MATEMATICKA ANALIZA TeorijaPredgovor Pored brojnih sjajno napisanih udabenika Matematicke analize na nasem i stranim: jericima, pojavajedne nove knjge te vite krajem dvadesetog veka, zahtevainvesno obrazlozenje, Osim zadovoljenja pragmatitne potrebe za udibenikom koji ce pokriti postojedi nastavai program, Zeleo sam da kajiga bude « orisna za primene, « ustrovous primerima, ‘+ s2 detaljno objainjenim fandamentalnim konceptima, + razumljiva i aka 2a ditanje, +# dovolino malog obima. Svestan Zinjenice da su ovi zahtevi donekle protivretni, biéu zadovoljan ako ‘itaoci i korisnici ove knjige ustanove da su oni i ispunjeni Ova knjiga Gini celinu sa mojom prethodnom knjigom Matematicka analize ~ pregled teorije ¢ zadact, Beograd 1994. Obe knjige se odnose na istu materiju, obradenu sa aspekta teorije, odnosno zadataka, s tim sto su mala odstupanja u redosledu prezentacije bila neizbeina, Osim studenata Blektrotehnike, zbog kojih je i napisana, pokazalo se da Pregled teorije i zadaci koriste i studenti Matematike, kao i studenti drugih tehnickih fakulteta, Ova knjiga je namenjena istom krugu Korisnika. Od ingenjera koji primenjuje matematiku vise se ne tradi da rutinski reéava, najkomplikovanije integrale i sliéne probleme 2a koji je potreban tradicionalni dri”. Ova obaveza je nestala pojavom ratunarskih programa koji retavaju veéinu. Sablonskih problema i to u ,opstem obliku”. Medutim, danainji i buduéi ingenjeri ‘moraée da poznaju vide matematike nego nekada, jer su mnoge nove oblasti Ma tematike nasle primenu w infenjerskim naukama. Ne samo da se tragi posnavanje nove matematike, nego je promenjen i kvalitet potrebnog tnanja ka uravnotetenijo} ‘mefavini teorijskih ananja i praktiénih vestina, Da bi mogao da se osloni na raéunar, ingenjer mora da tna dosta teorije, da poznaje principe i idgje i da ana da formulige problem na jesiku matematike Dobar deo materije koja se izlaze u ovo knjiti pripada klasitnoj Matematitkoj nal. Tma veé preko 300 godina od otkriéa Newrowa i Letaxtza, koja a, na- favno, dopunjardna tkricima drugih matematizara Od pojave prog udabenikamatematizke analize, Kojeg je J. BERNOULLI napisao za svog slavnog uéenika, mar- kiza P. L’Hosrrrata, do danas su svakako napisane hiljade udabenika. Tako je gradivo koje se w njima izlage odavno postalo klasitno, selekeija materije i nazin obeletje vremena u kome je knjiga nastala. Po tome prezentovanja sadrée u sebi ni ova lnjiga nije izuzctak Preskotili smo ili smo samo povrino obradili neke oblasti koje se rade rutin- ski primenom ragunara, Na primer, geometrijske primene integrala smo sasvim povrino izlotili, jer se buduéi indenjer ili time ne¢e baviti ili ée retavati probleme i te oblasti pomeéu razunara Nasuprot tome, TavLonova formula je detalino obradena, jer je ona od fundamentalne vadnosti u intenjerskim primenama i sma- tramo da student mora da zna teorijske detalje da bi razumeo primenu. Kroz rmnogobrojne primere (u kajizi ih ukupuo ima 193) uvodimo fitsoca u neposredne primene islofene teorie, sa posebnim osvrtima na numeritke rezultate, kad god je to bilo moguée, Medutim, izbor materijala i koncepcija knjige nisu striktno uslovljeni neposted- nim ili buduéim primenama, Izuéavanje Matematigke analize ima za‘cilj i upozna- vanje sa fandamentalnim idejama, Dokazi mnogih teorema su ilustracija suptilnosti metoda kojima se sluzi Matematicka analiza i éitaju se sa zadovoljstvom. Iako su neki dokazi previ8e komplikovani da bi se mogli predavati u uvek prenapregnutim okvirima standardnog kursa, smatrali sino da bi znatiteljniji ctaoci bili uskraéeni njihovim izostavljanjem. Da bi se Gitalac upozorio na Kljugne ideje, mesta na Kojima se one pojavtiuju obeleéena su znakom # na margini. Mesta na kojima se éesto gredi obelezena su znakom j, a narozito vagna mesta znakom !. Pokazalo se, prema iskustvu iz knjige Matematicka analiza - pregled teorije i zadaci, da ovo koristi studentima, koji i inage sami prave sligne zabeledke po marginama. Pored toga, vainije definicje i teoreme su tokvirene. “Material ofunkeijama vige promenljvih io Kompleksnim funkeijama je povrinije imet od ostalih delova. Njegova uloga u tekstu jeste da ilustruje enagu unificiranog pristupa pomoéu aparata metridkih prostora i da ostvari prvi kontakt studenata so vom problematikom. Tako sam kao autor iskljucivo odgovoran za sedriaj knjige, na njenu koncep- ciju su uticali i stavovi mojih kolega sa katedre za Primenjenu’ matematiku Elek- trotehnitkog fakulteta u Beogradu, kao i brojne diskusije u veri sa izvodenjem naatave, Profesori ILivA LAZAREVIG, STOJAN RADENOVIE, SLOBODAN StMté i DoBRILO ‘Tosté, profitali su radnu veraiju teksta i dali mi nix izvanredno korisnih primedbi i sugestija, koje su ugradene u konaénu verziju. Thustracije u tekstu uradene su na ragunaru, u gemu mi je pomogao dipl. ing. Ivan FISER. Korice je oblikovao sth ZORAN BADNIEVIG. Zahvaljujudi njima, knjiga je dobila na visuclnom kvalitetu. U Beogradu, 21. februara 1996 Milan Merkle Sadrizaj Oznake 1 Uvod u analizu ... 1 1.1 Kardinalni broj skupa sonar 1.2 Realni i kompleksni brojevi ; e 4 124 ae brojevi (14) 1.2.2 Kompleksni brojevi (7) 1.2.3 Neke nejed- nakosti (9) 1.3 Realne i kompleksne funkeije 3 sofia I 1.3.1 Pregled osnovnih pojmova (12) 1.3.2 Neke klase reainih funkeija (14) 1.3.3 Kompleksne funkeije (28) 2 Graniéni procesi 2% 2.1 Realni nigovi........ 26 2.1.1 Defnicija i osnovni pojmovi (28) 2.1.2 Osobine konvergentnih nizova (29) 2.1.3 Beskonazne graniéne vrednosti (33) 2.1.4 Dve teoreme o nizovima (85) 2.1.5 Monotoni nizovi (38) 2.1.6 Podnizovi (48) 2.2 Nizovi u metriékim prostorima .. cee 7 2.2.1 Metritki prostor (47) 2.2.2 Okolina tacke. Otvoreni i zatvoreni skupovi (49) 2.2.3 Konvergencija nizova u metrigkim prostorima (52) 2.2.4 Tacke nagomilavanja (55) 2.2.5 Kompletnost (57) 2.2.6 Banachov stav o nepokret- no} tatki (60) 2.2.7 Kompaktnost (64) 2.2.8 Normirani prostor (67) 2.3 Granigéne vrednosti realnih funkeija...... 68 2.3.1 Definiija i osnovni pojmovi (68) 2.3.2 Osobine nepuckidnih funkeija (79) 2.4 Preslikavanja metriékih prostora ..... 81 2.4.1 Opata definicija i posebni sluéajevi (81) 2.4.2 Neprekidni operatori na kompaktnim skupovima, Uniformna neprekidnost (85) 2.5 Beskonagno male veliéine i njihovo poredenje........ 88 >3 Diferencijalni ratun seceevane ceases DB 3.1 Izvod funkeije realne promenljive...... 96 3.1.1 Problem tangente i defncja invoda (96) 3.1.2 Formalizam diferenei- ranja (100) 8.1.3 Diferencijal (104) 3.2 Teoreme o srednjoj vrednosti u diferencijaitiom fagunu .... 108 3.3 Primene teorema 0 srednjoj vrednosti.. 13 3.3.1 Monotonest funkeija (118) 3.3.2 Prekidiigvoda (116) 3.8.3 Uniformna neprekidnost (117) 3.3.4 Konteakcija i Lagrangeova teorema (118) 3.3.5 L'Hospitalovo pravilo (119) 3.4 Izvodi i difereneijali viteg reda 121 8.4.1 Invod reda n (121) 3.4.2 Diferencijal reda n (128) 3.4.8 Konveksnost i drugi izvod (124) 128 3.5 Taylorova formula ....... 3.5.1 Taylorov polinom i ostatak (128) 3.5.2 Naladenje Taylorovih razvoja funkeija (181) 3.5.3 Procena ostatka u Taylorovo} formuli (136) 3.54 Primena Taylorove formule na ispitivanje ekstremuma (142) 3.6 Ispitivanje funkeija aves UD 3.6.1 Asimptote (143) 9.6.2 Postupak ispitivanjafankeija (146) 3.7 Diferencijalni raéun funkeija vise promenljivib.......- +++. 148 43.7.1 Diferencijabiluost funkeija vige promenljvih (148) 3.7.2 Parcijalni iz- vodi viseg reda (152) 3.8 Diferencijalni raéun kompleksnih funkeija....... 158 4 Integralni raéun 187 4.1 Problem izracunavanja povréine i definicija integrala........158 4.2 Odredeni integral ...... 163 4.2.1 Integrabilue fmkeje (163) 4.2.2 Ozobine integral (168) i neodredeni integral 172 4.3.1 Definiija primitivne funkeije (172) 4.3.2 Veza imedu odredenog i neodredenog integrala (173) 4.3.8 Oscbine neodredenog integrala i metodi integracie (175) 4.4 Nesvojstveni integral 2178 4.5 Integracija nekih klasa funkeija... 181 4.5.1 Racionalne funkeije (182) 4.5.2 Neke ,iracionalne” funkeije (183) 4.5.3 Trigonometrijske funkcije (185) 4.5.4 Integrali koji nisu elementarne funkeije (186) 4.6 Dutina luka krive i ostale primene ...... 187 4.6.1 Dudina luka krive (187) 4.6.2 Ostale primene (189) 5 Redovi fee soaesenen 193 B.A Uvod i osmovni pojmovi.......c.cccs secs seeeseeeseeesseses e194 5.2 Poritivni redovi.. 200 5.3 Redovi sa proizvoljnim élanovima 209 5.3.1 Alternativni redovi (209) 5.3.2 Redovi sa opitim élanom oblika @qbq (211) 5.3.3 Apsolutna konvergencija (213) 5.4 Funkeionalni redovi.. 216 ‘5.4.1 Uvod (216) 5.4.2 Uniformmna konvengencija nizova funkeija (216) 5.4.3 Uniformna konvergencija redova (224) 5.5 Stepeni redovi 228 15.5.1 Definiija i osnovne osobine (228) 6.6.2 Maclaurinovi redovi (284) 5.5.3 Kompleksni stepeni redovi (237) 6 Diferencijalne jednaéine ...... oe 239 6.1 Uvodni pojmovi i diferencijalne jednagine prvog reda. 240 6.1.1 Uvodni pojmovi (240) 6.1.2 Jednatina koja razdvaja promenljive (243) 6.1.3 Homogena jednatina (244) 6.1.4 Linearna jednacina prvog reda (246) 6.1.5 Bernoulijeva jednaéina (248) 6.1.6 Jednatine Lagrangea i Clairauta (249) 6.1.7 Riceatijeva jednaéina (251) 6.1.8 Jednaéina u totalnom diferen- cijalu (252) 6.2 Linearne diferencijalne jednacine viieg reda.. 255 6.2.1 Homogena jednadina (255) 6.2.2 Nehomogens jednadina (260) 6.2.3 Jednaéina sa konstantnim koefcijentima (263) 6.2.4 Bulerova diferen- cijalna jednatina (268) 6.3 Nepotpune jednacine seeeeenee iS 268 Registar imena ........cceee am Registar pojmova mmOznake ' Vado (na matgini). Onnaéava Vane forme i trdenjs | Klizavo (na margini). Ovim anakom obeletavaju se mesta ‘ie se lako i eesto gre h Ideja (na margini). Ovi ‘makom obelezavamo mesta nna kojima se uvodi nova ide. 1 Znak 2a kraj dokaza, teoreme, definiije ili resenja, N Skup prirodnih brojeva. Q Skup racionalnih brojeva. Z Skup celih brojeva, R. Skup realnih brojeva, © Skup kompleksnih brojeva. © Prazan skup. {#|P(2)} Skup svih 2 (ie nekog skupa) koji imaju osobinu P. Na primer, {z|1< z <2) je skup avih brojeva izmedu 1 i 2. (a,6) Interval (otvoreni_ interval), skup {z]a 0, tada je sgnz = 1, 202 <0 je sgn'z = -Lisgn0=0. NZS (m,n) Najmanji zajednitki sadréa- lee prirodnin brojeva m in. nt = 1-2-8.0n, (2n)!! = 2-4.6---(20) Qn4 Di! = 1-3-5--Qn+ 0). (*) wen fon) gen, Ostale matematitke oznake objaénjene su nna mestu gde se po prvi put pojavljuju Brojevi zadataka na koje 20 pozi- vamo u tekstu odnose se na knjigu: Milan Merkle, Matematika analiza = pregled teorije i zadaci, Beograd 1904. Glava 1 Uvod u Analizu ‘Ova glava sadrdi materijal koji je potreban za praéenje ostalih delova knjige. Pretpostavljamo da je korisnik knjige upoznat sa nekim (ali ne svim) delovima ovog materijala iz srednje ékole ili iz kursa Algebre, Zato se islaganje na nel ‘estima svodi samo na nabrajanje definicija, formula i teorema, dok je na dru ‘mestima manje povréno,2 Glava 1. Uvod u Analizu 1.1 Kardinalni broj skupa Dodli su gosti u hotel, a jedan iz grupe je malo sakasnio, Kada se pojavio na recepciji, ispostavilo se da su se ostali veé razmestili po sobama i da za njega nema slobodne sobe. Portir je malo razmislio a onda se dosetio. Javio je svim gostima da se presele u sobu koja ima za jedan veéi broj od one ii kojdj su do tada bil. Kada je to uradeno, ostala je jedna soba viska, koju je uzeo zakasneli gost. Ova neobigna priga je logitki moguéa ako gostiju i soba ima beskonaéno mnogo i ako su sobe numerisane sa 1,2,.... Ima mnogo paradoksa koji su vezeni 2a pojam beskonaénosti, jer beskonaéno veliki skupovi ne gine deo nase intuicije. Kako se matemnatiska analiza bavi iskljudivo beskonaénim skupovima, praviluo shvatanje beskonaénosti je od najveée valnosti za uspeh u inuéavanju problema Analize. U ‘ovom odeljku govorimo o poredenju beskonaénih skupova. Dva konaéna skupa, uvek mozemo da poredimo po velitini, tj. da ustanovimo koji skup je veéi. To radimo tako sto izbrojimo elemente oba skupa, ili, jo8 prostije, tako sto svakom elementu jednog skupa pridruzimo jedan element drugog skupa, ‘sve dok ne iserpimo sve elemente jednog skupa. Na sligan natin mozemo porediti i beskonaine skupove. Definicija 1.1 Kaéemo da skupévi Ai B imaju isti kardinalni broj, u osnaci card A = card B, ako postoji bijektivno! preslikavanje koje svakom elermentu \jednog skupa dodeluje jedan i samo jedan element drugog skupa. ‘Ako postoji bijekcija koja preslikava skup A na neki pravi podskup skupa B, a ne postojibijekcija koja preslikava skup B na skup A ili na neki njegov podskup, /kazemo da skup A ima manji kardinalni broj od skupa B. ‘Ako se skup A sastoji od n elemenata (n € N), kazemo da je card A =n. Postojanje bijeksije izmedu clemenata dva skupa definige jedmu relaciju ek- vivalencije: dva skupa su u toj relaciji ako i samo ako postoji ucko bijektivno presikavanje jednog skupa na drugi. Keo sto je poznato, relacijom ekvivalencije definisu se disjunktne klase ekvivalencije. Dva skupa, prema tome, imaju isti kar inalni broj ako i samo ako pripadaju istoj klasi ekvivalencife u ednosu ne opisana relaciju Za pojedine klase ekvivaleneje Koratimo poscbne nazive i otnake, Ako skup A ima istikardinalni broj kao skup prizodnih brojeva N, kaZemo da je A prebrojiv skup, u omaci card A = Np (Cita se alef nula), Kardinalni bro) skupa realnih brojeva omagavamo sac, card R= ¢ Primetimo da se definicijom 1.1 ine definite pojam kardinalnog broja, veé samo relacija,imati iti (vedi) kardinalnibroj”. Kardinalne brojeve treba shvatiti samo kao oanake klasa ekvivalencije U slede‘oj tearemi navodimo neke osabine vezane 2a prebrojive skupove "Viet defini bijekclje na strand 13 LLL. Kardinalni broj skupa 3 ‘Teorema 1.1 1° Skupovi celih, parnih i neparnih brojeva su prebrojivi. 2° Neka jecard A = No incka je B = A" = AxAx-+-xA, Tada je card B= Xo. 3° Ako su Ay, Aa,... prebrojivi skupovi, onda je i njihora unija prebrojiv skup. 4° Skup racionalnih brojeva je prebrojiv. Dokaz. 1° Skup celih brojeva je prebrojiv, jer se njegovi elementi mogu pred- staviti u obliku niza 0,1,-1,2,-2,3, -3,4, pa postoji bijekcija izmedu skupa celih i skupa prirodnih brojeva. Na sligan nagin se pokazuje da su prebrojivi i skupovi parnih i neparnih brojeva. 2° Dajemo dokaz za slucaj n = 2. Ako je card A = Np, onda je A = (ai,@2,...}, a elementi skupa 8 su svi moguéi parovi elemenata skupa A, koje mozemo pred- staviti u obliku sledeéeg niza: (23,01), (21,42), (42,41), (a1, 43), (02502) (#354), (cia je ureden po 2biru indeksa: najpre ide par en abirom indeksa 2, pa zatim dva pare sa abirom 3, itd, ). Prema tome, skup B je prebrojiv. Dokaz je analogen 2a n>2. 3° Ako su Ay, Ap... prebrojivi skupovi, onda je Ay = {av1,a%2,049,.-.), a una ovih skupova mote se predstaviti u obliku niza koji je ureden po abiru indeksa. 4°, Posmatrajmo niz koji je ureden po 2biru brojioca i imenioca. Ozigledno svi positivni racionalni brojevi pripadaju ovom nizu, ali se ponavljaju. Na primer, broj 1/2 pojavljuje se kao 1/2,2/4,3/6 itd. Ako iz navedenog niza odstranimo redom sve brojeve koji su ge veé pojavili, dobijamo nit {rq} svih rasliitih pozitivnih racionalnih brojeva, pa je skup takvih brojeva prebrojiv. Kako se skup svih racionalnih brojeva mole prikagati u obliku 0, Py ras Pas Pes Rae MPs on je prebrojiv i dokaz je raveien. 0 Rasmotrimo sada neke osabine skupova sa kardinalnim brojem ¢ ‘Teorema 1.2 1° Svaki interval (konacan ili beskonaéan, otvoren ili zatvoren) ima kardinalni broj 5. . ‘2° Skup realnih brojeva ima vedi kardinalni broj od skupa prirodnih brojeva, © > Rb.Glava 1. Uvod u Analizu Dokaz. 1° Dovoljno je pokazati da postoji bijekeija izmedu proizvoljnog inter- vala i skupa R. Takva bijekeija, u sluéaju konagnog intervala (a, ) ili (a,5) je, na primer, bra 2 Ha) = "=" (aretge + 5) +0 2° Na osnovu 1°, dovoljno je pokazati da skup taéaka iitervala (0, 1) ima kar- dinalni broj vedi od Xo, tj. da se ne mote ur unig, Pretpostavimo suprotno, codnosno da posto niz ay,02,...eji su elementi svi realni brojevi iz (0,1). Ovi brojevi se mogu predstaviti u decimalnom zapisu: ay = O.ara2a3-.., 42 = 009109203800.) 25 y= Dnt Gn20H9 ‘de su ayy decimalne cifte. Pri tome u sluéajevima kada realan bro} ima dve decimalne reprezentacije (kao na primer 0.3199... 1 0.82000...) biramo zapis sa beskonaéno mnogo nula. Konstruigimo sada realan broj z po sledeéem pravilu: Za njegovu prvu cifru iza decimalnog zareza usimamo bilo koju cifru razlititu od ain, 24 droga cifru uzimamo bilo koju razlititu od aza itd. O€igledno je da se broj 2 oie tako konstruisati da ne sadrdi beskonaéno mnogo devetki u decimalnom za- psu, pa bi se on morao nalaziti na nekom mestu w ni2u (aq). S druge strane, kako se 2 razlikuje od n-tog dlana niza (aq) u n-toj decimalnoj cift, onda nit (aq) ne sadrdi z, Sto je kontradikeija sa pretpostavkom. Dakle, nemoguée je da postoji niz koji sadrai sve realne brojeve u intervalu (0,1). Da li izmedu kardinalnih brojeva Ro i ¢ postoji neki kardinalni broj, tj. da Ji postoji neki skup realnih brojeva éiji bi kardinalni broj bio veéi od No a manji ‘od c? U 19. veku postavijena je hipoteza (tzv. hipoteza kontinuuma) da ne postoji takav skup, ali to pitanje, za koje se pokazalo da sustinski zadire u same fosnove matematike, nije moglo biti dugo reieno. Tek 1963. godine dokazano je da se, sliéno Euklidovom petom postulatu o paralelnim pravama, ni prihvatanjem ni odbacivanjem hipoteze kontinuuma ne dolazi u protivreénost sa ostalim aksiomama na kojima je zasnovana teorija realnih brojeva 1.2. Realni i kompleksni brojevi 1.2.1 Realni brojevi Nie nam namera da poginjemo ovu knjigu sa strogim aksiomatskim rasnivanjem realnih brojeva. Ilofigemo samo neke osobine realnih brojeva, veeane sa poredak, koje ée nam kasnije biti potrebne. ‘Skup realuih brojeva prosirujemo sa dva simbola, koje nazivamo plus beskonaé- nost (c0 il +00) i minus beskonatnost (oo) i 2a koje vai (ER) -wer 2, min $ = min{z | z € 5} max $ = max{z | x € S) Primer 1. U skupu taaka intervala [0,1], minimal’ element je 0, 8 maksimalni 1. Interval (0, +00) ima minimum (0), ali nema maksinwama. Interval (0,1) nema ni ‘minimum ni maksimum, U skupu {1,2,3,-beo) minimalni element je 1, 8 maksi- malni +o. U zasnivanju teorije realnih brojeva, polazi se od sledeée aksiome: Aksioma kompletnosti. Ako su Ai B neprazni podskupovi realnih brojeval takvi da je AUB=R, ANB=0, (Vae AYWOE B) a }}. Skupovi A i B ou neprazni i ANB = 0; pored toga, svaki element skupa A je manji od proizvoljnog #lementa skupa B. Kako skup A ima maksimalni element (a), & skup B ima minimalni element (8), onda je, prema aksiomi kompletnosti, nemoguée da bade AUB = R, tj, izaneds ai 6 postoji bar jedan reslan brojGlava 1. Uvod u Analizu Definicija 1.3 Kaiemo da je a € R donja granica skupa 5 ako zs svako 2 ¢S vali da je 2 > a. Za skup koji ima konainu donju granicu kafemo da je Jogranigen odozdo. f JAnalogno, b ER. je gornja granica skupa S ako je z <4, 1a svako 2 €S. Za skup Koji ima konagau gornju granicu kafemo da je ograniven odozgo. Ograniéen skup jeskup kojiima konaénu i donju i gornju granicu. Ekvivalentno, skup S je ograniéen ako postoji realan poritivan broj M, takav da je [z| 6, onda bi i broj a bio gornja granica skupa S, sto nije taéno po konstrukeiji. Dakle, xa svako a € Ai 4 € B imamo da je a < b,isvi uslovi aksiome kompletnosti su ispunjeni Pokazacemo sada da kup A nema maksimum. Pretpostavimo euprotn, daw skupu A postoji maksimalni element M. Kako M € A, postoji neko zo € 5 takvo da je Mf < zo, a kako je M maksimalni element kupa A, onda zy € B. Tmedu 1M i zo postoji noki realan broj c, tj. vati da je M a2 e Se < ate) Oba navedena uslova zajedno karakteri infimum. Analogni uslovi se mogu for- ‘molisati i za supremum, kao to je navedeno u sledeéo} teoremi ‘Teorema 1.3 Neka je S proisvolian neprazan skup realnih brojeva. Ako su inf $, odnosno sap $ konaéni, tada vadi infS=a <> (VE S\(z >a) Alve > Az € Sz (¥z € S)(z 0)(3r € S\(z > b-e) Za razliku od minimuma i maksimuma, infimum i supremum wvek postoje u Fe ; ako pripadaju datom skupu onda se oni svade na minimum, odaosno maksiraum. Obrnuto, ako skup Sima minimum, onda je min S = inf S, a ako ima maksimum, onda je max.$ = sup S. 1.2.2. Kompleksni brojevi Kompleksni broj moe se predstaviti na vide natina: «Kao ureden par (z,y), gde su 2, y realni brojevi. ‘# Ualgebarskom obliku, kao z = 2+ iy, gde je realni deo broja z, uw ozakama co, 2 y imaginarni z=Rez, y=lmz. Kompleksan broj i naziva se imaginarnom jedinicom. + U trigonometrijskom obliku, kao 2 = r(cos 0+ isind), gde je r modul, a @ argument kompleksnog broja z Ako je komplekean broj dat u trigonometrijskom obliku z = r(cos# + isin 8), tada su realni i imaginarni deo jednoanagno odredeni sa sin 8. parce, y Obrnuto, ako su datl realni i imaginari deo, modul je jednoanaéno odreden 6a re vPe, dok argument nje jednosnazno odreden, jer vali samo da je cost = ere sin v8 Glava 1. Uvod u Analicu Slika 1. Kompleksni brojevi u kompleksnoj ravni. Neodredenost argumenta uzrok je brojnih teSkoéa u radu sa kompleksnim bro- ia, & naroéito sa kompleksnim funkeijama. Ove teikoée se mogu delimigno ukloniti ako se uvede ograniéenje da 0 pripada nekom fiksiranom intervalu dudine ‘2x, na primer (—x, x] ili (0,2x). U tom sluéaju, ugao 0 je odreden sa z i y ‘Skup kompleksnih brojeva éini polje u odnosu na operacije + i, koje se definisu formalno na isti nagin kao w skupu realnih brojeva, ux dodatno pravilo i? Ako je 21 = 21+ ign i za = 22+ iyn, onda je ntea(e ta) +itn tu), ses (ee2—mm) tile + 29). U primeni kompleksnih brojeva korisna je EULERova formula ‘ cos 9 + isin oju éemo za sada shvatiti samo formalno, kao satetiji apis, Ako je = = nel i z= ne, onda je fag = rinelth) Dakle, prozvod dva kompleksna broja je kompleksan broj éiji je modul jednak proizvodu modula datih kompleksnih brojeva, a argument je jednak abieu njihovih argumenata. ‘Ako je 2 = 2 + iy, tada se kompleksan broj 2 = 2 ~ iy naziva konjugovano kompleksnim brojem broja z. Tatke z i Fu kompleksno} ravni simetrigne ou w dnosu na 2-0su. Nije teiko dokazati da vate sledeée osobine komplek brojeva: y=Im: Rez<|2, Imz as tal? $ (lal + bel)? = (at alt) Sif + Basa + 29% > nht nh Snr > Re (ah) < lel. Kako realni deo kompleksnog broja nije veéi od njegovog modula, poslednja nejed- nakost je tana, time je dokazano da vati (I). 0 Polaredi od (1), igvestemo sada joS dve nejednakosti koje se takode zove nejed- nakosti trougla. ‘Teorema 1.8 1° Za proizvoljne kompleksne brojeve 2 i x. vati nejednakost (2) [lei] — leall < fe: + 22 2° Ako su fy susta (2 2) proitvoliai Kompleksni brojevi, onda je @ fxtenst eal S fault 4+ lel10 Glava 1. Uvod u Analizu Dokaz. Koristeéi se nejednakoééu (1), imamo da je lal = [(zu + #2) + (—22)] S Jaa + 20] + [20] = Jan +221 + lea, ‘odakle je [i — [22] < fru +22]- Zamenom mesta 2 i 22 dobijamo da je |22|—l21] $ a1 + zal, Sto zajedno daje nejednakost u (2) "Nejednakost (3) dobija se matematiékom indukeijom po n, polazeéi od dokazane nejednakosti man = 2 0 Ako se vratimo na vektorcku reprezentaciju, kao na slici (2), vidimo da ne- jednakost (2) izratava geometrisku Finjenicu da je dutina svake stranice troug! veéa od razlike duaina ostale dve stranice. Geometrijska interpretacija nejednakosti (3) bila bi da je dud koja spaja dve tazke kraéa od bilo koje poligonalne linije sa krajevima u tim tackama, Dajemo sada jos neke nejednakosti koje éemo kasnije korst ‘Teorema 1.6 Bernoullijeva nejednakost. Za proisvoljan realan broj z > —1, z £0 i za svaki prirodan brojn > 2 vasi da je @) (42) > Ltne. Dokaz. Primetimo da se nejednakost (4) za 2 > 0 jednostavno dobija ako se primeni binomni razvoj (1+ 2)" = 1+ nz + (S)z?-+ +--+ 2%, jer su svi dlanovi ina 1+ nz potitivni. U sluéaju kada 2 mode biti negativno (ali veée od —1), najjednostavniji dokaz je matematickom indukeijom po n. Za n = 2, nejednakost se svodi na 1+ 2z +2? > 1+ 22, sto je taéno za svako x £0. Pretpostavimo da za fikeno z > —1, 2 0, (4) vali za neko n € N. Tada imamo da je (+2) = (1 +2)"(1+2) > (I+nz)(1 +2) = 14 (nt Iztne? > 1+(n4 Dz, pa nejednakest vai i za n +1. Ovim je dokazano da (4) vati za evakonn €N. 0 ‘Teorema 1.7 Nejednakosti za sinusnu funkeiju. Vate sledeée ngjednakosti: 6) sing 1/2, tada je i [2] > 1, paje hnejednakost trivijalno taéna jer je |sin2| <1 < |e Dokadimo sada nejednskost (7). Ako su x,y proizvoljnirealni brojevi, primenom formule 2a pretvaranje razlike sinusa u proizvod dobijamo da je amy |sinz —siny| = 2|sin 2 ott| Zhog nejednakosti (6), prvi faktor sa desne strane nije vedi od [2 ~ vl/2, kao apsolutna vrednost kosinusa, nije veéi od 1, pa je |sin ze —sinyl <2 - Sto je i trebalo dokazati,2 Glava 1, Uvod u Analizu 1.3 Realne i kompleksne funkcije Ovde éemo dati camo pregled osobina nokih Klasa realnih funkeija i definisaéemo nieke funkeije kompleksne promenljive, 1.3.1 Pregled osnovnih pojmova Neka je f funkeija koja preslikava skup DC R (domen funkcije) u skup R. To snadi da za svako 2 € D postoji jedan i samo jedan realan bro} y = f(z). Za funkeije f i g kazemo da su jednake i pifemo f = g ako imaju isti domen D i ako za svako 2 € D vati da je f(z) = g(z). Uslov da funkeije imaju isti domen je bitan deo ove definiije. Na primer, funkeija z ++ 2? 2a 2 € (0, 1] nije jednaka funkeiji 2+ 2? 2a 2 € [-1,1}. Obiéno se kod ,pomatih” realnih funkeija ne pre- cizita domen; u tom sluéaju smatramo da je funkcija zadata na najsirem moguéem domenu. Na primer, ako govorimo o funkeiji x ++ x? i ako nije preciziran domen, Lusvajamo da je to ceo skup R, dok je domen funkeije 2 ++ = skup nenegativaih realaih brojeva. Neka su Ar,...,Ay dati intervali, ge je n € IN. Ako je funkeija f definisana na skupa D= Ay U--"U Ay 8a Sz)= 92) wreAy §= 1.4m tada kaiemo da je funkeija f deo po deo jednaka funkcijama 914... [Ako je funkeija f definisana na skupu Ai ako je BC A, tada za funkeiju g koja je definisana na skupu B pomoéu jednakosti o(z) = f(z) kagemo da je dobijena od funkeije f restrikeijom domena. Slika skupa AC D definife se kao f(A) = (f(z) |= € A}. Dakle, sku skupa A dine realni brojevi f(z) ra 2 € A Inverzna slika skupa BC R je skup svih onih € D koji se funkcijom f prestikavaju w B: IB) = {2 €D | fz) € B). ‘Ako je funkcija g definisans na skupu A i ako je fonkeja f definisana na skupu. 9(A), tada ce na skupu A mode definisati funkcija h pomoéa jednakosti h(z) = flg(e)). Za funkeiju h kagemo da je komposicija funkeija fig, uomaci fog. ‘Na primer, kompozicija funkeija 2 + sinz iz ++ 2? je funkeija x + sina? i njen domen je skup R. ‘Ako 2a avako 2, y € A.C D vali e sadrii i tatku ~2) i ako a8 svako 2 € D vali da je f(-2) = f(z), 2 funkeiju kazemo da je parna, a ako za svako 2 € D vati f(—2) = —f(), funkeija je neparna, Naravno, funkcija ne mora biti ni parna ni neparna, a jedina funkeija koja je istovremeno i parna i noparna je funkeija f(z) = 02a z € D. Za funkeiju f kademo da je ogranigena na skupu A ako je skup f(A) ograniéen, tj. ako postoje realni brojevi a i b takvi da je a < f(z) < 6 2a svako x € A. Ekvivalentno, fankefja f je ogranigena na skupu A ako postoji poritivan realan broj M takav da je [f(2)] < M za svako 2 € A Funkcija koja preslikava x u y mode biti zadata u eksplicitnom obliku 1(2), implicitnom oblike F (2,9) = 01's parametarskom oblikus = (0), A Na primery jednatina gorje polovine krudnice polupretnika 1 sa centrom u iscrdinatnom peietku je p< V1= #7 u eksplicitnom obliku, Impleitan oblik ove jednazine je 2244? =1, y > 0, aparametarski oblik je 2 = cost,y = sint, ¢ € [0,1]u Glava 1, Uvod u Analizu 1.8.2. Neke klase realnih funkeija Stepena funkeija Stepena funkeija sa izlotioeem koji je prirodan bro} defini’e se kao ponovljeno mnodenje: ‘ " ene ne 12y FER Za n= 0 definigemo 2°41, sa svako 2 ER, 8 ta negativne ialodioce definigemo ret nen, 2eR, 240. ¥ ‘Ovim je definisana stepena funkcija sa celim izlotiocem. Stepena funkcija sa racionalnim ialofiocem definige se preko pojma korena, Mote se pokazati da za n EN i za svako dato z € R. postoji jedno i samo jeduo y € R takvo da je rt! =z. Ovo proizilazi iz einjenice da je funkcija z+ "+1 monotono rastuéa ha R, pa ima inveranu funkeiju. Dakle, 2n + I-vi koren realnog broja 2, u oanaci 1/2841) definigemo pomoéu yoann ee it = Stepena funkeija sa parnim izlofiocem nije monotona na R, ali je monotone ‘opadajuéa za z < 0 imonotono rastuéa za x > 0. Funkeija dobijena od posmatran restrikeijom domena na z > 0 ima inversnu fankeiju ~ to je koren parnog reda, koj ‘se, prema tome, definige kao positivno resenje jednatine y*" = x: emp YM arry20. Koren parnog reda definisan je samo za 2 > 0. | ‘Sada motemo definisati stepenn funkeiju sa racionalnim izlotioeem: aE (aryt =(ry, de su p,q zajammo prosti celi brojevi. Ako je p/q > 0, domen ove funkeije je Re ada je q neparan broj i [0,-+90) ako je q neparan. Ako je p/a <0, funkeija nije definisana w mul TU matematici se definise i stepena funkeija sa proizvoljaim realnim izlotiocem {koji ne mora biti racionalan broj). Veéina korisnika matematike i ne razmislja 0 tome kako i se definisao (a time jizratunac)iaraz, na primes, 298, Ako neko ima potrebu da izraéuna ovu vrednost, iaradunaée je na kalkulatoru i dobiée da je 2¥5 = 3.321997084. 1.3. Realne i kompleksne fankcije 15 Ovo je, naravno, samo pribliina vrednost, sa odredenim brojem decimala. Ako uzmemo standardnu aproksimaciju V8 = 1.73, modemo iarazunati 25 wy 2178 = Hh ime smo izraz sveli na stepen sa racionalnim izlotiocem. Ovako israéunata p bligna vrednost 2a 2¥9 innosi 3.317. Ako uzmemo Vi sa vise decimalnih mesta, na primer, /3 - 1.782, dobijamo 2V8 a, 21:7 = oH = 9.92188. Jos tatnije, imamo da je 2V% my 2179208 — 2HHB xy 3.321996226, itd. Ovaj postupak nam mote dati ideju kako bi ve u opstem sluéaju definisala funkeija z+ 2°, za proiavoljno a. Vike 0 definisanju ove i drugih funkeija izlotiémo kasnije (videti primer 20), Opita stepena funkeija z m+ 2*, 2a a € R, definisana je samo za 2 > 0 (610 se moie naslutiti iz navedenog primera sa racionalnim aproksimacijama). Ako je 4 > 0, ova funkeija je monotono rastuéa, dok je za a < 0 ona monotono opadajuéa. Polinomska i racionalna funkeija ‘Ako je'n prirodan broj ili nula, moe se definisati funkeiia 6) Pl2)= age" tanaiz™ 4b are tay (on £0), sgde su do,4;,...,ay realni brojevi. Ovo je polinom ili polinomska funkeija stepena n. Ona je definisana 2a svako 2 € R. Polinomi su, sa ragunarske tatke gledista, najjednostavnije funkcije, jer se nji- hova vrednost u svakoj taéki mofe izraéunati samo primenom osnovnih operacija Za svaki polinom P stepena n oblika (8) postoji tagno n kompleksnih (ili realnih) brojeva 21,...,2 takvih da je ® P(2) = an(z— 41)(@—m)--(2— tn) ma ovako 2 ER. Za polinom izraien u obliku (9) kaiemo da je faktorisan, a brojeve 215... naivamo Korenima ii nolama pofinoma P. Otiledn je P(x) = 0 2 wake Medu korenima mote biti medusobno jeduakih brojeva. Akose broj z pojasljaje + puta kao Koren polinoma, kazemo da je to koren reda r. Dakle, korenu reda r odgovara u fakiorizaciji (9) faktor oblika (z — 2)" Koreni ji je imaginarni deo razlgit od nule (t2v. imaginarni koreni) pojay Ajuju se u parovima:! ako je P(2) = 0, onda je i P(2) =0. Dalle, par imaginarnih Keorena reda s (5 2-1) odgovara faktor ((z~ 2)(2~ #))". AAko ovde stavimo da je zaa+ip, (8, dobijamo da je (=~) 2+ 83, paje pt — 4g < 0. (=? —2az + (a? +6?))" = (2? +2 +9)", gle je p= —2a4 TOva orobins ne vada polinome ra komplekenim keecfentiz,16 Glava 1, Uvod u Analizu Prema tome, faktorizacija (9) mote se zapisat i u obiku: (7+ Pmt tam)", Plz) = aq(2—21)" (222) += (2— 24)" (2? +912 +44 agde su 21,...,24 realni koreni reda ri,...,re respektivno, a ostali faktori odgo- vvaraju kompleksnim korenima. Kako su 1,z,27,...,2" linearno nevavisne funkcije, jedini polinom stepena n koji je identigki jednak nuli je onaj &iji su svi koefieijenti jednaki nuli. To znadi da, ako su P i Q polinomi istog stepena i ako je P(z) = Q(z) 2a svako z € R, onda su odgovarajuéi koeficijenti polinoma P i Q medusobno jednaki. Iz ovoga proiilazi metod neodredenih koeficijenata, koga éemo objasniti na jednom primeru Primer 4. Polinom 2* — 2? 43 napisati v obliku polinoma po stepenima osnove (=). Reienje. Postavijeni problem svodi se na nalaenje koeficijenata A, B,C i D w identitetu P— 29435 A(z —1)'+ Ble -1)? + C(e-1) + D. Razvojem i sredivanjem desne strane dobijamo jednakost 2743=29A 4 2%(-344 B)+2(3A — 2B +C)+ (A+ B-C+D). Odgovarajuéi koeficijenti polinoma sa leve i desne strane jednakosti moraju biti medusobno jednaki, t A+B-C+D. 124, 3A4B, 0=34-2B+C, $= Redenje ovog sistema jodnaéina je A = 1, B= 2,C=1iD=8, paje #2748 (2- 1422-1) +(2- 43. 0 Kolignik dva polinoma nazivamo racionalnom funkeijom: fair tao Fhe tbo le je Om £ 0, by £0, a.myn € NU(O}. Ova funkelja je defnisana 2a svako 2 €R ‘sim w nulama polinoma Qq ‘Ako je stepen polinoma u brojiocu manji od stepena polinoma u imeniocy, kaZemo da je racionalna funkeija prava, u suprotnom je neprava. Svaka neprava racjonalna funkcija mote se razlofiti na air polinoma i prave racionalne funkeije, tako ito se brojlac podeli imeniocem. Na primer, deteet+1 2 -r+3 Sa te aT Ako polinomi u brojiocu i imeniocu nemaju zajednigkih faktora (u smislu fak- torizacije (9)), kaiemo da je racionalna funkeija nesvodljiva; u protivnom je 1.3, Realne i kompletsne funkcije w svodljiva. Svakasvodjivaracionalna funkeija mote se (sa odgovarajuéom izmenom omens) evesti na nesvodljivu, tako sto se ,skrate” zajednitki faktori. Na prinzer, Pta-2_ (e-ilet2) et? PT" @-Nette+t) Feegr 7Ah Racionalne funkeije oblika A, _Mz+N wort PSE 40, ben nasivaju se parcijalnim razlomcima. Ove ionalne funkeije predstavljaju ygra- divne elemente” za sve ostale, jer vadi sledede tvrdenje. ‘Teorema 1.8 Svaka prava i nesvodljiva racionalna funkcija mote se na jedinstven ‘natin razlotiti na zbir parcijalnih razlomaka. Ako je Pol) Qn(z) [prava i nesvodijiva racionalna funkcija j ako polinom Qn ima faktorizaciju Qnlz) ‘onda postoje i jedinstveno su odredeni koeficijenti Ay, Mis i Ni u razlaganju F(z) buenas) (2-29)? (2a) (224 p2 te)" (224m ta)" 2) = 8 Ae So Mie Ny (10) Sz) Lich tL tne tay (Ova jednakost vadi za svako z za koje je racionalna funkeija f definisana, Primer 5. Neka je data racionalna funkeija Prema postugku navedenom u teoremi 1.8, vadi razlaganje Se?-G2+1 A, Bo, C a) He-De-H18 Glava 1, Uvod u Analizu odnesno (12) 27-6241 = A(z—2)(2-3) + Be(z - 3) + Cx(e-2) Koeficijente A, B,C motemo nati metodom neodredenih koeficijenata ili, sto je jed- nostavnije, zamenom tri proiavoljne vrednosti za 2 u jednakost (12). Ako stavimo z = 0,2,3 neposredno nalazimo da je A = 1/6, B = 9/2, C = 28/3, pa vaii Jednakost:! Eksponencijalna i logaritamska funkeija Ako je & > 0, eksponencijaina funkcija je preslikavanje z ++ 6° i definisano je za svako 2 € R. Broj § naziva se osnovom eksponencijalne funkcije. Isto kao kod stepene funkcije, ovde za sada imamo problema sa strogim definisanjem ove fankcije 2a sluéaj kada nije r jonalnog broja ‘vojim decimalnim razvojem sa konaéno mnogo decimala mote i ovde poslusiti kao primer reSavanja tog problema. alan bro. Aproksimacija br 12 b= 13) b= 3 bm? ” Slika 4. Bksponencijalia funkeija 2a razne vrednosti osnove b. Eksponencijalna funkeija sa osnovom b > 1 je mpnotono rastuéa na R, dok je ceksponencijalna funkeija sa 0 < # < 1 monotono opadajuéa. Ako je 6 = 1, onda je OF = 1 za svako 2 € R. Za svako x € Ri za svaku positivny osnovu vadi da je oF >0. U matematici i njenim primenama posebno je vaina eksponencijalna funkeija ‘sa osnovom ¢ = 2.71828... Videéemo kasnije (primer 19) kako se broj ¢ definise i irazunava, Za eksponencijalnu funkciju sa osnovom e koristi se i oznaka exp: yao expe, Tako (11) ne vai ea 2 = 0, 2,3 relacija (12) je Jednakost pelinoma, pa mora da vadi za srako 4 € R, Zato Je donvoljeno uvrstti navedene vrednost (12). 1.3. Realne i kompleksne funkcije 19 Kako je ckeponencijalna funkeija sa osnovom 6 # 1 strogo monotona, ona ima inverznu funkeiju ~ to je logaritamska funkcija. Imamo da je yalogy2 o> = Logaritamska funkcija se moée definisati 2a svaku potitivnu osnovu 8 4 1; njen domen je interval (0,400). Ako je 6 > 1, ova funkeija je monotono rastuéa, a 2a, 0< <1 je monotono opadajuéa. ’ be bel ‘STika 5. Logaritamska funkeija za dve vrednosti osnove b. Logaritam za osnovu ¢ naziva se prirodnim logaritmom i tradicionalno se obeledava sa Inz. U novije veeme preovladuje oanaka log = (koja je ranije koriééena 2a logaritme 2a osnovu 10) i mi Gemo u daljem tekstu upotrebljavati iakljutivo tu coznak Eksponencijalna i logaritamska funkeija imaju posebnu ulogu u matematici, jer Se pom nih mogu irarit druge fankee, Za stepenufunkeiju na primer, imamo ine sore (a> 0) U veri sa eksponencijalnom funkcijom su tzv. hiperboliéke funkeije: sin hiperboligki, kosinus, tangens i kotangens hiperboligki. One se definigu na sledeé20 Glava 1. Uvod u Analizu Ove funkeije su dobile svoje nazive po izvesnoj analogiji sa trigonometrijskim funkeijama, Nepostedno iz definicije mote se videti da je 1, sh(z-+y) aj ostale formule eu po obliku iste ili slizne odgovarajuéim trigonometrijskim, Ova analogija postaée jasnija u odeljku 1.3. ch?e—sh?e shechy+cheshy, ch(zty) = chzchy+shzshy, Slika 6. Grafici hiperbolitkih funkeija. Medutim, iako su formule analogne, hiperboliéke funkeije po obliku grafika ne lige na odgovarajuée trigonometrijske, Nijedna od njih nije periodiéna, a funkeije zresh z, 2+ cha izes eth z su neogranitene. Funkcija z ++ sh z je monotono rastuéa. Njena inverana funkeija, area sinus hiperboligki, definiSe se pomoéu relacije yrarh2 > 2=shy, 2ERyeR Jednagina 2 = sh Tako se dobija da je (e —e-¥)/2 mote se resiti po y, uvodenjem smene e* arch 2 = loge + V2"+ 1). Funkeija z -+ ch nije monotona na R, ali je monotona na [0, +00). Ako se potrazi nenegativno reenje y jednatine 2 = ch y = (e* +e~*)/2, dobija se yoarhe=loget+Vz—1), 22120. ‘Trigonometrijske funkeije Punkelje x sinz, 2 ++ cosz, 2+ ig 2 i z+ ely x mogu se definisati 2a uglove trougla polazedi od geometrijskih Zinjenica, a zatim se periodiéno produfuju na ‘elu realnu osu, Osnovni (najmanji) period funkeija x sinz i z-+ cos je 2x, a fankcije 2 tg 2 iz etg 2 imaju osnovni period 1. Kako nijedna od pomenutih funkcija nije monotona na R, njihove inverane funkeije mogu se definisati samo na pojedinim domenima, Na primer, fankeija 1.3. Realne i kompleksne funkeije a |. NO Slika 7. Trigonometriske i inverene trigonometrijske funkeij, = + sinz je monotono rastuéa na [—x/2,x/2]- Ako 90 ova funkeija poomatra samo na tom domenu, onda ona ima invermnu funkeiju, koju nazivamo arkus sinus. Precizna definicija funkeije arkus sinus je, dakle, yeasing <2 a asinyave [- __ Kao posledica ovakve definicije islazi da je aresin(sin 2) # x ako 2 ¢ [~1/2, x/2] Na primer, arcsin(sin 31/2) je ugao iemedu —x/2 i x/2 &iji je sinus jednak sin3z/2 (= 1), a to je —m/2. [Na analogan natin definiu se i ostaleinverane trigonometrjske funkcij: arecosz €=3 2 = cosy Ay E (0,4), re ya arceige 9 2 = tg 2 AYE (0,7) - pemoee moaxtaeneel2 Glava 1. Uvod u Analizu Blementarne funkeije U matematici postoji tradicionalna podela na elementarne i neelementarne funkeije. Definicija 1.4 Skup elementarnib funkeija éine: ‘* Stepena, racionalna, eksponencijalna i logaritamska funkeija. © Tigonometrijske funkeije i njihove inverane funkeije. + Sve funkeije koje se dobijaju iz navedenib, primenom konaéno mnogo ‘osnovnih raéunskih operacija i operacije komporicije funkeija Prve dve navedene Klase Funkcija nazivaju se osnovnim elementarnim funkei- |jama. Osnovne elementarne funkelje, kao sto smo videli, mogu se definisati ili ne- posredno pomoéu osnovnih raéunskih operacia ili polazeéi od geometrjske int pretacije, Uslavnom, one imaju odredenu ,otiglednost”, koja opravdava njihov U datoj definicii smatra se da je domen funkeija najveéi skup na kome su definisane. Pod clementarnim funkeijama u Sirem smishu podrazumevamo one funkeije koje se od osnovnih clementarnih funkeija, pored osnoveih ragunskil ‘operacija i komporicije, dobijaju i restrikeijom domena ili su deo po deo jednake tako dobijenim funkefjama Primer 6, Funkcija f definisana sa f(z) = sin(e*™08*)) je lementara funkeije, Jer se dobija kao kompoticija éetiti osnovne clementarne funkeije Neka je {rn} niz racionalnih brojeva. Funkeija g definisana sa 9(z) im, akojez=ra 0, ako je z iracionalan broj, nije clementarna funkcija, jer se ne mode dobiti od osnovnih elementarnih funkeija primenom konaéno mnogo operacija navedenih u definiiji 14. U striktnom smnislu, prema definiciji 14, funkeija definisana sa ney= {BE ES¢ nije clementarna funkefja, ali jeste u Stem smialu, jer je deo po deo jednaka funkei- Jama koje se od elementarnih dobijaju restrikeijom domena, Ubuduée éemo pod elementarnim funkeijama podrazumevati funkcije elemen- tame u sirem smisl, 1.3. Realne i kompleksne funkeije 23 Jedan veliki bro} funkcija koje u vane w matematici i njenim primenama nisu elementarme funkeije ni u diem smilu. U daljem tekstu Gemo navesti jedan broj takvih primera, U pogledu izraunavanja, nema razlike izmedu clementarnih i neelementamnih funkcija. Na primer, vrednost elementarne funkeije 2 ++ sine u tatki 2 = 1 nije moguée tazno izraéunati primenom konaéno mnogo operacija a U ovoj knjizi neéemo detaljno prouéavati kompleksne funkcije, Koje imaju niz 2a- nimljivih osobina, To je predmet dela matematike koji se zove Kompleksna ana- liza. Medutim, upoznavanje sa kompleksnim funkeijama i njihovim elementarnim svojstvima omoguéava da se bolje sagledaju osobine realnih funkeija, a narotito vveze izmedu raznih realnih funkeija koje se ne vide u realnom domenu. Polazeéi od EuteRove formule e* = cosy-+isin y, moze se definisati eksponen- cijalna funkeija u kompleksnom domemu pomoéu jednakosti 3 Kompleksne funkcije +iyeC. =e (cosytisiny), = Na realnoj osi, tj. 2a y = 0, ova funkeija se svodi na realnu eksponencijalnu funkeiju 2 + ef. ‘Trigonometrijske funkeije, x + sin 2 i z+ cos z definigu se pomoéu eksponenci- jalne fankeije na sledeéi natin. ete sing $ Kako je tz = (2 + iy) = iz — y, in navedenih definicija mode se dobiti oblik sa razdvojenim realnim i imaginarnim delom: sing =singchy+icoszshy, cosz = cosrchy~isinz shy. Sve adicione formule vade u neizmenjenom obliki i u kempleksnom domema, kao i osnovna jednakost sin? z + cos? z= 1. Medutim, funkeije z m+ sinz i z r+ cosz nisu ograniéene u kompleksnoj ravai, Na primer, ako je 2 = 7/2+ ilog(2n), gde Je ‘n proiavoljno veliki prirodan broj, imamo da je sinz = n+ 1/(4n) > n. Tiiperbolike funkeije definigu se na isti nagin kao w realnom domenu: = 2 che che Odavde se dobija da je chr=cosiz, shz = —isiniz, ime se objainjava slignost itmedu trigonometrijskih i hiperbolitkih funkeija ‘Logeritamslé funkefja mote se definisati polazeéi od EVLERove formule z = rei, kao log : = logr + 10. Ovde se pojavlige problem zbog neodredenosti argument Kompleksnog broja: ako je z= rel, onda je iz = rel@49*9) oa svaki ceo brojoy Glava 1. Uvod u Analisu 4, U kompleksnoj analisi definie se fankeija Log z = loge + i(9 + 2kx), k EZ ; koja spada u klasu t2v. vigernaénih funkeija, jer jednoj vrednosti argumenta + dodeljuje beskonatno mnogo vrednosti 28 Log z. Ovo i nije finkeija u pravom smislu, Zato se define glavna vrednost logaritma, kao kompleksan broj éji je imaginarni deo uvek u intervalu (—x, x]: logs =logr-+i8, = rel, 06 (=a), ge je log logaritem v realnom domenu. ‘Ovim se gube neke prirodne osobine logaritma. Na primer, ako je 21 = 3e'®"/* iy = et, onda je log z1 = log + i8r/4, log x9 = log + in/2, ai je 3 0/4 T # log 21 + logzs 4 IM) = log 12 log(2122) = log(12¢! log(12e Polazedi od glavne vrednosti logaritma i eksponencijalne funkeije, mote se defi- nisatii glavna vrednost stepene funkcije sa proizvoljnim islodiocem: she, a2 EC. Inverzne trigonometriske fonkcije dobiaju se u kompleksnom domena na iti natin kao inverzne hiperbolitke funksje w realnom domenu. Na primer, w = resin z je resenje jednatine zssinw Ako se pri redavanju ove jednaéine uzme glavna vrednost logetitma, dobija se glavna ije arkus sinus: vrednost funl Ligie+VIZB, ree asian natn dbase aan weno elo ei wanes tioge+ VFF, 10. Invedene formule vage i u realnom domenu (kada je x = x € R) i tada se evode na realne inverane trigonometrijske funkeije. One otkrivaju neobiénu veru ismedu inverznih trigonometrijskih funkcija i logaritamske funkeije Uopste, iz ovog kratkog pregleda kompleksnih funkeija vidi ae da se sve elemen- tame funkcije mogu israziti samo pomo¢u eksponencijalne i logaritamske funkcije, koje su, prema tome, osnovne funkeije u matematici. To praktiéno znati da, ako se ove dve funkeije dovoljno rigorozno definigu u kompleksnom domenu, time je reeno pitanje striktne definicije svih ostalih elementarnih funkcija, Glava 2 Graniéni procesi Cela matematiéka analiza je zamovana na pojmu graniéne vreduosti. U ovoj glavi prougavamo granine procese na skupu realnih brojeva, a atim iu proievalj rmetrigkim prostorima i ukaaujemo na neke primene. Py26 Glava 2, Graniéni procesi 2.1 Realni nizovi 2.1.1 Definicija i osnovni pojmovi Definicija 2.1. Svako preslikavanje skupa pritodnih brojeva w'skup R.nazivamo| realnim nizom. Broj koji se ovim preslikavanjem dodeljuje prirodaom broju n ‘ounacava se sa 2n, dn, itd i zove se n-ti lan niza ili n-ti element niza; prirodan broj n je indeks élana zy. Ako je specifcirana zavisnost zq od n, onda s¢ 2m naziva optim Glanom niza. Za nis {24} éiji su Glenovi 21,...,2,,~.. koristi se ‘oznaka {24}, eN ili samo {9} Na stigan nagin mogu se definisati i nizovi kompleksnih brojeva, nizovi funkeija ili, uopate, nizovi elemenata profzvolinog skupa..U ovom odeljku posmatramo samo realne nizove Primer 7. Nig 1,2,3,...,n/n-+4,...je ni prirodnih brojeva, Niz2,4,6,...jeniz paruih brojeva Nia je odreéen svojim opstim alanom. Na primer, ako je opsti lan niza definisan sa 2 = 2, time je odreden nit 1,4, ,- Za odredivanje niza nije neophodno da postoji formala kojom se eksplicitno odreduje zy u zavisnosti od n. Na primer, ako je 2m neti po redu prost broj,niz {zn} je korektno definisan, iako ne postoji formula kojom bismo za dato n nadli Eq. Nit cifara broja 7 je takode korektno definisan nit, iako ne postoji formula koja poveruje n sa 2, Konano mnogo prvih Elanova niza nije dovoljuo 2a jednosnazno odredivanje [Na primer, ako je dato prvih 10 élanova 0, 1,3,6, 10,15, 21, 28, 36,45, naravno ne mora da vali i pravilo po kome su ovi tlanovi konstruisani mote, dale. 0 U matematiéko) analizi prouéava se ponasanje élanova niza kada njihov indeks rcogranigeno raste (,tedi ka beskonaénosti”). Ova, naizgled jednostavna prob- lematika je fundamentalna xa proutavanje osobina realuih i kompleksnih brojeva, skupova i funkcija, a ima i vliki broj nepostednih primena, Tiga da se proutava somilane anova nia oko nek vredaoai, Na primer, aanovi nizova (2) iti (SUE) ,gomilaju se” oko nule, odnosno sve su blidi nuli ukoliko je n veée, Za éanove niza diji je opsti dan 24 = 24" ne bismo mogli dda tvrdimo da su sve bli nul kada se n poveéava, jer je, na primer, 2.1, Realni nizovi a pa je 2n-ti élan niza na veéem rastojanju od mule nego prethodni lan. Medutim, ipak i ovde postoji neko ,gomilanje” oko nule, sto se vidi ako se inraguna jed: broj prvih élanova niza. Naime, ma koliko mali potitivan broj ¢ uzeli, svi éianovi nina podevii od nekog bie manji od c. To se moze i dokazati ako se uoti da je ass za svakon EN, pa je, otigledno, 25 < ¢ rasvako n> 3/e. Uoéena osobina da su za svako ¢ > 0 svi élanovi niza poéevii od nekog indeksa nig na rastojanju manjem od e od tatke oko koje se ,gomilaju uzima se za definieiju pojma konvergencije. [ Definicija 2.2 Kaemo da je realan broj a graniéna vrednost ili limes niza {eo} i pisemo lim. tq = aili tq — a ako a (Ye > 0)(Ane E N)(Yn > ne) [zn —al 0. Nejednakost 2*< ckvivalentna je san > 1/e, pa ako atavimo mo = {2/e] +1, formalni uslov iz Aefinieije 2.2 biée ispunjen: za svako dato € > 0 postoji np takvo da za svako n> ng vati da je [tq—0| 0)(Snp E NYYR EN) n> n0 => len —al , a mak < sa <. Pored toga, umesto (Ova tvrdenja je Dalj, nak > u (1) mote se ramen P sCare © N)(tn > ma)” mote ee sav ele € (vm > wo} Eieesteent aches Primer 9. Neka je 2, =24/", Da bismo stekli predstavu 9 ponatanju ovog nita, izraéunajmo prvih nekoliko élanova: 2, 22 141, 2/9 21.26, 2 it = e jet > 1 avde ode pretpostaviti da je limz, = 1. Dokadimo to. Kako i 2 ee ee eka ph iecdinkcnom i cite itmovanj fo anati da za svako ¢ > 0 odnosno, posle logaritinovanja, n > log2/log(1 + «). To znati postoji yo = log2/log(1+¢) takvo da je 2a n > yy ispunjena nejednakost [zq—I] < pa je lin = 1 Na iati natin se pokazuje da je lima'/* = 1 sa svako a> 0. © 21° = 1.07, Definicija 2.2 postaje jasnija ako se uvedu dva nova pojma. Definicija 2.3 Otvoreni interval (a~c,a+e) duzine 2e sa centrom u tackia € R Jnazivamo ¢-okolinom take a. Pod pojmom okolina tacke a podrazumevamo ‘svaki otvoreni interval koji sadrdi tazku a Definicija 2.4 KaZemo da skoro svi dlanovi niza imaju neku osobiau P ako| [postoji no tako da svako zy z8.n > ng ima osobinu P. Drugim retima, skoro svi élanovi niza imaju osobinu P ako je imaju svi Elanovi niza potevsi od nekog indeksa, ili, sto je isto, ako tu osobinu imaju svi élanovi| niga osim njih konaéno mnogo. Uvedeni termin éemo koristiti i u kontekstu kao Sto je ,skoro svi prirodni brojevi", »skoro svaki indeks niza” isl a-+6), pa se definicija Nejednakost [2m ~ al <¢ ekvivalentna je aa a € (# 2.2 mote iskarati ina slededi nazin. konvergencije niza, Kazemo da nis {2n} konvergira kaa € R ako se u svakoj okolini take a nalaze skoro svi élanovi| z i neku ¢- Kako svaka okolina (j. otvorent interval koji sadrii tazku a) sada okolinu i obrnuto, svaka e-okolina je okolina, zakljuéujemo, polazeéi od definicije 2.5, da je niz konvergentan ako i samo ako se u svakoj e-okolini nalaze skoro svi Alanovi niza. 2.1. Realni nizovi 29 Nie tedko videti da ako skoro avi @lanovi niza {zn} imaju neku osobinu, onda tnagg2binn imaju i skoro avi dlanovi niza {2q44), za fiksirano &, Prema tome, 2a fiksirano k, nizovi 21,22, 29, Pen zee zis cu ckvivalentni sa gledista konvergencije, tj, ako jedan od njih konvergira ka nekom broju a, to isto vati i za drugi niz. Dakle, ako je i nekog ratloga to lakie, Konver sgenciju niza motemo ustanoviti za niz {2m45) ili {2n4i0) isl, a zatim na osnovu toga zakljuditi da i niz {24} konvergira. ‘Ako se skoro svi lanovi niza nalaze wu nekoj ¢o-okolini tazke a, onda to isto vati i 2a svaku c-okolinu, 2a © > ep. Tz ovoga aakljuéujemo da je uslov definiije 2.2 ih ekvivelentne definicije 2.5 dovoljno proverti 2a malo e, odnosno 14 0 << tq, {de je €» proiavoljan potitivan broj Primer 10. Niz {(=1)"} nije konvergentan. Zaista, pretpostavimo suprotno, t da postoji neko a € R takvo da je lim(—1) = a, Kako su svi dlanovi datog wisn ednakiili1 ili 1, to anagi da oe oba ova broja nalaze u proi2volin} e-okolini broje 4. To nije moguée za ¢ < 1/2, jer brojevi —1i 1 ne mogu pripadatiistom interval dugine manje od 1. Dakle, pretpostavka nije taéna i nig nije konvergentan. © ‘Teorema 2.1 Niz {tq} konvergira ka a ako i samo ako 2) (BCE R)(Ve > 0)(3ng)(¥n > no) [eg — al < Ce. Dokaz. Ako je limzn = a, tada se (2) (sa C’= 1) dobija i definicije 2.2, Obrnuto, ako vati (2) onda se za svako ¢ > 0 skoro svi dlanovi niza nalaze wu Ce-okolini broja a; rbog toga sto je ¢ proizvoljno, ovo je ekvivalentno sa tvrdenjem {fase u svakoj okolini broja a nalaze skoro svi élanovi niza, pa on, prema definicji 2.5, Konvergira kaa, ‘Teoremu 2.1 éemo veoma éesto primenjivati, uglavnom u situacijama kada je lakse pokazati da je, na primer, [zn — al < 2e nego da je [2m —a| < ¢. Naglasimo da broj C koji se pojavijnje u (2) ne sme da zavisi od ¢. 2.1.2 Osobine konvergentnih nizova Prva osobina koju éemo dokazati je jedinstvenost graniéne vrednosti [nome 2 om ato nga ann Dokas. Pretppstavimo da je limzy = ailimzy = b. Ako je a ¢ b, onda postoji neko € > 0 takvd da e-okoline brojeva a i b nemaju zajednitkih clemenata (moze se ureti € = ja ~bi/2, na primer), Te definicjesleduje da se avi lanovi niza {20}30 Glava 2, Graniéni procesi ‘sa indeksom veéim od nekog n nalaze u e-okolini broja a. Isto tako, svi dlanovi niga sa indeksom veéim od nekog nz nalaze se u e-okolini broja 8. To znati da se svi lanovi niza sa indeksom koji je vedi i od my i od mz nalaze u obe okoline, &to je nemoguée, jer smo ¢ izabrali tako da one nemaju zajednickih elemenata, Prema tome, nemoguée je dajea #6, 0 sd Za nit {2n) kademo da je ogranigen niz ako je skup svih elemenata tog niza ti. ako postoji neki realan broj M > 0 takav da je [zal 0, na primer € = 1. Potevii od nekog indeksa no, svi élanovi niza {z_) pripadaju intervalu (a1, a-+1). Neka je m; najmanji, a My najveéi od preostalih elemenata niza. Definisimo m=min(a~ I,m), M = max(a+1, Mi). Sada je ofigledno da 2a evako n € N vati m < 2q 0. Potevsi od nekog indekss, nazovimo ga nz, svielanovi niza {24} nalaze se u ¢-okolini broja 2. Isto tako, pogevii od nekog indeksa na, svi elanovi niza {i} nalaze se u e-okolini broja y. Neka je no = max(m na). ‘Tada su, 2a svako n > no ispunjene obe nejednakosti len-al no Jatatbyn—(az+by)| = (azn—az)+(byn—by)] < lal-len—2|+lb/Iyn—vl < (lal+[b))e-. Primenom teoreme 2.1, zakljudujemo da je lim (azn + by) = a2 + by. Drago tvrdenje u (li) je posledica dokazanog, jer ako stavimo da je Ya = € 28 svako n, tada na osnovu (i) imamo da je limya = ¢, pa je lim(z, +c) = 2-+e. Dokatimo sada trege tvrdenje u (il). Neka je limz, = 2 ilimy, = y. Fiksirajmo proizvoljno © > 0. Primenom nejednakosti trougla imamo da je \2aYm — £Un + 2m — ty] < [vol - len — 2] + [2] lt — BI, (3) bens ~ 20) Prema teoremi 2.3, postoji realan broj M > 0 takav da je |ym| < M za svako "EN, Dalje, ito kao u dokazu prvog tvrdenjau (i), postoji ne takvo da za n > np vate nejednakosti f2n — 2] np vadi nejednakost lent — zy] < (M + l2l)e i tvrdenje je dokazano. Na kraju, dokatimo éetvrto tvrdenje u (ii). Neka je limzy = 2 ilimyn = je y £0. Primenom nejednakosti trougla imamo da je ade 2a — Yat zult ley ~ oth mv wav Tal ll lol lam — 21+ ll lin =o) Tal “fl Za proinvolino ¢ > 0 postofi na takvo da je [2a — =| no. Prema tome, brojilae poslednjeg raslomka w (4) je manji od (lel + [ye Kako je v # 0, postoji neko 6 > 0 takvo da interval (~6,6) nema zajednithih taaka sa intervalom (y—6,y-+6) (na primer, mode se uzeti 6'= |y|/2). U intervalu (v~f.y +8) nalaze se avi lanovt niza {um} posevsi od nekog indeksa n, pa je lial > # 20.0 > my 1 imenilac poslednjeg razlomka 1 (4) je vei od Sly Dakle, ako jen > max no, m) imamo da je r lel 0 ol + ul zn _2| < le eas (ay he32 Glava 2, Granieni procesi pri emu 6 ne zavisi od €, Ovi je dokazano da je lim(2n/te) =2/y. © Iz dokazane teoreme jednostavno se mote dobiti teorema 2.2 o jedinstvenosti Eganiine wrote: Nim, ako petpentavmo da elim, = a mz = bimame da je 0 = limo Posshnu ulogu med Konvergetni novia maja aly oi bonvergaj ka nuli= tzv, nula-nizovi. Zapravo, prouéavanje konvergenith hizova mote se evesti na prouéavanje samo nula-nizova, jer vadi Teorema 2.5 Niz {tn} konvergira kaa € R ako samo ako niz (2q~a) konvergira a nali Dokaz. Neka je limz, = a. Na osnovu teoreme 2.4 imamo da je lim (2_ — lima, ~ a = 0. Obrnuto, neka je lim(z, — a) = 0. Tada je lim(2_ —a+a) lim(z, ~ a) -+a= a, pa niz {zn} konvergira kaa. )= = ‘Ako se nula-niz pomnoti ogranigenim nizom, dobijeni niz je ponovo nula-niz, ‘To tvedi sledeés teorema, ‘Teorema 2.6 Neka je (rq) nula-nie i neke je {ye) proigvoljan ograni¢en nis (koji ne mora biti Konvergentan). Definisimo zn = 2a, = 1,2,.. Tada je {3m} aula-niz. Dokaz. Kako je {y) ograniten niz, postoji realan broj M > 0 takav da je Itml < M za svako n. Tz konvergencije niza {xq} ka nuli sleduje da za svako € > 0 postoji no takvo da 2a n > no vati nejednakost [zq| < ¢, Prema tome, 2a n > no name; da je zn] = |znl-[un] < Me iniz {z_} konvergira ka nuli na osnovu teoreme Primer 11, Neka je tq = "2", Kako je {sinn} ograni¢en niz, a 4 nulaniz, primenom teoreme 2.6 zakljuéujemo da je limz, =0. 0 Sledeéa teorema odnosi se na prolaz limesom kroz relaciju porotka. ‘Teorema 2.7 (i) Ako je lime, = a> p (< p), tada je zn > p (< p) 2a skoro svako n, (ii) Ako je nit {zn} konvergentan jako je 2, > p (< p) 28 skoro svako n ili 20 > p (Sp) 24 skoro svako n, onda je limzy > p (SP). Dokaz. (i) Neka je limzy = o inka je a > p. Uzmimo da je ¢ = (0~p)/2. Svi brojevi koji se nalaze u e-okolini broja o au vedi od p, a skoro svi lanovi niza {2} se nalaze u ovo} okolini, Ovim je tvedenje dokazano. Drugi deo (za slutaj a < p) dokazuje se analogno, 2.1. Realni nizovi 33 (ii) Neka je lim en = a i neka je zy > p ea skoro svako n. Ako bi bilo a < p, tada bi iz dokazanog pod (i) imali da je 2_ < p 2a skoro svako n, a to je kontradikeija sa pretpostavkom da je 24 > p 2a skoro svako n. Dakle, mora biti a > p, to je i trebalo dokazati, Pretpostavimo sada da je limz, = a i da je eq > p 24 skoro svako n, Ako Je 2n =p potevsi od nekog indeksa, tada je limz, = p. U suprotnom sluéaju je Pq > P 4a skoro svako p, pana osnovu dokazanog imamo da je a > p. U sluzaju a p ne mote se zaklj 2a svako n, ipak je lim=n = 0. Kao nepostedina posledica teoreme 2.7 dobija se da je lima, > p. Na primer, iako je 1/n > 0 ‘Teorema 2.8 Ako sei Alanovi konvergentnog niza {24} pripadaju segmentu (a, 5], fada Hime € [4,8 Dokas. Neka je limz, =z i neka 2, € (2,6) 2a skoro avako n. To anagi da za skoro svako n vali da je tq > a iz, 0, skoro svi Elanovi niza vedi od K, tj (WIE > 0)(2ng € N)(¥n > no)’ 24 > K. Kaiemo da niz {tq} konvergira ka minus beskonaénosti, w oznaci limz, = 02 ako su, 28 svako K > 0, skoro svi élanovi niza manji od —K, odaosno (YK > 0)(3n0 EN)(Yn > no) 24 <-K U ovim sluéajevima kate se i da je niz odredeno divergentan ili da divergira ka beskonaénosti Definiija 26 postaje analogna defini 25, ako we wede pojam okoline bes: konatnosti, Podgholiom tadke $e0 podrazuneramo interval (Rhos), okolion tadke "20 je inteal (~~), 28 proivljuo Ke R Sada moiemo reéi da niz konvergira ka +00 ako i samo ako se u svakoj okolini laake oo alate sor sl elano nit34 Glava 2. Graniéni procesi Otigledno je limzy = —o0 ako i samo ako je im(—z9) = +00. [Svaki realni niz spada u jednu od tri kategorij + Konvergira ka nekom realnom broju a (konvergeulad + Konvergira ka -t00 (odredeno divergentan nit), ‘+ Nema ni Konaém ni beskonaénu graniénu vrednost (ncodredeno divergentan ni) Primer 12, Za koje vrednosti q € R je konvergentan geometrijski niz {q"}? Reienje. Ako je q = 1, svi dlanovi datog niza eu jednaki 1, pa je ilimg” = 1 Za q = —1 imamo nis (—1)* za koji mamo da nema graninu vrednost. Za lol < 1, nie tefi nul, to je jasno ako se posmatra niz za, na primer, g = 1/2: L ey 2 ie 32 a bismo to i dokazal, uotimo da je ll lal nloglel n> PEE, ioglel gde je u poslednjoj nejednakosti promenjen smer zbog log|g] < 0. Prema tome, ako je n > loge/logg onda je |gl" < e, pa je tim|gl" = 0. Ako je q > 1 dati niz bekonagno raste. Nejednakost g" > K ekvivalentna je sa n> log K/logq, pa je lim Za q < —1, Clanovi niza sa parnim indeksom su pozitivai, a sa neparnim indek- som su negativai, a avi &lanovl po apsolutno} vrednosti beskonaéno rast. Prema tome, niz u ovom sluéaju nema granitnu vrednost. Iz navedenog proizilazi da je niz Konvergentan za q€(-1, 1]. 2 Sledeéa teorema se lako dokazuje, ali je vaina zbog primena. Teorema 2.9 Ako je limzy = 2 € R ilimg, = +00, tada je Yim(n-+ Ye) =450) lima =senz-co (240), lim Be Ako je limy = 0 i ako su skoro svi élanovi nira {24} positivn,tada je lim > = +00. " 2.1. Realni nizovi 35 U nekim sluéajevima kombinacije dva niza,rerltat se ne mote unapred odredit kao w sludajevima episanim u teoremi 29. Tada kazemo da je graniéna vrednost neodredena ili neodredenog tips. ‘To ne snati da ova graniéna vrednost ne postoji, vee samo da se ne mode tnapred odreditiprimenom pravils poput onih roja navedena u teoremi 2.9. Na primer, ako je lim2y = limyn = +00, nis {zn/y} mote biti konvergentan ili divergentan, Ovo je t. neodredenost tipa oo/20. U svakom konkretnom sluéaja, primenom nekih transformacia, odredujemo granitnu vrednost datog raza Set t2n+5 se neodrenost tps oo/o, jr i broil iimenilac konvergitaju ka +20. Deljenjem brojioea iimenioca sa n? dobijamo da je Primer 13. Trrat tn = 342 * ‘Odavde, primenom pravila navedenih 1 teoremi 2.4 na strani 30, nalasimo da je lima, = 3/2. Postoji sedam tipova neodredenosti Neodvedeni su izraai tipa wo 0 9, oo’ 0 0-00, 20-20, 1°, oo' U sledegem odeljku dajemo dve tooreme koje se primenjuju 2a odredivanje granignih vrednosti neodredenog tips. 2.1.4 Dve teoreme o nizovima ‘Teorema 2.10 Teorema o dva Zandara. Neka su (Yq) i {%q) nizovi za koje! Lie lim yy = lim = ¢, gde jee € R.. Ako za skoro svako n vage nejednakosti ta Sta Sim tada i niz {2_} inia graniénu vrednost i vazi da je lim Dokaz, Neka je limz, = lim = ¢. Pretpostavimo najpre da je ¢€ R. Tada za fiksirano € 590 postoji ny takvo da se svi dlanovi niza {yn} 2a n > mi nalaze w c-okolini broja ¢ i postoji ng takvo da se svi dlanovi niza {z,} nalaze u istoj oko. Dakle, 2a n veée | od ny i od ng (formalne, za n > max(ny,nz)), alanovi oba ni36 Glava 2, Graniéni procesi pripadaju intervalu (c—¢,¢ +e). Potevii od nekog ng vati da je yn Sn $ Eni dakle, 2a n> no = max(ny, ng; m9 Om ES th Stn Sin Sete, pas, prema tome, svi dlanovinita (zy) sa n> no nalane uw e-okolini broja e, sto nati da je limzy ~ 2. ; ‘Ako je ¢ = ‘to, potrebna nam je samo nejednakost yy < tq. Zaista, sbog limyy = -to0, x8 svako K > 0 posto my takvo da je gm > K xan > my. Ako je 42 > na, onda za n> no = max(m1,n2) Vali da je 24 > ve > K, odakle je limay = 0. Slitaj e = —oo dolanje oe analogue. Teoreina 2.10 je samo uved uw razne metode poredenjavelitna koje tee istoj sranitno|vrednoti, koje éemo kane detaljno obadivat. Ona ee dest primenjuje 28 ako Svoj poptlaml naziv ora teorema je dobila po tome ito izovi {vm} i {é) ssprovode” nit {eq} ke graniénoj vednoet Primer 14. Neka je dat nit {24}, 63 29 = = eee) Matematietom indukcjom ae bes teékoéa dolasje da jelog(L-+1) 0). Odavde ie log(+m) 2 nm 2 “Tem? Sat a Kako je lim 1/n = 0, zakljudujemo, prema teoremi 2.10, da je limen Primer 15. Za a,b > 0 nati lim Ya O™. Reienje. Pretpostavimo da je a ta £0 skoro svako m, 3° postoji (konagna ili beskonaéna) graniéna vrednast lim {20} proizvoljan nis. Tada postojiilim2n/yq i vadi jednakost in BAHL 2 Yatt — Yo im =". % 2.1. Realni nizovi a7 Dokas. Neka su ispunjeni uslovi 1, 2° i 2°, Bex smanjenja opttosti, motemo pretpostaviti da je tm41 > Yn i tm > 0 na svako n. Primetimo da je (5) Jim 2844 Em — jjpy Zn Zak Yat — Ue a= Waa i pretpostavimo najpre da je ova granitna vrednost konaéna; obeledimo je sa a. Definitimo, iz formalnih razloga, 20 = 0 i yp = 0. Napigimo razliku 2,,/y —a vu oblik 2n eon Gomes (pen .) Fou(BEBt»), 1)/tin» Odigledno je )> tin = 1 2a svako n. ede je tha = (ve - 0 da je Zvog 9°, 2a fiksizano ¢ > 0 postoji mak> ky. Ue Ye Prema tome, 2a n > k vali Poslednja nejednakost vadi 2a evako n > kp. Kako je ko fiksirano, a limym = +00, imamo da je lim — Lem a) ote a 2 odakle sleduje da je, 2a dovoljno veliko m, recimo n > no, eet zm ro) > << 2¢ 2a n> no, fime je dokaz zavréen iad i (6) ialasi da je [2% Sada iz (6) ie |38 Glava 2. Granieni procesi Pretpatavio sda da je graniina trons (8) besonstns a primer -00§ pretpostavimo (bez smanjenja opstosti) da je (2_ —2n—1)/(Yn—Ya-1) > 0 za svako iran K > 0 pasa neko Kako daje =H > K 20 Ba, ale Sea $K Stn 2 KS tan Kako vq —+ +00, 2a dovoljno veliko n, recimo 2a n > no imamo da je paje,zan>no, iz dega zakljuéujemo da je limzn/Yn = +00. O Srotzova teorema koristi se w sluéajevima neodredenosti tipa oo/oo. Cesto Je lake nadilim(zny1 ~ 20)/(We+1— Ya) n2g0 litany, Citalac koji ima neka prethodina manja primetiée da je SroLZova teorema analogna L’HosPitaLovom pravilu, koje se takode veoma mnogo primenjuje za resavanje limesa koli¢nika funkeija (vide 3.3.5). Primer 16. Odredimo limn/2". Kako niz {2°} monotono tedi ka +00, i kako je atinn lime uslovi za primenu Stonzove teoreme su ispunjeni, pa je i limn/2" = 0. 2.1.5 Monotoni nizovi Definicija 2.7 Za nis {rq} kaéemo da je monotono rastuéi (opadajuéi, neopada- Juéi, nerastuéi) ako za skoro svako n €N vate redom nejednakosti Fatt > Bn (Eng 0 postoji no, takvo da je tn > ¢~€. Kako je {2a} neopadajuéi niz, nejednakost tq > ¢~e vadi i za svako n > no. S druge ‘strane, kako je ¢= sup 2q, imamo da je 2, <¢ 2a avako n. Odavde zakljuenjemo da 2a n > np vate nejednakosti —€ < zm —¢ <0, tj len — el <6, pa je lim, Drugi deo tvrdenja (za monotono nerastuéi niz) dokaauje se analogno. Posmatrajmo sada nie {2.,} koji je monotono neopadaju i neograi U ovom sluéaju je sup 2, = +00, pa treba dokazati da je i limzy, neogranienosti sleduje da za svako K > 0 postoji neko ng takvo da je zn. > K, onda iz pretpostavke da je niz monotono neopadajuti izlazi da je 2, > K 2a svako n > ng. Prema tome, za svako K > 0 postoji ng takvo da je tn > K za 1 > no, Sto znati da je limz, = +0. U sluéaju kada je {r,} monotono nerastuéi i ncograniéen, na sligan natin se pokazuje da je limz, = -o0. 0 Iz dokazane teoreme proitilazi postupak za nalafenje graniéne vrednosti mono- tonog i ogtanigenog niza {4}, koji éemo opisati na jednom primeru. Primer 17, Nit {zn} definisan je sa Stn +4 ran = BEE ay..) ® 120, Ovo je tev. rekurentna formula ili rekurenina veza, Karakteristiéno 2a ovakve formule je da se sledeci dlan niza izracunava pomoéu veé odredenih élanova, w opstem sluéaju, 2y = f(Em=1s2ne2i--»s#n-x)- Te formule (7) mozemo naci prvih nekoliko dlanov nize? _ 40 =f Odavde mofemo|pretpostaviti da su svi lanovi niza u intervalu (0,1). ‘To sada nije tetko i dokazati: xq > 0 je otigledno taéno (trivijalan dokaz matematigkom indukeijom), dok ie 21 <1i 0, #2 Sry 4 a, 45 TU wtva, mote se hall opie an nna w srlicitnom obi <1 Sry thc drt mcd (n>1) Eat <1 all nam to ovde ale40 Glava 2, Graniéni procesi zakljuénjemo, primenom matematitke indukeije, da je zy <1 za svako n, Dakle, nit (eq) je opranigen Prvih nekoliko élanova ukazuju na to da nie verovatno raste. Dokas je jednos- tavan, jer San td Sent4, 4 Fogg ie Sh ng > tn ito je tazno na osnovu prethodnog. Kako je dati niz ograniéen i monotono rastuéi, on je i konvergentan. Neka je limz, = ¢. Ako u (7) pustimo dan —+ +00, dobijamo da je Se+4 445" odakle je c? = 1. Kako je niz poritivan, ¢ ne moze biti ~1, sto anadi da je © a Postupak naveden u primeru 17 mote izgledati nepotrebno komplikovan. Zar rismo mogli bez prethodnog ispitivanja konvergeneije da dokagemo da je lim z, 1, pustajuéi dan — +00 u jednakosti (7)? Nismo, kao sto pokazuje sledeci jednostavan primer. Primer 18. Neka je niz (2a) definisan sa a nt = 2 En INije teako pokazati da su Glanovi niza naismeniéno 0 i 2, pa on nema graniénu vrednost. Ali ako bez provere protpostavimo da ona postoji i da je jednaka e, iz definicione relacije nalazimo da je ¢ = 2 ~ ¢, odnosno e o Naravno, niz ne mora biti monoton da bi bio konvergentan, tako da je iloZeni postupak samo jedan od nadina da se dokade konvergencija niza. Primer 19. Definicija broja e, Broj ¢, osnovat2y. yprirodnog logaritma”, jedan je od éetti najvadnija tealna broja u matematici, pred brojeva 0,11. Izbor broja e nije stvar konvencije (kao ato je, recimo, izbor broja 10 za bazu decimalnog sistema zapisivanja brojeva), veé se on prirodno pojavljyje u matemalici, ato ée se videti asnije Try ais aon wos in) tin(i+8)". Ova graniéna vrednost postoji, jer je niz z_ = (1+ 1/n)* monotono rastuéi i ren, kao éto éemo to sada pokazati 2.1. Realni nizovi ai ‘Jednostavnim algebarskim transformacijama dobijamo da je Prema BERNOULLIjevoj nejednakosti (teorema 1.6 na strani 10), imamo da je — oie > wy we "2? Odavde jo, za n > 2, Ena m2 (, 2 ) 7 m4 3n? +8042 zn +d feip, a myn +3n4F 1 pa je niz (_} monotono rastudi. Dalj, primenom binomnog razvoja dobijamo sen (te 2) sre MSD, meme =2) gna Dt Kako je, 2a k > 2, n(n =1)--(n =k 41) cae aaa 1 3 Sarr akljuéujemo da je 1a kee wu civieded saya atat Taye <3 Prema tome, nis {29} je ograniéen, Ir definicione jednakosti moguée je i priblifno izrazunati broj e, ali je konver- fencija spors, tako da se u praksi koriste druginizovi koji takode Konvergiraju ka *oju ¢, ali brie (videti zadatak 243). Jedna priblifna vrednost je e =: 2.718281828. Primer 20. Zasnin je elementarnih funkcija. é napomenuli u oudelku 18.2, na stranama 151 18, mi operisemo a fuankejuna bas fto on vo pee cisponencai fej, a da th aprevo tinns dehegal wate tesa lean obliln a, gde em prvoden bry, mogs se deference nei mnojenja, Tzrazi oblika a”, gde su p i q pritodni brojevi, mogu se takode evesti ta aanerne cpenite Beenie Thee ae ee itedemalan bro no agooeutomata pal a omovas spearge vel nage defi i. Jedan prirodan nagin da se to uradi je slededi. Ako je {rq} niz racional- ih rojo oj Ipoveria ta elnom bela (ede panes 2 ee (8)2 Glava 2, Graniéni procesi Da bi ovo bila valjana definicija, treba pokazati da limes u (8) postoji i da ne zavisi od izbora niza {rq} koji konvergira ka z. To se mofe uraditi polazeéi od osobina funkeije 2 -+ a® definisane na skupu racionalnih brojeva. Drugi nagin (ckvivalentan navedenom) da se definige eksponencijalna funkeija Jeste da se stavi da je (9) pri Semu treba pokazati da supremum i infimum postoje ida su jednaki Logaritamska funkeijase definge ka funkeijainverzna eksponencijalnoj, a zatim se pomoén ove dve funkeije mogu definsat i ostale osnovne elementarne funkeije ao Bto je veé reteno. Primetimo da ni opisana definicija nije stikina, jer se bazira na intuitivnom matenju operacie stepenovanja i korenovanja. U potpuno striktnom zasnivanju. fankefja, polazi se od aksioma realnih brojeva, a zatim se dokanuje postojanje ste- pena i racionalnih korena = sup inf, : regres” reQr2 Primer 21. Joé jedan natin da se definige eksponencijalna funkeija sa osnovorn ¢ Jeste da se pode od definicionog limesa 2a broj e. Naime, definigemo 09) lip (145) poito prethodno dokazemo da limes sa desne strane jednakosti postoji za svako x € R. Iz jednakosti (10), mogu se izvesti osobine eksponencijalne funkcije, na primer, da je monotono rastuéa, da je e* -e¥ = e"t¥ itd, 0. Definicija 2.8 Neka su dati realni nizovi (an) i {bn} takvi da je a1 Sz Sap S++ SboSbe Sh i lim(by ~ on) = 0. Fanilija zatvorenib intervala (0q,b,], n = 1,2,... je su krajnje tacke elementi rnizova {aq} i (by) naziva se familijom umetnutih intervalat ‘Teorema 2.13 Svaka familija umetnutih intervala ima jednu i samo jednu jednisku taku. Dokaz. Neka je data familia umetnutih intervala [on, by), n= 1,2,--~ Prema definiiji 2.8, niz (a,) je nerastuéi, a niz {bq) je neopadajudi; oba niza su ogranigena brojevima a; ib). Na osnovu teoreme 2-12, postoje konaéne graniéne vrednosti @=limay ib =limd,. Kako je lim, — | imamo da je a = 6. Oznasimo 2.1. Realni nizovi 43 tw anjednicku vrednost sae. Tada je € tome, taéka ¢ pripada svim interv Neka je d proizvoljna tacka koja pripada svim intervalima, Dokazaéemo da je d= ¢. Zaists, ako d € foyby] 20 ‘rae, onda jo d gerne granica nize (a0) 1 donja granica niza {bq}. Kako je supremum najmanja gornja, a infimum najveca donja granica, imamo da je d> ¢ id < c, odakle je d = c. Dakle, c je jedina zajednizka tatka familije umetnutih intervala, 0 1P aq = inf by, Pa je dm Se < by i prema ‘Teoremu o umetnutim intervalima koristigemo u sledeéem odeljku a i kasnije na nekoliko mesta. 2.1.6 Podnizovi Ako in niza 21,22,... indvojimo beskonaéno mnogo élanova w istom redosledu w kkome se pojavljuju u datom nizu, dobijeni nit se naziva podnizom niza (2,) Na primer, ako se izdvoje élanovi sa parnim indeksom, dobija se podnia {224). Indvajanjem dlanova sa indeksom koji je prost broj dobija se takode jedan podniz. Otigledno, svaki niz ima beskonaéno mnogo podnizova, Formalna definicija podniza je sledeéa 2.9 Neka jo {2n} dati nis incka je ny,na,...,ne,-...monotona rastuéi si pritodnih brojeva. Tada kazemo ds je {24,} podniz niza {0} Prema definicji 2.9, svaki ni je svoj podnis (ako uamemo da je {ng} nie svih prirodnih brojeva). Podnis {29,} mode se posmatrati kao niz sa indeksom & = 1,2,.... Prema tome, ave Sto je do sada reéeno 2a nizove vai i ra podnizove. 1 vrednost a € FE ako isamo ako svaki njegov ‘Teorema 2.14 Nis (29) image: Podniz ima graniému vrednost o Dokaz. Neka je (2q} dati ni i neka je tim, =a. Pretpostavimo najpre da Je @€ R, Neka je {24,} proizvoljan podnia datog niza Za svako dato ¢ > 0 postoji mo takvo da je [rq — a] < ¢ 22. > ng. To anadi da Jet len, —a| <¢ 28 mp > mo, a kako je nit {4} monotono rastudi (po definciji odniza), nejednakiost ny > no ekvivalentna je sa k > ky 2a neko fp, Prema tome, za svako dato ¢ > 0 postoji ko takvo da je |rn, — a| <€ za k > ko, pa je Jim’ ta, =a. V sluéaju a = too dokaz je analogan. Obrmuto tvedenje je trivijalno tazno, jer je i niz (24) jedan svoj podni, © 7Ovo fe Jedino Resto u dolana aie je neophodn da interval udu eatvoren. Name, ako #4 dai imerval olta {a0}, tada ites & © S by me Malem ‘akjuct de brofe pipaia svn interline ry44 Glava 2. Graniéni procesi Ako jedan podniz niza {24} ima graniénu vrednost @, to ne mora da znaéi da je limzy, = «. Medutim, vazisledesi rezultat (videti zadatak 258) Teorema 2.15 Ako se niz {24} mote predstaviti kao unija m svojih podnizova i ako svaki od njih ima graniénu vrednost a, tada je ilimz, = a, ‘Teorema 2.15 koristi se éesto tako ato se ir konvergencijé niza sa parnim i niza ssa neparnim indeksima ka istoj graniénoj vrednosti a utvrduje i konvergencija niza kaa. Za monotone nizove dovoljno je da znamo graniénu vrednost niaa, kao Sto tvedi sledeéa teorema. smo jednog pod- ‘Teorema 2.16 Ako je nis {24} monoton i ako jedan njegov poduis ima graniému vrednest a€ W, tada je limz, = a Dokaz. Prema teotemi 2.12, svaki monoton nit ima graniénu vrednest (konaznu ili beskonatnu). ‘To onda implcira dai svaki podniz ima istu graniau vrednost; dakle, ako znamo da jedan podniz ima granignu vrednost a, to je onda i granitua vednost nia Sada dajemo jednu vazmu teoremu o egzistenciji konvergentnog podniza ‘Teorema 2.17 Bolzano-Weierstrassov stay. Svaki ograniven niz ima konver- gentan podniz. Dokaz. Neka je nis {z,} ogranigen. To anati da postoje realni brojevi a i 6 takvi da je a < a, ny. Konstrukeiju dalje nastavljamo analogno: ako je iabrano tay € (ay, by], onda se ut [ausisbi43] naladi toy, $4 nega > Ma Niz {tn} Je ofigledno podniz datog niza {zq) i za svako k € N vaii da je ay S ny S by. Kako je limay = limby = c, prema teotemi o dva Zandara je i lim2n, =, pa je {#n,} konvergentan podniz datog niza (2q). O Direktna posledica BoLZaNo-WeieRsTRASsovog stava je ‘Teorema 2.18 Svaki realni nie sadeii bar jedan podair koji ima konaénu ili hes- onaénu graniénu vrednost. Dokaz. Ako je nis ogranigen, prema teoremi 2.17 on sadr2i konvergentan pod- nit Pretpostavimo da je nit (rq) neogranigen odozgo. Tada za svaki prirodan broj E postoji beskonazno mnogo elemenata niza koji su vei od & (n protivnom bi niz mao konafan supremum, {j. maksimum). Neka je 2, proiavoljan element niza koji je veéi od 1. Medu elementima nize koji su veéi od 2 izaberimo jedan éiji je indeks veéi od ns; neka je to tng. Uopite, ako je odreden zn4.,, tada je tm, proizvoljno i2abran élan niza koji je veti od & i ij je indeks ny veri od mgs. Ovorn konstrukeijom dobijamo podtniz {94} takav da je 24, > baa svako & € N, pa je stoga im tny = 0. Za sluéaj kada je nir neograniten odozdo dokaz je slitan. 0 Tr teoreme 2.14 na strani 48 ne sleduje da niz Kofi nema graniém vrednost (ncodredeno divergentan niz) mora imati podnizove koji konvergiraju ka raalititim sranignim vrednostima. Naime, mozda se moée dogoditi da oni podnizovi koji su Jonvergentni koavergiraju ka istoj vrednosti, a da ostali podnizovi ne konvergiraju Sledeéa teorema tvrdi da je to nemoguée i da 2aista moraju postojati podnizovi sa raalititim graniénim vrednostima. ‘Teorema 2.19 Ako je niz {2} neodredeno divergentan, onda on sadrdi bar dva podniza koja imaju granitne vrednosti, ali su one rasliite. Dokaz. eka je niz {2q} neodredeno divergentan. Prema teoremi 2.18 on sadrii jedan podnia {zq,} 2a koji postoji limz,, = a, Tada mora postojati okolina tacke a van koje se nalasi beskonaéno mnogo élanovs niza {14}; u suprotnom bi niz {2,} konvergirao ka a. Od tih anova niza koji su van U mote se formirati Jedan niz, koji opet ima podniz, nazovimo ga {zm,), takav da je limzm, = 6. Nemoguée je da bude a = 6, jer se svi élanovi niza {z,,,} nalaze van okoline U tagkea. 0 ‘Ako je niz {24} konvergentan, skup G graniénih vrednosti njegovih podnizova, sastoji se od samo jednog elementa. U sluéaju divergentnog niza, taj skup mode eskonaéno mnogo elemenata, a sigurno je neprazan. sadrdati konagno Primer 22. Nda je 2, = 2-4 (-D" + $1.0 = 1,2,... Ovaj niz ogigledno ima bar dva konvergentna podniza: {224}, Kol! Konvergira ka 3 i podniz (22e41), koji46 Glava 2. Graniéni procesi onvergira ka 1. Nije tedko zakljutiti da svaki konvergentan podniz datog niza mor da ima za graniénu vrednost ili 1 ili 3. Prema tome, skup svih graninih vrednosti podnizova datog nira je G = {1,3} Primer 23. Kao éto snamo, skup racionalnih brojeva je prebrojiv; prema tome, mote se urediti u niz. Neka je {rq} nit svih racionalail * Svaki realan bbroj (ako veé nije racionalan) mode se, sa proisvoljnom tainoééu, aproksimirati racionalnim brojevima. Primer takve aproksimacie je, recimo, decimalni rapis re- alnog broja. ‘To anaéi da se u svakoj okolini proizvoljnog realnog broja = nalazi beskonaéno mnogo racionalnih brojeva. Koristei se idejom iz dokaza BOLZANO WeIERSTRASSovog stava, mode se pokazati da postoji jedan podniz niza racional- nih brojeva koji konvergira ka 2. Isto tako, postoje i podnizovi niza racionalnih brojeva koji konvergiraju ka too. Dakle, skup svih graniénih vrednosti podnizova racionalnih brojeva je skup R. 0 Mote se pokazati da skup svih graniénih veednosti podnizova datog niga ima i minimalni i maksimalni element. Njima dajemo posebne nazive. Definicija 2.10 Neka je {tq} dati nic i neka je G skup graniénih vrednosti njegovih podnizova. Najmanji clement skupa G nazivamo limes inferior niza {2} i obelezavamo sa lim zy ilisa liminf rq. Najveci element skupa G nezivamo| limes superior, u oznaci lim zy ili limsup zp, Limes inferior i limes superior mogu biti realni brojevi ili too, Za ratliku od limesa, koji ne mora postojati za svaki niz, limes superior i limes inferior uvek postoje Teorema 2.20 (i) Nis {2n) ima graniéou vrednost ¢ € TE ako i samo ako je limz, =Timz, =. (ii) Za svako ¢ > 0 samo konaéno mnogo slanova niza {2_} mofe biti manje od lim an ~e ili vece od limi x, +6 — ii) Niz {2_} je ograniéen ako i samo ako su lim 2, i Timi z_ konaéni. Dokaz. (i) ls definicijeinlai da je lim 2m 4 Timi 2» ako i samo ako postoje va podniza niza {4} koja imaju granizne vrednosti, ali su one rasldite. Prema tcoremama 2.14 i 2.19, ovo je potreban i dovoljan uslov da nie {2,) nema granitnu vrednost. (ii) Dokazaéemo samo tvrdenje koje se odnosi na Timi zy. Ono je trivijalno taéno ako je lim 2, = +oo. Neka je lim z, = M < +00, Ako bi se w interval (M-+e, +00) nalazilo beskonaéno mnogo élanova niga, onda bismo od njih mogli da sastavimo niz koji, prema teoremi 2.18, ima podnia, nazovimo ga {2n,), takav da je lima, = 6 > M +e. Ovo je kontradikcija sa pretpostavkom da je M najveéa graniéna vrednost nekog podniza niza {24}. Prema tome, samo konaéno mnogo lanova niza mode biti veée od lim sup. 2.2. Nizovi u metritkim prostorima a ‘Trrdenje koje se Gdnosi na lim 24 dokazuje se analogno. (ii) Ako je nit {zn} ograniéen, onda je takay i svaki njegov podnit. Kako je graniéna vrednost ograniéenog niza konaina, sleduje da su lim z» i lim t_ konagni. Obrnuto, neka su m = lim zy i M = lim 2» konaéni. Na esnova tvrdenja (i), za svako € > 0 u intervalu (m—e,M +e) nalaze se skoro svi dlanovi niza {2}, pa. joon ograniten. 2.2 Nizovi u metritkim prostorima 2.2.1 Metritki prostor [spitivanje konvergencije je od interesa ne samo u skupu R, veé iu drugim skupovi- ‘ma raalitite prirode. U matematici iu primenjenim naukama pojavljuje se potreba. za iauéavanjem konvergencije u skupu kompleksnih brojeva, u visedimenzionalaim skupovima, u skupovima funkeija, kao iu skupovima sasvim apstraktne pritode Konvergencija niza (zn) ka z u skupu realnih brojeva 2naéi da su tacke 2q iz na proizvolino malom rastojanju pofevéi od nckog indeksa mo, Ova osobina je fundamentalna za primene i mote se preneti i na proiavoljne skupove ukoliko na njima definigemo rastojanje izmedu dve tatke. Ispostavlja se da se rastojanje moze ‘efinisati na razltite nagine, ukoliko samo zadovoljava tri uslova opisana u sledeéo} defini. Definicija 2.11 Neka je dat neprazan skup X i funkelja d: X x X ++ R, tako da za svako 2, y,2€X vati 1 d(z,y)20, d(z,y)=0 => z=y 2% dey) =dly,2) —(simetriénost), BP d(xjy) 3 mote se uvesti euklidska metrika pomoéu a(0,8) =] (0-692, 220 Nejednakost trougla 2a ovu metriku dobija se iz MINKoWskijeve nejednakosti ay (Sr ar)" < (5 wr) oe (Snr), it koja vaii za svako p > 1 i aa svake dve n-torke realnih brojeva (ui, +. tn) i (tay...) (wideti dokaa w zadatku 1452). Naime, ako se u nejednakosti (11) stavi P= 2; = aj —b, 4 = —G (E=1,....M), dobija se Stuart) s (Stam) + (Sear - (Ear) s (Hom) "+ (Gao) odnosno d(a,e) < d(a,b) + d(2,¢) Kako MINKowSKIjeva nejednakost vadi za svako p > 1, to znadi da su i sve funkcije oblika * up d,s) (oe -+r) metrike na R” (lako se pokazuje da vaie i osobine 1° j 2° iz definicije). Na primer, za p= 1 dobija ce (a,b) = la: obiéajena metrika u skupu kompleksnih brojeva C je ista kao u R: da.) = Ver— m+) Primetimo da je ovako uvedeno rastojanje u stvari modul razlike kompleksnih bro- jeva 2: i 29: d(za,22) = let 22 * Metrika se moze uvesti i u ,komplikovanijim” skupovima nego ato su skupovi Re ili C. Aan tin, 2 = 22+ iy Primer 24, Ako su z= {Zn} iy = {ua} ogranigeni nizovi, onda je i njihova raalika takode ogranigen nig. Prema tome, 2a dva ograniéena niza 2 = (2q} iy = {ya} ima smisla definisati d(z,y) = supy [2m ~_val» Neka je X skup evih ogranigenih realnih nisova, Pokagimo da je d metrika na skupu X. Otigledno je d(z,y) > 0 2a svako ,y © X. Dal, ako je d(x, y) = 0, onda je maksimalna vrednost [zm — | jednaka nul, ito anadi da je 2 = th 2a svako n EN, pa je z= y. Ovim je dokazano da je 2.2. Nisovi u metriékim prostorima 2 ispunjen uslov 1° iz definicije 2.11. Uslov 2° (simetritnost) je o¥igledno ispunjen. Dokadimo sada da vaii nejednakost trougla. Neka su z,y, proizvolini elementi skupa X. Prema nejednakosti trougla u skupu R, imamo da je [tn — tal $ |tn— dal -+ lth — 2] zasvakon eN, 3) Ae, 2) = sup fn ~ Zl Soup len ~ ae + li ~ Za eka je sup, [=n — al = U i sup, [a ~ Z| = V. Tada 2a svako n € N vati da je 2a — val $0 ile — 2a] < Vy odakle sleduje da je (13) sup(len — Yol + [yn — zal) SU + V: ts (12) i (18) ialazi da je d(z,2) < U +V = d(z,y) + d(y,2), time je dokazana i nnejednakost trougla. Daklo, (X,d) je metriéki prostor. 0. 2.2.2 Okolina tacke. Otvoreni i zatvoreni skupovi Definicija 2.12 U proisvolinom metritkom prostoru (X,d) definisemo sledede pojmove: « Kugla (ili otvorena kugla) sa centrom u taéki a € Xj polupreénikom > 0 je skup K,(a) = {2 €X | d(2,0) <1} Zatvorena kugla je skup svih tazaka z € X 2a hoje je d(2,a) 0. Okolina taéke a je svaka otvorena kugla koja sadrai tacku a Primer 25. U skupu R. sa uobiéajenom metrikom (d(z,y) = |e ~ vl) kugla cenizomn 1a i polupregnikom ¢ > 0 je skup svih realnih brojeva 2 7a koje vai |e al 0, To znadi da je ograniten svaki skup koji se mote smestti unutar nekog konaénog otvorenog intervala (=I, Mf). Kako u ekupu R interval ima ulogu kugle, prirodno je uvesti sledeéu definiciju Definicija 2.13 Skup A u metritkom prostoru je ogranigen ako postoji neka skugla K takva da je ACK. Primer 28. Skup svih taéaka proiavoljnog trougla w R? je ogtanigen skup; jedua kugla koja ga sadedi je, na primer, unutragnjost krudnice opisane oko trougla. ‘Skup svih tagaka neke prave u R® je neogtaniéen skup, jer ne postoji kugla konaénog polupretnika koja sade celu pravu. 0 2.2. Nizovi u metriékim prostorima St 2.14 Neka je (X,d) metrigki prostor. Za skup A.C X kademo da je otvoren skup ako zajedno sa svakom svojom tazkom sadréi ineku njenu okolinu. Skup A je natvoren skup ako je njegov komplement (u odnosu na X) otvoren. Primer 29. U metritkom prostoru (R, d),gde je d euklidska metrika, svaki otvoren interval je otvoren skup. Zaista, neka je (a,b) proiavoljan otvoreni interval i neka je 20 proizvoljna tatka u (a,8). Za ¢ < min{2y —a,6—z9}, interval (29~=, 9+) pripada skupu (a,8). Prema tome, 2a avaku tatku zp € (a,6) postoji okolina koja, se sadrdi u (a,6), 610 znaéi da je (a,8) otvoren skup. Zatvoreni interval (a, je zatvoren skup. ‘To se pokazuje tako éto se dokate da je njegov komplement otvoren. Usmimo proizvoljnu tazku zo € (99,4) U(b, +00). ‘Ako #0 € (~00, a), tada interval (29~¢, 20+) pripadaskupu (00,4) za© < a—zo. ‘Ako £9 € (b, +00), interval (zo ~€, 20-+e) pripada skupu (8, +o0) 4a€ < zq—b. Iz ovoga proizilaxi da je skup (—co,a)U (6, +00) otvoren, pa je skup (a,8] zatvoren, Tu proiavoljnom metridkom proston (Xd) svaka otvorena kugla je otvoren skup, a svaka zatvorena kugla je zalvoren skup (videti zadatak 1054) Primer 30, Skup u metritkom prostoru ne mora biti ni otvoren ni zatvoren. Na primer, interval oblika (a, ] nije ni otvoren ni zatvoren u skuptt R. sa euklidskom, metrikom, Postoje li skupovi koji au i otvoreni i zatvoreni? Tn definicije 2.14 sleduje da su takvi skupovi 0 i Xu svakom metriékom prostoru (X,d), Naime, prazan skup Je otvoren jer ne sadrdi ni jednu taéku, pa je uslov definicije formalno ispunjen. Ceo skup X je otvoren jer sadrii svaku okolinu svake svoje taéke. Kako je prazan skup komplement skupa X, iz otvorenosti skupa X sleduje zatvorenost skupa 0, a i otvorenosti skupa @ izlazi zatvorenost skupa X. 0 Kao Sto smo videli, na istom skupu X mogu se definisati razlitite metrike. Za ‘materiju koja sledi vazan je pojam ekvivalentnosti metrika, Definicija 2.15 Za metrike dy i dz na istom skupu X kagemo da su ekviva- lentne ako svaka okolina proizvoline tacke a € Xu metrici dy sadrzi ncku okolinu tacko a uw metrici dy i obrouto. Neposredno iz definicije 2.18 sleduje da je ekvivalentnost metrika relacija ekvi- valeneije u skupu svih metrika na skupu X, Primer 31. Kako se u svaki krug sa centrom uw taki a € R? mofe upisati kvadeat sa centyam u istoj tazki i obsnuto, u svaki kvadrat se mote upisati krug, takljueujemo dau metrike dy, i de defnisane 1 primeru 27 ekvivalentne sa cuklid skom metrikom de, pa sui medusobno ekvivalentne52 Glava 2. Graniéni procesi ‘Teorema 2.21 Ako su dy ids ekvivalentne metrike na skupu X i ako je skup AC X otvoren (zatvoren) u metriekom prostoru (X,d,), onda je A otvoren (satvoren) iu (Xd). DDokaz. Nein je otvoren sap u (Xi) inka Je gape tata supa ‘A, Tada postoji okolina U tatke a takva da je U CA.“ Kako 6a metrike dy i da ckvivalentne, postoji okolina V tatke a u metrici dy koja se sadrdi u U, pa imamo da je V.CU'C A. Prema tome, skup A sadtii i neku okolinu svake svoje tazke i u retrici da, pa je otvoren i u metritkom prostoru (X,ds). Tvrdenje koje se odnosi nna zatyorene skupove dokacuje se preko komplemenata. 2.2.3 Konvergencija nizova u metriékim prostorima Nie (2_) u proiavolinom skupu X definige se, analogno realnom nizu, kao pres- likavanje koje svakom pritodnom broju pridrafuje jedan element 2» skupa X. 1 definicija konvergentnog niza uw metritkom prostoru (X;d) analogne je definicji oju smo dali u 2.1.1 Definicija 2.16 Niz (24) u metriékom prostoru (X,d) konvergira kaa € X, u| oznaci limz,, = @, ako se u svakoj okolini tacke a nalaze skoro svi élanovi niza. Ekvivalentno, niz {zn} konvergira ka a ako (We > 0)(3ne € N)(Wn > m0) d(2q,a) limd(zq,<) = 0, a nis {d{,a) je realan i nenegativan Jena stn, ali manjeotigledna osobina data jew sledeéojteoem ‘Teorema 2.22 Ako jelimz, =a tadajelimd(2q,8) = d(a,8), gde jeb proizvolina tacka skupa X. 53 ee, Delas. Kako je, prema njedantsti tong, den 8) < dena) + (a) iam dajed(an t)-dle)€ dar a) Nae socn 8) < tle t) 4B) dobijamo d(zq, 6) — d(a,b) > —d(a,z,), &to nazi da je Jd(zn,b) — d(a,6)| < d(zn,2), pa kako je limd(zn,a) = 0, zakljutujemo da i Ja(n,) ~ d(a,2)] teat muli. 9 Konvergeneija niza zavisi od toga u kom metritkom prostoru ga posmatrarmo. [Na primer, niz {1/n) konvergentan je u (Rd), gde Je Rskup realnih brojeva, a dd euklidska metrika; ali nije konvergentan u (Xd), gde je X = (0,1), jer se w definiciji eahteva da i granigna vrednost pripada skupu X, a to ovde nije luéaj ‘Konvergencija niza zavisi i od metrike. Mote se dogoditi da niz (29) konvergira ka au jednoj metrici, a da ne konvergira u nekoj drugoj Primer 32. Uvedimo u skup R metriku definisann sa d{(z,y)=1 akor xy, — d(z.z)=0. ali u uvedenoj metrici uopéte Niz 2q = 1/n konvergira u euklidskoj metrici ka nuh nije Konvergentan, jet je d(2,,a) = 1 2a svako n, ili, ako postoji mo = 1/a onda za svako n> no. 0. [Ako su di i dy ekvivalentne metrike, situacija opisana u prethednom primera nije moguéa. ‘Teorema 2.23 Neka su dy ids ekvivalentne metrike na skupu X i neka je {ta} ni elemenata skupa X. Ako je lim2q = a u metrci dh, tada je limzn = ai u metric da Dokaz. Neka je limz, = a u metrici dy. Uzmimo proizvolinu okolinu V tacke cu mettici dy, Zbog ekvivalentnosti metrika di i da, postoji okolina U tacke @ u tmotrie d, takva da je U CV. Kako okolina U sadrli skoro ave élanove niza {2}, isto vadi i za okolinu V, pa je limzn iu metric dy). O ‘Ako na istom skupu X imamo vide ekvivalentnib metrika, onda je, na osnove tecoreme 2.23, svejedno koja se od nih koristi pri proveri konvergencije datog niza. Ova tinjeniea mote mnatno da olaksa ispitivanje konvergencije Konvergencija visedimenzionalnog niza i itn pont rajmo nf takaba dije wu Dekartove rr 91 dokasano je da je euklidska metzikaekvivalentna (2,2) (2.8) = mete ay 8p U prostom R%#a euklidskor koordinate (2, ¥a)- U pritn Ietriei dry definisano} sa dr54 Glava 2. Graniéni procesi Prema definiciji konvergencije, nit {(2n, th) Konvergira ka tatki (a,8) ako 2a svako € > 0 postoji ng takvo da je de((2n5 Yn), (4,6)) = ‘odnosno ako se skoro sve taéke (2q,ue) nalaze unutar’keiga pelupretnika ¢ sa ‘centrom u (a,)). Zamenom euklidske mettike sa ekvivalentnom metrikom dm, nalazimo da (2p, Ya) konvergira ka (a,b) ako i samo ako za svako ¢ > 0 postoji no takvo da za n > no vati da je max{le, ~ al,|vm ~ 8} <€; ili, Sto je isto, ako i samo ako za.n > ng jednakosti [zn — a] <¢ i lyn — 8] <¢. Odavde se vidi da niz {(2n,tm)} ilimy, = 0. je metrika (EF +n OSE zan2no, vate obe n Konvergira ka (a,6) ako i samo ako je limzn Uopite, u prostoru RR", nije tesko dokazati di dn (21, len tal} ekvivalentna euklidskoj metrici. Na isti nagin kao w dvodimenzionalnom sluéaju odavde proizilazi da niz taéaka prostora R” konvergira ka nekoj tatki tog prostora ako i samo ako nizovi odgovarajucih koordinata konvergiraju. 2 Ba)s(Y1y-+-yYn)) = max{|zs — a Konvergencija niza kompleksnih brojeva ‘Skup C kompleksnih brojeva mote se posmatrati kao skup uredenih parova (2,¥), ‘ede su z,y tealni i imaginarni deo kompleksnog broja z, Ako se u skup C uvede ceuklidska metrika (a, 22) = aSatin, waa tin, pitanja u vezi sa konvergencijom niza kompleksnih brojeva reSavaju se isto kao u RR? Prema tome, niz kompleksnih brojeva {z,} konvergira ka z = = + iy ako i samo ako je lim Re zy = 2 i limIm 25 = y (erm +n) = ba — Ha Primer 39. Neko je me = 4-4 i;85, m= 1,2... Kako je limRe sy = 01 limi tq = 1, dati niz Konvergira ka broju i. U kompleksnom domenu mogu se pojaviti neoéekivane komplikacije u naizgled Jjednostavnim problemima, kao sto se vidi i iz sledeéeg primera, Primer 34. Posmatrajmo geometrijski niz z, =" sa kompleksnim kolignikom q=atib . Za [ql < 1, imamo da je fg"| = ol” — 0, pa dati nie konverira ka nul ‘Ako je |p| > 1, tada realni nia [g| te¥i beskonatnosti, Odavde sleduje da dati nig nije konvergentan. Zaista, 2a svaki kompleksan broj z imamo da. je [zm ~ 21 > Ilg”|=[2|| + +00 kad n — +00. Kako je lim z, = z akoi samo akojelim|zq—z1 = 0, zakljucujemo da u ovom sluéaju nia {2,) nije konvergentan. Ostaje joi sluéaj [gl = 1, odnosno q = cosa + isina 2a neko @ € [0,2x). U vom slucaju je z= cos na + isin nay pa je dati niz konvergentan ako i samo ako 2.2. Nizovi u metriékim prostorima 55 su nizovi {cosma) i {sinna} konvergentni. Pokazaéemo da je to mogue samo 20 00,8. 20g ‘Neka je limsinna = ¢. Tada je, za svako fiksirano k EN, lim (sina + ja —sinna) =0, — odnosno (14) lim (cin na cos ka + cos nasin ke ~sin na) = 0. ‘Ako je ¢ = 0, onda je limeasne = 1, pa iz (14) dobijamo da je sin ka = 0 za svako fy odakle jo a = 0 ili a= x (u interval (0,22) Ako je © # 0, iz (14) dobijamo da je elim, (cos ka + tg nasin ka ~ 1 paje, za sinka #0, limetg na = ety ka. ‘bog jedinstvenosti graniéne vrednosti, iz poslednje relacije zakljueujemo da, ako je sina 4 0 isin2a 4 0, onda je ctg @ = ety 2a, a ovo je nemoguée, sto nije tefko videti Prema tome, ako 2a neko a € (0,2z) postoji limsinna = ¢, onda je c = Oi ili a =. Za a= x, niz cosna = (~1)" nije konvergentan, pa je kompleksni nz cosna + isinnar konvergentan samo za a = 0, odnosno 2a q = 1. Dakle, geomettijski niz sa kompleksnim kolignikom q je Konvergentan za |q| <1 ina q = 1, a divergentan je za ostale kompleksne vrednosti g. 2.2.4 Tatke nagomilavanja Definicija 2.17 Neka je (X,d) metritki prostor 1 A CX. ‘Tacka a je tatka nagomilavanja skupa A ako se u svakoj okolinj tacke a nalezi bar jedna tacka| skupa X ragliita od a. Ako a © A nije tacka nagomilavanja skupa A, kazemo da je to izolovana tacka skupa A Primer 35, Prema definicii 2.17, tadka nagomilavanja ne mora da pripada skupu. Na primer, 0 je tacka nagomilavanja intervala (0,1), iako ne pripada tom interval, Jet se u avakoj okolini nule (~c,-+e) nalaze tacke intervala (0,1) Skup {1,2 d)pnema tazaka nagomilavania evklidskoj metric; ve njegove tacke tu izolevine. Wotveri, konozan akup ¥ proizvoljnom metrizkom proctor nema ‘agaka nagomilavanja,56 Glava 2. Graniéni proces ‘Teorema 2.24 Taéka a je tacka nagomilavanja skupa A ako i samo ako postoji nis koji sadréi beskonaéno mnogo razliitih taéaka skupa A i koji Konvergira Ka a Dokaz. Pretpostavimo da je @ tacka nagomilavanja skupa a. U kugli Ki(a) polupreénika 1 i sa centrom u a izaberimo neku tacku 21 € A,2i # a (koja mora da postoji po definiciji tazke nagomilavanja). Neka je d(a,z1) = ni i neka je eq = min(ry,1/2). U kugli Ke,(a) neka je 2 # a neka taéka iz skupa A i neka Je ra = d{(a,22), €5 = min(ra, 1/3). U kugli K,,(a) izaberimo z3 € 4,25 # a, itd. ‘Tako dobijamo niz tazaka 24 € A za koje vati da je d(eqa) < 1/m, pa je lim, = a. Blementi ovog niza su medusobno razlititi po konstrukei ‘Obrnuto, ako postoji niz {2q} koji sadrii beskonaéno mnogo razliitih tagaka skupa A i koji konvergita ka a, tada se u svakoj okolini tatke a nalaze skoro svi Hlanovi niza (2,}, (koji ne mogu biti svi jednaki a), pa je a tatka nagomilavanja skupa A, ‘Teorema 2.25 Skup A je zatvoren ako i samo ako sadrdi svaku svoju taéku nago- smilavanja Dokaz. Pretpostavimo da je a taéka nagomilavanja zatvorenog skupa A. Treba dokazati da je a € A. Pretpostavimo suprotno, tj da je a € A®. Kako svaka okolina tatke a endr2i taéke ie A, to znaéi da nijedna okolina tazke a nije sadréana u A*, pa skup A® nije otvoren, sto onda znadi da skup A nije zatvoren, a to je kontradikeija sa pretpostavkom. Dakle, a € A. Pretpostavimo sada da skup A sadrii sve svoje tacke nagomilavanja. ‘Treba dokazati da je skup A zatvoren, odnomo da je skup A® otvoren. Neka je z proiavoljna tazka ekupa A®, Ona, po pretpostavci, nije tatka nagomilavanja skupa A, pa postoji jedna okolina tatke z koja ne sadrli tatke iz. A, odnosno koja se sadréi uu skupu A®, Prema tome, A® je otvoren skup, Sto je i trebalo dokazati, 0 I teoreme 2.25 proizilasi da je uatvoren svaki skup koji nema tagaka nagomi- lavanja. To mati da je evaka tacka metrithog prostora zatvoren skup i da je svaki skup koji sadz2i konaéno mnogo taéaka takode zatvoren. U teoremi 2.8 na strani 33 pokszano je da se graniena vrednost niza éiji tlanovi pripadaju segment [, 0] takode nalaziu ovor segmentu, Sledeéa teorema pokaauje 4a je to karakteristitna osobina zatvorenih skupova. Teorema 2.26 Skup A je zatvoren ako i samo ako graniéna vrednost svakog kon- vergentnog niza taéaka skupa A takode pripada skupu A. Dokaz. Neka je {zn} niz tafaka zatvorenog skupa A i neka je limz, = @. Ako nix ima samo konagno mnogo razligitih taéaka, onda je taéka a jedna od njih, pa pripada skupu A. U suprotnom sluéaju, a je tacka nagomilavanja skupa A, na ‘osnovu teoreme 2.24, pa prema teoremi 2.25 @ € A. 2.2. Nitovi u metritkim prostorima a Obrnuto, ako granitna vrednost svak tagaka sk q Inost svakog konvergentnog niza taéaka skupa A takode pripada skupu A, tada svaka taka nagomilavanja pripada skupu A, pa je Azzatvoren skup. 0 ‘Teorema 2.26 daje opravdanje nasivu ,zatvoren skup®: to je kup koji je zatvoren u odnom na graniénu vrednoet. 2.2.5 Kompletnost Neka je niz {2m} konvergentan, lim, = 2. Za dato ¢ > 0, neka je np prvi indeks od koga je d(2q,2) < ¢/2. Za m,n > np imamo da je 2 janovi konvergentnog niza sa dovoljno velikim indeksima su na proizvoljne 2m 2n) $ Alem, 2) + dla, a9) < 5+ 5 = 6. Dakle, ‘malom medusobnom rastojanju. Videéemo da je ova osobina veoma znaéajna, Definicja 2.8 Za:nix (an) u metishom prostru (Xd) kadomo da je Cauchy- |jew niz ako vagi (We > 0)(3no)(¥m,n > m0) dltm,tn)<€ ili, ekvivalentno (We > 0)GBno)(¥n > no)(VE EN) dlengtstn) <6. Jedan operativniji uslov da niz bude Caucujev je sledeti. Teorema 2.27 Niz {zn} je CAUCHYjev ako i samo ako pastoji realan nula-nia| {tm} takav da za skoro svako n € N vati (15) dlzngnsta) Stn za svako k EN, Dokaz. Uslov definicije 2.18 ekvivalentan je uslovu da niz (yj) definisan sa m= psennnen honvergira ka nuli, Prema tome, ako je nis Cavonyjey, onda je (15) ispunjeno Sa ra = ame Obgnat, ako posto neki nla nit (rn) takav da vad (15), onda je OS ty no nalaze u kugli Ky (nq). Neka je v4 = d(tyq,24) 24 & = 1,...,M9 ~ i neka je r= max(1,Pist2,-++yPagat)- Tada se svi lanovi niza nalate u kugli K,(2n,), pa je nit ogranicen. Nek je {aq} proitvoljan Cavcnyjev niz u metritkom prostoru (X,4) &ii podniz {zq,) konvergira ka nekom a € X. Za fksirano € > 0 nek je no takay prirodan bro} da va (19) dlemstn) SE 28 mn DM Za isto fiksirano € mofemo naéi takvo ky da je ay d(qy,a) ko, odnosno ny > Mig- [Neka je ng bilo koji indeks podniaa kojije vedi iod np iod na, ineka je n > no. Tada Je d{en,zn) <€ thog (16), a d(zq,,a) < ¢ zbog (17), pa primenom nejednakosti trougla imammo da je d(2q,a) < (tn, n,) + d(n4,0) < 2¢, fime je dokazano da je lim2y =, odnosno da je niz (zn) konvergentan. © Kao sto smo nodili, svaki konvergentan nis je CavcHvjev. Dali vati i obrnuto? Odgovor zavisi od metritkog prostora; u nekim prostorima odgovor je potvrdan, & u nekim odreéan, Primer 36. Neka je X = (0,1) ss euklidskom metrikom di neka je 2, = 1/n, n= 1,2y.... Kako je dati niz konvergentan na R, on je i CaucHYjev na R, pa prema tome ina X; medutim on ne konvergira na X. ja 2.19 Kagemo da je metritki prostor (X,d) kompletan ako je u njemu svaki CaUCHYJev niz konvergentan. Za skup A © X kagemo da je kompletan skup ako je metricki prostor (A, d) kompletan U primer 26 pokazali smo da interval (0,1) nije kompletan skup, jer smo u ‘njemu nasli jedan Caucuvjev nia koji nije konvergentan, Sada éemo pokazati da je skup realnih brojeva sa euklidskom metrikom kompletan. 2.2. Nizovi u metritkim prostorima * ‘Teorema 2.30 Cauchyjev kriterijum konvergencije nizova, Realan niz {2q) je konvergentan ako i samo ako je CavcHYjev. Prema 1° teoreme Dokaz, Neka je niz realnih brojeva (24) Cavorview 2.29, posmatrani niz je ograniéen, pa prema Bouzano-WEIERSTRASSovom tava na strani 44, on ima jedan Konvergentan podniz, Sada prema stavu 2° teoreme 2.29, zaklueujemo da je (2q) konvergentan ni Obrmuto tyrdenje vai w svakom metrikom prostor (teorema 2.28). 0 Kako se konvergencija u R" iu C svodi na konvergencijn realnih nizova, teorema 30 implicira da su, pored skupa Ri skupovi R" i C kompletni metriéki prostori sa euklidskom ili njoj ekvivalentnom metrikom. ‘Teorema 2.31 Neka je (X,d) kompletan metriéki prastor. Skup A © X je kom- pletan ako i samo ako je zatvoren, Dokas, Neka je (X,d) kompletan metricki prostor i neka je AC X. Pretpostavimo da je A kompletan skup. Neka je {tq} niz taéaka skupa A, koji je onvergentan u metritkom prostoru (X,d). Tada je {zn} Cavcnyjev niz, pa njegova graniéna vrednost pripada skupu A. Dakle, skup A sadrai graniénu vredhost svakog svog konvergentnog niza, pa je zatvoren. Obrnuto, neka je A zatvoren skup i noka je {ra} proizvoljan Cavcnyjev niz tataka skupa A. Zbog kompletnosti prostora (X,d), postoji limza = a, a tbog zatvorenosti skupa A je a € A. Prema tome, svaki CAvCHYjev nit (29) je konver- sentan u metriékom prostoru (4,4), pa je A kompletan skup. Primer 37. Kompletni skupovi u R eu, na primer, intervali oblika (a, 6) ii [2,-+0°) ili (00,8), Osobina kompletnosti je od interesa jer omoguéuje isptivanje konvergencije niza bee efektivnog nalazenja njegovog limesa. A ustanoviti da Ii je neki niz Konvergen- tan je od fundamentalnog anazaja u raznim oblastima primene nizova, kao sto su numeritka analiza, automatsko upravljanje, obrada signala i drugim. Navedimo samo jedan primer ne ulazeéi w detaje Primer 38, U nauci se upotrebljave pojam sistema, kao skupa medusobno poveza~ nih komponenti, Sistem mofe biti elektrana, avion, predureée, drZava isl. Sisten © karakterife pomogy m parameters koji tine vektor $= (s1,...44m). Da bi sistem radio ispravno, ovi parameti treba da imaju vredaostiw nekiaa doaveljenim ranicama, dakle vektor S pripada nekoj odredeno} oblasti X'u prostoru R™. Kada doe do negativnih uticaja na sistem, treba preduzeti odredene mere da vektor S ne bi izafan fe dozvofjene oblast? X_ Ako posmatramo sistem u diskretnim vremenskim trenucima (kora¢ima), dobijamo ni So, S1,--» 10d interesa je poznavati neke opste Aslove pod Kojima je nit (Sq) konveegentan metritkom prostora (X,d).60 Glava 2, Graniéni procesi 2.2.6 Banachov stav 0 nepokretnoj tacki Pretpostavimo da nas interesuje reSenje jednatine sinz — z +1 = 0. Prime jedan jednostavan i popularan metod 2a rebavanje jednatina, t2v. metod iteracija. Napisimo jednaéinu u obliku z = f(2), gde je f(2) = sinz +1. Skiciranjem grafika vidimo da se reéenje jednatine nalazi w intervatu (0, x), Utiniino da je 21 = 6/2i itratunajmo 22 = f(e1) = 2, 2 = f(a) = 1.908, itd,, po pravi zag = f(En)- ‘Tako dobijamo nit (jaraéumato na 3 decimale): a= 3 y= 2, 23 = 1.909, 24 = 1.943, ...,27 = 1.934, 25 = 1.935, 29 = 1.935. Kako je 26 = 29 = 1.936, to znati da je (na tri decimale) 1.935 = (1.995), pa je 2 = 1.935 reienje postavljene jednazine sa taénoséu do tri decimalna mest. Sa obiénim dicpnim kalkulatorom ovako se mogu reSavati i veoma komplikovane Jednadine, U stvari, svaka jednagina mote se, pogodnim transformacijama, napisati uw obliku 2 = f(z). Medutim, metod iteracije ne funkeionile uvek tako dobro kao navedenom primeru, Posmatrajmo jednatinu 2° ~ 2 0 i napisimo je u obliku x = 29 — 1 Skiciranjem grafika, vidimo da prava y = zi kriva y = 2"— 1 imaju jednu preseénu tatku saz >0. Metod iteracije, ako se potne od tatke 21 = 1, daje niz 730, 2, 25=-9, 26 ey 21, 2220, 292-1, 2% 2a koji je otigledno da ne mote da konvergira ka reSenju. Medutim, ako se jednagina napige u obliku 2 = y/2 +, dobija se niz 260, 9 = 1.312, 24 = 1.322, 25 = 1.324, te pa zakljucujemo da je 2 = 1.324 priblitno relenje jednatine®, BANACHiov stav, koji éemo sada izlotiti, daje dovoljne uslove za konvergen- ciju iteracionog niza. Formulisagemo ga i dokszati u proizvoljnom kompletnom metrigkom prostoru, to ée nam, pored uslova za konvergenciju iteracionog niza u Vigedimenzionalnim prostorima, otvoriti moguénost i za slodenije primene. Uvedimo najpre dva nova pojma. 324, Definicija 2.20. « Neka je (X,d) metritki prostor i neka je J preslikavanje koje X preslikava uw X, ti, f(X) CX. Svako resenje jednacine z= f(2) nazivamo nepokretnom (li fikenom) taékom preslikavanja f ‘+ Preslikavanje { : X ++ X je kontrakeija metrickog prostora (X,d) ako postoji realan broj g, 0 2 i proiavolino k € N: ACen, 244) S dens Eats) + d(engsstn42) +o bdlemst-ts Poet) SCP 4 gt tg A)d(ay, 20) PML gest atNd(23,20) (2) post (21,22) +0 kad n — too. Odavde zakljutujemo (primenom teoreme 2.27 na strani 57) daje {4} CaUctYjev nit. Zhog kompletnosti prostora (X, d), postoji z = limz,. Da bismo dokazali da J¢ 2 nepokretna tacka presikavanja J, primetimo da je OS d(x, f(t) < d(x, 20) + (en, H(2)) = dz, 20) + d(flen—1),f(2)) (22) $2, 25) + 9d(2n-1)2) +0 kad n+ 400, Kako d(z, f(2)) ne avisi od n, nejednakost (22) je moguéa samo ako je d(z, f(2)) = sae od n, nejednakost (22) je moge ko je d(z, f(z) = Dokadimo sada da je 2 jedina nepokretna tacka prestikavanja f. Neka je v € Jevex takode nepokretna tatka, Tada je d(z,y) = d(S(2), Fv) < adtz, v), Sto enagi da je ifae,y) #01 9 2 Vili da je (2,3) = 0. Kako je, po pretpontave, <1, imamo da je d(z, y) = 0, 2 =Ue Glava 2. Graniéni procesi Konaéno, nejednakost (19) se mote dobiti ako se, aa flsirano n w nejednakosti (21) pusti dak + 400, Tada d(=q, 244) — d(en, 2) (prema tere 2.22 na strani 52) i nejednakost (19) je dokazana, © Primer 39. Funkeija f(z) = Y24T preslikava interval X= [0,+00) u sebe, tadnije, f(X) = (1,400) C X. Skup X je zatvoren podskup skupa R, pa je i kompletan. Kako je, za z,y€X, le-s1 i edie Sj -o, VQ) IO = GaaE Es HMSO FF funkcija f je kontrakcija skupa X. Prema tome, uslovi BaNacHovog stava su ispunjeni i jedaatina z = f(z), odnosno 2° — z — 1 =0 ima redenje koje se dobija ia gteniénn veednostiverucionog nit, hua Slo smo to polasal na peck ovog dela. Ako se jednatina 2? - 2 — 0 napige u obliku z = 2° — 1, videli smo da iteracioni niz ne konvergira. Objasnimo to sa gledifta BANACHovog stava. Neka je g(2) = 23-1. Kada bi funkedja g bila kontrakelja nekog ekupa X nenegativaih fener Seds Headless soicnapnolo S— | = [2 —vllz? +2y+ v7) 1. Odavde vidimo da g nije kontrakeija ito je razlog zaito iteracioni niz ne konvergra Primer 40. Pomoéu nejednakosti (19) mote se proceniti greska aproksimacije u svakom koraku iteracije. U primera 39 za funkeiju f(z) = e+ nadli smo da je /3. Prema nejednakosti (19), imamo da je lea 2ls le — 22) Sry | onda je 27 = 1.26 i dobijamo da je |en—2] < n bro} iteracija Ako 2a poéetnu tatku uzmemo 21 0.63/3"-2. Te ove nejednakosti mode se unapred odrediti maksims 1n koji je potreban da bi se dostigla zadata taénost, 0 ‘Naglasimo da su uslovi navedeni u BANACHovom stavu samo dovoljni; iteracioni niz mote da konvergira isko oni nisw ispunjeni Dajemo sada jedan primer primene BANACHovog stava za dvodimenzionalne Primer 41. Neka je 2.2. Nitovi u metrigkim prostorima 6 Ako posmatramo R? sn metrikom d = d,, imamo da je AF (21, 11), f(2,¥2) Hsin 1 $lsinnt—sinyg-+ Hfoosas~ e082 1 1 S glen ~ vol + glen — al lle 231 +I ml) yal(e1.m)s(22009)), pri Gemu je koriééena nejednakost |sin y — sina] < Iyi ~ yal dokazana u teoremi 1.7 na strani 10, kao i | cosz1—cos za] = |sin(x/2—z1)~sin(x/2—z2)| < |(x/2—21)—(n/2—22)] = [21-22] Funkeija f otigledno prestikava kvadrat D = [1,1] x [=1,1] u taj isti kvadrat. Prema tome, f je kontrakcija na D i prema BaNactovom stavu postoji jedinstveno reéenje jednatine (2, ) = f(2,9), odnosno sistema jednacina 1 sing, y= feosz, (eu)eD. Nepokretna tatka (2, y) je granigna vrednost niza definisanog sa 1 1 GimED, engi = 5 Sind, toes = Ze0stn (n> 1), Ako uzmemo da je (#1, 1) = (0,0), prvih nekoliko anova niza su: (0,0), (0,1/3), (0.164,0.833), (0.164,0.328), (0.161, 0.329), (0.161,0.329),.... © fav mote se koristti i za dokeaivanje konvergencije nize, kao i za e viednosti ako nepokretnu tazku modemo naéi na drugi nadin. Tnloticemo ideju na sledegem primera, Primer 42. Posmatrajmo nis definisan sa He note. Ovo je ofigledno iteracioni nit 28 resavanje jodnatine 2 = f(x), gde je f(e) = Ve/(1+ Jz). Konvergenciju datog niza moiemo utvrditi ako dokazemo da je f Kontrakeija nekog kompletnog skupa koji sadrii tacku 1/3. Kako je f(z) < 12a svako 2, prirodna ideja je da se ispita da li je f kontrakeija na skupu A = (1/3, 1]. ‘Ako uotimo da je f(z) = 1— zglzg: vidimo da je f rastuéa funkeija, pa je, 2a => 1/3, nt 1 > fe > JOM= A> nom nejednakosés f(2) <1 daie f((1/8,1)) ¢ [1/241] to aajedno sa veé64 Glava 2, Graniéni procesi Dalje je We-val__ i=l Ve) TO = Ty aya a > TFIID Mi Kako je, 2a z,y€ A, 1+ VE > 1,14 y9>1i vE+ V7 >2/V3, imamo da je Ve) 101 < uh pa je f kontrakcija skupa A. Dakle, dati nis je konvergentan na skupu A. Njegova ‘graniéna vrednost je jedinstveno resenje jednatine 2 = f(z), koja se u nasem sluéaju Tako regava (smenom t = /z ) i dobija se da je 2 = (3 — ¥5)/2. 2.2.7 Kompaktnost Definicija 2.21 Za skup A kazemio da je kompaktan ako svaki niz tataka iz A ima bar jedan podniz koji Konvergira ka nekoj tacki skupa A Primer 43. Iz BotzaNo-WEIERSTRASSOVvog stava neposredno sleduje da je svaki zatvoren i ograniéen skup realnih brojeva kompaktan. Zaista, neka je A CR atvoren i ograniéen skup. Svaki niz {zq) taéaka skupa A ima bar jedan konver- gentan podniz. Kako je skup A zatvoren, graniéna vrednost tog podniza pripada, skupu A. Prema tome, svaki zatvoreni interval je kompaktan skup. ‘Teorema 2.98 Svaki kompaktan skup je Kompletan. Dokaz. Neka je A kompaktan skup u metritkom prostora (X,d) i neka je (zn) proigvoljan CavcHYjev nit tataka iz A. Zbog kompaktnosti, postoji jedan podniz {2m,), takav da je limza, = a € A. Na eanovu 2° teoreme 2.28, nit (Zn) je konvergentan; njegova graniéna vrednost je onda tatka a. Prema tore, skup A je kompletan. Dofinicija 2.22 Familju skupova (Bi}ic1 nativamo pokrivagem skupa A ako} lie AC User Bi. Pokrivaé je otvoren ako su vi skupovi By otvoreni Ako je {Bi}ier pokrivaé skupa A, svaki podskup skupa {Bj }iey koji je takode| pokrivaé skupa A naziva se podpokrivaéem skupa A 2.2. Nisovi u metritkim prostotima 65 Svaki skup A u metritkom prostoru (X, 4) ima pokrivaé koji xe sastoji od kugli opisanih oko svake taéke skupa A. Ove kugle se, naravno, preklapaju, pa se moze postaviti pitanje da li se skup A mote pokriti sa konaéno mnogo kugli. Kasnije Gemo videti znaéaj ovog pitanja, a sada éemo pokarati da je odgovor potvrdan ako je ekup A kompaktan, ‘Teorema 2.34 Skup A u metritkom prostoru (X,d) je kompaktan ako i samo ako svaki otvoreni pokrivaé skupa A sadréi jedan konatan podpokrivaé, Dokaz. Pokadimo najpre da se svaki kompaktan skup mote pokriti sa konaéno mnogo kugli datog polupreénika ¢ > 0. Neka je A Kompaktan skup i neka je a: € A proigvoljno izabrana taka. Neka Je Ky kugla polupreénika e opisana oko a1. Ako se ceo skup A nalazi unutar ove kkugle, dokaz je zavréen. U suprotnom, izaberimo az € A. K$; neka je Ky kugla polupreénika ¢ opisans oko az. Ako je KK 3 A, dokaz je zavréen, au protivnom postoji taéka og € AM(KiUKz)® oko koje opisujemo kugl Ky polupreénika e. Ako bi se ovakav postupak produtio do beskonagnosti, dobili bismo niz tataka a), a9, 8 osobinom da rastojanje izmedu avake dve tazke nije manje od c, Kako je A kompaktan skup, nis {a} sadr#i konvergentan (a time CaUcHYjev) podnis, reeimo {@»,}, pa za dovoljno velike nj ing vadi da je d(aq,,4q,) < €, St je kontradi Prema tome, pastoji neko n takvo da je Ky Us-U Ky > A. Neka je sada {B,)cr proivoljan oivoreni pokrivaé kompaktnog skupa A. Pret- ostavimo, suprotno od onoga sto treba dokazati, da ne postoji konaéan pot Pokrivaé. ‘Prema dokazanom svojstvu, 2a svako € postoji konaéno mnogo kugli Polupretnita ¢ koje pokrivaju skup A. Kada bi se svaka od tih kugli mogla pokeiti ‘amo sa konaéno mnogo skupova i pokrivaéa (B;}, onda bi se i eco skup A mo- 820 poktiti sa konaéno mnogo skupova iz datog pokrivata, sto je protivno pret- ppostavei. Dakle, ako ne postoji konatan potpokrivaé, onda za svako € > 0 postoji ‘bar jedna kugla polupreénika koja se ne moze pokriti sa konano mnogo skupova iz pokrivaga {B;}. Usimajuei za ¢ veednosti iz niza 1, 1/2,1/3,..., dobijamo tako kugle K/n(zq) polupregnika 1/n sa centrima u nekim tagkama x, € A, takve da se edna od njih ne mote pokriti a konaéno mnogo skupova (Bi). Zbog kompakt- Rosti skupa A, niz {z,} sadrdi konvergentan podniz {zq,}, sa limz,, = 2 € A. ‘Tadka 2 mora pripadati nekom od skupova iz familije (B,). Oznatimo taj skup 5a B. Kako je B olvoren skup, njemu pripada i neka kugla K,(z), a kako je liman, = 2, onda 9e.u kugli K-(z) nalaze skoro avi élanovi niza (2,,), a3 njima, 4a dovolino veliko ma, i kugle Ki/n,(ta,). Ove kugle su sadréane u skupu B, Je protivno pretpostavei da se nijedna od njih ne mote pokriti sa konaéno mnogo skupova iz familije (Bi). ‘Ovim je dokazano da svaki otvoreni pokrivaé kompaktnog skupa sadai konagan Podpokrivaé. Obrmato, neka skup A ima osobinu da svaki njegov otvoreni pokrivaé sadr ‘onaéan podpokrivas, ‘Treba dokazati da je skup A kompaktan, odnoano da sva65, Glava 2. Graniéni procesi his tazaka skupa A sadrfi podnis koji konvergira ka neko taéki tog skupa. Neka je {tn} proizvoljan niz tacaka skupa A. Ako niz {2q} sadrfi samo konaéno mnogo rasligitih elemenata, on je konvergentan. Pretpostavimo stoga da niz {za} sadrii Deskonasno mnogo razliitih tataks. Ako nijedan podnie ovog niza ne konvergira ka nekoj tatki iz skupa A, onda bi se oko svake tatke a GiA 1hdglé opisati kugla koja sadréi samo konagno mnogo elemensts niza {2}. Skup svih tih kugli je pokrivaé skupa A; po pretpostavei postoji Konaéno mnogo takvih kugli gia unija sadrdi ceo skup A, a time i sve elemente niza {2,}. To bi onda znaéilo da bar jedna takva kugla sadrdi beskonaéno mnogo clemenata niza {zn}, Sto je kontradikeija sa pretpostavkom da nijedan podniz posmatranog niza ne konvergira ka neko} tatki skupa A. Dakle, svaki niz taéaka skupa A ima bar jedan takav podniz, pa je skup Akompaktan. Primetimo da je u teoremi 2.34 bitno da je pokrivaé otvoren. Na primer, jedan pokrivaé kompaktnog skupa (a, }] je familijaskupova koji sadrie samo jednu tatku: {2)sela- Ovakav pokrivaé, naravno, ne Primer 44. Pokasimo da interval (0,1) nije kompaktan, Jedan otvoreni pokrivat ovog skupa éini familia intervala Pretpostavimo da ovaj pokrivaé sadrii konatan podpokrivat In,,Inay---+Jny- Neka jer N= max{m,---yme)- Tada jo 196 yg Ua UU =I = (Fel) Sto je nemoguée, Prema tome, interval (0, 1) nije kompaktan skup. © {Iz sledeée teoreme proiailazi da nijedan otvoreni interval, pa ni otvoren skup u proizvoljaom metriékom prastoru, nije kompaktan. ‘Teorema 2.35 Svaki kompaktan skup je zatvoren i ogranigen. Dokaz. Neka je A kompaktan skup i neka je zo proiavolina tatka skupa A. Familija kuglisa centrom u zq i polupreéni ni jedan otvoreni pokrivaé skupa A; kako on sadrdi konaéan podpokrivaé, onda postoji jedna kugla u kojoj se sadrdi ceo skup A, pa je on ogranizen Dokagimo da je A zatvoren skup. Ako je 2, € A i ako postoji lima, ia definicije kompaktnosti sleduje da je a ¢ A. ‘To enati da skup A sade tazke nagomilavanja, pa je to zatvoren skup. 0 ‘Tvrdenje obrnuto teoremi 2.35 ne vadi u opstem sluéaju, ali vaéi u skupu R sa, ceuklidskom metrikom, kao sto smo veé pokazali w primeru 43. Isto tvrdenje vati i u prostorima R” sa cuklidskom metrikom, a dokazuje se svodenjem na dokazani sluéaj n = 1, ptimenom metrike dj, koja je ekvivalentna euklidskoj. a, tada sve svoje 22, Nitovi w metrickim prostorima or /Teorema 2.36 U prostoru R sa euklidskom metrikom, skup je kompaktan ako i samo ako je zatvoren i ogranien Iz primera koje smo do sada daline vide se pravi raslozi uvodenja komplikovanih pojmova kao &to su kompletnost i kompaktnost, jer je u prostorima R” kompletan skup isto Sto i zatvoren, a kompaktan isto stoi zatvoren i ogeaniéen Medutim, nije tako uw svim metrickim prostorima. Uvodenje ovih pojmova comoguéava nam da na jedinstven naéin, primenom istih teorema, izuéavamo ra- sligite metriéke prostore. Izdvajanje nekih osobina zatvorenih skupova u Ri njthovo lasfikovanje pod nazivima kompletnost i kompaktnost je primer uspedne i korisne generalizacje. 2.2.8 Normirani prostor U realnim vektorskim prostorima R? i R® definite se intenaitet vektora, kao dugina uti kojom je taj vektor predstavljen, odnosno kao rastojanje vrha vektora od. koordinatnog potetka. U proizvoljnom vektorskom prostoru moguée je definisati ojam koji predstavlja generalizaciju intenziteta vektora. [Definicija 2.23 Neka je X vektorski prostor nad poljem skalara R. ili C i neka| |je-na njemu definisana nenegativna funkeija z+ |\z|| takva da 2a svaki skalar Xj 12a proizvoljne x,y,z € X vadi: P [Ol =0, lIsl> 020240, 2 [pall= Dal lel F lesa] < lel + ll (asiedaskost trougla). Punkeja 2 +» ja] aa navedenim osobinama naziva se normom, a ureden pa: (1-1) Jenormirant prostor. Za razliku od metrike, koja se mote definisati na proizvoljnom nepraznom skupl, Honma se definie samo na vektorskim prostorima, na kojima je definisano sabiranje, ‘nodenje skalarom j koji sadrée nulu, Normirani prostori su, prema tome, bogatiji ‘sobinama od metrizkih prostora. UW svaki normirani prostor sa normom {| ~ || moe se uvesti metrika d pomoéu 2) aed , Mi ei vided je ovako define fn salsta meth, és ipunjen ‘slovi ir definicije mietrike. Iz (28) imamo da je [|x| = 4(=,0), I> — all.68 Glava 2. Graniéni procesi Obrmuto ne va#i u opstem sluéaju, tj. ako je na vektorskem prostoru X de nisana metrika d, onda [zl] = d{(2,0) ne mora biti norm, jer uslovi is definic 2.98 ne mnoraju biti ispunjeni. Na primer, funkcija definisana sa d(z,y) = 1 ako Je 2 é y id(z, 2) =0 je metrika na R?, ai d(2, 0) nije norma. U prostorima R” moze se definisati euklidska norms koja je u relaciji (28) sa vveé uvedenom euiklidskom metrikom: lle Yate tak, = Za n = 1, enklidska norma se svodi na apsolutnu vrednost [2] | Tu prostora kompleksnih brojeva C uvodi se euklidska norma pomocu Kako je ovo u stvari modul kompleksnog broja, upotrebljavaéemo uobiéajen 02 nnaku [2| umesto ||, ‘Pojam okoline uvodi se u normirani prostor porn nna isti natin se definige konvergencija i ostali pojmovi koje smo definisali w jevoljnim metrickim prostorima. Na primer, olvorens kugla ss centzom ua i polupretnikom r je kup {x € X | Iz ~all 0)(35 > O\V2 ED) O< zal <6 |f(z)-Al 0 postoji § > 0 tako da je S(DA(a-6,a+8)\ {a}) C(A-64 +8). «lm f(e) = A ako i samo ako 28 svaky okolinu V ta2ke A posto okolina U tatke a take da je £(U \{2))C vie Za primenu uslova definicije 2.24 vate primedbe analogue onima koje smo navel70 Glava 2. Graniéni procesi ina definicije graniéne veednosti niza. Znaci nejednakosti < mogu se zameniti sa S; & usloy definicije mote se proveriti samo za € < €o ako je to lake. Pored toga, uumesto [f(2) — A] < €, dovolino je pokazati da je [f(2) — A] < Ce, gde je C onstanta, ‘Tehnika dokazivanja je sliéna kao kod nizova. I ovde wejédiiakoeti imaju vaénu ulogu. Primer 45. Neka je f(z) = ““*, Mote se dokazati (teorema 1.7 i zadatak 103) da za [2] € (0, 4/2) vate nejednakosti |sinz] < lel < [tg 2h Deljnjem sa jsin2| dobijamo da je 1 < |2[/|sinz| < 1/|eos|. Kako u 2/sinz i cos positivn za |2| < x/2, imamo da je 8 <1, oiome 01 8E <1 cone. cose < Iz poslednje nejednakostisleduje da ¢ € (0,1) vati PRE ma] ce a Leone 1 ~ ¢ ispunjena ako i samo ako je |2| < arccos(1 —¢), takljutujemo da za svako dato € € (0,1) postoji 6 = arccos(1 — e) takvo da je f(z) ~ I] a, Tada govorimo o jednostranim ~ levim ili desnim graniénim vvrednostima. 23, Granitne vednesti realnh fankeja n Definicija 2.25 Neka je funkeija $ definisana na skupu DC R i neka je a tacka jnagomilavanja skupa D takva da se u svakoj nienoj okolini nalazi neko z € D sa| love steane take a (tj. x 0) > OVzED) a-b<2|f(2)- Al a i ako vati vee (We > 036 > O)(Wr ED) a0 Jednostavno se proverava da je HOO) = Jip H(2) =0, — H(O4) = im He) Definicija 2.24 odnosi se na sluéaj kada su a i A realni brojevi. § obzirom da ‘mo uveli pojam okoline beskonaénosti (na strani 33), treéa ckvivalentna definicia. 112.24 mote se primeniti iu sluéaju kada jai A bekonaénon Glava 2. Graniéni procesi Definicija 2.26 Kazemo da je graniéna vrednost funkeije f kad x — a jednaka| too, w ornaci lim f(z) = +00 ako je @ tacka nagomilavanja domena D funkcije J i ako vazi (VK > 08> Ove€D) eal He)S x Katemo da je graniéna vrednost funkeije f kad x ~» +00 jednaka A € R, u osnaci lim, f(2) = A ako domen D funkeije J nije ogranigen odozgo i ako vati (We > 0B > O\We€D) 2>B > \f(e)-Al K ekvivalentna je sa 1 a |2=1] <1/VK, paje lim f(z) = +00. 0 Posmatrajmo sada grafike na slici 10 @ o Slika 10. a) Grafik neprekidne funkcije; b) Grafik funkcije koja ima prekide. Grafik na slici 10a) je neprekidan, w smislu da posmatraé mote da se kon- tinuirano kreée po njemu. Grafik na sli 10b) ima prekide: posmatraé ne bi mogao, kretanjem dué grafka, da is tazke A dode do tacke B. Pojam neprekidnosti formalizujemo u sledeéoj definiciji, 2.8. Granitne vrednosti realnih funkeija B Definicija 2.27 Neka je funkcija f definisana na skupu D C Ri neka je a € D anja skupa D. Za funkeiju f kagemo da je neprekidna u tacki| Jim #(2) = J(@) Bkvivalentno, funkeija f je neprekidna u tacki a ako vadi (28) (¥e > 0)(36 > OY(¥2 ED) |r—al 0 takvo dae (a—8,2+6) C (log(e* ~€)sloe(e* +2))- Na osnovi itvedenog, zakljueujemo da vali 2 (a 60+6) x € (loglet —€)jlog(e? +4)) + le" 1 <& 6) 0. Tada je ji brojevi i neka je log 2 ~logal <¢ <> loga—« < log 0 u interval (2—6,2+6),t0, prema definiiji znati da je funkeija z ++ log z neprekidna u tacki a>0. 3° Sinusna funkcija: Noka su 2 i a proiavoljni realni brojeyi, Prema teoremi L.7 na strani 10, vati nejednakost 2 sinal < Iz ove nejednakosti direktno sleduje neprekidnost funkeije 2 ++ sin z u svakoj realnoj tatki a. Naime, ako je |z ~ al < ¢, onda je, prema navedenoj nejednakosti i [sin 2 — sin a| < ¢, pa je usloy definicije ispunjen za 6 =e. U klasignoj NewroNovo) mehaniciikljutivo neprekidne funkcije se pojavljuju uu matematizkim modelima. Zavisnost bilo koje fitike veligine od vremena je neprekidaa funkeija. Makroskopski posmatrano, u pritodi se nista ne dogada u _skokovima”, tako da se izitke promene mogu opisati samo neprekidnim funke- ee Miedulim, ako se prizoda modelira na nivou stoma, kvantas mehanika pokanuje dda se promene deéavaju w diskretnim vremenskim trenucima i da funkeije koje th ‘opisuju nisu neprekidne, ‘Ako funkeija nije neprekidna u nekoj taki a svog domena, kazemo dau toj ‘taki ima prekid. Ako je a tatka nagomilavanja domena, funkeija f ima prekid 4 ako i sano ako je Jim f(z) # f(a). Ova relacija mote se ostvariti na dva natina: (i) Postoji im f(e), ali nije jednak f(a); (i) Ne postoji lim f(2). To dovodi do sledeée klasfikacje tataka prekida. Definicija 2.28 Neka je funkcija f definisana na skupu D i ncka je a € D tacka| nagomilavanja skupa D. 's Kaiemo da funkeija f ima u tatki « prekid prve vrate sleva ako postoji Konacan tim f(z) ali nije jednak f(a). Analogno se definise prekid prve vrste edesna + Ako postoji konaéan lim f(z) # f(a) (odnosno ako su leva i desna graniéna vrednost funkeije x += f(2) kad 2 — a jednake i konaéne, ali nisu jednake| vrednosti f(a)) kazemo da w taki a funkeija f ima otklonjiv prekid. Ovo Je poseban sluéaj prokida peve vrste. + Ako leva graniéna vrednost funkcije # -~ f(2) ne postoj ili je beskonaéna, kagemo da funkcija f ima u tacki a prekid druge vrste sleva. Analogno| se definige i prekid druge veste adesna. 23, Granitne vrednosti realnih funkeija 5 ‘Termin stazka prokida” Lorit ee za one tatke nagomilavanja de f : te 12a one tatke nagonilavanja domena u kojima funkcija nije defnisana. Na primer, 2a fankeiju f(z) = 1/2 kafemo da ima prekid druge vrste u nuli, iako nije definisana 2a Primer 49. Funkcija f definisana sa f(z) = sinz/z (z #0) ima otklonjiv prekid sul jr lim f(2) = 1. Ako ve fanlede dente ak dae 4(0) = ona postaje neprekidna, Primer 50. Neka je funkeija 2 ++ y(2) definisana sa «lh req rer= {a 288 Kako se ut svakoj okolini racionalnog broja nalasi beskonaéno mnogo iracionalnih brojeva, i u svakoj okolini iracionalnog broja ima beskonaéno mnogo racionalnih, ne postoji Jim x(2) ni za jedno a € R. Dakle, funkcija x ima prekid druge vrste u svakoj takir eR. Sledeéa teorema tvrdi da monotona funkeija ne mote imati prekide druge veste, fi. da u svakoj tatki w kojoj je definisana ima limes i sa leve isa desne strane. [deja, dokaza je ita kao u dokazu teoreme 2.12.0 konvergeneiji monotonog i ogranitenog niza, ‘Teorema 2.37 Funkcija koja je definisana i monotona na intervalu (a, 6) mote na i to najvise prebrojivo mnogo takvih Dokat, Neknjfunkcjafdefisan uv tatkaa intervaa fd} monotono opin a om nar. Nae oo ts rl i ‘notonosti funkeije f, skup vrednosti funkcije na (a,c) ogranigen je odozgo (sa To), pa peta Nobatan ncaa cine sup f(z) = L. ay Prema ombini supremum 28 avako £ > 0 pistol neko zo € [aye takvo da je <0 flea) £ L, Boog monctonel fnkely finae ae Seay ast Wako 2 3e Ue omakutl sc, dolaalae deel (We > 0)(35 > 0)(¥z€[ae)) e-$<2 Oi neka je § > Otakvo daje f(2)—Al Ou svakoj 6-okolini tatke a postoji ze # a takvo da je [f(zs) ~ Al > ¢. Za takvo ¢, usmimo da je by = 1/n ineka su 2q odgovarajuce tatke éije smo postojanje utvrdili, Tada je {2n)} niz koji konvergira ka a, ali {f(2q)} ne konvergira ka a, 3to ie kontradikeija sa pretpostavkom, Dakle, mora biti lim fz) =A. © ‘Teorema 2.38 mode se uzeti i xa definiciju graniéne vrednosti funkcije. To je tay. HeINgova definicija. Ona se, pored drugih primena, koristi kod odredivanja, granignih vrednosti nizova, éto éemo pokazati na primerima. 1,2,.... Ako uvedemo oznake f(z) Primer 51. Neka je th = nsin, (en). Kako je lime, = sinz/z i tq = 1/n, imamo da je yp zakljutujemo da je im fen lime Jim £2) vim J, w stvar, dokazano jedno anagajno #vostv0 skupa reali brojera: Kardinalai beo} proinvoline familie nepraznih dsjunkunih segrenata nie vei od Yip 2.3, Granitne vrednostirealnih funkeija 7 Primer 52. Ako je funkcija f neprekidna u tazki a i ako je limzn = teoreme 2.38 proizilazi da je lim fl2n) = f(o) ‘Na primer, ako je t, = n'/", imamo da je ralog (1— 1) de smo koristli StoLzovu teoremu i neprekidaost funkcije 2 + log. Dalje, hog neprekidnosti funkeije 2 e* nalazimo da je logn limtog 2m = lim SE" = tim (log(n + 1) ~ og n) ima, = lime##+ = glimtores 1 Uopite, na. ili 0°, po semi in nadin mogu se odrediti graniéne vrednosti nizova tipa 1°, co limays = cline loses jer 53. Svaka neprekidna funkeija odredena je svojim vrednostima u racional- nim brojevima. Zaista, ako je funkcija f neprekidna w iracionalnoj taki a, onda je Fle) = lin, fon), de je {an} proizvoljan niz racionalnih brojeva koji konvergira ka a i koji pripada. domenu finkejje. 0 ° pe Zahvaljujuéi teoremi 2.38, mnoge osobine koje su u vezi sa konvergencijom funkcija mogu se dokazati preko odgovarajucih osobina nizova. Sve osobine nave- dene w teoremi 2.4 na strani 30, u teoremi 2.7 na strani 32 kao i u teoremi 2.9 na strani 34, vage u analognom obliku i za granitne vrednosti funkeija. Ovde ih samo mavodimo ber dokaza, Teorema 2.39 (i) Ako je f(2) = © € R.za svako # u neko) okotin tacke a, tada Je lim f(a) =e. (Nok je fim fe) *ealni brojevi. Tada vats lim(af(2) + Bole) = 0+ 9B, lim(f(2) +7) = At y A, lim o(e) = B (A,B € R) neta su a, 8 iy proievolini Jim feea(e) = AB; fin HS} = (ii) Ako je lim f(z) = A € Ri Jim g(z) = +00, tada je ako B 4 0ig(z) £0 mAco(A 40), lim £2) e #0, jim TS = (0) Ako je lim f(z) = 0 i ako je f(z) > 0 1 nekoj okolini tazke a, tada jo , By lim (f(z) + 9(z)) = +00, Jim f(z)9(@) ka8 Glava 2. Granitni procesi fle) = A> o(< 1), tada postoji 6-okolina tadke a takva da je () Ako je im {f{2) > w(< p) 20 svako 2 u (oj okolini. (wi) Ako postoji lim f(z) = A i ako je f(z) > p< p) u nekoj okolini tatke a, onda jo A> P. / Kod funkcija, 2a raaliku of nizova, imamo operacija kompoaiij funkcija. Kako Times prolazi kro ova operacit, opisano je uw sledeéojteoremi ‘Teorema 2.40 Neka je Jim (2) = i neka je g(2) ¢b 2a z #.a.u neko} okolinitadke a, Pretpostavimo da za funkeiju f radi da je lim ss A ida je funkeija 2 ++ f(g(z)) definisana u nekoj okolini taéke x = a. Tada je Jim fla(=)) = lig (0 = 4 Dokaz. Neka je (29) proiavoljan niz realnih brojeva takav da je lian = @ i 24 Z a 1a skoro svako n- Neka je ty = g(a). Na osnovn pretpostavki teoreme, za rie {lq} vadi da je limt, = b it, # b 2a skoro svako n; odavde je lim f(a(n)) = lim f(a) = A. Kako ovo vaii za svaki niz (zn) koji ispunjava navedene uslove, zakdjucujemo da je lim f(g(2)) ; Uslov da je g(2) # baa 2 fa je bitan ako funkeija f nije Primedb: neprekidna, Na primer, neka je r#e _fA t#b sah ft t= (har 2 “Tada je lim f() = A, dok je Jim f(g(2)) = 441. © Primer 54. Teorema 2.40 opravdava smenu promenljive u limesu. Na primer, ako we lige, Kako je lim 9(2) stavimo gfe) = (2 - DPS) = Oi fim s(t) = 1, imamo da je lime" = fim f(g(z)) = 1. © [kod funkeija mogu da se definisu limes inferior i limes superior, sliéno kao kod Limes inferior fonkeije f ked 2 —> a je najmanje graniéna vrednost niza {/(en)} po svim nizovima {24} koji konvergiraju ka a. Analogno, limes superior. jenajveéa takva graniéna vrednost, Za ove granigne vrednosti korstimo omnake = limi f(z) ili im f(e), edmosno timsup (2) ii Tams), 23. Granitne vrednestirealih funkeiia 7 Za razliku od limesa, limes inferior i limes superior uvek postoje (ali ne moraju biti Konaéni). Vadi sledeéa teorema, ‘Teorema 2-41 Funkcija f ima graniénu vrednost A Jad # — «ako i samo ako je imaup f(2) = 4 limint f(z) = 2.3.2 Osobine neprekidnih funkeija ‘Toorema 2.42 Neka je funkcijaf definisana i neprekidna na segmentu (a8), a 0; stavimo a; = a ib, = b. Neka je c srediénja tatka segmenta [a,0]. Ako je Fler) = 0, dokat je zavrien. U protivnom, ako je (cr) > 0 stavimo a2 = ai, ba = e4, a ako jo f(c,) < 0, stavimo ay = ey iby = by. Ponavljanjem ovog postupka. dobijamo ili neku tatku en u kojoj Je (ca) = 0 ili beskonaésn niz intervala faq, 2q] 58 f(a) <0; f(bq) > 0. Pretpostavimo da smo dobili niz ovakvih intervala, posto 1 prvom sluéaju nemamo ita dalje da dokazujemo, Jednostavno se pokazuje da (cnsbn)) n = 1,2,... dine familiju umetnutih intervala, pa postoji tacka ¢ koja je zajednitka svim intervalima i takva da je imag = limb, = Kako je faq) < 0 2a svako n, onda je fc) = limf(an) < 0; na isti natin je F(c) = lin f(ba) > 0, odakle ichasi da je f(c) =0 i dokas je savréen. Postupak primenjen u dokazu teoreme 2.42 mote se primeniti i za priblizno odredivanje taéke c, Sto se koristi pri numeriékom regavanju jednatina, Primer 55. Metod polovijenja intervala. Pretpostavimo da treba resiti jed- raion f(2) de je f neprekidna funkeija, Teratunavanjem f(z) 20 razne vrodnosti# ili akiciranjem grafika funkeije J, mozeme da pronademo tatke a i 5 (a < 8) w kojima funkeija usima vrednosti razliitog znaka, Konstruisimo niz intervala (@q,,) kao w dokazu teoreme 2.42; neka je {¢n) nis njihovih sredisnj lataka. Kako je limay = limbs = ¢, gde je fc) = 0, primenom teoreme o dva Jandara zakljuéujemo da je i lime, =e. Prema tome, 2a dovoljno veliko no, ‘motemo uzeti da je Cny © ¢ tj. da je éng priblizno revenje date jednacine. Kao ‘terijum za inbor np moge poslutit irina intervala (an, ,)5 ako je ona manja od onda je priblitno tefenje nadeno sa gretkom koja je sigueno manja od Kao Konkretan primer resigemo jednatinu ¢~* — = = 0 sa greskom manjom od 0.08, "Ako je f(z) = e-* — 2, imamo da je £(0) > 0,f(1) < 0, pa se an poset interval mote uzeti [0,1]. lzraéunavanjem dcbijamo #(0.5) > 0, tako da je sleded, interval (0.5, 1] Bpnavljanjem postupks dobijamo ni intervala w kofima funkelja J vzima veednosth razlisitog anaka: (0,11, (05,1), (0.50.75), 0.5,0.628), [0-5025, 0.625)80 Glava 2, Graniéni procesi Kako je dutina poslednieg intervala manja od 0.1, usimamo da je njegova sredisnja tazka 0.59875 priblizno resenje date jednafine sa taénoséu do 0.05. Opisani metod je jednostavan i ne zahteva nikakve posebne programske pro- cedure. Nedostatak metoda polovijenja intervala je relativno spora konvergencija niza {en} u odnosu na neke druge metode pribliinog resavanja jedhacina, teoreme 2.42 dobija se sledese twrdenje. Kao nepostedna pos! ‘Teorema 2.43 Neka je funkcija f definisana i neprekidna na segmentu [a, 8] (a< 4) i meka je f(a) # f(b). Tada 2a svaki realan broj y izmedu f(a) i f(8) postoji neko z € (a,5) tako da je y = f(z). Drugim reéima, neprekidna funkcija na segmentu {a 0] dostife sve meduvrednosti ismedu f(a) i f(b). Dokaz. Neka je f neprekidna funkcija na (a,8), pri gemu je f(a) # £(8). Za proizvoljno fiksirano y izmedu f(a) i f(b) definisimo F(z) = f(z) —y- Funkeija F je neprekidna na [a] i F(a)F(b) < 0, pa na osnovu teoreme 2.42, postoji x € (a,b) za koje je F(z) = 0, odnosno f(z) =y. 0 Sledeéa osobina neprekidnih funkeija vezana je 2a egzistenciju inverzne funkeje ‘Teorema 2.44 Neka je funkcija f monotono rastuca i neprekidna na segmentu {a,8]. Tada funkeija f ima inverznu funkciju f- koja preslikava segment (f(a), f(8)] nna segment (a,5). Funkcija f-} je neprekidna i monotono rastuéa. Analogno tvedeaje vazi za siucaj kada je f monotone opadajuca i neprekidna. Dokaz. Neka je f monotono rastuéa i neprekidna funkeija na (a, Prema teoremi 2.43, za svako y € [f(a), f(8)] postoji neko = € [a,b] tako da je H(z) = y. To anati da je f((a,8) = [1(@), £08) Neka su a1 i a2 razliiti brojevi iz (a, ), na primer 21 < 22. Zbog monotonosti funkeije f imamo da su i slike raslite: (21) < flea) Prema tome, funkcija f je bijekcija kojom se segment (a, 8} preslikava u seg- tment (7), (pool inverana funk f* oj jedefnisana na (2), pomoéu 7) (WEF), FO) Fw) =2 = f(z)= Neka-su ti.us dve taéke segmenta (f(a), f(W)], pri éemu je vi °< vo i neka su 2, i 2g nyihove inverane slike. Kako je f bijekeija, onda je 2) # 23. Ako bi bilo 121 > £2, zbog monotonosti funkelje f imali bismo da je i f(z1) > f(z2), sto onda, prema (27) implicira da je ys > ye, a to je suprotno pretpostavel. Prema tome, 21 < 22, pa je J-! monotono rastuéa funkeija. Dokazaéemo sada da je f-! noprekidna funkeija, Pretpostavimo suprotno, da J" ima prekid u nekoj taéki y € [f(a), f(b)]- To je onda prekid prve vrste (prema teoremi 2.37) i vati da je Pw) SIO) SIMs), 24. Preslikavanja metritkih prostora 81 erm u bar jednoj nejednakosti vai stroge nejednakost. Ako je, na primer, (v) < F-"(u4), onda se uintervalu (f-(y), f-1(y+)) ne nalazi nijedna vrednost funkeije ~", ato je nemoguée, jer je f- bijekcija. Prema tome, funkeija f-! nema tacaka prekida 2.4 Preslikavanja metriékih prostora 2.4.1 Opita definicija i posebni slugajevi Za preslikavanjo proizvolinog skupa X u skup Y, pored naziva ,funkeija” koristimo i naziv operator, Ovaj termin se obiéno upotrebljava kads skupovi X ili ¥ nisu skupovi brojeva, da bi se napravila razlika iamedu ovakvog preslikavanja i ,obiéne” fankeije. Primer 56. Neka je X =¥ =R. Operator J» X ++ ¥ je realon funkeija reatne promenkjve ‘Ako je X= RY (n> 1) aY = R, imamo realnu funkeiju vise promenljivih. Za X = RY, Y = RM” radi oe o vektorsko} funkeii vise promenljivih. Jedna takva funkeijadefinisana je pomoéu mattice Ament = Az, gde je © X, ye. Kako je ovakvo preslikavanje jednoznaino odredeno svojam matricom, iz matric se upotrebljava naziv ,operator” "eka je X skup konvergentnih realnihnizova. Svaki element 2 skupa X je, dakle, jedan nia realnib brojeva, Ako je 2 = (29), definisimo f(z) = limz,. Operator f se prestikavanje koje svakom konvergentnom nizu dodeljuje njegov Himes Neka je X skup funkcija definisanih na [a,é]. Svakoj funkeiji = iz tog skupa ‘ozemo pridruiti njenu vrednost u tacki a: f(2) = 2(a). Ovim je takode definisan jedan operator. © Ako su skupovi X iY snabdeveni metrikama, ima smisla uvesti pojmove graniéne ‘yrednosti i neprekidnosti operatora. Ovi pojmovi su u potpunesti analogni odgo- varajuéim pojmovima kod realnih funkeija, Definieija 2.29 Neka su (Xd) i (Y, ) metriéki prostori i ncka je f operator koji Preslikava X uw. Ako za nckoa eX iA€Y vasi (Ve > 0)(35 > O)(¥2 EX) 0

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5819)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brené Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1092)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (845)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (609)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1717)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1104)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (897)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (540)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (348)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1018)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (822)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1866)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (441)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Tóibín

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1947)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (401)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4770)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (808)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4208)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1902)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2522)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• Ljasko - Zbirka Zadataka Iz Matematicke Analize 1

  

  Document704 pages

  Ljasko - Zbirka Zadataka Iz Matematicke Analize 1

  Slavko Mihajlovic

  97% (37)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Piramida I Zarubljena Piramida - Stereometrija, Formule

  

  Document19 pages

  Piramida I Zarubljena Piramida - Stereometrija, Formule

  Nataša Damjanović

  100% (2)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)
• Elementi Diferencijalnog I Integralnog Ra¡cuna U Srednjoj ¡Skoli

  

  Document17 pages

  Elementi Diferencijalnog I Integralnog Ra¡cuna U Srednjoj ¡Skoli

  Paco Luna

  No ratings yet
• Matematicka Analiza I

  

  Document419 pages

  Matematicka Analiza I

  anagorje

  No ratings yet
• Kratak Pregled Integralnog Racuna

  

  Document40 pages

  Kratak Pregled Integralnog Racuna

  Slavko Mihajlovic

  100% (1)
• Ljasko - Matematicka Analiza, Tom 1

  

  Document347 pages

  Ljasko - Matematicka Analiza, Tom 1

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Demistificirani C++

  

  Document426 pages

  Demistificirani C++

  doli12

  No ratings yet
• Plan I Program Za VI Razred Osnovne Škole

  

  Document337 pages

  Plan I Program Za VI Razred Osnovne Škole

  Predrag Vajagić

  No ratings yet
• Збирка задатака из МАТЕМАТИКЕ за завршни испит у основном образовању и васпитању за школску 2010/2011.

  

  Document113 pages

  Збирка задатака из МАТЕМАТИКЕ за завршни испит у основном образовању и васпитању за школску 2010/2011.

  ОШ "Херој Радмила Шишковић"

  No ratings yet
• Vektorska Algebra

  

  Document37 pages

  Vektorska Algebra

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Poliederi

  

  Document18 pages

  Poliederi

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Globalni Plan Informatika I Racunarstvo 5,6,7 Razred

  

  Document3 pages

  Globalni Plan Informatika I Racunarstvo 5,6,7 Razred

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Наставни програм за 8 разред

  

  Document329 pages

  Наставни програм за 8 разред

  Школа Лукићево

  No ratings yet
• C# Programming - Rob Miles

  

  Document197 pages

  C# Programming - Rob Miles

  Slavko Mihajlovic

  100% (8)
• Trigo No Metri Js Ke For Mule

  

  Document4 pages

  Trigo No Metri Js Ke For Mule

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Vektorska Algebra

  

  Document37 pages

  Vektorska Algebra

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Kupa I Zarubljena Kupa

  

  Document8 pages

  Kupa I Zarubljena Kupa

  joanasim

  No ratings yet
• Racun Podele

  

  Document3 pages

  Racun Podele

  KakanjOnline

  No ratings yet
• Jensen

  

  Document2 pages

  Jensen

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Mala Skola Programiranja Fsharp

  

  Document57 pages

  Mala Skola Programiranja Fsharp

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Mala Skola Programiranja Csharp

  

  Document59 pages

  Mala Skola Programiranja Csharp

  Damir Kijamet

  No ratings yet
• Nastavni Program Za 7 Razred

  

  Document342 pages

  Nastavni Program Za 7 Razred

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet
• Slicnost Trouglova

  

  Document9 pages

  Slicnost Trouglova

  Milos Vukadin

  No ratings yet
• Jensenova Nejednakost

  

  Document12 pages

  Jensenova Nejednakost

  Slavko Mihajlovic

  No ratings yet