment W odreuje tako
prenik
to se u f. 2.46, odnosno 2.47, uzima za krak
otvora za vijke dL *
dejstva

81
82

sile veliina aD definisana na sl. 2.30c, umesto

vrednosti a, odnosno aD.
2La proraun
privarene prirubnice vae
Tabela 2.9. geoKonstrukcijska
reenja
metrijske
zavisnosti
sa sl. 2.32, sa kojima se
privarenih
krak dejstva
sileprimene
odreuje prema f. 2.57. i 2.54, a
prirubnica i podruja
njihove
dvostruka irina prirubnice iznosi:
b =de dn 2 'dr

2.59.
Ovde se umesto d2 moe koristiti du za
reenja 4. i 5. u tab. 2.9, u kojoj su data podruja
primene i ogranienja za razliite konstrukcije
zavarenih spojeva prirubnica.
Sa pomonom vrednou Z:
2.60.
Z = [d.. +s,
moe se odrediti potrebna visina prirubnice
hF:

42 W -Z

Za slobodnu prirubnicu, prikazanu na sl.

hF vae sledee formule:
2.33,
Vrsta vareno
Debljina
Slika
2.32.
Privarena
g prirubnica:
za
zavarenoga. Ogranienje
sa
=d K d,, 2 dr
2.61.
spoja
spoja, mm
du p, bmm*bar
giatkom
~^4
r

n
21
4s
2.62.
cevi b.
sa 2 konusnim
a=aD =
Si +g
l 10000
prelazom
2.63.
w
hF
Jh.

__a

gl +g 2 2 l 4 s l 10000
Povrinski pritisak pF izmeu prirubnice i
privarenog prirubnog ojaanja ne sme prei veliinu
proraunskeF vrstoe K, prema formuli:
SB <K
,2
J 2 S K
PF = U7. 4
gl +g2^2s! 20000
~d

Za prirubnice za zaklopne vijke (sl. 2.34)

Slika
2.33. vae
formule za privarene prirubnice, sa dL * = 0 i
Slobodna
prirubnica
spoljnjim
Navmuta prirubnica (sl. 2.35) se proraunava prema f. 2.63, sa
dvostrukom irinom prirubnice
b =ds dp 2 'd^
2.65.
i krakom dejstva
dt
-dF
a=aD =-*-2- -L.

2.66.


I t J
---

gl +g2^2sl

| 8, +g2*2s,
Raztika izmeu gt i g2 ne smc biti vea od
25% zbira.

83
Krak dejstva sile se odreuje prema f. 2.57. za ispitni pritisak i radne
uslove, dok se za ugradno stanje uzima da je aD = 0.
U f. 2.68. veliina n predstavlja broj vijaka za pritezanje.
9.

OSLONCI POSUDA

ape za oslanjanje vertikanih posuda 1 mogu biti postavljene ispod

posude i zavarene za dance (sl. 2.37a,b), ili postavljene po obimu omotaa i
sa njim zavarene (sl. 2.37c,d).
a.
Slika
2.34.
Prirubnica
za
zaklopne vijke
Otpomost
navoja
prema smicanju (poglavlju
4.
Spojevi i elementi za
spajanje,
Slika 2.37. Oslonci vertikalnih sudova
glava 2. Spojevi navojnim
I oslonci horizontalnih posuda se mogu postaviti
ispod posude,
pri
parovima)
se proraunava
emu je ona vrsto spojena sa jednim osloncem, a po
drugom
moe da se 2.67.
prema
formuli:
pomera u uzdunom pravcu za sluaj dilatacije (sl.
K 2.38a).
^Potrebna
2 Za Fbono
visina
SB
oslanjanje se koriste vrsto spojene ape (sl. 2.38b).
esto se
koristi i
oboda
prirubnice
sa
postolje za oslanjanje posuda (sl. 2.38c).
zaptivaem po celoj irini
(sl. 2.36) se odre- uje
prema formuli:
2W
hF
2.68.
n-d L n
sa
proraunskim
koeficijentom C = 0,9 za
zavarene prirubnice i C

Slika 2.38. Oslonci horizontalnih posuda

Slika 2.35. Navmuta prirubnica

Slika 2.36. Pfirubnia sa

zaptivaem
po celoj irini